Macedoniae acta archaeologica 24 (2021) · стр. 151–164
Некрополата Маниш - Басараби во Југозападна Бугарија
Содржина
Во 2019 година случајно наидов на специфична некропола која се наоѓа во областа К’лн, над Маниш Маалото, село Врапча, Општина Трн, во областа Перник (сл. 1). Некрополата се наоѓа на западната страна на едно слабо изразено седло меѓу добро дефиниран гребен од ридови (сл. 2), заштитена со врвовите Драговски Камик и Стаков Камик. Седлото овозможува добар пристап меѓу двете широки и длабоки речни долини (сл. 2). Овој регион припаѓа на умерено-континенталата климатска област и ги има сите типични карактеристики за низок планински појас.1 Местоположбата на некрополата е многу добра со прегледност кон сите правци.
Во овој регион преовладуваат дрва, кои мештаните ги викаат „к’лн“ - полски јавор. Од таму доаѓа и името на месноста, која се наоѓа на границата меѓу планините Гребен и Завалска. Пред повеќе од педесет години, на Петровден, секоја година на тоа место се правело традиционалното жртвување (или курбан) во маалото,2 поради што и сечењето на дрвата во регионот било забрането. Во денешно време мештаните cè уште сметаат дека дрвата се „свети“ - модерното толкување на древните верувања откако нивното значење било заборавено.
Надморската висина на некрополата е меѓу 978 и 980 m. Визуелно се добива впечаток дека платото претставува правилна оска (сл. 2, детали) со речиси точна ориентација север - југ долж надолжната оска, по ортофото снимките и изработениот тахиметриски модел обликот на оската изгледа неправилно, односно има форма на бубрег (сл. 3). Досегашните проучувања на слични некрополи покажале дека тие се направени од неколку мали могили, насипани со камен, поставени една покрај друга, чиј слој со текот на времето се хомогенизирал.3
Некрополата беше случајно откриена и немавме предвидено средства за истражување, поради што беше поставена една контролна сонда со димензии 5 х 5 m со цел да се утврди хронологијата и значењето на локалитетот.
Археолошко истражување и фази на изградба на могилата
Истражениот квадрат се наоѓа во централниот дел на (сл. 2: детаљ; сл. 3). Во рамките на квадратот влегува и значително голем див ископ, од кој материјалите се предадени во Музејот во Перник.4 Археолошкото истражување (ископување) беше спроведено во три фази: чистење на камениот насип (сл. 4), вадење на првиот ред камења (сл. 5) и чистење на еродираната карпа (сл. 6). При изведбата на последната фаза беа откриени два реда од камен (сл. 2: детал; 3; 6). Источниот ред представува еден вид утврдување која се состои од карпести варовнички (варовникови) парчиња и ретко поставени големи варовникови камења. По форма е речиси правилна линија со насока север - југ. Вториот ред се состои од цврсто наредени, еден до друг, кршени камења, значително поголеми од оние користени за утврдувањето. Тој е составен од две линии кои формираат тап агол (сл. 2: детал; 3; 6). Ова е веројатно источната страна на структурата што се наоѓа во центарот на могилата.
Во поголемиот дел од истражената површина, камениот насип се состои од еден до два реда ситни, средни (преовладуваат) и поединечни, големи по димензии камења (сл. 7). По истражувањето на просторот, до карпестата здравица, стана јасно дека насипот од камења бил еднократен чин. Прво биле изведени ритуални активности, за што сведочат без ред расфрланите керамички фрагменти на еродираната и делумно зарамнета карпа. Потоа бил изградена многуаголната структура (т.е. објект) во центарот на могилата. Нејзината функција во моментот е нејасна, како и, кога и како била покриена (односно затрупана) со камења. По создавањето на оваа структура, покрај североисточниот ѕид, на површината биле расфрлани силно изгорени човечки коски (сл. 8), метални предмети, поединечни керамички фрагменти и делови од садови (сл. 9-10). Процесот на расфрлање на керамиката траел пред, за време и по затрупувањето на гробот и гробните структури со камења - керамички фрагменти се наоѓаат под оградните камења, меѓу нив и најмногу меѓу и врз првиот ред камења (сл. 9-10). Паралелно со натрупувањето на камењата и расфрлањето на керамичките фрагменти биле фрлани и метални предмети - веројатно гробни дарови (сл. 11). За жал, не може да се утврди позицијата на повеќето од овие предмети, бидејќи тие се предадени во Музејот (односно извадени од контекст), но не се откриени при археолошките ископувања (Т. 1: 1-8).
Не се откриени посебни структури коишто би ги оградувале коските и гробните прилози. Тие се наоѓаат насекаде по целата структура, потиснати меѓу или поретко врз нафрлените камења. Не се откриени траги ниту од погребна клада, а оган или пепел, поточно, остатоците од покојниците биле горени надвор од гробните структури. Точниот број на гробови не е возможно да се определи. Од откриениот остеолошки материјал определени се остатоци од најмалку две индивидуи - возрасен и дете.5 Точното лоцирање на гробовите дополнително се отежнува од недостатокот на оградни структури, високата температура на која биле кремирани коските и современиот човечки фактор.
Анализа на археолошкиот материјал
Гробниот инвентар се состои од метален накит и керамички садови за храна и течност (Т. 1; Т. 2).
Металните наоди се карактеристични за периодот (VII - VI век пр. н.е), како и типот на локалитетот. Најзастапени се белегзиите. Само во тој дел се откриени шест железни белегзии (Т. 1: 2-5, 13-14), две од бакарен лим (Т. 1: 1) и две бронзени (Т. 1: 9-10). Голем дел од публикуваните белегзии се случајни наоди.6 Веројатно поради оваа причина се смета дека белегзиите изработени од железо се среќаваат ретко.
Карактеристичен тип и типичен пронајдок на вакви објекти, но не толку често застапен е бронзениот висулец (Т. 1: 6).7 Често се откриваат како дел од комплексна гарнитура заедно со бронзени апликации за облека (Т. 1: 12), најчесто именувани како „копчиња“,8 иако немаат таква функција.
Останатите метални наоди од Врабча, иако се карактеристични за тој тип локалитети (објекти), немаат толку сигурни паралели. Железниот лак од фибула (Т. 1: 7) може да биде сместен кај фибулите изработувани во VIII - VII век пр. н.е.9 Предметот во форма на полутопка (Т. 1: 8), кој ретко се сретнува, веројатно истотака е дел од облеката. Сличен таков предмет бил откриен во регионот на Скопје.10 Датиран е од VII - VI век пр. н.е. и според декорацијата се поврува со стилот „басараби“.11
Последниот од пронајдените предмети (Т. 1: 11) најверојатно е исто така поврзан со облеката и е дел од механизмот за прицврстување (односно закопчување). Иако досега нема апсолутна аналогија, релативно близок пример, во функционална смисла, наоѓаме кај една копча од гробот 15 од Лисичин Дол кај с. Марвинци.12
Според технологијата на изработка, керамиката откриена во некрополата Маниш, може да биде поделена во две категории - добро печени садови за долготрајна употреба и садови печени на ниска температура со крупни примеси во глината кои имаат порозна фактура и се распаѓаат при вадењето од земја. Втората категорија е помалку од 1/3 од вкупниот број керамика. Меѓу двете категории не се забележува разлика во декорирањето или формите на садовите. Веројатно лошо испечените садови се изработени наменски (специјално) за погребните ритуали (обреди), а останатите се користени за „секојдневна употреба“. Тоа зборува за степенот на „професионалениот ангажман“ на дел од населението при изведувањето на погребните обреди (или ритуали). Во некрополата Дрен - Дељан од вкупниот број на анализираната керамика повеќе од 2/3 е посебно изработена за погребните ритуали (обреди).
Со исклучок на фрагментите од споменатиот питос, богато украсен со канелирана и отпечатена декорација од типот „широк печат“ (Т. 2: 4)13 керамичкиот репертоар ги има сите карактеристики на стилот „басараби“. Најблиски паралели се наоѓаат во керамиката од регионот на Штип во Македонија, преку долината на Пчиња до долниот тек на Јужна Морава.14
Доминантна боја, по печењето на садовите, е црната (Т. 2: 4, 7-8). Вообичаено, таа е карактеристична за садовите со поголеми димензии и со побогата декорација. Процентуално, следи црната боја со светлокафени дамки (Т. 2: 1-3). Најчесто, таа боја е карактеристична за чиниите и погрубите чаши. Едни од нај репрезентативните садови се оние со светло кафена боја и премаз од црвено-кафена „енгоба“ (Т. 2: 6). Вообичаено ова се садови за течности - чаши и кани. Веројатно намерно се барал тој ефект којшто е карактеристичен за тој тип керамика, ако се земе предвид керамичкиот комплекс од регионот на Лесковац, каде е откриена истата ситуација.15 Најгрубите и лошо испечени садови се со црвеникава боја.
Карактеристично за „басараби“ керамиката е присуството на т.н. „копчиња“ на највисокиот дел од држалката на чашите, од кои дел од нив имаат форма на кијатоси (Т. 2: 5).16 Керамиката покажува сличност и со материјалот откриен на локалитетот Калакача.17
Голем дел од керамиката е богато декорирана. Преовладува керамиката декорирана со врежување (Т. 2: 1-4, 6-8), која не е карактеристична за останатите истражувани локалитети во регионот, а каде масовно е присутна керамика со печатена декорација.18
Во согласност со горенаведеното, најраспространета е керамиката со печатена декорација (Т. 2: 3, 6-8), по која следи врежаната (Т. 2: 1, 5) и канелираната декорација (Т. 2: 4). Посебна карактеристика на овој локалитет е изведувањето декорација со врежување врз пластични држалки коишто излегуваат од горниот дел на венецот на длабоките чинии (Т. 2: 1 и 3). Нивната функционалност не е јасна, така што веројатно тие имаат повеќе декоративна улога. Пластичната декорација е претставена со карактеристичните релјефни ленти и „мастоидни израстоци“ (Т. 2: 6-8).
Керамиката откриена во оваа некропола е добро позната во регионот.19 За областите во Трнско, Брезничко и Перничко, како и во западните делови на Софиското Поле (сливот на Нишава), керамичкиот стил „басараби“ е особено практикуван и популарен во периодот меѓу VII и VI век пр. н.е.20 Најблиските локалитети со идентична керамика се наоѓаат во месноста Црвена Јабука, село Филиповци, во регионот на градовите Трн и Зелениград,21 селото Долна Секирна, Брезничка Област,22 селото Грло, Брезничка Област,23 градот Брезник,24 градот Сливница.25
Слични објекти и аналогии
Од досега проучените локалитети, територијално и конструктивно најблиска е некрополата кај Сињац - Селиште во Србија, во сливното подрачје по долината на реката Нишава.26 Слични, иако подалечни по територија и археолошки материјал се и некрополите кај с. Старо Село, Радомирско27 и Дрен - Дељан.28 Важно е да се напомене дека меѓу споменатите некрополи има хронолошка, односно временска разлика. Во регионот на Радомирското Поле досега не е најдена керамика изработена во стилот „басараби“. Во оваа фаза на проучување не може со сигурност да се каже дали тоа е резултат на нивото на истражување или модата „басараби“ во изработката, формите и декорацијата на керамиката не станала популарна во тој регион. Ова мислење засега се чини најправилно, бидејќи во некрополите во близина на с. Старо Село и Дрен - Дељан има одделни метални наоди кои се наоѓаат меѓу предметите карактеристични за комплексот „Басараби“.
Други територијално, хронолошки и типолошки блиски на нашата некропола се некрополите во близина на селата Бајлово, Кочан и Сатовча.29
Поголем дел од истражените локалитети на кои е откриен сличен материјал се наоѓаат на територијата од денешна Република С Македонија - некрополите во близина на селата Радања и Стар Караорман,30 Грција - Тесалија и Северна Грција,31 Србија - регионот на Чачак и Североисточна Србија,32 некои гробови и некрополи во Источна Словенија33 и Југозападна Романија.34
Заклучок
Новооткриениот археолошки локалитет е некропола од типот могила (тумул), која претставува голем камен бедем, изграден најверојатно од повеќе мали камени могили (насипи). За време на кратките и мали по обем археолошки ископувања, истражен е источниот дел на могилата со еден или два гроба. Утврдениот погребен ритуал е кремација, а полагањето на коските е слободно, односно без урни. Невозможно е да се утврди точниот бројот на гробовите поради хаотичното откривање на остеолошкиот материјал, како и гробните прилози/ инвентар. Точното утврдување (локализирање) на гробовите е дополнително отежнато од отсуството на оградни структури, изложеноста на коскениот материјал на високата температура при кремирањето, како и современиот човечки фактор (илегални дејствија на теренот).
Откриени се голем број бронзени, бакарни и железни предмети, како и бројни фрагменти од богато декорирани керамички садови, дел од нив можат да бидат реконструирани. Керамиката и металните предмети се карактеристични за VII - VI пр. н.е., односно за стилот „басараби“, кој распространет на широка територија во Романија, Бугарија, Србија и Северна Македонија. Сепак, треба да се нагласи дека има големи локални разлики меѓу квалитетот на керамичките садови, карактеристиките на нивната изработка и декорација. Не може да се зборува за една општа култура за целата спомената територија. Овој локалитет го потврдува заклучокот дека археолошките материјали и структури од раниот железен период, откривани во долината на Горна Струма, Ерма и Нишава, се најблиски со оние откриените во регионот на Горен Вардар и долината на Пчиња на југ, до Западна Морава на север.35
Белешки
- Николов Й., 2002, 59. ↩
- Го нарекувале „Светлина“. На него се собирало целото село, но го организирале жителите на маалото. Секое семејство од Маниш има свој камен каде се прави жртвата и секогаш се собира околу него. На каменот се оставале садови со жртва. ↩
- Михайлов Ф., 2014, 64; Паунова В., 2007, 190; Паунова В., 2008, 279. ↩
- Благодарност до Александар и Маријана Христови, кои ми ги доставија првите предмети што предизвикаа интерес и ми дозволија да ја утврдам хронологијата и природата на локалитетот. ↩
- Анализата на коскениот материјал е направен от д-р Н. Атанасова (ИЕМПАМ-БАН). ↩
- Булатовиħ А., 2009, 230, T. XCV, 1–2. ↩
- Тие висулци се познати како тип Ghadici и се среќаваат најчесто во „остави“ во Јужна Романија - Олтенија (Kilian K., 1975, Т. 9, Т. 91), Североисточна Србија (Булатовиħ А., 2009, 220, fig. 40, 230, T. XCV, 13–14), Северозападна Бугарија (Gergova 1987, T. 25: A44, T. 27: A47). Само како поединечни наоди достигнуваат и до регионот на Вардар и Херсонес (Васиħ Р., 1989, 6, сл. 4; Видески З., 1999 104, Т. V, 106, T. VI). ↩
- Видески З., 1999, 97, 106, T. VI. ↩
- Gergova D., 1987, Т. 38: 174. ↩
- Ристов К., 1996, 28, Т. I: 1, 29, Т. II. ↩
- Ристов К., 1996, 32-33. ↩
- Видески З., 1999, 104, Т. V. ↩
- Тоа украсување се среќава и во долината на Јужна Морава, заедно со садовите типични за стилот „басараби“ (Bulatović А., 2007, 73, Pl. III: 23-24). ↩
- Георгиев З., 1993, 81-89, Т. I-IV; Stojić М., 2003, T. II: 9, 11, T. III-T. VII; Булатовић А., 2005, 78–79, Т. ІІІ/19; Булатовић ↩
- Булатовић А., 2007, 351, Сл. 67. ↩
- Капуран А. - Булатовић А., 2014, 89, Т. Х: 94; Stojić М., 2003, T. II: 11, T. III, T. VI; Iconomu С., 1997, 136, fig. 7: 4, 137, fig. 8: 1. ↩
- Medović Р., 1988, 151, Sl. 136: 4; 197, Sl. 180: 3. ↩
- Михайлов Ф., 2006, 23, T. I-VI; Михайлов Ф., 2016, Pl. 1, Pl. 4; Георгиев П. и др., 2019, Обр. 3: В. ↩
- Михайлов Ф., 2006, 24. ↩
- Михайлов Ф., 2006, 24 с цит. лит.; Динчев В., 2008, 336, обр. 5: 11, 14. ↩
- Миков В., 1933, 104, 123, обр. 78:3, 129; Михайлов Ф., 2006, 24 со цитирана литература. ↩
- Mihaylov Ph., 2016, 178, Pl. 4. ↩
- Михайлов Ф., 2006, 24 со цитирана литература. ↩
- Георгиев Ф., 2019, 94, Обр. 3: В. ↩
- Гоцев А. и др., 2019, 91. ↩
- Kapuran А. - Blagojević- Bizjak 2015, 149, fig. 3, 150, fig. 4 ↩
- Паунова B., 2006, 150-160; Паунова B., 2007, 188–190; Паунова B., 2008, 279-281; Паунова B., 2009, 309-311. ↩
- Михайлов Ф., 2014, 60-76. ↩
- Попов Р., 1924, 68-85; Gergova D., 1995, 34-48. ↩
- Гарашанин M., 1959, 9-60; Микулчиќ И., 1959; Микулчиќ И., 1960-61, 47-62. ↩
- Lagia 2013,203-206; Σαββοπούλου 2001, 170–172. ↩
- Никитовић Л., и др., 2002, 23-27, сл. 9-10, 13; Popović P. et all., 1998, 72-75. ↩
- Dular J., 2003, Т.6, T. 10, T. 50-51. ↩
- Dumitrescu Vl., 1968, 180–195; Morintz S., 1969, 405-412; Vulpe A., 1986, 42-43. ↩
- Mihaylov Ph., 2016, 184. ↩
Summary
Manish – “Basarabi” Necropolis in Southwest Bulgaria
At the site of Kyln in the Vrabcha village, the district of Tran, an unknown necropolis from the Early Iron Age (EIA) was discovered. The necropolis is located between the Greben and Zavalska mountains, close to the border between Serbia and Bulgaria. Its altitude is between 978m to 980 m. The view is very nice in all directions. The necropolis is a large shaft made up of numerous small stone mounds. During the small-scale archaeological excavations, a 5x5 m square was explored, covering the eastern part of a stone mound with one or two graves. The applied ritual is cremation. There are no traces of burial stock, fire or ash in the studied area. The exact number of graves is impossible to determine. The reason for this is the disorderly placement of osteological remains as well as of grave offerings / inventory - mostly under, often between and rarely on the stones without urns. The exact location of the graves is further complicated by the absence of fencing, the high temperature of the cremation, and modern human intervention. Numerous bronze, copper and iron objects were discovered. A large number of shards of decorated ceramic vessels were found, some of them restorable. The pottery and the metal objects were made in the Basarabi style, typical for a wide area in Romania, Bulgaria, Serbia and Northern Macedonia in the 7th - 6th centuries BC. It is worth mentioning the local differences in the quality, decoration, and the manufacture of the pottery. However, the new site confirms the conclusion that the Upper Struma, Erma and Nishava valleys in the EIA were similar to the Upper Vardar region and the Pčinja valley to the south as well as to the West Morava to the north.
Библиографија
- кирилица
- Булатовић A., 2005 Керамика брњичке културне групе и старијег гвозденог доба са налазишта Кале у Кршевици, Зборник Народног музеја (Београд) XVIII-1, 175–190.
- Булатовић A., 2007 Врање. Културна стратиграфија праисторијских локалитета у Врањској регији, Археолошка грађа Србије III.
- Булатовић A. - Jović C., 2009 Лесковац. Културна стратиграфија праисторијских локалитета у Лесковачкој регији, Археолошка грађа Србије V.
- Васић P., 1989 Нове белешке старијем гвозденом добу у Србији, Старинар XXXIX/1988, Београд, 1-12.
- Гарашанин M. - Гарашанин Д., 1959 Археолошка ископавана у с. Радању, на локалитету „Криви дол”, Зборник на Штипскиот народен музеј 1, Штип, 9–60.
- Георгиев П., и др. 2019 Георгиев П., Минков П., Александров Р., Георгиева В., Нанков Е., Спасителни археологически проучвания на структуриот РБЕ и РЖЕ догр. Брезник, Археологически открития и разкопки през 2018 г., София, 92–95.
- Георгиев З., 1993 Басараби стилот и Македонија, Macedoniae Acta Archaeologica 13, 81–96.
- Гоцев А. и др. 2019 Гоцев А., Кацаров В., Петрова В., Спасително археологическо проучване на Обект № 2 от км 23+400 до км 23+700 по трасето на инфраструктурен проект „Модернизация на път I-8 Калотина – Соп“ в землището на гр. Сливница, област София, Археологически открития и разкопки през 2018 г., София, 89–92.
- Динчев В., 2008 Желязната епоха в западната част на Софийска област, Phosphorion, Studia in honorem Mariae Cicikova, София, 319 – 339.
- Капуран А, и др. 2014 Капуран А., Булатовић А., Јовановић И., Бор и Мајданпек. Културна стратиграфија праисторијских локалитета између Ђердапа и Црног Тимока, Археолошка грађа Србије IX, Београд – Бор, 2014.
- Миков В., 1933 Предисторически селища и находки в България, София.
- Микулчиќ И., 1959 Извештај са пробног ископавања халштатске некрополе код села Стар Караорман, Зборник на Штипскиот народен музеј 1, 95-103.
- Микулчиќ И., 1960–61 Могили од „Орлова чука” кај село Караорман, Зборник на Штипскиот народен музеј 2, 47–62.
- Михайлов Ф., 2006 Нови данни за ранножелязната епоха в местността Кракра, Перник, Известия на Историческия музей – Кюстендил 12, 21-34.
- Михайлов Ф., 2014 Резултати от спасителните археологически разкопки на некропол от І хил. пр.Хр. край село Делян, Известия на Регионалния исторически музей – Перник 2, 60–76.
- Никитовић Л. и др. 2002 Никитовић Л., Стојић М., Васић Р. Мојсиԣе, Некропола под хумкама из Бронзаног и Гвозденог доба, Чачак.
- Николов В. - Йорданова М., 2002 Планините в България, София.
- Паунова В., 2006 Проучване на могилен некропол в с. Старо село, Радомирско, м. Равнището, Археологически открития и разкопки през 2005 г., София, 150–160.
- Паунова В., 2007 Проучване на могилен некропол в с. Старо село, Радомирско, м. Равнището, Археологически открития и разкопки през 2006 г., София, 188–190.
- Паунова В., 2008 Археологическо проучване на могила № 4 (К) в м. Равнището, с. Старо село, община Радомир, област Перник, Археологически открития и разкопки през 2007 г., София, 279–281.
- Паунова В., 2009 Археологическо проучване на могила в м. Равнището, с. Старо село, община Радомир, област Перник, Археологически открития и разкопки през 2008 г., София, 309–311.
- Попов Р., 1924 Некрополът при с. Байлово, Софийско, ИБАИ,1921–1922, 68–85.
- Ристов К., 1996 Гроб – питос от Средно Нерези, Скопје, Macedoniae Acta Archaeologica 14, Скопје, 25–36.
- Чаусидис Н., 2017а „Свештеничка од Марвинци” или „впрегната сопруга”? За семиотиката на железнодобните псалии од кругот на „македонските бронзи”, Poznańskie Studia Slawistyczne 13, Poznań, 337–357.
- Чаусидис Н., 2017б Македонските бронзи и религијата и митологијата на железнодобните заедници од Средниот Балкан, Скопје. латиница
- Bulatović А., 2007 South Morava basin in the Transitional period from the Bronze to the Iron Age, Старинар LVII, Београд, 57–82.
- Dular Ј., 2003 Halštatske nekropole Dolenjske. Ljubljana, 2003.
- Dumitrescu Vl., 1968 La nécropole tumulaire du premier âge du fer de Basarabi (Dép. de Dolj, Oltenie), Dacia 12, 177–260.
- Gergova D., 1987 Früh- und ältereisenzeitliche Fibeln in Bulgarien, Prähistorische Bronzefunde XIV/ 2, Munchen.
- Gergova D., 1995 Culture in the Late Bronze and Early Age in South-West Thrace (Upper Mesta and Middle Struma Valleys), Зборник н.с. І. Скопје, 34–48.
- Iconomu C., 1997 Les recherchez archéologiques sur le premier âge du fer dans le départment de Iaşi, Résultats et problèmes. – Prima epocă a fierului la gurile Dunării şi ȋn zonele Circum Pontice, Lucrălile Colocviului Internaţional Septembrie 1993, Tulcea, Tulcea.
- Jevtić M., 2004 The Iron Age in the Bor area, The Bor area in Prehistory, Antiquity and the Middle ages, Bor-Beograd.
- Kilian K., 1975 Trachtzubehör der Eisenzeit zwischen Agais und Adria, Praehistorische Zeitschrift 50, 9–140.
- Lagia A. et all., 2013 Papathanasiou A., Malakasioti Z., Tsiouka F. Cremations of the Early Iron Age from Mound 36 at Voulokalyva (Ancient Halos) in Thessaly: A Bioarchaeological Appraisal, Cremation burials in the region between the Middle Danube and the Aegean, 1300–750 BC. Proceedings of the international symposium held at the Austrian Academy of Sciences at Vienna, February 11th–12th, 197–219.
- Medović M., 1988 Kalakača. Naselje ranog gvozdenog doba, Beograd.
- Mihaylov F., 2016 Features of the culture of the Upper Struma during the Early Iron Age, Thracia XXI, Sofia, 169–188.
- Morintz S., 1969 Roman, P. Un nou grup hallstattian timpuriu în sud–vestul României – Insula Banului, SCIV 20.3, 393–423.
- Popović P. - Vukmanović M., 1998 Vajuga-Pesak. Nekropola starijeg Gvozdenog doba, Beograd.
- Stojić M., 2003 Baseni Juzne Morave i Pcinje u vreme razvoja brnjicke kulturne grupe, Пирајхме 2, Куманово, 119–142.
- Vulpe A., 1986 Zur Entstehung der Geto-Dakischen Zivilisation die Basarabi–Kultur, Dacia XXX/1-2, 49–89.
- Σαββοπούλου Θ., 2001 Παλιό Γυναικόκαστρο. Το νεκροταφείο των περιβόλων. – In: Ν. Σταμπολίδης (ed.). Καύσεις στην εποχή του Χαλκού και την Πρώιμη εποχή του Σιδήρου, Πρακτικά Συμποσίου. Αθήνα, 2001, 169–184.