Macedoniae acta archaeologica 3 (1977) · стр. 57–65

Наод од халштатско време од Бразда кај Скопје

НАОД ОД ХАЛШТАТСКО ВРЕМЕ ОД БРАЗДА КАЈ СКОПЈЕ ДУШАНКА КОРАЌЕВИЌ -- Скопје

Пред околу дваесет и пет години за археолошкото одделение на Музејот на град Скопје откупена е група бронзени предмети, најдени кај селото Бразда. Истите ги ископал еден земјоделец за време орањето во својата нива. Не ние познат поблискиот карактер на наодот.

Селото Бразда оддалечно е околу 8 км северно од периферијата на Скопје и 4 км североисточно од магистралниот пат Скопје--Косово.

Над јужната периферија на селото се издига ритчето Градиште, со стрмни страни и со големо зарамнето плато на врвот. На Градиште постоела голема предримска утврдена населба, а над нејзините остатоци, во доцната антика, повторно е изградена утврдена населба. Бројната керамика од халштатскиот период и од вековите обележена со силно еленизирање на ова подрачје лежи во јужното подножје Градиште. На тој потег мештаните откопувале, во повеќе наврати, стари гробови. Можеби овој наш наод би можеле да го доведеме во врска со овој момент.

Во стручната литература нашиот наод е евидентиран и споменуван повеќепати.1

Изнесена е претпоставка дека ова е депо. Ние не располагаме со сигурни податоци ни за, ни против оваа претпоставка. Сепак, оваа група како целина дозволува да го заклучиме следното: нема фрагментирани предмети или само делови од истите, кои обично ги следат закопаните остави. Скоро сите предмети и припаѓат на категоријата накит и, други, би можело да се помисли за ансамбал од накит на побогата женска носија. Затоа, можноста да се работи за гробни наоди доаѓа пред можноста дека се работи за остава.

Сите предмети се изработени од бронза, со исклучок на една лачна фибула кована од железо и со бронзена облога. Наодот брои вкуп но 32 парчина.

Следува приказ на наодите:

1. Лачна фибула од железо; лакот е дополнително обложен со бронза. Ногата, главата и иглата недостасуваат. Лакот е украсен со зарези-паралелни кругови околу лакот кои составуваат 3 тесни зони. Овие имат плитко врежан орнамент од триаголници наспрамно шрафирани. Должина 90 мм, дебелина на лакот 9 мм, инв. бр. 786 сл. 1.

2. Белезница од спирално навиткана бронзена жица во 11 навои. Жицата има кружен пресек (3 мм); првиот и последниот навој се профилирани — имат ромбоиден пресек, а од надворешната страна носат фино врежани украси — ситно накршена линија.

Пречник 81—85 мм, висина 107—145 мм, инв. бр. 784, са. 2.

3—4. Две белезици со украсени краишта, масивно лиени од бронза, со кружен пресек. Краиштата постапно се стеснуват, а челата на краиштата се проширени со ковање. По должината на преклопот обата краја однадвор се украсени со плитко врежан орнамент (мотив е едово гранче); пречник 73 мм и 77 м, максимална дебелина 12 и 12 мм, инв. бр. 778, 772, сл. Зи 4.

5—6—7. Три белезици со вкрстени краишта, масивни, лиени од бронза со неправилен овален пресек. Со ковање краиштата неправилдно се стеснуваат и стануваат се потесни. На едната белезица, на едниот крај, од надвор, сочуван е плитко врежан орнамент (мотив е елово гранче). Една белезица е насилно истегната и деформирана.

Илустрација, стр. 58

Димензии: 85:72 мм; 74:66 мм; 72:66 мм; максимална дебелина 11,10 и 10 мм, Инв. бр. 781, 780, 779, са. 5, 6, 7.

8--9. Два исти помали лиска, во средината крстесто продупчени. Едната страна рамна, другата конвесна. Од обете страни е плитко Врежан украс (цртички радијално поставени).

Илустрација, стр. 59

Пречник 25 и 25 мм, инв. бр. 793, са. 8, 9.

10. Висулец, масивен, лиен од бронза, во форма на бочва, на краиштата има високи пластични прстени, по средината се крстесто поставени четири чеповидни израстоци. Продупчен по должината. Висина 30 мм, пречник 29 одонсно 21 мм, пречник на отворот 10 мм, Инв. бр. 787, сд. 10.

11. Украсна кружна плочка -- фалера од бронза. Средишното поле се одделено од периферијата со пластична трака (оваа е АОТІОАННтелно украсена со коси зарези). Во самата средина шуле — шестостран испуст, околу него четири кружно продупчени отвори. Периферната зона украсена е со фино врежан мотив од наспрамно поставени триаголници кои се шрафирани. Другата страна на фалерата рамна и без украс.

Илустрација, стр. 60

Пречник 69 мм, инв. бр. 794, са. 11.

12. Висулец од бронза ажуриран, внатре шуплив. Има форма на биконусен прапорец со алка за обесување. Висина 58 мм, пречник 40 мм, инв. бр. 789, сл. 12.

13. Бронзен предмет во облик на макара со цилиндрично тело, околу кое се шират три големи и два помали плочести лиска. Средниот дел (помеѓу помалите дискови) е ексцентрично поставен во однос на надворешните делови. На средишниот диск продупчен е отвор за врзување (5 мм).

Челните страни на надворешните дискови се со следните елементи: периферијата е пластично подигната; во центарот стои пластично лиена калота. Со фино врежување нанесен е орнамент околу средиш. ната калота (7 овездесто поставени шрафирани триаголници) и на работ (лента од коси зарези).

Висина 94 мм, пречник на телото 19 мм, пречник на малите дискови 62 и 64 мм, инв. бр. 788, сл. 13.

Илустрација, стр. 61

14-30. Петлици 17, кадотести, масивни, лиени од бронза, внатре шупливи. На основата попреку поставен лентест носач за прицврстување. Без украси. Очигледно е дека се лиени во ист калап.

Пречник 35—36 мм, висина 15--16 мм, инв. бр. 790, са. 14.

31. Мала петлица, калотеста, по облик идентична со претходни-Те и со еднаков носач за прицврстување. Без орнамент.

Пречник 18 мм, висина 9 мм, инв. Ор. 791, са. 15. 32. Мала петлица, калотеста идентична со претходните само помала. Лентестиот носач е лачно свиткан (поради малите димензии). Пречник 14 мм, висина 10 мм, инв. бр. 792.

Прикажаните предмети имат форми кои се веќе подобро познати во нашата земја, од бројни халштатски наоѓалишта. Некои од нив, како што се украсните калотести петлици (токи), се среќават на целото подрачје на халштатската култура Т. Тие не би можеле да ни дадат поблиски податоци во врска со попрецизното датирање и регио: ето културно поврзување. Меѓутоа, другите предмети се специ

Илустрација, стр. 62

Белезиците со вкрстени краишта се појавуваат на најшироко по: драчје на халштатската култура, како и соседните култури на железното доба. Варијантите слични на нашите примероци ги среќаваме на подрачјата на Македонија, Србија и Босна. Приближно и тие дасират во фазата на С. Поблиски податоци од нив неможат да се извлечат.

Ажурираниот висулец во облик на прапорец е предмет типичен за македонскиот халштат.2 Го среќаваме на низа македонски наоѓалишта: во Радање кај Штип,3 на Халкидик, Перахори, во Босна -- на Гласинац и во Доња Долина,4 од оставата кај Куманово (изгубена остава)5 во Орешани кај CKonje®6 u др.

Крстесто продупчена фалера се среќава во истиот културен круг. Позната е од Радање,7 Бохемица, Чаушица, Патела,8 илирските тумули кај Широко.9 Временски и одговара на претходната форма т.е. тоа е фаза на на С.

Белезицата со спирални навои е форма која се јавува на помал број наоѓалишта кај нас. Ја среќаваме на големата некропола Горно полѥе — Караорман,10 во тумулот Висои—Беранци кај Битола,11 во околината на Охрид!?12 и др. Временски наполно се вклопува во споменатата фаза на на С.

Висулецот во форма на бочва со чеповидни израстоци е поспецифична форма, која ја среќаваме на помал број наши наоѓалишта, а тие се: споменатата остава кај Куманово1314 и гробовите на Широко кај Призрен15

Оваа форма би укажувала, како и повеќето други, на македонското потекло на нашите наоди.

Останува уште големиот загадочен предмет во форма на макара. Предметот и од овој тип, како и од претходниот, познати се на помал број наоѓалишта: во Врање!“16 и во споменатиот тумул кај Широко.17

Оваа специфична форма не е позната меѓу богатите облици на македонскиот халштат, исто така ни на подрачијето Гласинац и понатака на запад. Регионот кајшто го среќаваме би се вклопил во кругот на таканаречената тракокимерска бронзена група.

Ова подрачје привлекува внимание од уште еден аспект, а тоа е прашањето за етничката припадност на носителите на овие халштатски наоди на тоа подрачје. Прашањето за Дарданците, Трибалите кои приближно го населувале токму ова подрачје, и понатака на југ нивниот однос со Пеонните, во врска со некрополата Радање, привлекува во поновата литература се поголемо внимание.18

Овие елементи (наречени тракокимерски стил) ги среќаваме и на 8 км југозападно од нашето наоѓалиште во истовремената некропола кај Волково, локалитетот Byun Дол.19

Нашиот наод приближно може да се датира во периодот НаСи железното време III на Македонија; поскоро тоа би било најверојатно VII век. Ова датирање го потврдува и фибулата од железо.

Културно еден дел од бронзата се врзува за македонските форми и по потекло несомнено е од таму. Меѓутоа, најспецифичните форми двата последно споменати предмети, се врзуват за дел од областа на Т.Нар. тракокимерски стил, односно регионот за кој на почетокот на историската епоха во тие краишта знаеме дека биле населени со дардански и можеби трибалски етнички елементи.

Наодот од Бразда, покрај сосема сродните и истовремени наоди од соседното Волково, претставува нов придонес за расветлување на гореизнесените проблеми.

Белешки

  1. М. Гарашанин, Еден осврт на предисторијата на Македонија, Гласник на Институтот за национална историја бр. 1, Скопје 1968, 173; ↩
  2. V. Lahtov, Problem trebeniske kulture, Naroden muzej Ohrid, Ohrid, 1965, 23. ↩
  3. M. Garašanin, Razmatranja o makedonskom halštatu, Starinar NS V—VI/ 1954—1955, 33—34. ↩
  4. И. Венедиков, Баргала, Раскопки и проучавания I, 1948, София, 94, с. 64. ↩
  5. N. Vulic, Spomenik SAN. CXL VIII (1941—1948), 271. ↩
  6. Откупена остава за Археолошки музеј — Скопје 1969 год. ↩
  7. I. Venedikov, op. cit., 94 sl. 86. ↩
  8. L. Rey, Albania, № 4, 1932, 59, sl. 11. ↩
  9. N. Slavković-Đurić, Ilirski tumuli kod Suve Reke, GMKM, Priština 1964, 544. ↩
  10. И. Микулчић, Извештај са пробних ископавања халштатске некрополе код села Ст. Караорман, Зборник на Штипскиот музеј I, 1958—59, 99. ↩
  11. I. Mikulčić, Pelagonija u svetlosti arheoloških nalaza, Skoplje—Beograd, 1966, 33. ↩
  12. V. Lahtov, op. cit., 74, 75. ↩
  13. N. Slavković-Đurić, op. cit., 542. ↩
  14. N. Vulić, op. cit., 271. ↩
  15. N. Slavković-Đurić, op. cit., 544. ↩
  16. M. Jovanovic, Nekoliko zeleznodobskih nalaza iz okoline Vranja, Vranjski glasnik, knj. II, Vranje 1966, 250. ↩
  17. N. Slavković-Đurić, Lok. cit., 544. ↩
  18. D. Srejović, Balkanika IV, 1973; И. Микулчић, Историја VII—2, Скопје 1971; M. Garašanin, Macedoniae acta arheologica 1, 1975 г.; D. Garašanin, Macedoniae acta arheologica 2, 1976 г. ↩
  19. Rezultati sa istrazivanja na nekropoli Vuci Dol kod Volkova nisu publiko: vani a materijal se nalazi u Muzeju grada Skopja. ↩
  20. M. Garašanin, Živa antika 1960. ↩

Summary

A Find from Brazda at Skopje Originating in the Hallstatt Period

HALLSTATT PERIOD

Duganka Koraéevié — Skopje

Twenty five years ago some bronze objects, found at Brazda, were bought for the Archaeological Department of the Museum of Skopje. They were dug up by a farmer when he tilled the earth, but closer data on the find are not known.

The village Brazda lies about 8 km northward of the outskirts of Skopje and 4 km north-eastward of the highway leading from Skopje to Kosovo.

The group of these objects was mentioned few times in the proficient literature, therefore it has been assumed that a hoard is in question. However, no data are available which would speak either pro or соп. We would like to point out onc thing in connection with these objects, i.e. that almost all of them are jewelry. The find includes 32 pieces: 1 fragmented arc fibule of which only the arc with combination of incisions has been preserved; 1 bracelet of spirally twisted bronze wire having 11 coils; 2 bangles of massive bronze, of circular cross-section, with the ends decorated outside with motifs of fir branches; 3 cast bangles with crossed ends, massive but with pointed ends; 2 similar small disks with51 a circular hole in the center, one side of the disks is flat the other convex, with incisions on both sides; 1 massive, barrel-like pendant of cast bronze, with molded rings at the ends and four protuberances in the middle of it placed in the form of a cross; 1 decorative, circular plate-phalera made of bronze, the pendant is holed and hollow; 1 bronze object in the form of a spool, while the other objects are calotte-like buttons: 17 large and 2 small ones.

All the objects have the forms already known from many Hallstatt find-spots in this country. Our find can approximately be dated to the period HaC and the Iron Age III of Macedonia, or closer, most probably to the 7th century B. C. The majority of the forms points to the Macedonian origin of our finds, however, the most specific forms, the barrel-like pendant and the pendant in the form of a spool (fig. 10 and 13) should be linked to the part of the region with the so called Thrace-Cimmerian style, ie. to the region, for which we know that at the beginning of ME historic epoch it was settled by the Dardanian and perhaps Triballian ethnical elements.