НЕКРОПОЛАTA МАНИШ - БАСАРАБИ ВО ЈУГОЗАПАДНА БУГАРИЈА

Автори

  • Филип Михајлов Регонален историски музеј - Перник

ДОИ:

https://doi.org/10.55973/MAA2124151m

Клучни зборови:

Бугарија, Перник, Маниш, Басараби, некропола

Референци

Булатовић A., 2005, Керамика брњичке културне групе и старијег гвозденог доба са налазишта Кале у Кршевици, Зборник Народног музеја (Београд) XVIII-1, 175–190.

Булатовић A., 2007, Врање. Културна стратиграфија праисторијских локалитета у Врањској регији, Археолошка грађа Србије III.

Булатовић A. - Jović C., 2009, Лесковац. Културна стратиграфија праисторијских локалитета у Лесковачкој регији, Археолошка грађа Србије V.

Васић P., 1989, Нове белешке стариjем гвозденом добу у Србиjи, Старинар XXXIX/1988, Београд, 1-12.

Гарашанин M. - Гарашанин Д., 1959, Археолошка ископавана у с. Радању, на локалитету „Криви дол”, Зборник на Штипскиот народен музеј 1, Штип, 9–60.

Георгиев П., и др. 2019, Георгиев П., Минков П., Александров Р., Георгиева В., Нанков Е., Спасителни археологически проучвания на структуриот РБЕ и РЖЕ догр. Брезник, Археологически открития и разкопки през 2018 г., София, 92–95.

Георгиев З., 1993, Басараби стилот и Македониja, Macedoniae Aсta Archaeologica 13, 81–96.

Гоцев А. и др. 2019, Гоцев А., Кацаров В., Петрова В., Спасително археологическо проучване на Обект № 2 от км 23+400 до км 23+700 по трасето на инфраструктурен проект „Модернизация на път I-8 Калотина – Соп“ в землището на гр. Сливница, област София, Археологически открития и разкопки през 2018 г., София, 89–92.

Динчев В., 2008, Желязната епоха в западната част на Софийска област, Phosphorion, Studia in honorem Mariae Cicikova, София, 319 – 339.

Капуран А, и др. 2014, Капуран А., Булатовић А., Јовановић И., Бор и Мајданпек. Културна стратиграфија праисторијских локалитета између Ђердапа и Црног Тимока, Археолошка грађа Србије IX, Београд – Бор, 2014.

Миков В., 1933, Предисторически селища и находки в България, София.

Микулчиќ И., 1959, Извештаj са пробног ископавањa халштатске некрополе код села Стар Караорман, Зборник на Штипскиот народен музеј 1, 95-103.

Микулчиќ И., 1960–61, Могили од „Орлова чука” каj село Караорман, Зборник на Штипскиот народен музеј 2, 47–62.

Михайлов Ф., 2006, Нови данни за ранножелязната епоха в местността Кракра, Перник, Известия на Историческия музей – Кюстендил 12, 21-34.

Михайлов Ф., 2014, Резултати от спасителните археологически разкопки на некропол от І хил. пр.Хр. край село Делян, Известия на Регионалния исторически музей – Перник 2, 60–76.

Никитовић Л. и др. 2002, Никитовић Л., Стоjић М., Васић Р. Моjсиԣе, Некропола под хумкама из Бронзаног и Гвозденог доба, Чачак.

Николов В. - Йорданова М., 2002 Планините в България, София.

Паунова В., 2006, Проучване на могилен некропол в с. Старо село, Радомирско, м. Равнището, Археологически открития и разкопки през 2005 г., София, 150–160.

Паунова В., 2007, Проучване на могилен некропол в с. Старо село, Радомирско, м. Равнището, Археологически открития и разкопки през 2006 г., София, 188–190.

Паунова В., 2008, Археологическо проучване на могила № 4 (К) в м. Равнището, с. Старо село, община Радомир, област Перник, Археологически открития и разкопки през 2007 г., София, 279–281.

Паунова В., 2009, Археологическо проучване на могила в м. Равнището, с. Старо село, община Радомир, област Перник, Археологически открития и разкопки през 2008 г., София, 309–311.

Попов Р., 1924, Некрополът при с. Байлово, Софийско, ИБАИ,1921–1922, 68–85.

Ристов К., 1996, Гроб – питос от Средно Нерези, Скопje, Macedoniae Aсta Archaeologica 14, Скопje, 25–36.

Чаусидис Н., 2017а, „Свештеничка од Марвинци” или „впрегната сопруга”? За семиотиката на железнодобните псалии од кругот на „македонските бронзи”, Poznańskie Studia Slawistyczne 13, Poznań, 337–357.

Чаусидис Н., 2017б, Македонските бронзи и религијата и митологијата на железнодобните заедници од Средниот Балкан, Скопjе.

Bulatović А., 2007, South Morava basin in the Transitional period from the Bronze to the Iron Age, Старинар LVII, Београд, 57–82.

Dular Ј., 2003, Halštatske nekropole Dolenjske. Ljubljana, 2003.

Dumitrescu Vl., 1968, La nécropole tumulaire du premier âge du fer de Basarabi (Dép. de Dolj, Oltenie), Dacia 12, 177–260.

Gergova D., 1987, Früh- und ältereisenzeitliche Fibeln in Bulgarien, Prähistorische Bronzefunde XIV/ 2, Munchen.

Gergova D., 1995, Culture in the Late Bronze and Early Age in South-West Thrace (Upper Mesta and Middle Struma Valleys), Зборник н.с. І. Скопje, 34–48.

Iconomu C., 1997, Les recherchez archéologiques sur le premier âge du fer dans le départment de Iaşi, Résultats et problèmes. – Prima epocă a fierului la gurile Dunării şi ȋn zonele Circum Pontice, Lucrălile Colocviului Internaţional Septembrie 1993, Tulcea, Tulcea.

Jevtić M., 2004, The Iron Age in the Bor area, The Bor area in Prehistory, Antiquity and the Middle Ages, Bor-Beograd.

Kilian K., 1975, Trachtzubehör der Eisenzeit zwischen Agais und Adria, Praehistorische Zeitschrift 50, 9–140.

Lagia A. et all., 2013, Papathanasiou A., Malakasioti Z., Tsiouka F. Cremations of the Early Iron Age from Mound 36 at Voulokalyva (Ancient Halos) in Thessaly: A Bioarchaeological Appraisal, Cremation burials in the region between the Middle Danube and the Aegean, 1300–750 BC. Proceedings of the international symposium held at the Austrian Academy of Sciences at Vienna, February 11th–12th, 197–219.

Medović M., 1988, Kalakača. Naselje ranog gvozdenog doba, Beograd.

Mihaylov F., 2016, Features of the culture of the Upper Struma during the Early Iron Age, Thracia XXI, Sofia, 169–188.

Morintz S., 1969, Roman, P. Un nou grup hallstattian timpuriu în sud–vestul României – Insula Banului, SCIV 20.3, 393–423.

Popović P. - Vukmanović M., 1998 Vajuga-Pesak. Nekropola starijeg Gvozdenog doba, Beograd.

Stojić M., 2003, Baseni Juzne Morave i Pcinje u vreme razvoja brnjicke kulturne grupe, Пираjхме 2, Куманово, 119–142.

Vulpe A., 1986, Zur Entstehung der Geto-Dakischen Zivilisation die Basarabi–Kultur, Dacia XXX/1-2, 49–89.

Σαββοπούλου Θ., 2001, Παλιό Γυναικόκαστρο. Το νεκροταφείο των περιβόλων. – In: Ν. Σταμπολίδης (ed.). Καύσεις στην εποχή του Χαλκού και την Πρώιμη εποχή του Σιδήρου, Πρακτικά Συμποσίου. Αθήνα, 2001, 169–184.

Преземања

Објавено

31-12-2021

Како да се цитира

Михајлов, Ф. (2021). НЕКРОПОЛАTA МАНИШ - БАСАРАБИ ВО ЈУГОЗАПАДНА БУГАРИЈА. Macedoniae Acta Archaeologica, (24), 151–164. https://doi.org/10.55973/MAA2124151m

Издание

Секција

Статии