Macedoniae acta archaeologica 6 (1980) · стр. 21–36

Праисториско керамичко депо од Варош во Прилеп

На територијата од денешната населба Варош - некогашен Прилеп, покрај средновековните и античките наоди, откриени сеи повеќе остатоци речиси од сите праисториски периоди, што ќе рече дека на тој терен постои континуитет на животот речиси од неолитот, па до денес.1 Овдека ќе стане збор за керамиката од едно „депо“, откриено на локациите за две индивидуални станбени згради, на ул. Борка Лопач бр. 3, од кое потекнуваат 12 примероци?.2 Теренот со ова депо се наоѓа непосредно западно од ранобронзеновременската некропола, од која еден дел е истражен.3

Овие садови од Варош не се кршени на местото каде што се откриени. Такво оставање на цели, или искршени керамички садови, е познато во различни временски периоди на една поголема територија, посебно од енеолитскиот период, па речиси до нашиве дни.4 Магиското кршење на керамика е применувано во ритуалот околу погребувањето на мртвите кај Илирите во раното железно време.5 Во таа смисла можеби куповите со искршени керамички садови од Варош имаат најголема сличност со наодите од постариот стратум на раножелезновременската некропола Хајдучка Воденица во Ѓердап, каде што понекогаш искршените садови биле собирани во групи.6

Со оглед дека од Варош не можеме да ги припишиме на ритуално кршење во врска со погребување, за што немаме никакви докази, во тој случај и условно ги третираме како депо, а за самиот обичај, пак, сметаме дека во нашиов случај е можеби во врска со рушењето на стара, или подигање нова куќа.

Од трите купови на керамичкото депо во Варош потекнуваат садовите за кои ќе зборуваме понатаму, и тоа: од купот 1 - осум примероци (Сл. 2, 3, 5, 6, 9, 11 - 13); купот 2 - два (Сл. 4 и 10) и купот 3 - исто така два сада (Сл. 7 и 8).

Керамичките садови од нашето депо, според облиците, можат да се поделат на садови со една и две држалки, грнци со две држалки, садови-- хидрии со по две хоризонтални држалки и садови - питоси со по четири држалки.

Двата примерока од првата група, со по една држалка што го надвишува ободот, потсеќаваат на познатите ранобронзеновременски чаши. . Иако се слични и високи 14,5 см, тие во детали меѓусебно се разликуваат. Дното на првиот сад (Сл.2) му е нестабилно, а рамото неназначено, додека пак на вториот (Сл. 3) рамото му е остро одвоено, а дното стабилно. Ваквите чаши во Пелагонија се појавуваат во почетокот на бронзеното време во групата Арменохори, која се поврзува со вториот голем

Сл. |
Сл. |

бран на индоевропската експанзија?.7 Наодите од некрополата во Варош-Манте, која се наоѓа во близина на ова депо, претставуваат малку порана фаза од истата група, а се во врска со некој помал бран што му претходел на оној од Арменохори.8 Од оваа некропола сличност покажува примерокот од гробот 9, како и два примерока од групата садови откриени надвор од гробовите?“.9 Во оваа прилика да ги споменеме соодветните садови од бронзеното време во Карамани, Висок Рид и Канино кај Битола,10 како и од Арменохори, Вардарофца, Вардина и Гона во Егејска Македонија"".11 На територијата на нашата котлина и Македонија, воопшто, ваквите садови егзистираат и во почетокот на железното време, а ги среќаваме во Прилеп кај некогашната Учителска школа, денес Болница!“,12 Висои кај Петилеп!",13 Орлова Чука кај Караорман,14 Куново-Чуки кај Кочани15 и Гробље-с. Војник кај Куманово.16 Додека примерокот од Прилеп нема никакви орнаменти, дотогаш во другите спомнати наоѓалишта, покрај таквите примероци, се појавуваат заедно и садови со косо засечени грла. Освен наодот од Прилеп, другите се од железното време II. Во споменативе временски рамки сепак се чини дека овие садови од Варош, по сите свои карактеристики, најмногу одговараат на оние од почетокот на железното време I за Македонија според хронологијата на М. Гарашанин"“,17 а уште повеќе кога се најдени заедно со други садови што не можат да се датираат порано.

Сл. 2
Сл. 2
Сл. 3
Сл. 3

Ваквите садови надвор од Македонија, како тип во разни варијанти и со меѓусебни разлики во детали, украсени или не; главно во истиот период, се среќаваат во поголем број на централното илирско подрачје!“, некрополите во Словенија!?,19 групите Баден?“20 Ласиње,21 Cotofeni22, Бубањ-Хум, Barun, Дубовац-Жуто Брдо, Војводинска и Доња Брњица““,23 а во Бугарија се појавуваат во една подоцна фаза од раната бронза24.25 И во Унгарија исто така ги има во повеќе варијанти и во доцната бронза““.26 Некои од овие групи хронолошки или географски се допираат, меѓу други пак постои временска разлика, како што таква разлика постои и меѓу самите садови од тие групи. Но, бидејќи тие не се најкарактеристичните облици за одделните култури и бидејќи во основа се од ист тип, ги споменуваме поради нивната долготрајност и делумна географска распространетост .

И садовите со две држалки од нашево депо меѓусебно се разликуваат во детали.

За примерокот со заоблен и нагласен стомак, кус врат и зарамнет обод, со две вертикални држалки поставени под работ на ободот (Сл. 4), засега во Пелагонија нема директни аналогии. "Вертикални лентести држалки под ободот среќаваме на еден конусен примерок од раното бронзено време во Арменохори, а по обликот на профилот со нагласен стомак украсен со вертикални канелури, сличност донекаде покажува кратерот од доцната бронза во Вардарофца?“. На сличен начин држалките на некои садови се поставуваат уште во бубањско-хумската група?"27 или пак Tiszapolgar групата во Српски Крстур, каде што на еден примерок, покрај сличните лентести држалки, има и брадавици свртени надолу, а поставени на најширокиот дел од садот.28 Сличен сад со двојни брадавици. но без држалки. е откриен и во Шуплевец кај Битола?9.29 Во таа смисла одговараат и примероците од енеолитските стратуми во Гомолава,30 Pecica – Santul Mare31 и Peştera Hotilor32 во Романија, а можеби и пехарот од могилата 12 во Белотиќ“".33 Најверојатно енеолитските примероци се прототипови од кои подоцна настанал садот за кој зборуваме. Формална сличност донекаде покажуваат и садовите од ранобронзеновременската некропола Мокрин““,34 со две или четири држалки, кои поаѓаат од самиот раб на ободот, како и садовите со кои се покриваат урните од винковачката група на некрополата Градец во Белегиш““.35 Во ватинската група постојат слични садови, но држалките им се малку подолу поставени“"“,36 а во западносрпската варијанта на истата група таквиот сад од Добрача под држалките има и брадавици, или пак на рамото вертикални широки канелури?“".37 На некрополата Карабурма во Белград урните од VI група во доцното бронзено време, по обликот, потсеќаваат

Сл. 4
Сл. 4

на нашиот примерок.38 Како тип го има и во дубовачко-жутобрдската група во Корбово, но со различен обод и со многу богата орнаментика““.39 Во железновременската некропола Доња Брњица кај Косовска Митровица, дното на ваквиот сад му е малку повисоко““,40 а на Петково Брдо во западнопанонската урненфелдер култура го има без држалки.41 Во војводинската група на преодниот период, или железно врме I, ваквите садови се исто така без држалки, но со поразвиен облики широко позавратен раб на ободот““.42

И за вториот сад од оваа група (Сл. 5) со две држалки, кои го надвишуваат ободот и стомакот украсен со коси широки и плитки канелури, во Пелагонија засега нема директни аналогии. Како облик го има уште во раната бронза во Saratse*?,43 но со помали димензии. Во железното време II, на некрополата Висои кај Петилеп44 постои сличен сад, но неукрасен, со повисоки држалки и со помали размери. Пошироки канелури, поставени на сличен начин, наоѓаме на еден примерок со една држалка од Vardina*.45

Сл. 5
Сл. 5

Вакви широки ребрести канелури поставени косо врз рамото на садот се типични за слатинската група во јужното Поморавје““.46 Во помладата параќинска група, ребрата на канелурите се малку поназначени, а во ватинската група таквите ребра се остро профилирани.47 Широки вертикални канелури постојат во западносрпската варијанта на ватинската група во Добрача, на сличен сад со две држалки поставени под ободот““,48 Сличност со овој сад од Варош покажува и еден примерок од раножелезновременската некропола Руша кај Марибор, чие рамо е украсено со вертикални паралелно врежани линии.49 И во доцното бронзено време на Унгарија се застапени садови со две држалки, украсени на сличен начин со нашиот примерок““.50 Како тип, садот со две држалки преку ободот е познат уште во енеолитот, што се забележува во некрополата Basatanyai од Tiszapolgar групата во Унгарија, или пак Salcuta IV во Банат, каде што се јавуваат и садови украсени со коси канелури, а држалките на долниот крај имаат отисоци од прсти“!.51 Третиот сад од оваа група со две хоризонтални држалки, кој по обликот потсеќава на скифос (Сл. 6), на нашава територија се појавува релативно рано. Го има на населбата Канино кај Битола во средната бронза, со помали димензии и држалки со чатвртест пресек??.52 Во последната етапа на бронзеното време во Егејска Македонија, ваквиот тип сад го среќаваме украсен : во Saratse - со држалки53 подигнати нагоре; во Gona – насликан и со слични држалки; во Ѕеԁеѕ – со сликана спирала и слични држалки; во Boubousti - со шрафирани триаголници под ободот, или неукрасен и хоризонтални држалки. Сличен сликан скифос со назначено дно познава и Микена во III фаза од доцниот хеладски период““.54 Ваквиот сад егзистира и во почетокот на железното време, а во Пелагонија го има во гробот 6 на некрополата Сарај - с. Брод““,55 чии држалки се со кружен пресек, но на крајната периферија имаат по една нагоре налепена брадавица. За разлика од него, скифосот од централниот гроб 37 на Висои - Петилеп““,56 е со назначено дно и насликан со темна боја. Во истиот период од другиот дел на Македонија да ги споменеме примероците од Vardarophtsa, Tsaoutsitza, Saratse и Kalamaria®’,57 кои имаат подигнати држалки, насликани со концентрични полукругови или без орнаменти. Северно од Македонија слични примероци се познати од некрополите Доња Брњица и Карагач кај Косовска Митровица, централното илирско подрачје, а за него знаат и Јаподите од Комполе““.58 Да наведеме и еден примерок од Bologna - Benacci во Италија, со назначено рамо и со кус цилиндричен врат“?.59 Од сите наведени наоѓалишта за ваквиот сад од депото во Варош, со исклучок на примерокот од Канино, аналогиите ги наоѓаме во раното железно време. Ако се изземат незначајните разлики во деталите, најмногу одговараат погоре спомнатите садови од Сарај-с. Брод, Вардарофца, Сараце, Доња Брњица и Карагач. Податокот, пак, дека во доцното бронзено време во Егејска Македонија и Грција воопшто, почнувајќи од Микена, скифосите се главно со профи-

Сл. 6
Сл. 6

лирано прстенесто дно и украсени со насликани геометриски мотиви, ни зборува за тоа дека кај нас таквите садови се појавуваат под нивно влијание. А тоа пак не тера на помисла, дека во тоа време меѓу Грција и Пелагонија, а преку неа и со другите региони на север, постоеле живи трговски и други контакти.

Што се однесува до датирањето и на претходните два примерока садови со по две држалки од оваа група, како што е веќе покажано, нивните блиски аналогии се движат во временските рамки од доцното бронзено до раното железно време. Но, бидејќи и тие се најдени во група со другите, а посебно со скифосот кој припаѓа во железното време I, сметаме дека и тие не може да бидат помлади од него.

За садовите грнци од наредната група60 со по две држалки и со украсен обод, поопширно е зборувано на друго место, а овдека да споменеме, дека примерокот со пластично зајакнување (Сл. 7) служел за готвење, а секундарно се употребувал како урна во ватинската и дубовачко-жутобрдската група““, преку кои и доспеал на нашава Територија со големото егејско преселување во почетокот на железното време 1. Засега единствената аналогија за ваквиот сад од Македонија ја наоѓаме во Vardina.61 Грнецот со приближно јајчест облик (Сл. 8) се смета за водечки облик на анадолско-егејско-балканската рана бронза, а се среќава во повеќе сродни или истовремени групи на една поголема територија се до раното железно време“?.62 Од Македонија донекаде сличност покажуваат некои садови од Градина кај Демир Капија и Кале во Cxonje®, a по обликот најмногу одговараат примероците од Nagyrev - групата во Мокрин, или пак најмладите урни од дубовачката група инкрустирана кера-

Претставниците на садовите хидрии меѓусебно се разликуваат само по вратот и ободот. Кај првата варијанта (Сл. 9) вратот е цилиндричен и ободот рамен а кај втората, пак (Сл. 10), ободот е исто така рамен, но малку позавратен, а вратот со приближно полукружна профилација. Држалките и кај двете варијанти се со кружен пресек и се хоризонтално поставени на најширокиот дел од садот. Ваквиот тип сад се среќава уште од раното бронзено врем во Kritsana на Халкидик со вертикални држалки; средното бронзено време - во Molynopyrgo, а посебно крајот на истото тоа време - во Saratse%.65 По обликот донекаде одговараат и некои урни од раножелезновременските некрополи во Доња Брњица и Kaparay®.66 По две хоризонтални држалки со четвртест или овален пресек, поставени на сличен начин, имаат одделни урни од Доња Долина, наколната населба Рипча, Петково Брдо во Радосавска и јаподската некропола во Комполе.67 Голема сличност покажува и еден либурнски сад од раното железно време во Нин““,68 чиј рамен обод е напречно нарецкан. Од Италија во раното железно време исто така се познати слични примероци со цилиндричен врат и позавратен обод, украсени или не, каков што е случајот во Расено“?.69 Според тоа, и двете варијанти на ваквиот сад од депото во Варош егзистираат од средината на бронзеното па се до крајот на раното железно време.

Питосите од последната наша група садови имаат по четири држалки различно поставени, каква што им е и профилацијата, а посебно на горниот дел. Сите аналогии или делумни сличности што ќе бидат наведени се однесуваат главно до урните. Садовите од Варош не може да се сметаат за урни, бидејќи во таа смисла во нив или околу нив не е ништо константирано.

За примерокот со висок конусен горен дел, кус врат и широко по завратен рамен обод (Сл. 11) во Македонија, засега, единствена аналогија претставува садот од доцното бронзено време во Vardarophtsa”’.70 Од Пелагонија, пак, сличен висок конусен горен дел има раножелезновременската урна од типот Виланова во Живојно кај Битола"".71 Урните од некрополата во Доња Брњица72 имаат сличен облик и по две или четири лентести држалки, понекогаш на горниот крај петличесто завршени, каков што е и случајот со сличните примероци урни од некрополите во Горња Стражава кај Прокупље.73 Урните од ватинската група, воопшто, се биконусни, со цилиндричен врат, украсени или не, а на најширокиот дел имаат по четири вертикални лентести држалки““.74 Примерокот од

Сл. 8 Cid Сл. 10
Сл. 8 Cid Сл. 10
Илустрација, стр. 28

гробот 178 на некрополата Карабурма од крајот на раното железно време е исто така биконусен, но со несразмерен однос на конусните и, наместо лентести, има четири пластични држалки"“.75 И во дубовачко-жутобрдската група, покрај цилиндричниот врат и богатата често инкрустирана орнаментика, ваквите садови имаат по четири вертикални лентести држалки““.76 По бројот на држалките и местото на кое се поставени, како и по обликот, освен цилиндричниот врат, слични се и урните од хигелгребер-групата во доцнобронзеновременската некропола од Иѓош.77 Во наредното раножелезно време, урните од гава-групата се биконусни со повисок горен конус, ниско заоблено рамо без украси или орнаментирано со коси канелури и со поголеми пластични држалки, какви што се примероците од Карабурма, Сараорци и Вртиште ка: Ниш,78 Според обликот и хоризонтално раширениот обод, донекаде сличност покажуваат и урните од железновременските некрополи во Доња Долина и Петково Брдо?.79 И на малите амфори-урни од железновременските некрополи во Хајдина кај Птуј и Руша кај Марибор со по две држалки, горниот дел им е конусен, а ободот позавратен““.80 И во соседна Италија постојат слични урни, а посебно по обликот на горниот дел одговараат примероците од типот Виланова“".81 Во таа смисла се под-

Сл. 13
Сл. 13
Сл. 12
Сл. 12

удираат и некои раножелезновременски урни од Унгарија.82 Сличен горен конус имаат и некои садови уште во енеолитската Cotofeni кул-

Вториот наш примерок од оваа група садови (Сл. 12) е со топчест облик, четири вертикални лентести држалки, а на рамото меѓу држалките на симетрични растојанија има по една поголема зарамнета брадавица. Рамото му е назначено, а во вратот е зачуван само мал дел, така што за ободот не знаеме. Тоа што е речено за претхдниот сад од оваа група и примероците со четири држалки воопшто, главно се однесува и за овој примерок. Сепак, се чини дека овој сад по обликот е најблизок до урните од Доња Брњица и Карагач““.84 Во таа смисла сличност покажува и примерокот од гробот 76 на Карабурма со назначено рамо, а по долниот дел и некои урни со брадавици на рамото од Ритопек, или пак со одделни примероци од Роспи Куприја во Белград85 со четири брадавици на рамото над држалките, каков што е ислучајот со некои урни од параќинската група? или пак урните од Доња Долина86.87 Можно е горниот дел на нашиот примерок да бил сличен со оној на урните од халштатското време во Словенија и Истра““.88 Во поглед на обликот на долниот дел, местото на држалките и бројот на пластичните брадавици, сличност покажуваат и урните од Иланџа, Белегиш и Иѓош.89 Да споменеме и еден примерок од Новград во Бугарија,90 со сличен оштетен врат и четири брадавици поставени по една над секоја држалка, а добиени со притиснување одвнатре.

Последниот примерок од керамичкото депо во Варош (Сл. 13) е со назначено кружно дно, топкалест стомак, цилиндричен врати широко хоризонтално позавратен обод. На најширокиот дел има две хоризонтални, а на врвот уште две вертикални држалки. Меѓу држалките, на симетрични растојанија, се наоѓаат четири пластични брадавици, две над хоризонталните, а другите две под вертикалните држалки. Околу брадавиците над хоризонталните држалки има по два пластични концентрични круга. Според типот, и овој сад спаѓа во истата група со двата претходни, од кои се разликува само по некои детали. Како облик од територијата на Македонија е позната уште од бронзеното време во Вардарофца, а украсен со концетрични кругови го среќаваме во раното железно време Sare Отег"".91 Медијана групата од нишкото Поморавје познава големи садови и концентрични кругови, каков што е и случајот со параќинската група во поглед на концентричните кругови околу пластичните брадавици??.92 Ваквите кругови, како орнаменти, ги познава ватинската и дубовачко-жутобрдската култура.93 За последнава е речено веќе дека имала удел во големото егејско преселување при крајот на бронзеното, односно почетокот на раното железно време. Ваквиот мотив на концентрични кругови е во врска со сличниот орнамент на металот, а се појавил прво во внатрешноста на Балканот, а потоа и во егејската област.94 На илирското подрачје се среќава на разни метални белезици, кружни појасни плочки, пинцети, петличиња, фибули, кнемиди, игли, мечови, штитови, држалки за нож, висулци и друг коскен накит"3.95 Следствено и овој сад, заедно со двата претходни примерка, е од времето непосредно по егејското преселување во XIII в. од ст. е. Инаку, самиот мотив на концентрични кругови во разни орнаментални техники е застапен уште во неолитот (керамика, пинтадери)?“,96 а во наредните праисториски периоди се усовршува и ја достигнува својата кулминација на керамиката, а посебно на производите од метал. Се толкува како симбол на сончевиот диск, а пак пластичните брадавици со концентрични кругови околу нив, како претстава на градите од невидливата Голема Мајка“".97

Како што веќе рековме, од купот | досега се реконструирани осум садови, и тоа од типот со една држалка преку ободот (Сл. 2 и 3); со две држалки над ободот - еден (Сл. 5); еден скифос со две хоризонтални држалки (Сл. 9) и три питоси со по четири држалки (Сл. 11 - 13)“.98 Во купот 2 се откриени еден сад со две вертикални држалки под самиот обод (Сл. 4) и една хидрија со две хоризонтални држалки (Сл. 10). Купот 3 даде два цели примерка - едно грне со пластично зајакнување (Сл. 7) и уште едно грне со украсен обод и две држалки од типот Наѓрев (Сл. 8).

Во почетокот напомнавме дека сите три купови се на иста длабочина и на блиска меѓусебна оддалеченост. Последново, како и податокот дека од еден сад имало фрагменти во повеќе купови, ни дава можност да сметаме дека сите садови биле искршени истовремено и поставени на тие места. За староста на овие примероци од депото во Варош, исто така, е речено дека по сите карактеристики најмногу одговараат на крајот на бронзеното или самиот почеток на раното железно време. Според најдоцните елементи, сметаме дека целото депо припаѓа во почетокот на железното време I за Македонија, непосредно по големото егејско преселување во XIII в. од. ст. е. Тоа е период на големи превирања и етнички померувања, што е видливо и преку оваа керамика, чии одделни елементи имаат северно, други јужно, а некои автохтоно потекло. Во тоаси вредноста на овие наоди за Македонија воопшто, а за Пелагонија посеб-

Белешки

  1. Археолошки ископувања во населбата се вршени на повеќе пунктови, а посебно на локациите за изградба на нови објекти. На таков начин досега се истражени и 90 локации за изградба на индивидуални станбени згради. Резултатите од таквите ископувања се делумно публикувани: Китаноски Б., Еден дел од содржината на керамичкото депо од Варош кај Прилеп, Situla 20/21, Ljubljana 1980, 33 и таму цитираната литература. ↩
  2. За стратиграфијата, недвижните наоди и друго, види: Китаноски Б., ор.с., 33 u натаму. ↩
  3. Китаноски Б., Ранобронзенодопски гробови од Варош кај Прилеп, Macedoniae Acta Archaeologica 4, Prilep 1978, 33. ↩
  4. Китаноски Б., Situla 20/21, 33, кале што се наброени повеќе примери и дадената литература. ↩
  5. Čović B. Pogrebni običaji praistorijskih stanovnika glasinačkog područja, Glasnik Zemaljskog muzeja XVIII, Sarajevo 1963, 44. ↩
  6. Јовановић Б., Некропола старијег гвозденог доба у Хајдучкој Водеregistрици, Старинар XVIII, Београд 1968, 186. ↩
  7. Гарашанин M., Некои проблеми на македонската праисторија, Macedoniae Acta Archaeologica 1, Prilep 1975, 13. ↩
  8. Китаноски Б., Macedoniae Acta Archaeologica 4, 51. ↩
  9. Ibid., Сл. 3, 4, 11. ↩
  10. Симоска Д., Китаноски Б., Тодоровић J., Праисториска тумба во село Карамани кај Битола, Мас. Acta Archaeol. 3, Prilep 1977, 21, сл. 7; Симоска Д., Санев В., Праисторија во централна Пелагонија, Битола 1976, 50, 234, 240, 252. ↩
  11. Heurtley W.A., Prehistoric Macedonia, Cambridge 1939, 36, Cat. 228, 277-278, 319, 411-412, 419. ↩
  12. GaraSanin M., Praistoriski ratni¢ki grobovi iz Prilepa, Vesnik Vojnog muzeja 5/II, Beograd 1958, 16, sl. 1/4. ↩
  13. Mikulčić I., Pelagonija u svetlosti arheoloških nalaza, Skoplje 1966, T. IV/7 d. ↩
  14. Истиот, Могили од Орлова Чука кај с. Караорман, Зборник на штипскиот Народен музеј II, Штип 1961, 56, T.1V/8. ↩
  15. Санев B., Симоска Д., Китаноски Б. Саржоски С., Параисторија во Македонија, Скопје 1976, 59, сл. 594, ↩
  16. Ibid., 61, сл. 653. ↩
  17. Гарашанин M., Еден осврт на предисторијата на Македонија, Гласник на Институтот за национална историја 1, Скопје, 1968, 165. ↩
  18. Čović B., Osnovne karakteristike materijalne kulture Ilira na njihovom centralnom području, Simpozijum, Sarajevo 1964, 104, T. I/2 c; T. IV/2, 4, 6. ↩
  19. Starc F., Ilirsko grobišče na zgodnji Hajdini pri Ptuju, Arheološki vestnik I/1-2, Ljubljana 1950, 31, T.IV/29, T.VI/50; Pahič S., Drugo žarno grobišče v Rušah, Rasprave IV/3, Ljubljana 1957, t.I/5, T.II/4, T.III/1, T.IV/2. ↩
  20. Brukner B., Jovanović B., Tasić N., Praistorija Vojvodine, Novi Sad 1974, 155, sl. V/70--72; Dimitrijević S., Prilog stupnjevanju badenske kulture u sjevernoj Jugoslaviji, Arheološki radovi i rasprave II, Zagreb 1962, 247, T.I/2-5. ↩
  21. Истиот, Problem neolita i eneolita и sjeverozapadnoj Jugoslaviji, Opuscula Archaeologica V, Zagreb 1961, 45, sl. C/12-15, T.V/33. ↩
  22. Berciu D., Contributii la problemele neoliticului in Rominia in lumina noilor cercetari, Bucuresti, 90, fig. 144; Roman P., Cultura Cotofeni, Bucuresti 1976, 20, PI. 17/1-3: 5-7. ↩
  23. Гарашанин М., Праисторија на тлу Србије, Београд 1973, 181, 330, 344, 412, 442. ↩
  24. Детев П., Стратиграфия на селищните могили в южна България. Годишник, Материали за праисторията на Тракия. Истиот, Годишник, 149, Обр. 7/2. ↩
  25. Kalicz N., A későbronzkori felsőszőcsi csoport leletei és kronologiai helyzete, Archaeologiai Értesitő 87/1, Budapest 1960, 3, Ker. 1; Ker. 2/3-4; Ker. 3/1-2; T.I/1-7, T.II/1-7, T.III/-1-3; Kovacs T., Eastern conaections of north-eastern Hungary in the Late Bronze Age, Folia Archaeologica XVIII, Budapest 1966/67, 27, fig. 11/4, 8, fig. 17/3. ↩
  26. Heurtley W.A., op. c., 57, 79, Cat. 314; 36, 93, Cat. 409. ↩
  27. Garašanin M., Ausgrabungen in Bubanj bei Niš, Germania 35, 1957, 206, T. 15/4; Истиот, Neolithikum und Bronzezeit in Serbien und Makedonien, 39 BRGK, Berlin 1959, 61, T. 11/4. ↩
  28. Гарашанин M., Праисторија Србије, 223, T. 37/1. ↩
  29. Симоска Д., Санев В., ор.с., 47, сл. 216. ↩
  30. Нађ Ш., Заштитно ископавање на Гомолави код Хртковца, Рад Војвођанских музеја 9, Нови Сад 1960, 112, T.VI/7. ↩
  31. Morinz S., Roman P., Über die übergangsperiode vom Äneolithikum zur Bronzezeit in Rumänien, Symposium über die entstehung und chronologie der Badener Kultur, Bratislava 1973, 259, Abb. 3/1. ↩
  32. Roman P., Strukturanderung des andaneolithikums im Donau-Karpaten Raum, Dacia XV, Bucarest 1971, 82, Abb. 19/4. ↩
  33. Garasanin M., Garasanin D., O problemu ranog bronzanog doba и zapadnoj Srbiji i Bosni, Glasnik Zemaljskog muzeja XIII, Sarajevo 1958, 11, sl. 3. ↩
  34. Girié M., Mokrin nekropola ranog bronzanog doba I, Beograd 1972, 65, T.XVI/1; T.XXXVII/2. ↩
  35. Brukner B., Jovanović B., Tasić N., op. c., 189, sl. 124. ↩
  36. Ibid., 212, сл. 148. ↩
  37. GaraSanin M., 39 BRGK, 95, T. 21/4; Истиот, Праисторија Србије, 375, сл. 17/7-8. ↩
  38. Todorovic J., Praistorijska Karaburma II, Beograd 1977, 44, 130-131 и соответни сли- ↩
  39. Гарашанин М., Праисторија Србије, 344, T. 60/2. ↩
  40. Srejović D., Praistorijska nekropola u Donjoj Brnjici, Glasnik Muzeja Kosova i Metohije IV-V, Priština 1959-1960, 116, T.I/3. ↩
  41. Čović B., Praistorijska nekropola „Petkovo Brdo“ u Radosavskoj, Glasnik Zemaljskog muzeja XXI/XXII, Sarajevo 1966-1967, 162, T.I/4. ↩
  42. Гарашанин М., Праисторија Србије, 412, T.71/2. ↩
  43. Heurtley W.A., op.c., 26, Cat. 258. ↩
  44. Симоска Д., Санев В., op.c., 56, сл. 294. ↩
  45. Heurtley W.A., op.c., 33, Cat. 419. ↩
  46. Гарашанин М., Праисторија Србије, 295, T. 49/2,3. ↩
  47. Ibid., 303, T. 50/1,2; 330, T. 58/2. ↩
  48. Ibid., 375, Сл. 17/8. ↩
  49. Pahič S., Rasprave IV/3, 18, T.IV/2. ↩
  50. Kovacs T., Folia Archaelogica XVIII, Fig. 25/21. ↩
  51. Kutzian 1. A tiszapolgar-Basatanyai aeneolithikus temeto, Archaeologiai Ertesité VII-IX, Budapest 1948, 42, T. XIV/6. ↩
  52. Симоска Д., Санев В., op.c., 52, сл. 253. ↩
  53. Heurtley W.A., op.c., 26, Cat. 441: 23, Cat. 451; 24, Cat. 454, 459, 466-467. ↩
  54. Bosserth H., Altkreta, Dritte vermehrte Auflage, Berlin 1937, 71, Fig. 130. ↩
  55. Мачкић П., Симоска Д., Трбуховић В., Ранохалштатска некропола на локалитету Сарај у Броду, Старинар XI, Београд 1961, 202, сл. 13. ↩
  56. Симоска Д., Санев В., op.c., 56, сл. 294. ↩
  57. Heurtley W.A., op.c. 36, Cat. 472; 32, Cat. 480-481; 26, Cat. 490, 495, 497. ↩
  58. Srejović D., Donja Brnjica, 89, T. III/5; Истот, Karagač and the problem of the ethnogenesis of the Dardanians, Balcanica IV, Beograd 1973, 39, fig. 5; Čović B., Osnovne karakteristike, 104, T. IV/3; Bižić-Drechsler R., Rezultati istraživanja japodske nekropole u Kompolju 1955-56 godine, Vjesnik Arheološkog muzeja II, Zagreb 1961, 80, T.XXVI/2. ↩
  59. Frey O.H., Gabrovec S., Zur chronologie der Hallstattzeit im Ostaplen Raum, Actes du VIII-e Congres UISPP, Beograd 1971, 193, T. 1. ↩
  60. Китаноски Б., Еден дел... (во печат) Situla 20/21, 38. ↩
  61. Heurtley W.A..op.c..33.Cat.474. ↩
  62. Китаноски Б., Situla 20/21, 40. ↩
  63. Корошец Ј., Заштитно истраживање у Демир Капији, Зборник на Археолошкиот музеј 1, Скопје 1956, 98, сл. 14; Mikuléié I., Das Vorgeschichtliche Stratum auf der burg Kale in Skopje und problem der eisenzeit in Siiddardanien, Actes du VIII-e Congres UISPP III Beograd 1973, 179, Т.1/1. ↩
  64. Girić M., Mokrin I, 95, T.XXXVI/2; 205; Brukner B., Jovanović B., Tasić N., Praistorija Vojvodine, 233, sl. 175. ↩
  65. Heurtley W.A., op.c., 17, Cat. 176(Kritsana); 10, Cat. 402 (Molyvopyrgo); 26, Cat. 440 5 (Saratse). ↩
  66. Srejović D., Donja Brnjica, 93, T.IV/4; 95, T.V/5; 98, T.VI/5; Истиот, Karagač, fig. 4. ↩
  67. Bižić R., Grobovi u Donjoj Dolini, Glasnik Zemaljskog muzeja VII, Sarajevo 1952, 233, T.I/10; Истата, Kompolje, 80, T.XXVI/3; Truhelka Ć., Kulturne prilike Bosne i Hercegovine u doba prehistoričko, Glasnik Zemaljskog muzeja XXVI, Sarajevo 1914, 83, T.V(Ripča); Čović B., Glasnik Zemaljskog muzeja XXI/XXII, 162, T.I/5, T.II/11. ↩
  68. Batović Š., Nin u prapovijesno doba, Radovi Instituta JAZU u Zadru 16-17, Zadar 1969, 30 и н., sl. 2. ↩
  69. Lollini D.G., Sintesi della civita Picena, Jadranska obala u protohistoriji, Zagreb 1976, 117 и н., T.II, T.V/10. ↩
  70. Heurtley W.A., op.c., 36, Cat. 408. ↩
  71. Mikulčić I., Pelagonija, T.VII/14 a; Симоска Д., Санев В., op.c., 54, сл. 270. ↩
  72. Srejović D., Donja Brnjica, 83, T.I/4; T.II/1; T.V/1; T.VI/5; Гарашанин М., Праисторија Србије, 442, T. 90/1; Васић Р., Културне групе старијег гвозденог доба у Југославији, Београд 1973, 103, T.XIV/17. ↩
  73. Krstić D., Gornja Stražava, Prokuplje – naselje i nekropola, Arheološki pregled 4, Beograd 1962, 73, T.IX/1,2. ↩
  74. Гарашанин М., Праисторија Србије, 331, T. 59/3; Гавела Б., Један прилог етничкој и хронолошкој детерминацији панонске керамике у Средњем Подунављу, Рад Војвођанских музеја 2, Нови Сад 1953, 59, T. II/7; Марјански М., Гробље урни код Иланђе, Рад Војвођанских музеја 6, Нови Сад 1957, 11, T. VI/4. ↩
  75. Todorović J., Karaburma II, 48, 132. ↩
  76. Macedoniae acta archaeologica 76 Грбиќ M., Питање генеза ватинске и дубовачке грнчарије, Ран Војвобанских музеја 2, Нови Сад 1953, 73, си. 3; Срејовиќ Д., Три праисториска оставе из источне Србије, Старинар XI, Београд 1960, сл. 13. ↩
  77. Оше M., BudZak—Livade, 1405, nekropola srednjeg i poznog bronzanog doba, ArheoloSki pregled 7, Beograd 1965, 39; Истиот, Arheoloski pregled 10, Beograd 1968, 28; Brukner B., Jovanovi¢ B., Tasi¢é N., Praistorija Vojvodine, 234, sl. V/140. ↩
  78. Гарашанин M., Праисторија Србије, 417, T. 72. ↩
  79. Mari¢ Z., Donja Dolina, Glasnik zemaljskog muzeja XIX, Sarajevo 1964, 5, T.VIII/2; Истиот, Problem sjevernog graničnog područja Ilira, Simpozijum o teritorijalnom i hronoloskom razgraniéenju Ilira и praistorijsko doba, Sarajevo 1964: 177, T,III, T.XV/1; Covié B., Glasnik zemaljskog muzeja XXI-XXII, 161 T.II/1. 7 ↩
  80. Stare F., Arheoloski Vestnik 1/1-2, 34, T.1/6; Pahié S., Rasprave IX/3,15,T.III/2; T. XV:Solte M., K problematice hal&tatske doby ve slovinsko-charvatske oblasti, Arheologicke rozhledy X1/3, 1959, 408, Obr. 153/1,2; Obr. 154/4,5. ↩
  81. Miiller—-Karpe, Beitrage zur chronologie der Urnenfelder zeit nérdllich und Siidich der Alpen, Berlin 1959, 77, T.85/C; T.86/13; T.25/21; T.58. E ↩
  82. Patek E., Koravarskor - Kutatasunk Néhany problémaja, Archaeologiai Ertesité 82/2, Budapest 1955, 162, Kep. 1/29-30. ↩
  83. Roman P., Cultura Cotofeni, Bucuresti 1976, Pl. 75/2. ↩
  84. Srejović D., Donja Brnjica, 83; T.IX/4; T.V/1; 3, 5; T.VI/5; Истиот, Karagač, 39, fig. 4; Гарашанин M., Праисторија Србије, 439, T. 90/1. ↩
  85. Todorovic Ј., Karaburma II, 15; Истиот, Праисторијске некрополе у Ритопеку, Старинар XVII, Београд 1967, 153, T.1/12; Т.11/1: T.111/6; Истиот, Праисторијске некрополе на Роспи Ђупријі у Београду, Старинар XVIII, Београд 1968, 195, сл. 10. ↩
  86. Гарашанин M., Праисторија Србије, 298, Т. 50/1-2. ↩
  87. Bizié R., Glasnik Zemaljskog muzeja VII, 223, T.1/10: Мане Z., Glasnik zemaljskog muzeja XIX, 5, T.VIII/2. ↩
  88. Solte M., Archeologicke rozhledy X1/3, 408, Obr. 153/1. ; ↩
  89. Марјански M., op.c., 9, T.1/4; T.II/4; T.1V/3; T.V/4; T. VI/1; Tasié N., Belegié sites prehistoriques San¢ine, Gradac, Stoji¢da Gumno, Epoque prehistorique et protohistorique en Yougoslavie, Beograd 1971, 164, T.XV/6, 8. Brukner B., Jovanovié B., Ta N., Praistorija Vojvodine, 235, sl. 185. ↩
  90. Стефанов С., Новград - старинни селища, Известия на Българския Археологически Институт XXXIV, Софии 1974, 267, 274, Обр. 18 a ↩
  91. Heurtley W.A., op.c., 36, Cat. 372, 106, Cat. 485. ↩
  92. Гарашанин Д., Бронзано доба и прелаз у гвоздено доба у источном делу Југосла-Buje, Зборник Народног музеја VIII, Београд 1975, 47, 49, 50; Гарашанин М., Праисторија Србије, 298, Т. 50/2. ј ↩
  93. Марјански M., Ран ВојвоВанских музеја 6.9, Т.1/1: Foltiny 5., Ка познобронзанодопској керамици Војводине, Ран Војвобанских музеја 15-17, Нови Сад 1966-68, 5, Т.11/6. ↩
  94. Гарашанин М., Банат - Српско Подунавље - Керамеикос, Рад Војвођанских музеја 2, Нови Сад 1953, 67, сл. |. ↩
  95. Гарашанин ји., Каталог merana, Beorpan 1954, 16, 45, 65, T. LIV/2, 3, 4: T. LVIII/1, 2, 4; T.LXI/8. ↩
  96. Neolithic Greece, Athene 1973, Pl. XX; Bregant T., Ornamentika na neolitiski keramici v Jugoslaviji, Ljubljana 1968, Prilog 3/188; prilog 6/28 i dr. ↩
  97. Рыбаков Б.А., Космогония и мифология земледельцев энеолита, Советская археологии 1, Москва 1965, 30, 34, Рис. 7/2, 11; Рис. 10/3 и 4. ↩
  98. Сите садови се работени на рака, а основните каталошки податоци им се следниве: ↩
  99. - боја сивокафеава со неелнаков интензитет. Височина 14.5 см, пречник на отворот 14,5 см. Инв. бр. 2.062 ↩
  100. - боја сиво-кафеава со нееднаков интензитет. Височина 13,5 см, пречник на отворот 15,5 см. Инв. бр. 2.061 ; ↩
  101. - боја сиво-кафеава со нееднаков интензитет. Височина 35,0 см, пречник на отворот 43,0 см. Инв. бр. 2.595 ↩
  102. - боја надвор сиво-кафеава со нееднаков интензитет, а внатре сива. Височина 26.0 см, пречник на отворот 35,0 см.Инв. бр. 2.068. ↩
  103. Фотографии: Б. Јелиќ. ↩
  104. 6 - боја сиво-кафеава со нееднаков интензитет. Височина 30.0 см, пречник на отворот 40,5 см. Инв. бр. 2.072 ↩
  105. 7 - боја сиво кафеава со нееднаков интензитет. Височина 35.0 см, пречник на отворот 33,5 см. Инв. бр. 2.070 ↩
  106. 8 - боја сива. Височина 32,0 см, пречник на отворот 24,0 см. Инв. бр. 2.071 ↩
  107. 9 - боја сиво-кафеава со нееднаков интензитет. Височина 43.0 см, пречник на отворот 18,5 см. Инв. бр. 2.067 ↩
  108. 10 - боја сиво-кафеава. Височина 43.0 см, пречник на отворот 18,5 см. Инв. бр. ↩
  109. 11 - боја темносива. Височина 60,0 см, пречник на отворот 26,0 см. Инв. бр. 242 ↩
  110. 12 - боја сивокафеава со нееднаков интензитет. Височина зачувана 43,0 см. Инв. ↩
  111. Сл. 13 - боја темносива. Височина 68,0 см, пречник на отворот 22,0 см. Инв. бр. 243 ↩

Summary

Prehistoric Hoard of Ceramic Wares at Varos in Prilep

During the archeological excavations at Varo’ - the former medieval Prilep - three heaps of broken ceramic vessels (pic. 1) were discovered. Such hoards or groups of broken vessels are known in many places and in various periods of time, especially in the Illyrian necropoles. The piles of vessels from Varoš cannot be brought into connection with the burial customs because such evidences have not been discovered. That’s why we write about these finds as of a,depot*.

In pile | we found eight intact vessels (pics. 2, 3, 5, 6, 9, 11-13); in pile 2-two vessels (pics. 4 and 10) and in pile 3-two vessels (pics. 7 and 8).

According to the form of the vessels we differ several types: vessels with one handle, vessels with two handles, pots with two handles, hydrias with two horizontal handles and pythoi with four handles.

The vessels with one handle which rises above the rim (pics. 2 and 3) are frequent in Pelagonija dating from the Bronze and Iron Agel. The samples with two handles (pics. 4 and 5) as a form probably belonged to the Eneolit and were actual to the end of the Early Iron Age. The third sample of this group (pic. 6) in the form of a scyphus appeared with us relatively early even in the Bronze Age, and can also be found in the Iron Age on the central Illyrian territory.

The sample with plastic reinforcement (pic. 7) was primarily used for cooking, and secondarily as an urn in the Vatinska and Dubovatko-zutobrdska groups through which that kind of vessel was brought to this territory when the Great Aegean Migration took place ге. at the beginning of the Iron Age. In Macedonia it can be found in Vardina.

The egg-shaped pot (pic. 8) is considered to have been the main form in Anadolian—Aegean—Balkan Early Bronze Age, and can be found in many similar or simultaneous groups in the Early Iron Age. Our sample is closest in form to the vessels of Nagyrev group in Hungary or to the youngest urns of Dubovacka group of incrustated ceramics in Vojvodina.

The two hydrias (pics. 9 and 10) differ only in their rims and the profilation of their necks. As a form it can be found in the Bronze Age in Aegean Macedonia, and similar to them are some urns from the early Iron Age.

The pythoi are different one from the other only in some details. The biconical sample (pic. 11) has a high upper cone with four handles and reminds of that from Vardarofca, and with its upper cone of the urns of the Vilanova type or later Gava group of Hungary which made a way far to the south, but left insignificant traces.

The second pythos (pic. 12) is globular with four vertical handles, and on its shoulder between them there are wart - like protrusions. It is closest to the urns of Donja Brnica and Кагарас.

The last sample of pythos (pic. 13) has two horizontal handles on its widest part, and another two vertical handles on its neck, and at symetrical distances there are four wart-like protrusions. Around the warts above each horizontal handles there are two plastic concentric circles. With us, as a form, it can be found in the Bronze Age (Vardarofca), and as ornamented with concentric circles it can be found in the Early Iron Age (Sare Omer). Such circles as ornaments can be found in the Paraéinska, Medijana, Vatinska, and Dubovacko-zutobrdska groups. It is known

Sid

for the last group that it made a considerable contribution in the Great Aegean migration at the end of the Bronze Age or the beginning of the Early Iron Age. This motif is related to the similar ornament in metal, and appeared first in the inner interior parts of the Balkan, and then in the Aegean area. Consequently together5 with the previously mentioned two samples it belongs to the period immediately after the Great Aegean migration.

As for the oldness of these vessels from Varoš it can be said that with all their characteristics they belong mostly to the end of the Bronze Age and the beginning of the Early Iron Age, and as for their elements the whole depot should be dated from the beginning of the Iron Age I, according to M. GaraSanin, somewhere in the 13th century B.C.

(Translated by Radmila Radevska)