Macedoniae acta archaeologica 6 (1980) · стр. 75–82
Митраистички споменик од Св. Николско
На околу 14 км северно од Св. Николе, десно од патот Св. Николе - Куманово и на 4 км југоисточно од с. Павлешенци, во триаголникот меѓу селата Павлешенци, Горно и Долно Ѓуѓунци, лоцирана е една поголема римска населба која, според керамичкиот материјал, езгистирала и во рановизантискиот период (сл.1). На западниот дел од населбата - локалитет „Грамади“ - постојат темели од веројатно сакрален објект, а и самото место го носи името Црквиште.
Споменикот на оријенталното божество Митра, кој е случајно најден при обработката на земјиштето, подолго време стоел врз еден од темелите на сакралниот објект и служел како икона на која селаните палеле свеќи.
Релјефната икона од крупнозрнест бел мермер претставува правоаголна плоча чии горен дел завршува лачно. Димензии: висина 0,32 м, широчина 0,24 м и дебелина околу 00,4 м. Споменикот денес заедно со уште неколку интересни камени споменици, се чува во Домот на културата во Св. Николе.
Оваа икона спаѓа во редот на ретките примероци на икони со горен и долен фриз, меѓу кои се наоѓа централната сцена, тауроктонија. Во Југославија од овој тип се познати иконите од Билјановце,1 Јањево,2 Сисак?3 и Texuja.4 Кон оваа група најверојатно припаѓаат и фрагментите на иконите од Осјек5 и Т.Велес.6
Од наброените икони, по својата зачуваност, иконата ол св. Николе го зазема првото место, а според уметничката изработка спаѓа во групата икони со подобра уметничка вредност.
Централната сцена е прикажана во правоаголно засводено поле кое го претставува пештерскиот простор во кој се врши свечениот чин тауроктонија. Сводот на пештерата е претставен со една пластична лента со нееднаква широчина (во средината најширока, а кон краиштата се стеснува).
Митра е даден во момент кога врши жртвен чин. Со левата нога, свиена во коленото, наблега врз грбот на бик, а со косо испружената десна нога се потпира на подот. Со левата рака Митра го држи бикот за ноздите и му ја подигнува главата, а со десната забодува широк нож во вратот на животното. Горниот дел на Митриното тело е претставено во три четвртини од профилот, а лицето му е свртено кон гледачот. Божеството е облечено во кус набран хитон, јасно назначен во долниот дел. Долниот дел на хитонот е издвоен од горниот со појас на кој виси капија за нож. Преку грбот на Митра е префрлена хламида закачена на градите со округла фибула. На главата под фригиската капа е претставена долга кадрава коса, која се спушта од обете страни на лицето, во висина на рамениците (сл.2).
Бикот е претставен во полн профил, сосем полегнат наземи со испружени задни, а во колената свиткани предни нозе. Преку грбот и градите е видлива широка жртвена лента. Челно пред бикот е претставено куче (протом) во скок кон вратот на бикот, а бочно од бикот, на подот, змија. Змијата, за разлика од кучето, е неактивна. Другите животни - придружници на тауроктонијата (гавранот и скорпионот) - се изоставени (ел.2).
Десно и лево од сцената на тауроктонијата се претставени дадофори. Десниот дадофор (Каутес) е претставен во вообичаениот стоечки став, свртен со лице кон гледачот, потпрен на левата, а со прекрстена десна преку лева нога. Облечен е како и самиот Митра: во кус хитон, хламида и висока капа на главата. Во левата рака, прибрана кон телото, држи стап (педум), со облик на лак, а со десната свиена во лакотот држи факел (сл.2 и црт.1). Левиот дадофор (Каутопатес) е зачуван само фрагментарно (плочата на тоа место е оштетена). Како и десниот, така и овој дадофор со лице е свртен кон гледачот. Во десната рака, испружена надолу (кон телото на бикот), држи спуштен факел, а во левата прибрана кон градите држи педум со облик на крив стап. И покрај тоа што е зачуван само мал дел од телото, јасно се гледа дека телото е прикажано во три четвртини од профилот. Овој дадофор е претставен во активна положба?7 (сл.2 и црт.1).
Во горниот дел на централната сцена, лево и десно од Митра, се претставени бистите на соларните божества Сол и Луна, без своите атрибути. Фактот дека во најголем случаи Сол е претставен на левата, а Луна на десната страна од релјефот, дозволува да претпоставиме дека овој распоред е задржан и на нашиот споменик.
и Луна се прикажани над лакот во десниот и левиот агол на горниот фриз. Иконата од Св. Николе, во тој однос, претставува исклучок. Сол и Луна се дадени под лакотот, т.е. во пештерскиот простор, лево и десно од главата на Митра (сл. и црт.1). Jb. Зотовип, Митраизам на Тлу Југославије, Београд 1973, 16, бр. 3, сл. 2. Друга литература за митраистичките споменици од Билјановце: Н. Вулип, Антички споменици наше земље, Споменик ска LXXII, Београд 1934, 64–71; М. Кокић, Гласник скопског научног друштва XII, Скопље 1933, 1–10; Lj. Zotović, Les cultes orientaux sur le territoire de la Mésie Supérieure, Leiden 1968, 64, br. 7; E. Will, La relief cultuel greco-romain, Paris 1955, 361, според Jb. Зотовиќ.
Кај иконите на кои лачно е нагласен пештерскиот простор, претставите на Сол и Луна речиси редовно се наоѓаат лево и десно над лакотот. Таков е случајот и со иконите со горен и долен фриз.8 На нив На фризот над главната сцена, одлево на десно, се прикажани следниве сцени: претстава на бик – бик во чун, создавање на водата, Митра биконосец (Митра таурофор) и Митриното раѓање (Митра петроген).
На првата сцена бикот е јасно претставен во лежечка положба. Оваа сцена најверојатно треба да се идентификува со сцената бик во чун? Чунот, во кој по правило се наоѓа бикот, овде не е претставен.
Следната сцена ја претставуваат три шематизирано обработени фигури. Митра седи на камен со оптегнат лак во рацете. Зад неговиот грб е прикажана човечка фигура (првиот Персијанец), која му ја става левата рака врз неговото рамо, а пред него е прикажана уште една фигура (вториот Персиец), која со раце зема вода од изворот во карпата.
Меѓу фигурата на вториот Персијанец и карпата нејасно е претставен еден предмет кој, според обликот, можеби претставува жртвеник?
На третата сцена е прикажана шематизирана претстава на човечка фигура во движење, која на грбот носи - влече едно животно (црт.1). Врз основа на митраистичката иконографија и аналогните претстави на некои од иконите од овој тип, како на пример иконите од Сисак и Јањево, Митра таурофор е прикажан на долниот фриз.9
На последната сцена е прикажано раѓањето на Митра (Митра петроген). Митра петроген е прикажан на вообичаен начин - претставен е горниот дел на Митриното тело без облека, со кренати раце. Шематизирано обработената сцена не го овозможува идентификувањето на нож во десната и на факел во левата рака (сл. и црт.1). Исто така, слабо е нагласена и рустичноста на карпата од која се раѓа Митра.
Долниот фриз е поделен на четири полиња, од кои првите три се засводени и подражаваат облик на пештерски простор, а четвртото поле е со неправилен правоаголен облик. Аналогни засводени полиња (шематски претставени пештери) на долниот фриз се застапени на иконите од Јањево,10 Илињача,11 Осиек и Сисак.
Поаѓајќи одлево надесно во првото засводено поле, прикажана е сцената Митра што јава бик. Во второто поле се претставени две фигури. Првата фигура (Митра) е претставена во стоечка положба, со чекор и со подигната десна рака во замав. Во раката држи некаков предмет (нож?). До него е претставена друга фигура (Сол) во клечечка положба и со подигнати раце кон Митра. Оваа сцена, без сомение, претставува борбата меѓу Митра и Сол. На следната сцена се претставени две фигури што седат или лежат на правоаголна трпеза. Дадено е помирувањето меѓу Митра и Сол - нивната заедничка гозба. Фризот завршува со сцената апотеоза - одењето на Митра и Сол кон небеските широчини. Во правоаголно поле е прикажана човечка фигура (Сол) што стои во кола. Со левата рака ги држи дизгините на коњите а со десната, испружена назад, И помага на другата фигура (Митра) да се качи во колата. Јасно се гледаат фигурите на двата коња, што значи дека е претставена бига. Коњите стојат на задните нозе, а предните им се малку подигнати и благо повиени, со што е прикажан галоп (ел. и црт.1).
Според утврдената класификација, овие епизоди се групирани во четири циклуси со следниве Temu:14 а) космогонија - ги опфаќа сите сцени од создавањето на светот па се до Митриното раѓање;
б) први подвизи на Митра - се сведува на две епизоди, Митра и дрвото и Создавање на водата;
в) борба со бикот - завршниот дел од оваа тема е сиже на главната сцена, т.е. претставата на тауроктонија:
гу Митра и Сол - ја опфаќа нивната борба, помирувањето и апотеозата (нивното заминување со колата на Сол).
Од темите на првиот циклус на иконата од Св. Николско е прикажана завршната сцена - Митриното раѓање. Како што е веќе опишано сцената Митра петроген е дадена во десниот агол на горниот фриз.
Од темите на вториот циклус е прикажана сцената Создавање на водата. На нашата икона оваа сцена зазема дел од левата страна и средишниот дел на горниот фриз.
Во левиот агол на фризот до сцената Создавање на водата е прикажана претставата бик во чун.
Според некои автори, овие две сцени заеднички го означуваат потопот и бикот, кој се спасува во чун, како единствено живо суштество. Потоа бикот ќе биде жртвуван, а неговата крв ќе ја оплоди земјата.
Почетната сцена од третиот циклус го прикажува Митра, јавнат на бик. На неа се надоврзува претставата на Митра таурофор. Во првиот случај е прикажан фатен, а во вториот веќе совладан бик претставен на грбот на Митра, кој го носи кон пештерата каде што се врши свечениот чин тауроктонија.
Според митолошкиот редослед, на овие две сцени тие треба да бидат прикажани на левата страна од долниот фриз, надоврзани една на друга.
На нашата икона се дадени и двете сцени, но во обратен редослед, распоредени и во двата фриза, а со тоа меѓу себе разделени со сцените од вториот циклус. Сличен е случајот и со другите икони од овој тип, како на пример иконите од Белград, Билјановце, Јањево и една од иконите во Сисак."“.15 Правилен распоред на овие сцени е даден само на втората икона од Сисак."“.
Нелогичниот распоред на овие две сцени или пак изоставувањето на една од нив, како што заклучува Jb. Зотовиќ!",17 се должи на недоволното познавање на содржината на репродуцираниот мотив од страна на мајсторите -каменоресци.
Сцените од четвртиот циклус се прикажани на долниот фриз. Епизодите: борба на Митра и Сол, помирувањето и апотеозата логично се надворзуваат една на друга, иако поединечно секоја од нив се наоѓа во засебно поле.
Завршната сцена, зборот на боговите, вообичаено се прикажува во средишниот дел на горниот фриз. На нашата икона оваа сцена не е прикажана.
Продирањето и ширењето на митраистичкиот култ на територијата на Југославија одел преку два култни центра, источен и западен. Досегашните истражувања укажуваат дека ширењето на митраизмот во источните делови на Југославија веројатно одел по линија на подунавскиот лимес преку Долна Мезија и Дакија, па се до Горна мезија и Долна
Митраистичките споменици, со сите одлики на источната група во кои спаѓа и иконата од Св. Николско, широко се распространети во сите источноримски балкански провинции: "Тракија, Македонија, Долна Мезија, Дакија, како и Горна Мезија и Долна Панонија. Овој продор на митраистичкиот култ - како на запад така и на исток - паѓа во втората половина Hall век од н.е..20
До неодамна преовладуваше мислењето дека носител и втемелувач на овој култ е војската. Меѓутоа, истражувањата на Зотовиќ дадоа нови резултати. Најстарите митраистички вотивни споменици се поставени од страна на робовите и ослободениците што работеле во царинските служби во западните и источните римски провинции. Според тоа, тие се и првите носители и пропагатори на митраистичкиот култ.21 Локалитетот „Грамади“, во близина на с. Павлешенци - Св. Николско, на кој е откриена иконата, според својата географска положба, се наоѓа во крајниот северен граничен дел на некогашната римска провинција Македонија.
Самата икона, како митраистички споменик во оваа област, земено пошироко, не претставува исклучок. Како територијално најблиски ќе ги наведеме спомениците од Куманово и Билјановце, потоа од Скопје, Јањево, Т.Велес и Прилеп.
Како што веќе споменавме, оваа икона по своите уметнички квалитети спаѓа во групата митраистички икони со подобра уметничка вредност. По своите стилски одлики, начинот на поставување и обработка на фигурите, многу потсеќава на иконите од Билјановце и Јањево. Од тоа може да се заклучи дека иконите од Св. Николе, Билјановце и Јањево не само што припаѓаат на еден култен центар (секако источниот), туку тие најверојатно произлегле и од една иста работилница.
Датирањето на овој споменик само врз основа на стилските одлики е отежнато, но сепак времето на неговото настанување можеме да го вклопиме во интервалот од крајот на II, заклучно со III век, кога култот на Митра зема најшироки размери.
Иако иконата, како митраистички споменик на локалитетот „Грамади“, засега е единствена, тоа не ја исклучува можноста за постоење митреум или пак можеби мало митрино светилиште на овој локалитет.
Белешки
- Љ. Зотовић, Митраизам на тлу Југославије, Београд 1973, 16, бр. 3, сл. 2. Друга литература за митраистичките споменици од Биљановце: Н. Вулић, Антички споменици наше земље, Споменик ска LXXII, Београд 1934, 64–71; М. Кокић, Гласник скопског научног друштва XII, Скопље 1933, 1–10; Lj. Zotović, Les cultes orientaux sur le territoire de la Mésie Supérieure, Leiden 1968, 64, br. 7; E. Will, La relief cultuel greco-romain, Paris 1955, 361, според Љ. Зотовић. ↩
- Љ. Зотовић, н. д., 27–28, бр. 31, сл. 7; Н. Вулић, Антички споменици наше земље, Споменик сан XCVIII, Београд 1941–1948, 52, бр. 106; LJ. Zotović, н. д. стр. 70, бр. 11, Т. IV, сл. 2. ↩
- Љ. Зотовић, н.д., 68, бр. 88с, сл. 14. ↩
- Љ. Зотовић, н.д., 74, бр. 96, бр. 96, сл. 17; А. Цермановић-Кузмановић, Рељеф Митра из Текија, Старинар Н. С. кљ. XXI, 1970, Београд 1972, 147–151, Т. I, сл. 1, и Т. II, сл. 1; Н. Вулић, Антички споменици наше земље, Споменик ска LXXII, Београд 1934, 70; М. Грбић, Одабрана грчка и римска пластика у Народном музеју у Београду, Београд 1958, 81 и понатаму. ↩
- Љ. Зотовић, н.д., 39–40, сл. 10; M. Bulat, Spomenici Mitrinog kulta iz Osijeka, Osječki zbornik br. VII, Osijek 1960, 5–12, sl. 2. ↩
- Љ. Зотовић, н.д., 18, бр. 8.; Н. Вулић, Споменик ска LXXV, 1933, 17–18, бр. 33. ↩
- Ретки се претставите на дадофори во активна положба. Активноста на дадофорите е забележителна само на иконите од Текија (види A. Цермановип-Кузмановип, н.д., стр. 150, сл. 1), Птуј и Јањево (види Љ. Зотовић, н.д., стр. 95, 57, бр. 63к и стр. 27, бр. 31, сл. 7). ↩
- Љ. Зотовић, н.д., 16, бр. 3 в, сл. 2 и стр. 27–28, бр. 31, сл. 7. ↩
- Иста, н.д., стр. 68, бр. 88c, сл. 14 и стр. 27-28, бр. 31, сл. 7 ↩
- Иста, над. 27-28, бр. 31, сл. 7 ↩
- S. Vetnić, Ilinjača, Dragovo, Svetozarevo-antički period – mitrej, Arheološki pregled 9, Beograd 1967, 116–118, T. XL–XLI, сл. 1. ↩
- Иста, нид., 100. ↩
- Иста, н.д., стр. 15, 6p. 2, стр. 16, бр. ЗБ, сл. 2, erp. 31-32, бр. 31, сл. 7, стр. 68, бр. 88с, ↩
- Иста, ни. 102. ↩
- Иста, ни. 132. ↩
- Иста, над. 132. ↩
- Иста, над. 133. ↩
- Jb. 30rosuh, н.д., 68, бр. 88c, сл. 14. ↩
Summary
Miтhraic monument from тне environs of свети nikole
At about 14 kilometres north of St. Nikole in the vicinity of the village PavleSenci on the locality ,Gramadi* (a Roman and early Byzantine settlement) a votive relief tablet of the oriental deity Mithras has been discovered.
According to its geographical position the locality Gramadi is situated on the furthest north border line of the former Roman province Macedonia.
The relief icon of coarse-grained white marble is a rectangular tablet the upper part of which is in shape of an arch. Its dimensions are 0,32 x 0,24 x 00,4 m.
This icon is one of the rare samples of icons which have a frieze on both upper and lower part of the tablet and between which there is a central scene of tauroctony. In Yugoslavia icons of this type have been found in Biljanovce, Janjevo, Sisak and Tekija.
The icon from St. Nikole is the best preserved of the above mentioned icons, and as for its artistic workmanship it belongs to the group of icons with a greater artistic value.
The central scene is presented in a rectangular vaulted field in which the sacrificial ceremony of tauroctony is performed. Mithras is presented at the moment of killling a bull. The deity is dressed in a short pleated hyton and a hlamida on his back. On his head he has a high Phrygian cap. The bull is presented in profile stretched out on the ground.
Left and right from Mithras there are two dadophors, one on each side, with a torch in one hand and a pedum in the other. The dadophors are dressed in the same garments as Mithras himself. Left and right of Mithras’ head busts of the sun deities Sol and Luna are presented.
Only a snake and a dog are presented as animals-companions in the scene of tauroctony (pic. 2, drawing 2).
On the frieze above the main scene, going from left to right, the following scenes are presented: a bull in a boat?, creation of water, Mithras the bull-carrier (Mithras taurofon) and the birth of Mithras (Mithras petrogen) (pic. 2 and drawing 1).
The lower frieze is divided into four fields the first three of which are vaulted and are in shape of cave, and the fourth field has an irregular rectangular form.
Going from left to right in the first vaulted field a scene in which Mithras is riding a bull is presented, In the second field the Mithras’ fight with Sol is presented. In the third field the scene of Mithras’ reconciliation with Sol is given and the fourth field represents the scene of apotheosis i.e. Mithras’ going with Sol (pic. 2 and drawing 1).
This votive relief, according to its stylistic characteristics and the way of treatment of figures, very much resembles the icons from Biljanovce and Janjevo. We can draw a conclusion that the icons from St. Nikole, Biljanovce and Janjevo belong not only to the same cultural centre but most probably they came from the same workshop.
To determine the date of this monument on the basis of its stylistic characteristics is difficult but yet the date of its appearance can be determined to have been in the interval from the end of4 the 2nd to the 3rd century inclusive when the cult of Mithras was widely worshiped.
(Translated by Radmila Radevska) Локалитетот „Грамади“, во близина на c. Павлешенци - Св. Николско, на кој е откриена иконата, според својата географска положба, се наоѓа во крајниот северен граничен дел на некогашната римска провинција Македонија. ј
Самата икона, како митраистички споменик во оваа област, земено пошироко, не претставува исклучок. Како територијално најблиски ќе ги наведеме спомениците од Куманово и Билјановце, потоа од Скопје, Јањево, Т.Велес и Прилеп.
Како што веќе споменавме, оваа икона по своите уметнички квалитети спаѓа во групата митраистички икони со подобра уметничка вредност. По своите стилски одлики, начинот на поставување и обработка на фигурите, многу2 потсеќава на иконите од Билјановце и Јањево. Од тоа може да се заклучи дека иконите од Св. Николе, Билјановце и Јањево не само што припаѓаат на еден култен центар (секако источниот), туку тие најверојатно произлегле и од една иста работилница.
Датирањето на овој споменик само врз основа на стилските одлики е отежнато, но сепак времето на неговото настанување можеме да го вклопиме во интервалот од крајот на II, заклучно со III век, кога култот на Митра зема најшироки размери.
Иако иконата, како митраистички споменик на локалитетот „Грамади“, засега е единствена, тоа не ја исклучува можноста за постоење митреум или пак можеби мало митрино светилиште на овој локалитет.
ЗАБЕЛЕШКИ
' Jb. 30rosuh, Митраизам на тлу Југославије, Београд 1973, 16, бр. 3, сл. 2. Друга литература за митраистичките споменици од Билјановце: Н. Bynuh, Антички споменици наше земље, Споменик ска LXXII, Београд 1934, 64-71: М. Кокић, Гласник скопског научног друштва XII, Скопље 1933, 1-10; Lj. Zotović, Les cultes orientaux sur le territoire de la Mésie Supérieure, Leiden 1968, 64, br. 7; E. Will, La relief cultuel greco-romain, Paris 1955, 361, според Jb. Зотовиќ.
2 Љ. Зотовић, н. д., 27-28, бр. 31, сл. 7; Н. Вулић, Антички споменици наше земље, Споменик сан XCVIII, Београд 1941-1948, 52, бр. 106; LJ. Zotović, н. д. стр. 70, бр. 11, Т.
> Jb. Зотовип, н.д., 68, бр. 88с, сл. 14.
4 Љ. Зотовић, н.д., 74, бр. 96, бр. 96, сл. 17; А. Цермановић-Кузмановић, Рељеф Митра из Текија, Старинар Н. C. kt. XXI, 1970, Београд 1972, 147-151, T. 1, си. 1, и Т. ІТ, сл. I; Н. Вулић, Антички споменици наше земље, Споменик ска LXXII, Београд 1934, 70; М. {p6uh, Одбрана грчка и римска пластика у Народном музеју у Београду, Београд 1958, 81 и понатаму.
7 Ретки се претставите на дадофори во активна положба. Активноста на дадофорите е забележителна само на иконите од Текија (види А. Цермановић-Кузмановић, н.д., стр. 150, сл. 1), Птуј и Јањево (види Љ. Зотовић, н.д., стр. 95, 57, бр. 63к и стр. 27, бр. 31, сл. 7).
ЈБ. 30rosuh, н.д., 16, бр. 3 в, сл. 2 и стр. 27-28, бр. 31, сл. 7.
“ Иста, н.д., стр. 68, бр. 88с, сл. 14 u стр. 27-28, бр. 31, сл. 7
"Иста, над. 27-28, бр. 31, сл. 7
11 S. Vetnić, Ilinjača, Dragovo, Svetozarevo-antički period - mitrej, Arheološki pregled 9, Beograd 1967, 116-118, T. XL-XLI, cu. 1. 2 М. Bulat, u.2., 6, бр. 2, сл. 1.; Jb. Зотовип, н.д., 40, бр. 50с, сл. 10.
14 Иста, н.д., 100.
5 Иста, н.д., стр. 15, бр. 2, стр. 16, 6p. 34, ел. 2, стр. 31-37, бр. 31, сл. 7, стр. 68, бр. 88с,
сл. 14.
"" Иста, н.д. 68, бр. 88 в, сл. 13.
" Иста, нд. 102.
14 Иста, ни. 16, Ор. 3 B, сл. 2 и стр. 68, бр. 88с, сл. 14.
29 Иста, ни. 132.
21 Иста, над. 133.
MITHRAIC MONUMENT FROM THE ENVIRONS OF SVETI NIKOLE
ZVONKO BELDEDOVSKI - Stip
At about 14 kilometres north of St. Nikole in the vicinity of the village PavleSenci on the locality ,,Gramadi“ (a Roman and early Byzantine settlement) a votive relief tablet of the oriental deity Mithras has been discovered.
According to its geographical position the locality Gramadi is situated on the furthest north border line of the former Roman province Macedonia.
The relief icon of coarse-grained white marble is a rectangular tablet the upper part of which is in shape of an arch. Its dimensions are 0,32 x 0,24 x 00,4 m.
This icon is one of the rare samples of icons which have a frieze on both upper and lower part of the tablet and between which there is a central scene of tauroctony. In Yugoslavia icons of this type have been found in Biljanovce, Janjevo, Sisak and Tekija.
The icon from St. Nikole is the best preserved of the above mentioned icons, and as for its artistic workmanship it belongs to the group of icons with a greater artistic value.
The central scene is presented in a rectangular vaulted field in which the sacrificial ceremony of tauroctony is performed. Mithras is presented at the moment of killling a bull. The deity is dressed in a short pleated hyton and a hlamida on his back. On his head he has a high Phrygian cap. The bull is presented in profile stretched out on the ground.
Left and right from Mithras there are two dadophors, one on each side, with a torch in one hand and a pedum in the other. The dadophors are dressed in the same garments as Mithras himself. Left and right of Mithras’ head busts of the sun deities Sol and Luna are presented.
Only a snake and a dog are presented as animals-companions in the scene of tauroctony (pic. 2, drawing 2).
On the frieze above the main scene, going from left to right, the following scenes are presented: a bull in a boat?, creation of water, Mithras the bull-carrier (Mithras taurofon) and the birth of Mithras (Mithras petrogen) (pic. 2 and drawing 1).
The lower frieze is divided into four fields the first three of which are vaulted and are in shape of cave, and the fourth field has an irregular rectangular form.
Going from left to right in the first vaulted field a scene in which Mithras is riding a bull is presented. In the second field the Mithras’ fight with Sol is presented. In the third field the scene