Macedoniae acta archaeologica 4 (1978) · стр. 33–58
Ранобронзенодопски гробови од Варош кај Прилеп
Населбата Варош во Прилеп со најблиската околина воглавно лежи на територијата на средновековниот град, заради што е и ставена под заштита и прогласена за археолошки резерват. Пред изградбата на нови објекти се вршат археолошки ископувања на просторот што ќе го заземат самите згради.
Ваква нова населба се подигнува на јужната падина од Марковите Кули, каде што теренот стрмо се спушта од север кон југ и при поголеми дождови и порои се разнесува површинскиот слој или се таложи нов. Заради тоа и здравицата овдека е релативно плитка, а претставува црвеникава карпа во распаѓање. Кон промените на површинскиот слој придонесувало и доскорото обработување на земјата со што на поедини места е и културниот слој оштетуван.
На ваков начин во Варош досега се извршени археолошки ископувања на локаци и за 90 индивидуални станбени згради. Овдека ќе стане збор за неколку такви габарити испитани во претходните години.1
Зграда — 6
Овој објект сопственост на Мантов Манте се наоѓа на ул. »H. Армстронг« бр. 3. Археолошките ископувања се извршени во 1968 година!" Испитана е целата парцела за куќа од запад кон исток и тоа сонда по сонда чија широчина изнесуваше по 2,0 м., со што е ископана површина од 97,50 м2. По симнувањето на растресетиот хумусен слој на длабочина од 0,50 м во средината на парцелата беа откриени два гроба.
Гробот 1 — се наоѓаше малку позападно од средината на испитуваната површина. Тој беше правоаголна циста оградена со по една потанка камена плоча од сите четири страни, а покриена делумно со неколку помали исти такви плочи. Од овие недостасуваа јужната попречна, како и дел од источната надолжна оградна плоча. Димензиите му изнесувал 1.60 х 0.50., а длабочината 0.30 м. Во него е откриен дел од СКСАСТ во згрчена положба и тоа од каранцата надолу со колената кон источната страна, што зборува дека тој бил поставен на левата страна, односно главата му била на северниот крај на гробот. Умрениот лежел директно на сиво црвеникавата здравица. Од подвижни наоди RO него се откриени неколку атипични керамички фрагменти, A дел од железен клин кој е паднат покасно (Сл. 1).
Гробот 2 — се наоѓаше во средината на локацијата. По конструкцијата и оринетацијата наполно е сличен со претходниот. На јужниот крај имаше две помали попречни оградни плочи,а покриен беше исто така делумно со помали камени плочи. Лежеше на здравицата, а димензиите му изнесувал 1.60 х 0.55 м и длабочина 0.30 м. Од скелетот беа откриени само две помали коски во пределот на рамената, според кои и на овој умрен главата му била на северниот крај од гробот. Подвижни наоди немаше (Са. 1)
Во јужниот дел на локацијата беше откриена плитка кружна јама вкопана во здравицата за 0,40 м, а пречникот и изнесуваше 1.40 м. Оваа јама со поголемиот АСА навлегуваше во јужниот профил на сондата. Во неа е откриен поголем фрагмент од кровна керамика. По се изгледа дека оваа јама е словенска, бидејќи такви ги има доста на овој терен, па и во близина на оваа локација.
Во северозападниот агол на парцелата на длабочина од 0.40 -- 0.60 м во сива растресита земја беа откриени шест цели помали керамички садови, превртени и несредени. Тие се: продупчено. Фактурата груба, а површините замазнети. Бојата и е сиво кафејава со нееднаков интензитет. Дим.: височина 6,0 см., а отвор 13,0 x 7,0 cm Hus. бр. 633 (Ca. 6).
Зграда 15
Овој објект се наоѓа на ул. »Н. Армстронг« бр. 21, сопственост на Чубриков Стојан. Всушност оваа станбена зграда е во иста линија со претходната, но на север за 13,0 м. Археолошките ископувања се извршени во 1969 година. Истражувана е целата површина за куќа сонда по сонда, со што е опфатена површина од 99 м". Теренот на оваа локација има пад од север кон југ, така што висинската разлика изнесува 0.50 м. Во источната половина на габаритот под хумусниот слој на длабочина од 0.20 м се појави здравицата --- гранитна карпа, чие ниво одејќи кон југозапад постепено се спушта пониско. Во овој дел на парцелата, поточно во југоисточната четвртина на локацијата под хумусниот слој се откриени 7 гробови од рано хеленистичкиот период". Од нив во случајов за нас е интересен само гробот 6 (Сл. 1). Се наоѓаше во јужниот дел од габаритот, со димензии 1.60 х 0.50 м., ориентиран исток-запад. Откриен е на длабочина од 0.30 м. Од гробната конструкција имаше само по неколку камења од северната, источната и запандата страна. Од скелетот во него беа најдени само делови од кичмениот столб и од нозете, а од подвижните наоди еден мал бомбест керамичен сад со една држалка, украсен со споени »S« орнаменти насликани со темно црвена боја".3 Овие наоди се констатирани на длабочина од 0.50 м и несомнено му припаѓаат на хеленистичкиот период. Меѓутоа, на истото место но на длабчина од 0.60 м под површината, во источната половина на гробот, беа откриени лобања и керамички фрагменти, а на 0.67 следните наоди:
1. Маа керамичен сад со повисок цилиндричен врат, позавратен и заоблен обод и низок проширен стомак. Дното кружно и во средината благо подигнато, а рамото неназначено. Една лентеста држалка го надвиштува ободот, а поаѓа од рамото. Фактурата груба, а површините замазнети. Бојата му е темно сивкаста. Дим.: височина 8.2 сМ., пречник на отворот 9.5 см. Инв. бр. 2058 (Са. 8).
2. Маа цилиндричен керамичен сад со рамно засечен обод и кружно неназначено и нестабилно дно. Една лентеста држалка го надвишува ободот, а поаѓа скоро од дното на садот. Фактурата груба, а површината замазнети. Бојата му е темно сива. Дим.: височина 7,0 см., очи на отворот 10,0 см. Делумно реконструиран. Hus. бр. 2059 grob 1 ‘tains
Varos. Zgrada 6
R-1:20 R-1: 20 grob 6
grob 9
Са. 1. Варош -- гробови
Очигледно овие садови се разликуваат од хеленистичките наоди и му припаѓаат на поранешно време. Исто така, несомнено е дека гробот 6 има хеленистички наоди и дека со останатите гробови од тој период на оваа локација го поврзуваат ориентацијата и конструкцијата. Од друга страна, пак, тој се разликува од останатите гробови по своите димензии, што се помали од останатите и бидејќи во него не се откриени остатоци од кремација, не наведува на заклучок, дека умрениот во него бил инхумиран во згрчена положба, каков што е случајот со соседните гробови кај зградата 6. Таква ситуација овдека не е утврдена. Но без оглед на тоа, сметаме дека овој гроб е од исто време со останатите за кои што зборуваме. Остатоците од скелетот откриени на разни длабочини зборуваат за едно пореметување настанато подоцна. Не е исклучено погорните наоди (делови од кичмениот столб и нозете, како и садот со »S« орнаменти) да преставуваат една целина, која што нема врска со подолните наоди.
На истава локација помеѓу хеленистичките гробови 4 и 6 на длабочина од 0.67 м е откриено мало цилиндрично керамичко садче со неназначено и нестабилно дно. Ободот му е заоблен, стомакот сосема малку проширен, а рамото неназначено. Една држалка со Кружен пресек го надвишува ободот, а поаѓа од рамото. Фактурата груба, а површините замазнети. Бојата му е темно сива.Дим.: височина 7.5 см., пречник на отворот 6,0 см. Инв. бр. 240 (Са. 10).
Зграда 19
И овој објект се наоѓа на ул. Н. »Apmocrpour” бр. 19, сопственост на Главчев Воислав. Археолошките ископувања се извршени во 1969 година. Ископувана е целата површина за станбена зграда со што се испитани 92. 2 Mm’, на овој простор се откриени 8 гробови од ранохеленистичкиот период".4 Објектот се наоѓа на 4,0 м западно од зградата 15.
На оваа парцела при копањето на јама за гаснење на вар на длабочина од 0.50 м под површината е откриен гробот 1. Јамата се наогаше на 3.0 м. југозападно од габаритот на зградата. По кревањето на хеленистичкиот гроб (број 1) под него на длабочина од 0.69 м. под површината и јужно од него беше откриен гробот 9 (Са. 1). Истиот беше ограден со неколку мали камења, а од кровот имаше сочу вано само една помала камена плоча. Основата му беше четвртеста, ориентацијата север — југ, а димензиите 1.60 x 0.50 м. Во Hero од скелетот беа откриени само неколку ковчиња од лобањата, а од гробни прилози примерокот што следи:
1. Маа керамичен сад со кус цилиндричен врат, заоблен и оштетен обод. Дното му е кружно и рамно но неназначено, стомакот проширен, а рамото заоблено. Една држалка со приближно кружен пресек го надвишува ободот, а поаѓала од рамото. Фактура груба, а површини замазнети и оштетени. Бојата му е темно сивкаста. Дим:: 10.0 см., пречник на отворот 7.0 см. Инв. бр. 2060 (Сл. 11). Со овие археолошки ископувања покрај делот од хеленистичката некропола на местото „Под Кулих во Варош на споменатите три локации за станбени згради е откриен и дел од поранешна бронзенодопска некропола. За нејзината големина и распоред, односно густи: на на гробовите не добивме доволно податоци. Судејќи според откриениот број гробовите биле ретки. Освен двата во зградата 6 кои се близу еден до друг, останатите два гроба, делуваат осамено, бидејќи ги има само по еден во зградите 15 и 19. Северно од овие згради почнуваат карпите на Марковите Кули, па спрема тоа во таа насока некрополата не се простирала.
Без оглед на тоа што ниеден од четирите гробови не е сочуван во целост тие се истовремени. Гробовите 1 и 2 не содржеа подвижни наоди, но тие дадоа податоци за начинот на погребувањето. За нивната старост индиректни податоци добивме преку групата од шест керамички садови, откриени на иста длабочина и во нивна близина. Овој групен наод секако дека е поврзан со погребниот ритуал. Гробот 6 временски го определуваат керамичките садови откриени заед-НО со лобањата, каков што е случајот и со гробот 9. Непостоењето на сите покривни плочи, цели скелети, или пак наоди што не му припаѓаат на ова време, зборуваат за делумни НАН целосни пореметувања на поедини гробови, настанати во ранохеленистичкиот период и подоцна.
ІІо обликот сите гробови се четвртести цисти градени на два начина: оградени со по една потанка камена плоча од сите четири страни и покриени со повеќе помали камени плочи (гробови 1 и 2). Кај вториот начин на градба страните се обележени со по неколку помали камења- а покривот се состоел, исто така, од повеќе помали камени плочи (гроб 6 и 9), Ориентацијата им е север -- југ, а во еден случај исток — запад (гроб 6). Димензиите на сите им се исти, што не овозможувале инхумирање на умрениот во испружена, туку само во згрчена положба. Потврда за тоа ни даде делот од скелетот во гробот 1. Главата на умрениот се наоѓала во северниот крај на гробот, а во еден случај во источниот крај. Гробните дарови се ставувани покрај умрениот во горната половина (гробови 6 и 9). Со погребните обичаи се поврзани и наодите на повеќе керамички садови заедно или поединечно откриени на просторот помеѓу гробовите.
За подвижните наоди, односно керамиката, карактеристична е прилично грубата фактура и недоволното печење, заради што и бојата на садовите не е со еднаков интензитет. Во облиците се јавуват три основни типови. Најзастапени се малите садови со по една држалка што го надвишува ободот, што се јавуваат во неколку варијанти.
Кај претставникот од варијантата I — а обликот на садот е цилиндричен, ободот заоблен, а стомакот и рамото скоро неназначени. Држалката со долниот крај е спуштена прилично ниско, а дното му е неназначено и нестабилно. Бојата темно сива. Откриен е помеѓу гробовите (Сл. 12). Во варијантата I — Б припаѓа конусниот сад со една лентеста држалка која благо го надвишува, а поаѓа скоро од неназначеното и нестабилно дно. Ободот му е рамен, а бојата темно-сива. Застапен е во гробот 6 (Са. 13).
Садот од варијантата I -- с има сосема кус, скоро неназначен врат и заоблен обод, а стомакот проширен. Дното му е нестабилно, а бојата сивкаста со нееднаков интензитет. Малата држалка е прилично горе поставена. Откриен е надвор од гробовите (Сл. 14).
Примерокот од варијантата | — 4 има покус цилиндричен врат и заоблен обод. Стомакот проширен, а дното кружно и рамно. Држалката прилично високо го надвишува ободот, а поаѓа од неназначеното рамо. Бојата му е темно-сива. Застапен е во гробот 9 (Са. 15).
Кај варијантата Т -- е садот има сосема кус врат позавратен и заоблен обод, ниско и поостро назначено рамо. Дното му е кружно и скоро неназначено, а држалката е поставена повисоко над ободот и поаѓа од рамото на садот. Бојата му е сивкаста. Откриен е надвор од гробовите (Сл. 16).
Претставникот од варијантата J — Е има повисок цилиндричен врат, заоблен обод и остро неназначено рамо. Дното му е кружно и во средината подигнато нагоре. Држалката е високо над ободот, а поаѓа од рамото. Бојата му е сивкаста. Откриен е надвор од гробовите (Са. 17).
И кај последната варијанта од овој тип I — е садот има повисок цилиндричен врат, позавратен и заоблен обод, а рамото назначено но заоблено. Дното му е кружно и во средината благо подигнато, а бојата темно-сива. Отркиен е во гробот 6 (Са. 18).
Интересно е дека сите седум примероци на садови од овој тип меѓусебно не се копираат, односно нема два сада што се наполно слични еден на друг.
Во rumor II евидентен е само еден претставник. Тоа е садот со сосема кус врат, позавратен и заострен обод и две држалки хоризонтално поставени на рамото. Дното му е кружно и рамно но неназначено. Бојата сивкаста со нееднаков интензитет. Откриен е надвор од гробовите (Сл. 19).
Чиниите припаѓаат во типот III, а се појавуваат во две варијанти. Кај варијантата III — а примерокот има сосема слаба биконусност, со заоблен обод, а кружно и рамно дно. Под ободот се наоѓаат две хоризонтално извлечени јазичести држалки. Бојата му с сива
Чинијата од варијантата II] — b има издолжен конусен облик со рамно засечен обод и соответно рамно дно. На двете покуси страни се наоѓа по едно задебелување вертикално продупчено. Откриена е надвор од гробовите (Сл. 21).
Аналогии за керамиката од Варош иако ретки, сепак постојат како во Пелагонаја исто така и во Македонија. Од локалитетот „Висок Рид« во с. Букри кај Битола, потекнува керамичен сад со една лентеста држалка по облик и димензии сличен со нашиот примерок од типот I — g, датиран во раното бронзено доба".5 На населбата
„Тумба“ во с. Карамани стратиграфски е утврдено постоење на две фази од раното бронзено доба“.6 Садови со една држалка8 што го надвишуват ободот се констатирани само во постарата фаза III — а. По обликот се слични со нашиот примерок од варијантата I — е, но овие од Карамани имаат назначено и донекаде профилисано дно Интересно е што со ископувањата на Бакарно Гумно кај с. Чепигово, каде што е утврден ранобронзенодопски стратум (Б. Гумно III), не се откриени садови со една држалка“. Иста ситуација е и со Црнобуки IV кој припаѓа во истиот период и ги содржи останатите одлики, но ги нема ваквите садови“. Случајните наоди на садови со една држалка од Кравари кај Битола, претставуваат поразвиена форма и во детаљи се разликуваат од нашите примероци (имат црн премаз, држалката го преминува ободот и завршува внатре во садот)10 “. Во останатиот дел на Пелагонија, но не во составот на ср Македонија, садови со една држалка се застапени во Арменохори кај Лерин“ кои потекнуваат од раното бронзено доба. И овие примероци претставуват поразвиена форма и се од подоцнежна фаза“.12
Јужно од Пелагонија нив ги има во Егејска Македонија и Грција. Со нашите примероци I — 4 и I — Е сличност по обликот и димензиите покажуваат некои садови од Vardarophtsa®,13 Сад сличен со нашиот примерок од варијантата I — Б е најден во Saratse",14 Ѕе-Че“ и Kritsana®.16 На последното наоѓалиште се застапени и садови од нашиот тип I — е чии држалки се лентести"17 Во Hagios Маша“18 еден примерок потсетува на нашиот од типот I — с, каков што еи случајот со садот од Lembet”.19 Такви садови со лентести држалки се откриени и во фазата У — Б на Sitagroi, датирана во раното бронзено доба",20 каков што е и случајот со погоре спомнатите примероци. Во Тесалија садови со една држалка што го надвишува ободот за прв пат се појавуваат во ранохеладската култура“.21
Во останатите делови на Македонија вакви цели садови од овој период досега не се откриени, но во фрагменти се познати од »Каае« во Скопје22 и »Црквени Ливади« во с. Враниште кај Струга23 чии држалки се лентести. Се чини дека и овие садови претставуваат поразвиен облик, па спрема тоа биле малку подоцнешни од нашите.
Во јужна Албанија групата Мајка познава вакви садови, но со стомак сплескан и украсен со вертикални канелури“.24
Северно од Македонија во останатите делови на нашата земја, исто така се среќаваат садови чии држалки го надвишуваат ободот. Таков е случајот во Поморавието со групата Бубањ — Хум каде се држалките лентести, а за прв пат се појавуваат во фазата I—b, но значајна улога имаат во наредната II саѕа. Временски оваа фаза25 одговара на завршетокот на раната бронза во Kritsana и Vardarophtsa”.26 Приближно во исто време спаѓа и баденската култура застапена на една поголема територија од Средна Европа, а кај нас воглавно северно од Сава и Дунав“.27 За овој комплекс, покрај другото, се карактеристични и садови -- чаши со сплескан и по правило украсен стомак со канелури и една лентеста држалка поставена високо над ободот“.28 Во првата фаза на оваа култура ваквите садови имаат скоро неиздвоен врат, држалка не многу извлечена над ободот со кружен или четвртест пресек, а стомакот им е без украси или пак, на него има КОСН или вертикални канелури“.29 Садови од оваа рана фаза се откриени во Бапска, Cor, Шаренград, Сремска Митровица, Сотин, Сарваш и Винковци“.30 Во Источна Србија помладата фаза од баденската култура се меша со Костолац групата. Последната наполно ја заменува првата и ги нема ваквите садови, а наместо нив се јавуваат конусни или цилиндрични садови со многу високи лентести држалки31. Нашиот примерок I — b има конусен облик, но држалката му е со кружен пресек и не е високо над ободот. Елементите на баден — костолац групата констатирани во Бубањ — Хум I — Б веќе во наредната фаза Бубањ — Хум II се губат.32 Ласињската култура во Северозападна Југославија настаната под големо влијание на баденскиот комплекс познава садови со една лентеста држалка но поразвиени од нашите примероци, со стабилни дна и украсени".33 Сличен е случајот со Cotofeni културата во Романија. Банат и Источна Србија, во чие формирање баденската култура имала големо влијание“.34 Во Булгарија, во една покасна фаза од раното бронзено доба, за прв пат се појавуваат садови со нерамни дна и една држалка што го надвишува ободот, за разлика од поранешните такви садови со рамни дна и закосен горен дел“.35 Таков е случајот во Езеро“,36 Buxoso37, Михалич,38 Голямо Конаре — кај Пловдив,39 Ясатепе,40 Пеклюк41 кај Софија, Веселиново и ЕКОнаците42. За ваквата керамика од Бугарија е карактеристично што преовладуваат садови со косо засечен горен дел, а рамни и стабилни дна, распространети во јужната половина на Балканскиот полуостров и Мала Азија“.43 Држалките во Исатепе се обично лентести и вдлабени по должината, а со кружен пресек се ретки, додека садовите се најповеќе украсени со бела инкрустација“,44 каков што е случајот и во Пеклок, чии примероци по обликот и врежаната орнаментика одговараат на таквите садови од Југославија и Унгарија“.45 Во Словачка во најраната фаза на баденската култура садови со една држалка преку ободот нема, а се појавуваат подоцна“. Како облик, освен во овој период, овие садови продолжуваат и подоцна46 во бронзането и железнето доба, но се разбира, дека во детали се разликуваат меѓусебно.
Ваквите мали садови со нестабилни дна служеле како чаши за црпење и турање на течност, а со држалките се обесувале на местата каде што стоеле“.47 Воглавно се откривани во гробовите и некрополите, но ги има и во населбите, па спрема тоа, освен култен, имале и профан карактер“.48 Нивното ставување во гробовите или блиску до нив, зборува за верување во задгробен живот, односно за потребите на умрениот од храна и течност“.49
За садот од типот II со кус скоро неназначен врат, позавратен и заострен обод, две подигнати хоризонтално поставени лентести држалки и рамно но неназначено дно во Пелагонија и Македонија досега директни аналогни нема. Донекаде сличност покажува само еден примерок од Канино чиј облик е далеку поразвиен и припаѓа во подоцнежен период од бронзенето доба“.50 По обликот, исто така е сличен и еден примерок од Арменохори од раното бронзено доба, но држалките му се вертикално поставени“.51 Како облик но поразвиен го среќаваме и во раното железно доба“.52 Во поглед на аналогиите иста ситуација е на продрачјето на Македонија и со садовите од типот ІТІ од Варош. Со нашата варијанта ШТ -- а, формална сличност покажува еден примерок од Kritsana, чиј држалки се вертикално продупчени, а спрема Heurtley припаѓа во доцниот неолит“.53 За ваквите садови малку поголема сличност наоѓаме далеку од Пелагонија. Така, во некрополата Носа — Бисерна Обала кај Суботица, се откриени два сада слични со нашите од Ш тип, од кои едниот под ободот има две држалки вертикално продупчени, а вториот на самиот обод исто така, две непродупчени задебелувања“.54 Слични садови се откриени и во некрополата Батка кај Сента. Од гробот 8 на оваа некропола потекнува еден сад со две држалки на ободот хоризонтално продупчени;55 од гробот 9 еден сад со две непродупчени држалки поставени под Ободот, а од гробот 15 сличен примерок чии држалки се малку пониско поставени и хоризонтално продупчени“, И двете некрополи припаѓаат во последната фаза од бодрогкерестурската група.56 Садовите од варијантата III -- иако ретко, ги познава и баденската KyATypa”™,57 каков што е случајот и со ласињската група.58 Вакви примероци на садови се познати и од бодрогкерестурската култура во Унгарија во Polgar basatanya гроб 121 со продупчени држалки на ободот",59 како и во Balaton групата со непродупчени држалки61 под ободот на садот“. Елипсесто издолжени садови; каков што е нашиот примерок од варијантата III — Б познава и Cotofeni групата но без држалки“. Со ова кусо набројување воглавно е опфатена територијата на нашата земја и соседните области. Со тоа секако, не е изцрпена листата на наоѓалишта, нити пак, се опфатени сите територии со сродни култури во кои се појавуваат садови — чаши слични со овие од Варош.
Умрените се погребуваат во згрчена положба легнати на еден од колковите, како и поставени на плеќи, но со подигнати нозе свиткани во колената од многу поранешен период од овој за кого станува збор овде. Такви скелети се откриени во епипалеолитската и најстарата неолитска фаза во Ѓердап?,62 старчевачката",63 винчанската“64 и други неолитски култури. Но во овие рани етапи погребувањето се врши во самите населби или згради, без посебни конструкции на гробовите или правило во ориентацијата“65 Во покасните фази постојат посебни места некрополи надвор од населбите со поодредена ориентација, каков што е случајот во Ботош кај Велики Бечкерек, Ленѓел, Балбунар во Бугарија“66 и други. Делумно оградување на гробот воглавно главата на погребениот со необработени камења забележано е исто така многу рано во фазата Лепенски Вир II на Власац во Гердап“.67
Тисаполгар културата мртвите ги погребува во згрчена или лесно испружена положба, а во Словачка на посебни места надвор од населбите, при што жените лежат на лева, а мажите на десна страна со ориентација претежно исток -- запад и со главите најчесто во западниот крај на гробот68.
чена положба. На некрополата Носа кај Суботица жените лежат на лева, а мажите на десна страна“.69 Гробовите имаат двојна ориентација: исток — запад или север — југ, додека даровите се ставувани во горната половина на гробот“.70 Во седум гробови, покрај другото, се откриени и керамички садови и тоа по еден, два, три или пет примероци во еден гроб".71 На некрополита Батка кај Сента од истата група скелетите се згрчени, поставени на десна страна со ориентација североисток — југозапад, со дарови во горната половина на гробот, освен во еден детски во кого садот се најдувал во пределот на колената“.72 Сличноста на гробовите од Варош со овие две некрополи се гледа во начинот на погребувањето и местото на гробните дарови, а со Носа посебно и во ориентацијата.
Баденското население во истоимениот комплекс, исто така, своите мртви ги погребува во згрчена положба. Гробот во Добановци е во самата населба, умрениот лежи на лева страна, а прилозите се ставени во горната половина крај скелетот, чија глава е кон североисток73. И во Гомолава има скелети кои лежат на лева страна со дарови во горната половина на гробот, а во Богојево сите скелети се згрчени но во секој гроб нема прилози“.74 Веќе во рамките на оваа трупа се појавуваат и хумки со згрчени скелети покрај кои се наоѓа само керамика, каков што е случајот во Скореновац кај Вршац.75 Северно од нашата земја, во овој комплекс, се јавува и спалување на умрените, како што е забележено во некрополита фонјод кај езерото Балатон во Унгарија“.76 Во Салкуца групата, досега откриените гробови се во населбите и со згрчени скелети поставени на левата страна"“.77
Во помладата Вучедолска група умрените се погребени во згрчена положба во населбата, често под подот на куќите, а се забележани и групни гробови, како што е констатирано во самиот Вучедол78. Во оваа култура веќе е утврдено и спалување на умрените и ставање на остатоците во урна под хумка — познато од Батајница"“79 и Војка кај Велики Бегеј“80 Во рамките на истава група, но во јадранската варијанта се појавуваат камени ковчези со скелети во згрчена положба но ПОД хумки“т.81 Такви камени конструкции се откриени во долината на Цетина, а ги има и во околината на Никшиќ“.82 Покрај овие камени хумки83 познати и кај Дубровник, Паклени острови и Херцеговина, кај Тиват е истражена и една хумка од земја. со гроб од камен ковчег и поплочено дно, згрчен скелет која припаѓа во раното бронзено доба, каков што е случајот со повеќето овде спомнати хумки“. Вакви надгробни хумки се застапени освен на споменатите територии во Далбанија и северен Епир, а каменот употребен за изградба на овие конструкции не претставува некоја посебна одлика, туку е диктиран како материјал со кого се располагало“.84 Во овој период Западна Србија познава земјени хумки, а Босна мешани од земја и камен. Во комплексот Белотиќ — Бела Црква истражени се повеќе такви хумки. Во Бела Црква на локалитетот Бандера сите погребувања се во згрчена положба на десна страна, освен детскиот
45 гроб 10 во Хумката I, чиј скелет лежи на левата страна“.85 Ориентацијата им е различна, а запад — исток се ориентирани само гробовите 25 во Хумка I u 2 во Хумка У, додека гробовите 3 во Хумка IV имаат некоја врста на камен ковчег од неправилно нафрлани камења, а гробни прилози се откриени само во гроб 3 од Хумка II и тоа керамички фрагменти распоредени кај главата и нозете на скелетот“.86 Во Хумката III освен еден згрчен скелет, останатите гробови се со спалени умрени но без урни87 “. Во Белотиќ на локалитетот Шумар ископувани се повеќе хумки со инхумирани и кремирани умрени. Во случајов, за нас се интересни хумките IX, X XIV, XVI и XIX. Во првата с откриена лобања која лежи на десниот образ, а пред неа керамичен сад и трагови од окер“.88 Во Хумката X гробот 4 е ограден со камења, а згрчениот скелет лежи на левата страна без дарови“.89 Згрчениот скелет во Хумката XIV лежи на левата страна ограден со неправилно нафрлани камења, а во Хумката XVI, под спалиштето е откриен оштетен скелет со керамичен сад пред главата, за кого се мисли дека може да биде жртва принесена пред спалувањето на вториот умрен“.90 Во Хумката XIX, покрај другите гробни дарови распоредени на разни места пред главата имало керамичен сад".91 На некрополата Белотиќ во хумките УП, VIII и XVI остатоците од кремираните умрени се ставени во урни, а тие пак оградени, односно заглавени во камења".92 Хумките во комплексот Белотиќ — Бела Црква не се сите истовремени. Така, во Белотиќ ранобронзенодопски се хумките X и XIV, во Бела Црква Хумка XII и гробовите 24 -- 25 во Хумка I, а останатите хумки се помлади“.93 Згрчено погребување во камен ковчег со ориентација југ -- север е констатирано во Марковица — Негришори кај Драгачево, а во Жабари кај Вальево, скелетот лежи на левата страна“.94 Во Босна во, раното бронзено доба, на гласиначкиот комплекс, погребувањето е скелетно во некоја врста на камени ковчези ориентирани запад -- исток, или север --- југ, додека гробните прилози се наоѓат кај главата“.95 Во Семизовац умрениот исто така лежи на левата страна во ковчег, ориентирани север -- југ со прилози кај главата, но не се знае дали постоела хумка“.96 Во Војводина во раното бронзено доба постои биритуално погребување со згрчени скелети и спалување со остатоци ставени во урна, како што е утврдено во некропалата Градац кај Белегиш во винковачката група, или во Мокрин од моришката rpyna”.97 Од овој период некропола со рамни гробови од камени ковчези со згрчени скелети е откриена во групата Schneckenberg во Ерделье, која е паралелна со доцната фаза од баден.
Во Бугарија во погребувањето на мртвите во доцниот енеолит и раното бронзено доба, помеѓу северниот и јужниот дел има разлики пред се во местото на гробовите. Така, во Езеро во сите хоризонти од раната бронза се откриени гробови под огништата или подовите на куќите со згрчени скелети поставени на левата или десната страна". Во Исатепе кај Пловдив е откриен енеолитски гроб во близината на куќа со згрчен женски скелет, ориентиран исток — запад со глава разбиена на два дела!“.100 Во касноенеолитската некропола во Варна, умрените се во испружена положба, има четири кенотафи, а само во четири гроба скелетите се згрчени и тоа во три се жени поставени на десната страна, а во еден на лева страна со ориентација север — југ“.101 Во два гроба со згрчени скелети има трагови од црвен окер"“.102 Додека згрчените скелети се воглавно жени и сиромашни со прилози, дотогаш во гробовите со испружени умрени, сите се мажи освен една жена, а ориентацијата им е исто така север — југ,103 Гробните дарови се распоредени во горниот дел покрај скелетот, а керамиката воглавно покрај главата““.104 За разлика од овие гробови во кои има и бакарни орудија, во некрополата Голимо Делчево кај Варна, нема гробови со испружени скелети, а прилозите се само керамички садови и еден бакарен клин"“.105 И двете некрополи се од времето на Караново VI, а припаѓаат во културата Коджадермен — Гумелница и тоа во варненска варијанта!“106 Во Девна во Варна, во ранословенската некропола се откриени и три гробови со згрчени скелети на десна страна, ориентирани исток -- запад и север — југ, датирани во првата половина на бронзенето доба!".107 Од оваа некропола е интересен гробот 2 кој она покриен со камена плоча, а ограден со камења поставени на растојание еден од друг, ориентиран југоисток — северозапад, а од дарови содржел три керамички садови кај главата и еден кај нозете.108 Во Берекетската некропола кај Стара Загора, поставена надвор од населбата, скелетите се згрчени, а повеќето од нив лежат на левата страна со ориентација југ -- север и дарови во горната половина на гробот, додека во многу гробови покрај главите има црвен окер“.109 Во Северна Бугарија во енеолитскиот период во Русе сохранувањето е во згрчена положба предимно на периферијата на населбата во близината на куќите, со скелети кои лежат на лева или десна страна, ориентирани северозапад — југоисток или обратно, а во гробните прилози преовладуваат керамичките садови““.110 Од раното бронзено доба во Трнава и Кнежа кај Враца, се откриени хумки со биритуално сохранување — инхумирање и кремирање"".111 Кај првата врста, згрчените умрени лежат на десната страна или на плеќи со свиткани колена, а гробовите се вкопувани во здравицата или оградени со суво-ЅИД ОА Камења, но редовно покривани со штици НАН гредички, а припаѓаат во културата Коцофени"“.112 Кај оваа некропола е интересно тоа тато и остатоците од спалените умрени се ставувани во гробови но без урни,113 или пак во сад искористен како урна“. Ова може да се спореди со хумките во комплексот Белотиќ -- Бела Црква во кои спалените, исто така, не се ставени во урни. Дека ова се почетоците на обичајот на кремирање на умрените, зборува токму податоток што тие не се ставувани во урни, туку во гробови. Во Јужна Бугарија погребување во хумки се јавува при крајот на бронзането доба со згрчени и спалени умрени, утврдено во Долно Сахране кај Стара Загора“.114 Погребувања во згрчена положба се јавуваат и подоцна од споменативе периноди, а поединечно дури и во раниот среден век, каков што е случајот например, во некрополата ХЖ: -- 3 во Девна кај Варна!“.115
Ваквото погребување со помалку или повеќе свиткани колена, е стар обичај, кој се тумачи како страв од умрениот, или пак, како положба на молење или спиење!“.116 Како што е веќе речено, во Варош во гробот 6, е откриена само главата, а во гробот 9, неколку помали ковчиња, исто така од главата. Парцијални погребувања -- воглавно само глави — се познати уште од мезолит, како што е на пример, утврдено во Ѓердап!““,117 или покасно во Балбунар“".118 Во споменативе гробови од Варош, по се изгледа не се работи за такво делумно погребување, туку за пореметувања настанати покасно. Групни наоди на керамички садови вон од гробови се познати во комплексот Белотиќ — Бела Црква во Западна Србија. Така, во Бела Црква во Хумката119 I, во близината на нејзиниот центар се откриени три садови легнати на страните, на различни длабочини кои се поврзуваат со гробот 24 поставен во центарот на хумката!"“. Вакви групи на садови се откриени и во подоцниот период во рамната некропола кај Чараково во околината на Приједор, кои не се ставени заедно со умрениот, туку подоцна при вршењето на некаков обред““.120
Гробовите од Варош, секако се дел од некропола поставена на одредено место надвор од населбата. Таа била рамна, односно над гробовите не се утврдени никакви остатоци кои би зборувале за постоење на некаква хумка. Но не е исклучена можноста неа да ја имало H да била изградена само од земја, а уништена со подоцните вкопувања на хеленистичките гробови и подоцна.
Врз основа на сето досега речено, а според сите одлики, гробовите од Варош по местото на некрополата можат да се поврзат најрано со тисаполгар групата во Словачка, па преку бодрогкерестурската, баденската и вучедолската група, па се до најкасно комплексот Белотиќ — Бела Црква во Западна Србија и ранобронзенодопските групи во Војводина. По начинот на градбата на гробовите -- ковчези од необработени камења поставени меѓусебно на растојание или нафрлани, со комплексот Белотиќ -- Бела Црква, ранобронзенодопските хумки на гласиначкиот комплекс, или некрополата Девни кај Варна, а по камените ковчези — цисти оградени и покриени со камени плочи со јадранската варијанта на вучедолската група, Негриџори кај Драгачево или Schneckenberg групата во Ердсље. По ориентацијата сличност наоѓаме во скоро сите енеолитски и ранобронзенодопски групи на Балканскиот полуостров. Иста ситуација е и во поглед на погребувањето во згрчен став. Според положбата на скелетите легнати на левата страна,121 некрополата од Варош има сличност во групите тисаполгар, бодрогкерестур, баден, Салкуца; комплексот Белотиќ — Бела Црква или Берекетската некропола кај Стара Загора во Бугарија. Кога се зборува за ова, интересно е да се спомене што во Носа и Батка жените лежат на левата, а мажите на десната страна, каков што е и случајот во тисаполгар групата, додека подоцна на пример, во моришката група во Војводина, жените се поставени на двете страни". Скелетот во гробот 1 во Варош лежи на левата страна, но дали е тој женски, тешко може да се одговори. Главите на погребените умрени од Варош се во северниот, во едеи случај во источниот крај на гробот, а со сигирност може да се тврди само за гробот 1 дека лицето било свртено кон исток. Во овој поглед некрополата од Варош може да се спореди најповеќе со некрополата Носа кај Суботица, а делумно и со Мокрин од моришката група. Гро-Оните дарови скоро во сите понапред споменати некрополи, а посебно во Носа, Батка, Скореновац, Негришори и комплексот Белотиќ -- Бела Црква, како и во повеќе некрополи надвор од Југославија, во поедини гробови се само керамички садови, каков што е случајот и во Варош. По групните керамички наоди надвор од гробовите некрополата од Варош може да се поврзи со хумките од комплексот Бе-АоТНК — Бела Црква. Kepamuxata од Варош во основа е позната во енеолитот и раното бронзено доба на територијата на Балканот и надвор од него. Според неа гробовите од Варош можат да бидат од времето на некрополите во Носа и Батка, Бубањ — Хум Ib — II, раната фаза на баденската група122 во Југославија и раното бронзено доба во Бугарија.
Според тоа, уште поодредено, некрополата од Варош има паралели во Носа и Батка и тоа по ориентцијата, местото на даровите горната половина на гробот и керамичките садови од типот III. И двете споменати некрополи припаѓаат во последната фаза од бодрогкерестурската група. Слично е и со баденскиот комплекс, посебно со садовите со една држалка и чиниите од типот III, како и местото на прилозите во гробот. Најдоцна наодите од Варош можат да бидат истовремени со вучедолската123 култура — јадранска варијанта по камените ковчези, или комплексот Белотиќ — Бела Црква по оградувањето на гробовите со камења и групата на керамички садови надвор од гробовите. Надвор од Југославија најповеќе одговараат рамните гробови од Schneckenberg групата во ЕрдеДе со камените ковчези и Девни кај Варна, по камењата околу гробот меѓусебно оддалечени. Инаку бодрогкерестурската група, посебно со последната фаза, е истовремена со баденската, а оваа и претходи на вучедолската““. Од друга страна, баденската група е паралелна со раното бронзено доба на Македонија и Тракија“124 Со тоа го добиваме и времето за некрополата од Варош, а тоа е раното бронзено доба. Баденската група во Југославија е дојдена од надвор и се поврзува со јужноруските степи, каков што е и случајот со хумките и камените ковчези"““.125 Ширењето на овие елементи се поврзува со експанзијата на индоевропските степски номадски племиња некаде при крајот на II милениум од старата ера““.126 Овие миграции се одвивале во неколку бранови. Источната половина на нашиот полуостров била зафатена уште со првиот бран околу 2400/2300 г. с. е., а со вториот бран околу 2000 г. с. е., и целиот Балкан, кога се формира и баденската група"“.127 Оваа група128 со поедини наоди доспева далеку на југ дури и во Грција со посредство на сродни групи“. Наодите од Варош имаат допирни точки со оваа група, но за нивното директно поврзување засега тешко да се зборува. Освен во Варош сродни елементи со оваа група во Пелагонија постојат и во Кравари Кај Битола, каде што покрај другото, се крај се спушта покрај ободот внатре во садот““.129 Наполно слични примероци се познати од Бели Манастир кој Осијек“",130 кои припаѓаат во раната фаза на баденската група".131 Калап за лиење на секири со едно сечило сличен со оној од Кравари, познава Лубланско Барје на според тоа овој од Пелагонија може да се поврзи со баденската и вучедолска група132 .
Наодите од Варош засега се осамени во Пелагонија и покрај допирните елементи што ги имаат со погоре наведените групи, посебно баденската, културно не можат да И се припишат на ниедна од нив. Тие припаѓаат на една посебна група во нашата котлина во чие формирање, покрај локалните елементи, големо влијание имаат и сродните групи од едно поголемо подрачје, поврзани со заеднички економско -- општествени основи. Веќе е речено дека наодите од Варош, посебно керамиката во Пелагонија, директни аналогии нема, донекаде во фазата III — A на Карамани, случајниот наод од Висок Рид кај Букри и ретко во Арменхори. Во помладата ранобронзенодопска фаза на Карамани која би била паралелна на Арменохори, са дови со една држалка на испитуваниот АСА не се откриени. Според тоа, некрополата од Варош би можела да припаѓа најдоцна во Карамани III — A. Бидејќи групата Арменохори се датира во крајот на раното бронзено доба“,133 тогаш Карамани III — A, би претставувал поранешна фаза и би припаѓал во почетокот на раното бронзено доба во Пелагонија. За поблискиот релативен однос помеѓу некрополата во Варош и Карамани III — A, не е можно да се каже се додека не се обработи материјалот од една пробна сонда направена на ранобронзенодопската населба источно од некрополата во Варош, на која несомненои припаѓала и самата некропола.
На крајот би можело да се рече дека овие наоди од Варош засега припаѓаат во Арменохори групата и претставуваат една поранешна фаза на самиот почеток на раното бронзено доба, кое во апсолутна хронологија спрема Heurtley™134 го опфаќа периодот помеѓу 2.500 и 1.700 г. с. е. Некрополата би била најстара досега откриена во Пелагонија, каков што е случајот и со гробовите. 7 В. Санев, A. Симоска, Б. Китаноски, С. Саржоски, ор. c., 52; A. Симоска -- В. Санев, ор. с., 50, сл. 240.
" A. Симоска, Б. Китаноски, J. ToAoposuh, Населбата Црнобуки и проблемот на истоимената култура во светлината на новите археолошки истражувања, Macedoniae Acta Archaeologica 2, Прилеп 1976, 43--83,
и Мм. A. Heurtley, Prehistoric Macedonia, Cambrigde 1939, 57, cat. 319. Pl. XV.
Ibid., 24, cat. 279.
. 8 M. Garasanin, Kontrollgrabung in Bubanj bei Nis, Praehistorische Zeitschrift XXXVI, Berlin 1958, 228 1 n., T. 3/3; Истиот, Neolithikum und Bronzezeit in Serbien und Makedonien, 39 B. R. G. K., Berlin 1959, 53 и н. T. 12/1; Истиот, reer hg на тлу Србије 1, 182 и н.; Праисторија на рау Србије II, beorpaa
"7 N. Ta5e, Badenski i vuéedolski kulturni kompleks и Jugoslaviji, Beograd 1967, 15.
а 2. 83 5, Dimitrijevicé, Problem neolita i eneoli tau sjeverozapadnoj Jugoslaviji, Opuscula Archaeologica V, Zagreb 1961, 45, Sl. C/12—15; T. V/33—35; N. Tasié, Badenski i vucedolski kompleks, 43.
®0 N. Kalicz, Uber chronologische Stellung der Balaton gruppe in Ungarn, Simposium iiber die Enstelung und chronoiogie der Badener Kultur, Bratislava 1973, Abb. 19/1.
6: 5. Јовановин, Праисторија Горњег Bepaana, Старинар XXII, Београд 1974, 5, 8; Д. Срејовић-З. Летица, Епипалеолитска насеља на Власцу, Старинар XXII, Београд 1974, 26.
™ [bid., 19.
7% М Гарашанин, Старинар IX—X, 25.
B. Brukner, B. Jovanovic, N. Tasi¢, Praistorija Vojvodine, 179.
7% R. Schmidt, Die Burg Vuéedol, Zagreb 1945, 41 1 н. ел bs N. Tasié, Velika humka kod Batajnice, Arheoloski pregled 1, Beograd
* Tbid., 59.
"8 T. Marovic, Iskopavanja kamenih gomila oko vrele Cetine god. 1953, 1954 i 1958, Vjesnik za arheologiju i historiju Dalmatinsku LAI, Split 1959, 5 uu; P. Koee држи pitanja oko eneolita Dalmacije, ArheoloSki radovi i rasprave II, Zagreb ).
102 [bid., 8, 9 (гробови: 8, 10).
ша M. Garaganin, D. GaraSanin Zbornik I, 28—29.
Южной Болгарии, 238; Истиот, О связах Северного Причерноморя и Балкан в раннем бронзовом веке, Краткие сообщения 105, Москва 1965, 17—19.
ee Tasné, Badenski i vuéedolski kompleks, 19; M. Гарашанин, Старинар
GRAVES FROM THE EARLY BRONZE AGE AT VAROS NEAR PRILEP Blagoja Kitanoski — Prilep
The settlement VaroS near Prilep together with its immediate environment lies on the terrain of a medieval town so it represents an archaeological reservation. The area that a project is to occupy is archaeologically investigated before its construction. In this way ninety locations for apartment houses have been investigated so far and noted in the order of their escavations. Three such locations in which four graves were discovered are discussed here.
On the location of the building N° 6 there were two graves-cists enclosed and covered with stone plates with dimensions of 1.600.50 m. They had north-south orientation. There were remains of a cramped up sceleton placed on his left flank and with his face turned toward east (grave 1). In the grave N? 2 the head of the deceased was also in the north part of the grave. Both graves were disturbed in later periods (pic. 1). In their vicinity at the same depth a group of ceramic ware was found i. e. three cups with one handle across the rim (pics. 2—4); a vessel with two ribbon-shaped handles slightly lifted up (pic. 5); one ellipsoidally elon. gated bowl with two handles on the rim vertically perforated (pic. 6), and one bowl also with two handles figuratively drawn out from under the rim of the vessel (pic. 7).
On the location of the building N? 15 seven Hellenistic graves were discovered. Only grave N? 6 dates back to this period. It had east-west orientation. Namely under the Hellenistic grave a skull with two cups on each side was revealed (pics. 8 and 9). It was also disturbed in the Hellenistic period. At the same depth between the Hellenistic graves N° 4 and 6 there was another cup (pic. 10). The grave was in places enclosed with stones placed at some distance.
On the location of building Ne 19 there were also cight Hellenistic graves. Under grave No 1 was the grave Ж 9 from the Early Bronze Age. Its construction was similar to that of the grave of the location Me 15. TE had north-south orientation. There were only a few small pieces of the skull and a cup with a high handle (pic. 11), This grave was also disturbed.
Белешки
- Археолошките ископувања на оваа, како и на локациите за зградите 15 и 19 ги изврши колегата К. Кепески, на кого и по овој пат му се заблагодарувам за податоците и отстапениот материјал за обработка. Види: К. Kepeski, Markovi Kuli — Prilep — protoistoriski grobišta, Arheološki pregled 14, Beograd 1972, 82. ↩
- К. Кепески, Сондажни истражувања на дел од хеленистичката некропола под Марковите Кули во Варош, Macedoniae Acta Archaeologica 1, Прилеп 1975, 155—164. ↩
- Ibid., 156. ↩
- Ibid., 158—164. ↩
- В. Саиев, Д. Симоска, Б. Китаноски, С. Саржоски, Праисторија во Македонија, Скопје 1976, 53; Д. Симоска-В. Санев, Праисторија во централна Пелагонија, Битола 1976, 49—50, сл. 234. ↩
- Д. Симоска, Б. Китаноски, J. Тодоровић, Праисториска тумба во с. Карамани кај Битола, Macedoniae Acta Archaeologica 3, Прилеп 1977 (во печат). Ibid., 24, cat. 279. ↩
- Б. Китаноски, Праисториски садови од Чепигово крај Прилеп, Стремеж 3, Прилеп 1960, 55--60; Истиот, Bakarno Gumno a Cepingovo pres de Prilep, Epoque prehistorique et protohistorique en Yougoslavie, Beograd 1971, 139. ↩
- M. Гарашанин, B. Санев, A. Симоска, 5. Китаноски, Предисториски култури во Македонија. Штип 1971, 53; В. Санев, A. Симоска, Б. Китаноски, С. Саржоски, ор. с., 53, са. 475; A. Симоска-В. Санев, ор. c., 50, са. 244. ↩
- М. Гарашанин, Некои проблеми на македонската праисторија, Масеԁоniae Acta Archaeologica 1, Прилеп 1975, 13. ↩
- W. A. Heurtley, op. c., 36, cat. 221; Pl. XIV7 (од нашиот примерок I-d се разликува по завратениот обод); cat. 228, Pl. XIV (I-f), Нашиот примерок каталошки е обработен: Предисториски култури, 53, са. 186; Праисторија во Македонија, 53, 480. Исто така каталошки е обработен и примерокот од зградата15 15“ Предисториски култури, 53; Праисторија во Македонија, 53. ↩
- Thid., 26, cat. 254, Pl. XIV. ↩
- Ibid., 17, cat. 171. ↩
- Ibid., cat. 169—170. ↩
- Ibid., 5, cat. 183, Pl. XI. ↩
- Ibid., 25, cat. 267. ↩
- C. Renfrew, The Aegean and the Balkans at the Close of the Neolithic Period (the Evidence of Sitagroi), Symposium über die Entstehung und Chronologie der Badener Kultur, Bratislava 1973, 430, fig. 2/6—8. ↩
- М. Гарашанин, Праисторија на тлу Србије 1, Београд 1973, 200. ↩
- П. Гоцкова-Славска, Остатоци од една праисториска култура на скопската тврдина Кале, Скопје 1955, 17, Т. 8/10. ↩
- Р. Панић, Неолитски наоѓалишта во Охридско, Лихнид I, 1957, 116; иста-та, Пренисториски наоди од локалитетот Црквени Ливади кај селото Враниште — охридско, Лихнид II—III, Охрид 1959, 7, Т. II/6; Т. III/2; В. Санев, Д. Симоска, Б. Китаноски, С. Саржоски, ор. с., 54. ↩
- F. Prendi, La civilisation prehistorique de Maliq, Actes du Premier congres international des etudes Balkaniques et sud-est Europeennes II, Sofia 1969, 679; Shqiperia Arkeologjike, Tirane 1971, II, сл. 17. ↩
- M. Garašanin, Kontrollgrabung in Bubanj bei Niš, Praehistorische Zeitschrift XXXVI, Berlin 1958, 228 i n., T. 3/3; Истиот, Neolithikum und Bronzezeit in Serbien und Makedonien, 39 B. R. G. K., Berlin 1959, 53 и н. Т. 12/1; Истиот, Праисторија на тлу Србије 1, 182 и н.; Праисторија на тлу Србије II, Београд 1973, Т. 34/2. ↩
- М. Гарашанин, Праисторија на тлу Србије I, 200. ↩
- N. Tasić, Badenski i vučedolski kulturni kompleks u Jugoslaviji, Beograd 1967, 15. ↩
- М. Гарашанин, Праисторија на тлу Србије I, 230; Н. Тасић, Праисторијско насеље код Добановаца и прилог проучавању баденске групе у Војводини, Старинар IX—X, Београд 1959, 227—241, сл. 6; B. Brukner, B. Jovanović, N. Tasić, Praistorija Vojvodine, N. Sad 1974, 155, sl. V, 70; V, 71; V, 72. ↩
- S. Dimitrijevic, Prilog stupnjevanju badenske kulture u sjevernoj Jugoslaviji, Arheoloski radovi i rasprave II, Zagreb 1962, 247, 249, T. 1/2—5. ↩
- Ibid., 247, T. I/3. ↩
- N. Tasić, Badenski i vučedolski kompleks, 45; Истиот, Бурђевачка Главица — прилог проучавању вучедолске групе јужно од Саве и Дунава, Старинар XI, Београд 1961, 148. ↩
- М. Гарашанин, Неки проблеми хронологије и генеза у балканско-подунавској праисторији на прелазу у метално доба, Рад војвођанских музеја 4, Н. Сад 1955, 9. ↩
- S. Dimitrijević, Problem neolita i eneoli tau sjeverozapadnoj Jugoslaviji, Opuscula Archaeologica V, Zagreb 1961, 45, Sl. C/12—15; T. V/33—35; N. Tasić, Badenski i vučedolski kompleks, 43. ↩
- P, Roman, Cultura Cotofeni, Bucuresti 1976, 20, Pl. 17/1--3; 5—7; N. Tasic, Badenski i vucedolski kompleks, 49; D. Berciu, Contributii la problemele neoliticului in Rominia in lumina noilor cercetari, Bucuresti, 90, Fig. 144. ↩
- П. Детев, Стратиграфия на селищните могили в Южна България, Годишник на Народния археологически музей V, Пловдив 1963, 21. ↩
- Г. Георгиев-Н. Мерперт, Раскопки многослойного поселения у селе Езеро близ г. Нова Загора в 1963 году, Известия на Археологическия институт XXVIII, София 1965, 141. ↩
- П. Детев, Селищната могила при с. Бииково, Годишник на музеите в Пловдивският окръг 195, 177, Обр. 51. ↩
- В. Миков, Предисторическо селище до с. Михалич — свиленградско, Раскопки и проучвания I, София 1948, 16, Обр. 9. ↩
- П. Детев, Материали за праисторията на Тракия, Годишник на Народния археологически музей Пловдив V, 1963, 149, Обр. 7/2. ↩
- П. Детев, Материали за праисторията на Пловдив, Годишник на Народния археологически музей Пловдив III, 1959, 63, Обр. 87. ↩
- Н. Петков, Пеклюк — праисторическо селище при с. Гълъбовци Софийско, Известия на Археологическия институт XXVI, София 1963, Обр. 13/б—ц. ↩
- П. Детев, Стратиграфия на селищните могили, 21. ↩
- Г. Георгиев — Н. Мерперт, Известия XXVIII, 141; П. Детев, Биково, 177; В. Миков, Михалич, 16. ↩
- П. Детев, Материали за праисторията на Пловдив, 63. ↩
- Н. Петков, Пеклюк, 192. ↩
- E, Neustupny, Die Badener Kultur, Symposium tiber die Enstehung und schronologie der Badener Kultur, Bratisvava 1973, 321, Abb. 1. ↩
- В. Миков, Техника на керамичното производство през праисторическата епоха в България, Известия на Археологическия институт XXIX, София 1966, 182. ↩
- Н. Тасић, Старинар IX—X, 231. ↩
- M. GaraSanin, Sahranjivanje и balkansko anadolskom kompleksu mladeg neolita, Glasnik Zemaljskog muzeja XI, Sarajevo 1956, 229; B. Covi¢, Ilirska nekropola u Carakovu, Glasnik Zemaljskog muzeja XI, Sarajevo 1956, 199. ↩
- Д. Симоска — В. Санев, op. s., 52, сл. 253. ↩
- W. A. Heurtley, op. c., 57, Cat. 316. ↩
- [bid., 57, cat. 495 (како пример во Саратсе). ↩
- Ibid., 17, cat. 143. ↩
- М. Шулман, Гробље бакарног доба у близини Суботице, Зборник Матице српске 6, Н. Сад 1954, 85, Сл. 13—14. ↩
- Ј. Корек, Гробље касног бакарног доба и енеолитско насеље у Сенти, Рад војвођанских музеја 7, Н. Сад 1958, 21—24, сл. 3/3 (Т. II/10); Сл. 4/5 (Т. I/1); Т. I/6. ↩
- М. Гарашанин, Период преласа из неолита у метално доба у Војводини и северној Србији, Старинар IX—X, Београд 1959, 21—22; Истиот, Праисторија Србије I, 218; B. Brukner, B. Jovanović, N. Tasić, Praistorija Vojvodine, 133. ↩
- J. Banner, Die Peceler Kultur, Archaeologia hungarica XXXV, Budapest 1956, T. LI/3. ↩
- S. Dimitrijević, Opuscula Archaeologica V, 45, sl. C/4; T. XV/107. ↩
- P. Patay, Die Rochkupferzeitliche Bodrogkerestur, Kultur, 55/I B. R. G. K., Berlin 1975, T. 16/6. ↩
- N. Kalicz, Über chronologische Stellung der Balaton gruppe in Ungarn, Simposium über die Enstelung und chronologie der Badener Kultur, Bratislava 1973, Abb. 19/1. ↩
- P. Roman, Cultura Sotofeni, Pl. 34/4. ↩
- Б. Јовановић, Праисторија Горњег Бердана, Старинар XXII, Београд 1974, 5, 8; Д. Срејовић-З. Летица, Епинаеолитска насеља на Власцу, Старинар XXII, Београд 1974, 26. ↩
- D. Arandelović-Garašanin, Starčevačka kultura, Ljubljana 1954, 30. ↩
- М. Васић, Праисториска Винча II, Београд 1936, 35. ↩
- Д. Гарашанин, Религија и култ неолитског човека на централном Балкану, Неолит централног Балкана, Београд 1968, 255. ↩
- Ibid., 256; М. Грбић, Неолитско гробље у Ботошу код В. Бечкерека, Старинар VIII—IX, Београд 1933—1934, 40—57; M. Garašanin, G. Z. M. XI, 214, 224. ↩
- Д. Срејовић-З. Летица, ор. с., 26, 30. ↩
- B. Brukner, B. Jovanović, N. Tasić, Praistorija Vojvodine, 122. ↩
- И. Шулман, Гробови из бакарног доба у Суботици, Зборник Матице српске 3, Н. Сад 1952, 160. ↩
- М. Гарашанин, Праисторија Србије I, 222. ↩
- И. Шулман, Зборник матице српске 3, 159—160; Истиот, Зборник матице српске 6, 72—74. ↩
- J. Корек, ор. с., 21—24, детски гроб 15. ↩
- Н. Тасић, Старинар IX—X, 231; Истиот, Badenski i vučedolski kompleks, 20. ↩
- Ibid., 19. ↩
- М Гарашанин, Старинар IX—X, 25. ↩
- B. Brukner, B. Jovanović, N. Tasić, Praistorija Vojvodine, 179. ↩
- З. Летица, Гроб Салкуца културе са Лепенског Вира, Старинар XXI, Београд 1972, 120. ↩
- R. Schmidt, Die Burg Vučedol, Zagreb 1945, 41 и н. ↩
- N. Tasić, Velika humka kod Batajnice, Arheološki pregled 1, Beograd 1959, 30. ↩
- N. Tasić, Nova nalazišta vučedolske kulture u jugoistočnom Sremu, Prei storiska sekcija I, Ohrid 1960, 78; Истиот, Badenski i vćedolski kompleks, 59. ↩
- Ibid., 59. ↩
- I. Marović, Iskopavanja kamenih gomila oko vrele Cetine god. 1953, 1954 i 1958, Vjesnik za arheologiju i historiju Dalmatinsku LXI, Split 1959, 5 и н.; P. Korošec, Neka pitanja oko eneolita Dalmacije, Arheološki radovi i rasprave II, Zagreb 1962, 229. ↩
- М. Паровић-Пешикан, В. Трбуховић, Ископавања тумула раног бронзаног доба у Тиватском заливу, Старинар XXII, Београд 1974, 129 и н.; P. Korošec, ор. с., 230. ↩
- М. Паровић-Пешикан, В. Трбуховић, ор. с., 133, 137. ↩
- М. Гарашанин-Д. Гарашанин, Ископавања тумула у Белотићу и Белој Цркви Зборник радова Народног музеја I, Београд 1958, 21 и н.; Истите, O problemu ranog bronzanog doba u zapadnoj Srbiji i Bosni, Glasnik Zemaljskog muzeja XIII, Sarajevo 1958, 7. ↩
- Ibid., 37, 41. ↩
- Ibid., 40, 43. ↩
- М. Гарашанин-Д. Гарашанин, Ископавање тумула у комплексу Белотић- -Бела Црква 1959 и 1960 године, Зборник Народног музеја III, Београд 1962, 52. ↩
- М. Гарашанин-Д. Гарашанин, Зборник I, 21. ↩
- M. Гарашанин-Д. Гарашанин, Зборник III, 53, 55. ↩
- Ibid., 56. ↩
- Ibid., 51, 52, 55. ↩
- Ibid., 64—65 (Белотиh); Истите, Зборник I, 43—44 (Бела Црква). ↩
- M. Garašanin-D. Garašanin, G. Z. M. XIII, 9 . ↩
- Ibid., 11—12. ↩
- Ibid., 12. ↩
- B. Brukner, B. Jovanović, N. Tasić, Praistorija Vojvodine, 192, 197. ↩
- M. Garašanin-D. Garašanin, G. Z. M. XIII, 16; N. Tasić, Badenski i vučedolski kompleks, 49. ↩
- Н. Мерперт, Раний бронзовый век Южной Болгарии, Actes du Premier congres international des etudes Balkaniques et sud-est Europeennes II, Sofia 1969, 247; H. Мерперт-Г. Георгиев, Поселение Езеро и его место среди паметников раннего бронзового века восточнои Европи, Symposium iiber ԁіе Entstelung und chronologie der Badener Kultur, Bratislava 1973, 248. ↩
- П. Детев, Годишник III Пловдив, 5. ↩
- Х. Тодорова-Симеонова, Късноенеолитният некропол край град Девня — Варненско, Известия на Народния музей Варна VII (XXII), 1971, 8—13 (гробови: 8, 10, 11, 21). ↩
- Ibid., 8, 9 (гробови: 8, 10). ↩
- Ibid., 17. ↩
- Ibid, 19. ↩
- Ibid., 21, 23. ↩
- Ibid., 23. ↩
- И. Иванов, Енеолитно селище и гробове от бронзовата епоха при гр. Девня, Известия на Народния музей VIII, Варна 1972, 250—253; Р. Катинчарев, Проучвания на бронзовата епоха в България (1944—1974), Археология 2, София 1975, 12. ↩
- Ibid., 251. ↩
- P, Катинцарев, ор. c., 12. ↩
- Г. Георгиев — Н. Ангелов, Раскопки на селищната могила до Русе през 1950—1953 година, Известия на Археологческия институт XXI, София 1957, 121. ↩
- Б. Николов, Могилни погребния от раннобронзовата епоха при Трнава и Кнежа, Врачански окрг, Археология 3, София 1976, 38—51. ↩
- Ibid., 47 . ↩
- Ibid., 40, гроб 2 во могила I; 44, могила II; 47. ↩
- A. Гетов, Могилни погребениа при село Долно Сахране — Старозагорско, Известия на Археологическия институт XXVIII, София 1965, 226. ↩
- Д. Димитров, Ранно български некропол № 3 при Девня, Известия на Народния музей VIII, Варна 1972, 50, 55. ↩
- Д. Гарашанин, Религија и култ неолитског човека на централном Балкану, Неолит централног Балкана, Београд 1968, 256; З. Летица, ор. с., 122. ↩
- Б. Јовановић, Старинар XXII, 8; Д. Срејовић-З. Летица, ор. с., 26. ↩
- M. Garašanin, Glas. Zem. Muzeja XI, 214. ↩
- M. Garašanin, D. Garašanin Zbornik I, 28—29. ↩
- B. Čović, Ilirska nekropola u Čarakovu, 199. ↩
- B, Brukner, B. Jovanovi¢, N. Tasi¢, Praistorija Vojvodine, 197. ↩
- J. Корек, ор. с., 24; M. Garašanin, 39 BRGK, 34; Истиот, Старинар IX—X, 22; Истиот, Праисторија Србије I, 218; B. Brukéner, B. Jovanović, N. Tasić, Praistorija Vojvodine, 133. ↩
- M. Garašanin, Ostava iz Kladova i problem stepskih uticaja u kasnom neolitu Donjeg Podunavlja, Arheološki vestnik V/2, Ljubljana 1954, 233; N. Tasić, Badenski i vučedolski kompleks, 73 и н.; М. Гарашанин, Старинар IX—X, 26; Н. Тасић, Старинар IX—X, 240; S. Dimitrijević, Prilog daljem upoznavanju vučedolske kulture, Opuscula Archaeologica I, Zagreb 1956, 37. ↩
- N. Tasić, Badenski i vučedolski kompleks, 83, 91. ↩
- S. Dimitrijević, Arheološki radovi i rasprave I I,240; N. Tasić, Badenski i vučedolski kompleks, 60; F. Brukner, B. Jovanović, N. Tasić, Praistorija Vojvodine, 157—177; М. Гарашанин-Д. Гарашанин, Зборник II, 64; A. Benac, Prediliri, Protoiliri i Prailiri, Simpoizum o teritorijalnom i hronološkom razgraničavanju Ilira u praistorijsko doba, Sarajevo 1964, 63—64; Н. Мерперт, Ранний бронзовый век Южной Болгарии, 238; Истиот, О связах Северного Причерноморя и Балкан в раннем бронзовом веке, Краткие сообщения 105, Москва 1965, 17—19. ↩
- A. Benac, ор. с., 62. ↩
- Ibid., 63. ↩
- N. Tasnć, Badenski i vučedolski kompleks, 19; М. Гарашанин, Старинар IX—X, 24. ↩
- Д. Симоска-В. Санев, ор. с., 50, сл. 244; M. Garašanin, 39 BRGK, T. 24/2. ↩
- K. Vinski-Gasparini, Iskapanje prethistorijskog naselja u Belom Manastiru, Osječki zbornik V, Osijek 1956, 19, T. XI/31, 33. ↩
- Н. Тасић, Старинар XI, 148. ↩
- N. Tasić, Badenski i Vučedolski kompleks, 84. ↩
- Ibidem., M. Гарашанин, Macedoniae Acta Archaeologica 1, 13. ↩
- W, A, Heurtley, op. c., 126. ↩
Summary
Graves from the Early Bronze Age at Varoš near Prilep
Although all these four graves are not wholly preserved they date from the same period. Grave Ne 1 gives us data about the way of interment while the grave construction and the ceramic ware found in group or scattered among the graves as well as in the graves themselves give us data about the age. The ceramic vessels are characterized by their coarse structure and by being low-fired because of which the colour is not of equal intensity. As for the form of the wares they can be divided into three basic types.
The most numerous are the cups with one handle lifted high above the rim mainly circular. There are seven cups of this type which differ one from another in details so they are classified in variants I a — J g (pics. 12—18). All cups are approximately of the same size while their colour is mainly dark gray. Type II is represented by only one vessel with two ribbon-shaped handles horizontally placed on the shoulder and slightly lifted up. It was found in group outside the graves (pic. 19). Both vessels were also found in group outside the graves. Variant III-a has two figuratively drawn out handles placed horiozntally below the rim (pic. 20). Variant III-b is ellipsoidal with two handles placed on the rim itself and vertically perforated (pic. 21).
In Pelagonia cups with one handle can be found at Visok Rid near the village Bukri but it is a ribbon-shaped handle, then at Karamani Iil-A also with ribbon handles and with marked and somewhat raised base while the cups from Kravari in Albania they were decorated with cannelures. They can be found in sherds at Kale in Skopje and Crkveni Livadi near Struga. They appear north of Macedonia in Bubanj-Hum I b — II. In the early Baden they do not have a low stomach and can be without any ornaments as it is a case in Bapska, Sotin, and other finds. In the later phase of Baden or similar groups (Kostolac, Cotofeni, Lasinj) cups are different from ours. In Bulgaria at the beginning of the Early Bronze Age the cups had slantly cut neck, but later they had convex and unstable base and flat neck as it is the case at Ezero, Bikovo, Mihalic, Jasatepe, Veselinovo, Junacite, etc. In Slovacka they did not appear in the earliest Baden. In that shape these cups existed as far as the Iron Age. There are no direct parallels to the specimen of Type II. However only one specimen from Kanino shows similarity to a certain degree. Its shape is more developed and belong to a later period. A vessel from Armenohori is similar but its handles are vertically applied. In Macedonia the situation with the bowls of Type IIT is the same. A specimen from Kritsana which belongs to the Late Neolithic period shows a formal similarity to the variant III-a. Better parallels can be found far to the north in the necropolis Nos near Subotica and Bapska near Senta. They belong to the last phase of Bodrogkerestur group. Such bowls are rare in the Baden and Lasinj groups as well as in Bodrogkerestur group in Hungary (Polgar Basatanya, Balaton). Ellipsoidally elongated bowls but without handles are also known in Cotofeni group.
Interment in cramped up position was known even in the mesolithic period. At first it was done in the houses and the settlements. But towards the end of the neolithic period necropoles were located on special places outside the settlements. Partial enclosure of the graves with stones — mainly of the skull — also appeared even in the mesolithic period.
The graves from Varo§ are certainly a part of the necropolis located outside the settlement. No traces for the existence of burial mounds have been found so the necropolis is flat. According to its location, the necropolis from VaroS can be related to the Tisa-Polgar group in Slovaéka then through the Bodrogkerestur, Baden and Vuéedol groups to the last complex Beloti¢é — Bela Crkva in west Serbia and the group of Vojvodina from the Early Bronze Age. According to the way of the grave construction — somewhat like a coffin of stones placed at a distance or thrown around — it can be related to the complex of Beloti¢ — Bela Crkva, the burial mounds of Glasinac complex from the Early Bronze Age or the necropoles Devanj in Varna. According to the stone coffins it is related to the Adriatic variant of the Vucedol group, then Negrisor near Draga¢evo or Schenckenberg group in Erdeli. As for the orientation similarities exist almost in all eneolithic necropolis and those from the Early Bronze Age on the Balkans It is the same regarding the way of interment — in cramped up position on left flank. In Nos and Batka women lie on the left while men lie on their right flank: later they were also placed on either side. The skull in the grave N 1 at Varo& was turned with its face toward east. In that regard it resembles mostly the necropolis of Nos near Subotica and partly that of Mokrin from the MoriS group in Vojvodina. Similar objects to those in the upper half of the grave were also found in many graves almost in all above mentioned necropoles and especially in Nos, Batka, Scorenovac, NegriSor as well as in the complex Beloti¢é — Bela Crkva; they contained only ceraniic ware. Ceramis in group outside the graves have been found in the complex Belotić — Bela Crkva. Considering the ceramics the necropolis at Varo$ belongs to the same period to which the necropoles at Nos and Batka belong, then Bubanj — Hum I b -- II, the early phase of Baden group in Yugoslavia and the Early Bronze Age in Bulgaria. It_can be parallel_as late as possible with the culture of Vucedol or the complex Beloti¢ — Bela Crkva while outside Yugoslavia with the flat graves from Schneckenberg group in Erdelj and Devanj near Varna. Bodrogkerestur group especially in its last phase is parallel with Baden group which precedes Vuéedol group. Baden group is parallel with the Early Bronze Age in Macedonia and Thrace. So we can determine the date of the finds at Varoš i. e. the Early Bronze Age. Baden group got to us from outside and it is related to the migrations from the south Russian steppes. With some tindings this group reaches even Greece through similar groups. It is difficult to speak about any direct association between Baden group and the findings from Маго5 besides the similarities between them. Similar elements то those belonging to Baden group, besides at Varoš, have also been found at Kravari near Bitola. For instance, the cups unearthed there are low with high ribbon handle the upper part of which comes down by the rim into the inside of the vessel. Completely similar examples are those found at Beli Manastir near Osijek.
The finds from Varoš the only of that kind in Pelagonia so far, besides their connecting elements with the above mentioned groups especially that of Baden, cannot be ascribed to none of them as belonging to the same culture. They represent a separate group in our valley which was during its formation greatly influenced by, besides the local elements, the similar groups of a larger area all related by the common economic and social basis. So the necropolis of Varoš would belong to the phase of Karamani III — A which preceded Armenohori dating from the end of the Early Bronze Age in Macedonia. It is hard to speak now about a more definite relation within these frames until the sondage material taken out from an early Bronze Age settlement on the east of the necropolis at Varo’ to which it also belonged has been worked out.
In the end we can say considering a longer period that the finds from Varos belong to Armenohori group and represent its earlier phase 1. e. to the beginning of the Early Bronze Age, which according to Heurtley, includes the period between 2.500 and 1.700 B. C. For the time being this necropolis is the oldest in Pelagonia.