Macedoniae acta archaeologica 24 (2021) · стр. 233–243

Рановизантиски тегови од Таор

УДК 903.2:681.26.074.033.2-034(497.712)DOI https://doi.org/10.55973/MAA2124249r

Содржина
  1. КАТАЛОГ
  2. Квадратни тегови
  3. 1. Тег, бронза - 5 унци.
  4. 2. Тег, бронза - 3 унци.
  5. 3. Тег, бронза - 2 унци.
  6. 4. Тег, олово - 3 номизма (½ унца).
  7. 5. Тег, бронза - 1 номизма.
  8. 6. Тег, бронза - 1 номизма.
  9. 7. Тег, бронза - 1 номизма.
  10. 8. Тег, бронза - 1 номизма.
  11. 9. Тег, бронза - 1 номизма.
  12. 10. Тег, олово - 1 номизма.
  13. 11. Тег, бронза - семис (½ номизма).
  14. 12. Тег, бронза - семис (½ номизма).
  15. 13. Тег, бронза - тремис (⅓ номизма).
  16. Тегови изработени од монети
  17. 14. Тег, бронза - 1 номизма.
  18. 15. Тег, бронза - 1 номизма.
  19. Кружни тегови
  20. 16. Тег, олово - 1 либра (12 унци, 72 номизма).
  21. 17. Тег, бронза - 1 унца (6 номизма).
  22. 18. Тег, бронза - 3 номизма (½ унца).
  23. 19. Тег, олово - 2 номизма
  24. 20. Тег, олово - 1½ номизма.

Селото Таор лежи на околу 20 km југоисточно од центарот на Скопје, на левиот брег од реката Вардар, на местото каде што реката се извлекува од мочуришниот шамак и навлегува во Таорската Клисура (сл. 1). Единствената комуникација со Скопје селото ја има преку мостот на реката Вардар и селото Орешани. Преку новиот локален пат до с. ’Ржаничино, с. Таор ја остварува најкратката врска со магистралниот пат Скопје - Гевгелија. Во римско време во северното подножје на населбата поминувал магистралниот повардарски пат Via Axia, кој одел од Скупи преку Стоби за Тесалоника.

Античката населбата се наоѓа на североисточната периферија на селото, расположена на на висок рид кој го сочинуваат акропол и две тераси (сл. 2).1 Акрополот е поставен на јужната страна, на највисоката и најдоминантна позиција од населбата, со визуелна прегледност над пошироката околина. На нејзиниот јужен крај се соединуваат источниот и западниот одбранбен ѕид во кула бастион. Јужно од кулата е ископан длабок одбранбен ров кој cè уште се распознава на теренот. Првите археолошки истражувања на локалитетот се изведени во 2000 година, а од наредната 2001 година до денес населбата систематски се истражува (сл. 3).

Покрај многубројните археолошки содржини кои ја отсликуваат состојбата на објектите во текот на егзистирањето, откриен е и многуброен движен археолошки материјал речиси на целиот простор што го зафаќа населбата (сл. 4). Покрај многубројните фрагменти од керамички садови, откриени се фрагменти од стаклени садови, прозорско стакло, накит (обетки, фибули, прстени), предмети од коска, орадија, предмети од градежни конструкции, делови од брави и клучеви, кантари и тегови за кантари др. Тоа се претежно предмети кои се употребувале за секојдневна употреба во домаќинството, земјоделските и занаетчиските активности на жителите од населбата. Покрај овие предмети, откриени се значителен број монети (околу 600) претежно од бронза кои ја отсликуваат целокупната економска состојба на населбата. Разновидното оружје (копја, стрелки, ножеви и секири), воена опрема (шлем, оклоп) и елементи од воена опрема (токи и апликации за каиши) укажуваат на тоа дека во населбата бил стациониран воен гарнозон, веројатно за контролирање на патниот правец што минувал во подножјето на населбата, а воедно и за одбрана на самата населба.

Значаен дел од овие наоди припаѓа на мерните инструменти во кои спаѓаат кантарите и теговите, со чија помош се вршело точно определување на вредноста на мерената стока. Со оглед на големиот број откриени тегови и кантари, се заклучува дека во Таор се вршела интензивна размена на добра од локалните производи, размена на монети, нивна тежинска, Сл. 1. Местоположба на Таор во рамките на микрорегионот на Катлановската регија

Илустрација, стр. 234
Илустрација, стр. 234

Сл. 2. Шематски приказ на утврдувањето во однос на позицијата на с. Таор

Илустрација, стр. 235

Сл. 3 План на досегашните откриени содржини во Таор

а со тоа и вредносна проверка, но и размена на златни монети. Освен комерцијални тегови (ексагии), кои се предмет на овој текст, откриени се кантари и трговски (метрички) тегови. Од кантарите се откриени четири примероци, и значителен број елементи од кантари како што се куки, ланци и тасови,2 додека 18 примероци се откриени од трговските тегови.3 Сите кантари и тегови откриени во Таор припаѓаат на периодот од V до крајот на VI, односно почетокот на VII век. Иако во Македонија можат да се сметаат за ретки наоди, сепак, ако се земе пошироката територија на Римската Империја, мерни инструменти се откриени на

Илустрација, стр. 236

Сл. 4 Поглед на централниот истражен дел од населбата

повеќе локалитети на Средна и Југоисточна Европа,4 а значителен дел од овие наоди откриени се на Источниот Медитеран.5

Преку низа реформи во доцноантичкиот и рановизантискиот период, почнувајќи од реформите на Константин I, па cè до Јустинијан I (Nov. CXXVIII), биле воспоставени и класифицирани тежинските вредности на теговите.6 За основна единица тежинска вредност земена е тежината на солидот (exagium solidi) преку која е воспоставен сооднос на различни монетарни единици. Заради проверка на вредноста на монетите се употребувале мали прецизни парични (златарски) двокраки ваги со два таса и тегови најчесто изработувани од бронза, стакло и олово, но има ретки примероци кои се изработувале од злато и сребро. Основната тежинска мерка била либра (1 libra/litra = 327,45 g), која се делела на 12 унци (1 ouncia = 27,28 g), а унцата се состоела од 6 номизми (1 nomisma = 4,55 g).7 Теговите за овие ваги се изработувале со квадратна, кружна, топчеста или полигоналнаформа, на кои со врежување била обележана нивната номинална вредност. Заради специфичната улога која ја имале теговите, секоја номинална вредност имала своја ознака. Така, либрата (libra/litra) се обележувала со буквата А, унцата (ouncia) со буквата Г, а номизмата (nomismata) со буквата N на Источниот Медитеран и на Балканот, додека во западните провинции и Северна Африка со буквите SOL. Помалите вредности на номизмата биле семис/semissis, кој се обележувал со буквите IB, а означувал ½ номизма (1 semissis = 2,27 g) и тремис (tremissis) кој се обележувал со буквата H или со буквата Х, кој означувал ⅓ номизма (1 tremissis = 1,55 g). Сите овие тегови биле баждарени, заради прецизно определување на тежинската вредност, но често проверувани и заштитени со низа мерки против нивна злоупотреба.8

Илустрација, стр. 237

Сл. 5 Рановизантиски тегови од Таор

Од комерцијалните тегови во Таор се откриени 20 примероци (сл. 5). Три од нив се со поголема тежинска вредност и ја сочинуваат првата група. Интересна е формата на тегот со седум вдлабнати полукружни отвори, од кои три поголеми, две помали и две најмали во средината кои служеле за вметнување дополнителни кружни тегови за мерење (сл. 5/1). Тежинската вредност му е 5 унци со можност за зголемување на тежинската вредност со додавање дополнителни тегови во отворите. На оваа група припаѓаат два тега од три и две унци. Првиот тег од три унци на средината има врежано крст (сл. 5/2), додека од левата и десната негова страна е обележан со буквите ГГ, додека вториот тег од две унци (сл. 5/3) е обележан со буквите ГВ.

Втората група ја сочинуваат квадратните тегови од еден до три номизма. Од оваа категорија тегови се откриени 12 примероци изработени од бронза и олово. На пет од нив е означена тежинска мерка од една номизма (N) со врежани линии (сл. 5/5-6) или со врежани точки (сл. 5/7-9), два се означени со буквите IB со тежинска вредност од ½ номизма (сл. 11-12), а еден со буквата X, со тежинска вредност од ⅓ номизма (сл. 5/13). Од оловните тегови во оваа група откриени се два примерока изработени со квадратна, односно правоаголна форма со закосени страни, кои имаат тежинска вредност од 3, односно 1 номизма, без видливи обележувања (сл. 5/4, 10). Обележувањето на теговите со букви или други претстави не е невообичаено во доцноантичкиот и рановизантискиот период, така што освен теговите од една номизма, се обележуваат и тегови со поголеми тежински вредности. Полуксузните примероци трговски (метрички) тегови се изработувале со фигурално моделирање во форма на божица, император или царица.9

Покрај вообичаените комерцијални тегови, во Таор се откриени два тега изработени од монети кои означуваат тежинска вредност од една номизма. Првиот тег изработен е од монета на Јулијан Апостата (361 - 363). На аверсот има претстава на биста на императорот со дијадема, а на реверсот бик свртен надесно (сл. 5/14). Вториот тег изработен е од монета на Анастасиј (491 -518). На аверсот има претстава на биста на императорот, додека реверсот е оштетен (сл. 5/15). Без оглед на тоа што монетата на Јулијан пред да биде претворена во тег била во употреба во IV век, сосема е сигурно дека и двата тега биле изработени и употребувани во текот на VI век, период кога биле во употреба и другите вообичаени тегови со претстава и тежинска вредност од една номизма. Два идентичен наоди, исто така монети на Јулијан претворени во тег се откриени на локалитетот Градина на Јелици во Србија.10 Интересно е што кај нашиот и кај наодите од Србија за изработка на теговите е употребена номиналната единица maiorina, која била приспособена на тежинската вредност која одговара на една номизма.

На третата група припаѓаат кружните тегови. Во Таор се откриени пет примероци, од кои два се изработени од бронза, додека останатите три од олово. Од нив најкарактеристичен е оловниот тег со отвор на средината, од горната страна врежан пентаграм со тежинска вредност од една либра (сл. 5/16). Начинот на кој е врежан овој пентаграм е мошне стилизиран со повеќе цртички, без конкретно да се дефинираат неговите страни. При ваква состојба не е сосема јасно дали се работи за украсен мотив или за негово обележување при проверка и баждарење. Едниот кружен бронзен тег има тежинска вредност од 1 унца обележан со буквите NS, додека другиот тежинска вредност од половина унца обележан со буквите NГ (сл. 5/17-18). Останатите два оловни тега исто така се мошне карактеристични во изработката. Првиот е со овална форма обележан со три поголеми и три помали врежани круга, со тежинска вредност од 2 номизма, додека другиот е со отвор на средина со тежинска вредност од 1½ номизма, без видливи обележувања (сл. 5/19-20).

КАТАЛОГ

Квадратни тегови

1. Тег, бронза - 5 унци.

Правоаголна форма со седум полукружни вдлабнати отвори за дополнително вметнување на тегови, распоредени во три групи со по две идентични димензии на отворите и една на средина, која е еднаква со најголемите отвори. На едниот агол дното од најголемиот отвор е продупчен (перфориран), веројатно за врзување, а до него на самиот агол има уште еден мал отвор. Од задната страна е рамен без ознаки.

Димензии: 4,2 х 4,7 х 1 cm. Тежина: 139,56 g. Место на наоѓање: куќа 8.

Аналогија: -

2. Тег, бронза - 3 унци.

Квадратна форма, обележан со длабоки врежани линии кои ги обликуваат буквите ГГ, а меѓу има нив врежан крст. Централните линии на буквите и крстот се врамени со плитки врежани контурни линии. Од задната страна е рамен, без ознаки.

Димензии: 3,2 х 3,2 х 1 cm. Тежина: 85,04 g. Место на наоѓање: акропол (површински наод).

Аналогија: Bavant B., 1990, cat. no. 302; Entwistle C., 2002, Fig. 7; Tekȋn О., 2015, cat. no. 78-85.

3. Тег, бронза - 2 унци.

Квадратна форма, обележан со длабоки врежани линии кои ги обликубаат буквите ГВ, а меѓу нив има врежан крст. Централните линии на буквите и крстот се врамени со плитки врежани контурни линии. Од задната страна e рамен, без ознаки.

Димензии: 2,8 х 2,8 х 0,9 cm. Тежина: 56,28 g. Место на наоѓање: куќа 10.

Аналогија: Entwistle C., 2002, Fig. 5; Tekȋn О., 2015, cat. no. 92-104.

4. Тег, олово - 3 номизма (½ унца).

Правоаголна форма со закосени страни, без ознаки од двете страни.

Димензии: 2,5 х 1,8 х 0,4 cm. Тежина: 13,42 g. Место на наоѓање: куќа 5.

Аналогија: Minchev A., 2008, cat. no. 13, 15; Паунов Е., 2005, кат. бр. 13, 15.

5. Тег, бронза - 1 номизма.

Квадратна форма, обележан со длабоки врежани линии кои ја обликуваат буквата N,врамена со плитки врежани контурни линии. Аглите од контурните линии на буквата се обележани со по една врежана точка. Од задната страна е рамен, без ознаки.

Димензии: 1,2 х 1,2 х 0,4 cm. Тежина: 4,34 g. Место на наоѓање: куќа 6.

Аналогија: Minchev A., 2008, cat. no. 19-21; Špehar P., 2010, T. X/244; Tekȋn О., 2015, cat. no. 244-251.

6. Тег, бронза - 1 номизма.

Квадратна форма, обележан со врежани линии кои ја обликуваат буквата N, завршетоците и аглите од буквата се обележани со по една врежана точка. На горното и долното средно поле, како и на средната коса линија од буквата има по една врежана точка. Од задната страна е рамен, без ознаки.

Димензии: 1.3 х 1.1 х 0,4 cm. Тежина: 4,38 g. Место на наоѓање: куќа 2.

Аналогија: Davidson G., 1952, cat. br. 1589-1590; Георгиева А., 1992, T. I/3. Лилчиќ В., 1996, 83; Лилчиќ В., 1998, 97; Acara Eser M., 2003, cat. no. 34-36, 43; Ivanišević V., - Špehar P., 2006, Fig. 5/2-4; Minchev A., 2008, cat. no. 16, 17, 18; Špehar P., 2010, T. X/242-243; Tekȋn, О., 2013, cat. no. 16; Милинковић М. - Шпехар П., 2014, кат. бр. 208; Паунов Е., 2005, кат. бр. 16-18; Tekȋn О., 2015, cat. no. 259-366; Tekȋn O., 2016, cat. no. 16-19; Tekȋn O., 2016а, cat. no. 12, 13, 14; Ончевска-Тодоровска М., 2017, Т. IV/сл. 36; Душенко А. А., 2018, Рис 1/3.

7. Тег, бронза - 1 номизма.

Квадратна форма обележан со врежани точки кои ја обликуваат буквата N, завршетоците и аглите од буквата се обележани со по една врежана точка. На горното и долното средно поле од буквата има по една врежана точка. Од задната страна е рамен, без ознаки.

Димензии: 1,5 х 1,5 х 0,3 cm. Тежина: 4,22 g. Место на наоѓање: куќа 5.

Аналогија: Minchev A., 2008, cat. no. 22.; Tekȋn О., 2015, cat. no. 423-430.

8. Тег, бронза - 1 номизма.

Исто како претходниот.

Димензии: 1,4 х 1,4 х 0,3 cm. Тежина: 4,30 g. Место на наоѓање: куќа 7.

Аналогија: како претходната.

9. Тег, бронза - 1 номизма.

Исто како претходниот.

Димензии: 1,2 х 1,5 х 0,3 cm. Тежина: 4,49 g. Место на наоѓање: куќа 6.

Аналогија: како претходната

10. Тег, олово - 1 номизма.

Квадратна форма со три рамни и една заоблена страна, сите закосени, без ознаки од двете страни.

Димензии: 1 х 1 х 0,4 cm. Тежина: 3,79 g. Место на наоѓање: куќа 13.

Аналогија: -

11. Тег, бронза - семис (½ номизма).

Квадратна форма обележан со врежани контурни линии кои ги обликуваат буквите IB. Од задната страна е рамен, без ознаки.

Димензии: 1,1 х 1,1 х 0,2 cm. Тежина: 2,05 g. Место на наоѓање: градба 1, просторија 1.

Аналогија: Паунов Е., 2005, кат. бр. 19; Minchev A., 2008, cat. no. 8-12; Tekȋn О. 2015, cat. no. 494/527-528.

12. Тег, бронза - семис (½ номизма).

Исто како претходниот.

Димензии: 1,1 х 1 х 0,3 cm. Тежина: 2,15 g. Место на наоѓање: куќа 10.

Аналогија: како претходната.

13. Тег, бронза - тремис (⅓ номизма).

Квадратна форма, обележан со врежани линии кои ја обликуваат буквата X, секој завршеток од линиите на буквата обележан со по една врежана точка. Од задната страна рамен без ознаки.

Димензии: 0,8 х 0,8 х 0,25 cm. Тежина: 1,50 g. Место на наоѓање: куќа 7.

Аналогија: Bavant B., 1990, cat. no. 303. (1 номизма); Acara Eser M., 2003, cat. no. 42 (обележан со буквата H); Minchev A., 2008, cat. no. 20.

Тегови изработени од монети

14. Тег, бронза - 1 номизма.

Квадратна форма, изведен од монета (maiorina) на императорот Јулиан Апостата (360 - 363). На реверсот e бистата на императорот надесно со дијадема, облечен во оклоп со наметка и е нечитлив. На реверсот има бик надесно и е нечитлив.

Димензии: 1,8 х 1,8 х 0,2 cm. Тежина: 4,14 g. Место на наоѓање: куќа 6.

Аналогија: Милинковић М., Шпехар П., 2014, кат. бр. 190, 210.

15. Тег, бронза - 1 номизма.

Квадратна форма изведена од монета на императорот Анастасиј (491 - 518). На реверсот е бистата на императорот надесно, облечен во оклоп со наметка и е нечитлив. Реверсот е оштетен и е нечитлив.

Димензии: 1,3 х 1,4 х 0,4 cm. Тежина: 4,19 g. Место на наоѓање: акропол (површински наод).

Аналогија: -

Кружни тегови

16. Тег, олово - 1 либра (12 унци, 72 номизма).

Кружна форма со отвор на средината, заоблен надворешен раб, обележан со повеќе врежани линии кои обликуваат стилизиран пентаграм. Од задната страна е рамен, без ознаки.

Димензии: 5,4 х 1,4 cm. Тежина: 314,67 g. Место на наоѓање: куќа 8.

Аналогија: -

17. Тег, бронза - 1 унца (6 номизма).

Кружна форма, профилиран со две канелури, обележан со врежани контурни линии кои ги обликуваат буквите NS, над нив има грчки крст. Аглите на контурните линии од крстот и буквите се обележани со врежани точки. На средина има вдлабнат мал полукружен отвор. Од задната страна е рамен, без ознаки.

Димензии: 2,6 х 0,7 cm. Тежина: 27,87 g. Место на наоѓање: градба 2, атриум.

Аналогија: Tekȋn О., 2015, cat. no. 552-553.

18. Тег, бронза - 3 номизма (½ унца).

Кружна форма, профилиран со две канелури, обележан со врежани точки кои ги обликуваат буквите NГ, од горната и долната страна буквите се врамени со по една контурна линија изведена од врежани точки, која го опфаќа целиот дијаметар на тегот. Во полињата над и под буквите поставени се по една розета изведена од по три врежани точки. Од задната страна е рамен, без ознаки.

Димензии: 2,2 х 0,6 cm. Тежина: 12,75 g. Место на наоѓање: градба 2, атриум.

Аналогија: Davidson G., 1952, cat. no. 1607; Minchev A., 2008, cat. no. 50-52; Tekȋn О., 2013, cat. no. 14; Tekȋn О., 2015, cat. no. 564-578.

19. Тег, олово - 2 номизма

Плоската овална форма, обележан со три поголеми и три помали врежани круга. Од задната страна е рамен, без обележувања.

Димензии: 2,7 х 2 х 0,2 cm. Тежина: 8,78 g. Место на наоѓање: куќа 10.

Аналогија: -

20. Тег, олово - 1½ номизма.

Кружна форма со отвор на средина, без ознаки од двете страни.

Димензии: 1,75 х 0,25 cm. Тежина: 6,43 g. Место на наоѓање: меѓу куќата 7 и куќата 8, пред влезот на источната кула.

Аналогија: -

Белешки

  1. Ристов К., 2019. ↩
  2. РистовК.,2019, 200-204, сл. 196-201. ↩
  3. РистовК.,2019, 207-208, сл. 206. ↩
  4. EntwistleC.,2016, 295-297. ↩
  5. TekinO., 2015. Pl. I-200. ↩
  6. Entwistle C., 2002, 612.; Паунов Е., 2005, 98-100. ↩
  7. Entwistle C., 2002, 611; Acara Eser, M. 2003, 33-47; Špehar P., 2010, 80; Паунов Е., 2005, 97-98. ↩
  8. Entwistle C., 2002, 612. ↩
  9. Entwistle C., 2002, 613, fig. 8; Franken N., 2003, Abb. 4, Abb. 11; Вујовић М., 2014, 171-172, сл. 7. ↩
  10. Милинковић М., - Шпехар П., 2014, 159, кат. бр. 190, 210. ↩

Summary

Early Byzantine Weights from Taor

The village of Taor lies about 20 km southeast of the center of Skopje, on the left bank of the river Vardar, at the place where the river comes out of the swamp shamrock and enters the Taor Gorge (Fig. 1). The only communication with Skopje is the village through the bridge over the river Vardar and the village Oreshani. Through the new local road to the village R’zanichino, village Taor has the shortest connection with the highway Skopje - Gevgelija. In Roman times at the northern foot of the settlement passed the highway Povardarje (Via Axia), which went from Scupi through Stobi to Thessaloniki.

The ancient settlement is located on the northeastern outskirts of the village, situated on a high hill consisting of an acropolis and two terraces (Fig. 2). The Acropolis is located on the south side, at the highest and most dominant position of the settlement, with a visual overview of the wider surroundings. The first archeological excavations at the site were carried out in 2000. From the following 2001 until today, the settlement is systematically researched (Fig. 3). During systematic archaeological excavations in Taor, finds from prehistory to the early Middle Ages have been discovered.

In addition to the numerous archeological contents that reflect the condition of the buildings during their existence, numerous movable archeological material was discovered in almost the entire area that occupies the settlement (Fig. 4). In addition to numerous fragments of ceramic vessels, fragments of glass vessels, window glass, jewelry (earrings, fibulae, rings), bone objects, tools, building objects, parts of locks and keys, steelyards and weights for weighing, etc. were found.

A significant part of these findings belongs to the measuring instruments, which include the scales and weights, with the help of which the exact determination of the value of the measured goods was performed. Considering the large number of discovered weights and steelyards, it is concluded that in Taor there was an intensive exchange of goods of local products, exchange of coins, their weight, and thus value check, but also exchange of gold coins. Apart from the commercial weights (exagia) that are the subject of this text (Fig. 5), weights and trade (metric) weights have been discovered. Four steelyards were found from the scales, and a significant number of items from the steelyards such as hooks, chains and bowls, while 18 samples were found from the trade weights. All the weights and steelyards discovered in Taor so far belong to the period from 5th to the end of 6th / beginning of 7th century.

Библиографија