Macedoniae acta archaeologica 20 (2011) · стр. 263–274
Наоди од керамика и стакло од некрополата на Згрополско Кале
Во летото 1990 год. беа преземени заштитни археолошки ископувања на Градиште, с. Згрополци, врз делот од акрополот и Западната некропола, кои директно беа загрозени со трасирањето на сега веќе постоечкиот автопат Велес - Градско, како дел од трасата Е-75.1
1. Некропола
На благите падини западно и југозападно од Градиштето. кое преставува висока флувијална тераса пласирана над десниот брег на Вардар, лоцирана е некрополата на комплексната населба на Згрополското Градиште.
Теренот на некрополата е истражен со пет сонди (Т.1.), лоцирани, главно, на пониските изохипси на југозападната зона на некрополата, загрозена со трасата на автопатот. Беа истражени 40 гроба со кремација и | со инхумиран покојник.2
Врз основа на извршените истражувања констатирани се повеќе типови гробови, поделени во 4 групи и неколку варијанти, сместени во одредени хронолошки рамки.3
Во испитуваните гробови движниот материјал вклучува монети од автономните ковања во неколку македонски градови, метал, оружје. неколку парчиња накит,4 теракотни фигурини, а најбројно се застапени прилозите од керамика и стакло во повеќе облици, кои се и предмет на обработка во овој труд.
Од керамичките садови најзастапени како облик се садовите за миризливи масла, унгвентариите. Застапени се во најголем број т.н. „булбус“ унгвентарии. Во гробот 17 најдени се 5 унгвентарии (сл. 1) речиси идентични со оние 9 во гробот 23 и 6 во гробот 31 (сл. la); цилиндричен благо проширен врат кон прстенестото устие, конусно обликувано тело, заоблено кон рамното дно. Кај В. Андерсон (од Стоби) идентификувани како
Во гробовите 31 и 41, покрај унгвентариите со конусно тело, откриени се и керамички унгвентарии со луковичестосто тело, кои припаѓаат на типот "О5 според В. Андерсон. Луковичесто тело, рамното дно, цилиндричниот благо проширен врат кон венецот, кој е извлечен нанадвор, е зарамнет (сл. 2). Изработени од окерова добро печена глина, вратот и венецот се премачкани со разреден кафеав фирнајс. Наоѓани се во Стоби и на Исар-Марвинци.6 Една унгвентарија со топчесто тело (сл. 3), има аналогии од тип "Р“ со предходни истражувања во Стоби.7
Од гробот 8 најдена е голема вретенеста унгвентарија 41/90/В85 (сл. 4), окер печена, а на вратот делумно е премачкана со разреден сив фирнајс.
Вакви големи унгвентарии се наоѓани во Стоби: тип ’B‘ кај В. Андерсон на Вардарски Рид.8
Унгвентариите се наоѓани во гробови од типот 1, варијантите Б и В, датирани во II-I век Чиниите се застапени во неколку примероци, пред се, со помали димензии секако наменети за сепулкралниот култ. Чинијата од гробот 11, инв. 65/90 (сл. 5) е длабоко хемисверично чиниче на кружна нога, од црвено печена глина, во горната половина под венецот кој е ненагласен, неколку паралелни хоризонтални канелури. Кај В. Андерсон ставена е во форма 9, датирана во првата половина на | век пр. н.е., застапена и на Исар-Марвинци,10 припаѓа на пергамската керамика. Пронајдена е со фрагменти од мегарски чаши.
Од гробот 25 (инв. 82/90) (сл. 6) е подлабоко чинивче со хемисферичен рецепиент на ниска претенеста нога, во горната половина има благо вовлекување кос се проширува кон венецот кој е благо засечен навнатре. По средишниот дел на реципиентот нанесени се печатени орнаменти во низа, слични на оволо орнаментот. Истиот орнамент е нанесен во средишниот дел на садот од внатрешната страна опкружен со четири плитки врежувања. Садот е од фина окер печена глина, со изедначено густо црвено премачкување. Овој тип кој се наоѓа во повеќе сродни варијанти преставува имитација на тера сигилата формите, варијанти работени по пример на формата Dragendorff 29 или нејзината подоцнежна замена Dragendorff 37 датирани од крајот на I до средина на III век од н.е.11 Најдена во гроб од типот 3А. Од гробот 39 (инв. 69/90) (сл. 7) најдено е подлабоко чинивче со биконична форма, со лентесто профилиран широк вертикален венец со две хоризонтални длабоки канелури предвоен во две ребра. Садот е од црвенопечена глина со лушпеста фактура, со невоедначено црвено премачкување; печатена керамика на горниот дел од конусот со орнамент на стилизирани издолжени листови изведен со вжлебување. Најблиски аналогии, не само по формата туку и по начинот на украсување, се наоѓаат во Стоби, Исар-Марвинци, Улпијана, датирани во І-ІТ век од н.е.; кај O. Брукнер тип 54.813 Гробот е од типот ЗБ.14
Чиниите, главно, се пергамски производи или нивни локални имитации. Според аналогните примероци датирани се од II век пр. н.е. до П век од н.е.
Чаши. Во испитаните гробови застапени се фрагменти од калапени релјефни чаши од гробот 11. Фрагмент од мегарска чаша од типот чаши со вегетабилна релјефна декорација (сл. 8). Декорацијата е од флорални елементи поделена на фризови; релјефните украси се меѓу две хоризонтални линии. Во горната зона низа од розети, под неа низа од спирални орнаменти вертикално поставени, во следната зона зачувани се завршетоци од листест орнамент. Изработена од сиво печена глина, премачкана со темносив фирнајс. Датирана со слични примероци од Стоби, наоѓани се на Исар-Марвинци, Демир Капија, Хераклеја; кај Елица Манева, според Корби. ставени во чаши со украсување изведено во хоризонтални зони кои се состојат од растителни мотиви!"15 од II век. пр. не. Фрагментите од калапени мегарски чаши, кои имаат благо вовлечен венеци орнамент во вид на јонска кима, како орнамент во првата зона под венецот би можеле да ги припишеме на делоските производи (сл. 9). Поблиски аналогии од Стоби, Исар-Марвинци, Вардарски Рид.16 Аналогните примероци од Пергамон се датирани во периодот од 250-125 год.. што одговара на дарирањето на нашиот примерок. Фрагментите покажуваат добар квалитет и прецизна изработка и би можеле да ги сметаме за увоз. Локална продукција на овие калапени полутопчести садчиња е посведочена на низа наоѓалишта на егејското и црноморското крајбрежје, но и на Исар-Марвинци, за што сведочат откриените калапи, како и калапот откриен во Стоби, датиран во П век пр. н.е.
Чаша со една рачка. Доста се раширени низ Римското Царство. Во некрополата застапени се со само еден примерок од гробот 39 (инв. 68/90/B37) (сл.10). Тоа е чаша со мало прстенесто дно, биконусен реципиент од кој започнува мала вертикална рачка, која завршува под венецот кој е извлечен нанадвор, окер печено со невоедначено нанесен разреден сив премачкување; аналогии во Стоби и Демир Капија.17
Чаши со две вертикални рачки. Чаша од гробот 31; гроб од типот 1B, (ел. 11). Тоа е калотеста чаша, во горниот дел на реципиентот има вертикални рачки со кружен пресек кои завршуваат под венецот, кој © ненагласено благо вовлечен навнатре, одвоен од телото со врежана канелура, со ниско дно со благо нагласен прстен, од фина окер печена глина, премачкана со темносиво премачкување, украсена со барботин декорација во две хоризонтални низи; аналогија во Стоби, група"У и VI‘. Се појавуваат во втората половина на II век пр. н.е,18 4 во некои варијанти во | век од н.е.
Од гробот 39 (инв. 70/90) најдено е мало мешесто сатче на ниско прстенесто дно. Реципиентот се стеснува кон венецот, а тој е речиси вертикален, благо извлечен нанадвор, а во горната половина има две вертикални рачки со кружен пресек (сл. 12). Изработено од окерова глина, боено со кафеаво премачкување без сјај; аналогии во групата IV од Стоби.19 кај В. Андерсон. Од "Соза" форма 36 во Стоби датирани кон крајот на | век од н.е, идентично со сатчето од гробот 24 (инв. 66/90).
Со исти аналогии и датација е и малото сатче од гробот 17 (сл. 13) (инв. 71/90) со блага биконична форма со две хоризонтални рачки на средината на реципиентот. Изработката и квалитетот на глината, црвено печена со црвено премачкување, е речиси идентична како и кај предходното сатче.
Садовите со две рачки се веројатно увоз од централна Италија.20 Пиксидите како гробен инвентар се застапени во само еден гроб. Во гробот 9 се застапени во 3 примероци. Пиксидата со инв бр. 43/90 (сл. 14) е со цилиндрично тело со благо сверично проширување на реципиентот и стеснет отвор. Телото кон дното е благо проширено во вид на крагна и зарамнето. Дното стои на три ногарки во вид на животински (лавовски) шепи. Поклопецот е цилиндричен, капакот нанадвор извлечен хоризонтално зарамнет. Пиксидата е изработена од црвено печена глина превлечена со црвен посен слој и слаба, веројатно локална изработка. Поблиски примероци нема, аналогни примероци во богатите гробови од Исар-Марвинци, гроб 17, каде што исто така се пронајдени повеќе примероци (од кои еден со ногарки во вид на лавовски шепи), Вардарски Рид.21 датирани во II век пр. Н.е., Bepuja, Tena.22
Втората пиксида 44-46/90 В41(са. 15 и сл.15а) е со цилиндрично тело на ниска прстенеста нога која поминува во проширено дно кон зарамнетата извлечена крагна, над која започнува цилиндричното тело кое кон отворот се стеснува. Цилиндричниот поклопец кон дното е благо проширен, а капакот завршува сверично со благ прстен како реминисценција на капаците со апликација. Глината е окер печена, премачкана со разретчен кафеав фирнајс. со неколку потемни линии по телото. На капакот по крајот со светло розе боја во техниката West Slope насликана е бршленова гранка.23
Примероци на пиксиди украсувани во West Slope стил наоѓани се во гробовите во Стоби и Исар-Марвинци.
Овој вид тоалетни садови биле доста омилени во подоцнежно хеленистичко време. Наспроти примероците со релјефни апликации кои ги среќаваме во Марвинци24 и се веројатно увоз од Пела или Амфиполис, поради бројните аналогии со Археолошкиот музеј во Солун примероците од Исар-Марвинци (гроб 17 и гроб 123), според квалитетот на глината и изработката, премачкани невоедначено со потемен разреден фирнајс, можеме да ги сметаме за локален производ изработен од страна на месните грнчари од поблиски керамички центри, како што се и примероците од Згрополци.?З25
Во категоријата на пиксидите спаѓаат и т.Н. стамнос пиксиди. Стамнос пиксидата од гробот 9 (сл. 16) има аналогни предходници во пиксидата од гробот 18 од Исар-Марвинци. Тоа е сад со крушковидна форма, Низок цилиндричен врат, прстенеста нога закосена нанадвор, а од рамото на телото излегуват две хоризонтални држалки со кружен пресек кои го надвишуваат
венецот. Непосредно под вратот врежана е плитка брановидна линија, а од страните на држалките има по еден брадавичест украс. Работена е од жолта глина, а од надворешната страна била премачкана со потемен слој. Подиректна аналогија имаме со гробниците од локалитетот Дибек, с. Суводол, Битолско, карактеристични за доцниот хеленизам, односно втората половина на П век пр. н.е.26
Ги среќаваме во долината на Вардар и на пелагонискиот простор, Исар- Марвинци, Стоби, Дебреште, Скопско, Нерези.27
Садовите од керамичкиот репертоар покажуваат застапеност од втората половина на П век пр. н.е до П век од н.е.
Стаклени садови
Во гробовите најдени се неколку примероци ода стаклени садови. Најзастапени се унгвентариите, кои ги наоѓаме во гробовите 2, 17, 21, 23, 40. Стаклените садови се наоѓани најчесто во гробовите од типот 1- A и Би во типот 21.8
Во наведените гробови застапени се цевчести лакримариуми во повеќе примероци, од кои повеќето аморфни се приложувани во култот на кремацијата, т.е. подложени на гробниот оган, ставани заедно со миризливите масла кои би ја ублажувале миризбата која се создавала при горењето на телата. По два-три примероци се дополнително приложувани во гробната јама.
Примероците се унгвентарии со цилиндричен врат, со инчест отвор, вратот поминува во малку проширено цилиндрично тело, кое завршува во благо заоблено дно. Висината на телото е окулу28 половина од вкупната висина на унгвентариумот"?29 (сл. 17 и сл. 17a). Бојата е синкава; кај Исингс е форма 8; Д. Стојановиќ, тип. 22 (со сириско потекло, датира меѓу 50 и 100 год. од н.е). Откривани се во Стоби, Скупи и Крст - Таринци, во Аргунтум кај Фалиќ сместени во формата 30, во Коринт.30 Во гробот 1731 се застапени неколку типови унгвентарии (сл. 18), покрај цевчестите унгвентариуми, застапени се два балсамариуми со топчесто тело, подолг цилиндричен врат со развратен венец (инв. 81-82/90) (сл.18а) кај Исингс форма 6, датирани во I век од н.е., од Помпеја; кај Фадиц од Аргунтум форма 15; од Стоби кај Стојановиќ32 вброени во типот 17.3! Bancamapuute се со зеленикава боја, едниот со минијатурни димензии. Два балсамариума со конусно тело (инв. 80/90) (сл. 186) од кој едниот целосно зачуван, а другиот само во горната половина; најблиски аналогии во Стоби; тип 12 кај Стојановиќ.
Во гробот 2, покрај аморфните остатоци од неколку цевчести унгвентарии и три целосни, присутни се повеќе типови стаклени садови, за жал, многу фрагментирани и деформирани како последица од горењето.
Овде наоѓаме еден примерок на стаклено шише, калапено стакло, како претставник на сидонското, од т.н. „темил серија“, но без карактеристичната бела иридација (сл. 19), карактеристични за | век од н.е.33 Садот има кус цилиндричен врат со благо задебелен венец,
Cn. 17a.
крошковидно тело, декорирано во три хоризонтални полиња. Зачувани се три метопи од средишниот релјефен фриз. На двете зачувани полиња преставени се две амфори како дел од т.н. СВСТН садови од Дионисовиот култ, кој вообичаено се преставуваат на средниот фриз. а на третот фриз се преставени концентрични кругови. Аналогни примероци наоѓаме во Стоби, од Д. Стојановиќ вброени во типот 84: во Dura Europos група 30. Примероците од Будва, Емона, преку кипарските примероци од Националниот музеј од Копенхаген и примероците кои ги поседува музејот Ројал Онтарио во Торонто се датирани во ! век од н.е. Веројатно производ на мајсторите од Сидон кои се населиле во Италија и изработувале производи за широка потрошувачка.34
Зачувани се поголем број фрагменти од еден сад декориран со т.н. милефјори декорација (ел. 20). Садот има цилиндричен врат со благо проширен венец и цилиндрично тело со конвексна база и две паралелни вертикални рачки. Садот по телото е декориран со т.н. милефјори декорација, со капчести орнаменти од енгоба со бела портокалова и зелена боја, додека по вратот орнаментот е вертикален. Ова украсување е една поевтина варијанта, т.Н колорирани садови. Произведувани се во александриските работилници, а ваквите посатки во нашите краишта доаѓаат со посредство на Аквилеја. Во Dura Europos колорирани вази по телото од типот 5, со рачките сини, од типот Е-3 се датирани во | в. пр. н.е.35 и во ги ран II век
Понатаму наоѓаме фрагменти од стаклено сатче со ребрест долен дел од реципиентот и рамно дно, со зеленикава боја (сл. 21). Поради фрагментираноста не може да му се одреди формата, но според зачуваното дно и долниот дел од реципиентот веројатно се работи за тоалетно шишенце, иако има и бројни аналогии на сатчиња во облик на чинивче. Овие садчиња, првично работени во калап,36 со пронаоѓањето на лулата се работени со комбинирана техника на дување во калап; кај Харден е датирано во средина на I век; кај Исингс вазите од Виндониза се датирани во августовско-тибериски период, ставени во типот 3, 17. Во Коринт, како и во Солун, зачуваните ребрести сатчиња се најчесто во форма на отворен сад датирани во I век, веројатно увоз од Египет?"37 додека во Dura Europos примерокот со ребресто дно е во форма на шише, датирано во | в од н.е.38
Стаклените садови очигледно рано доаѓаат на Згрополско Градиште, со самото пронаоѓање на лулата за дување стакло, во | век од н.е., кога и се датират.
Елица Николова лу Народен музеј, „Маршал Тито“ бр. 22, Велес
elkanik@gmail.com
ELICA NIKOLOVA
People’s Museum - Veles
FINDS OF POTTERY AND GLASS
FROM THE NECROPOLIS OF ZGROPOLSKO KALE
Белешки
- ископувањата раководеше д-р Живоин Винчиќ. ↩
- Винчиќ Ж., 1996, 390. ↩
- Винчиќ Ж., 1996, 391-392, датирани во П-1 век пр. н.е. (пред се, според монетите), меѓутоа, според анализираниот материјал од керамика и стакло поголем дел е од | век од н.е. ↩
- Винчиќ Ж., 1996, 171, Т.П, Т.Ш. ↩
- Соколовска В., 1986, Т.80, сл.13, 14; Anderson- Stojanović V., 1992, Pl. 71, sl. 599, 600; Каталог, 1994, сл. 104. ↩
- Anderson-Stojanovié У, 1992, Pl. 71, sl. 599, 600: Каталог, 1994, сл. 102: Николова E., 2008, сл. 28, 29; Соколовска B., 1986, Т.50, 5, 6, T.80, сл. 13, 14. ↩
- Anderson-Stojanovié V., 1992, Pl. 71, sl. 606-610; Шурбановска М.-Здравковски Д.. 1996, 107, сл. 21; Николова E., 2008, 27. ↩
- Anderson-Stojanovié V., 1992, 81. Pl. 177, 561; Митревски Д., 2005, 29n. ↩
- Tun 1B: гробови со конструкција со правоаголна основа изведена од кршен камен во техника на сувозид, со тоа што во покривниот дел имаме само еден слој на нафрлена земја и кршен камен. Тип 1B: гробната конструкција е од кршен камен со правоаголна основа, со конструкција од камени плочи на две води. ↩
- Anderson-Stojanovié V., 1992, Pl. 88,741-747; pl. 95, 816, 817: Соколовска B., 1986, 1.77, 3. и Brukner O., 1981, 65. ↩
- Тип за: гробна конструкција од тегули на две води, со покрив од хоризонтално поставена тегула. Гроб 25. ↩
- Anderson-Stojanovié V., 1992, Pl. 114, sl. 962, 963; Fidanovski S., 1990, 35, T.4. sl. 15, tip 25; Brukner O., 1981, 93. ↩
- Тип 3B: конструкција на две води од тегули или камени плочи без покрив. ↩
- Anderson-Stojanović V., 1992, Pl. 18, 110-122. 155, 110; Соколовска В., Т.25, сл. 1-4; Вучковић-Тодоровић Д., 1961, 265, сл. 98-10; Манева Е., 15, T.IV, 27-33. ↩
- Соколовска В., 1986, Т.64, 3-6, сл. 22, 18 и примерокот од Стоби на сл. 13, 4. ↩
- Anderson-Stojanović V., Pl. 26, Sl. 218-224; Винчик Ж., 1996, T.XI. ↩
- Anderson-Stojanovié V., 1992, 42, Pl. 25, sl. 212. 215, најблиска до формата 42 во Cosa. ↩
- Anderson-Stojanović V., 1992, Pl. 23, sl. 192, 193. ↩
- Anderson-Stojanović V., 1992, 39. ↩
- Соколовска B., 1986, Т.15, сл. 1, 2: Митревски Д. 2005, сл. 70h. ↩
- Битракова-Грозданова В., 1986, стр. 49, Т.XIII, сл. 1, 2. ↩
- Соколовска В., 1986, Т.63, 1. За жал, при конзервацијата босјьто с речиси избришано, кос, секако, се должи на послабото печење на садовите. ↩
- Sokolovska V., 1975, fig. 12; Соколовска В., 1986, 83, Т.23, 10. ↩
- Соколовска В., 1986, 83. ↩
- Јанакиевски Т., 1992, 152, 155, sl. 4, 8, 9. ↩
- Соколовска В., 1986, Т.2, гр. 18, 5, Т.6, гр. 83, 1; Каталог Стоби. 1994, сл. 18; Битракова-Грозданова В., 49, Т.XIII, сл. 3. ↩
- Тип LA: гробни конструкции со правоаголна основа изведена од кршен камен, во техника на сувозид, со монументални димензии. Тип 2Г: гробната јама слободен укоп без покрив. Можно е да се работи за оштетен - развлечен покрив. ↩
- Cermanović- Kuzmanović A., 19, 58. ↩
- Fadić I., 1984, 116-122; Stojanović D., 1978, T.IX, 1-8, T.X. 1-4; Николова Е., 2008, сл. 42; Davidson R.G., 1952, 104, fig. 11, 668-669. ↩
- Fadić I., 1984, sl. 87; Stojanović D., 1978, T.VI, 8-9, TVI, 11, T.VII. 1; Николова Е., 2008, сл. 43. ↩
- Stojanović D., 1978, T.V. 1, 2. ↩
- Cermanović- Kuzmanović A., 16, sl. 31. ↩
- Stojanovic D., 1978, T.XXVIIL 4; Clairmont 1963, 37, T.XXI, 132, 146, 147; Hayes J.W., 1975, 48. ↩
- Clairmont W.C., 1963, 30, T.XX, 123. ↩
- Cermanovié-Kuzmanovié A., 15, sl. 12. ↩
- Harden D.B., 45, 52: Davidson R.G., 1952, 95-96, fig. 6, 595, fig. 7, 600, 608. ↩
- Clairmont WC., 1963, 47, T.XXIII, 179. ↩
Summary
Finds of Pottery and Glass Maced. Acta Archaeol. 20 from the Necropolis of Zgropolsko Kale
In the summer of 1990, archaeological salvage excavations were carried out оп Gradi8te at the village of Zgropolci on the part of the acropolis and West Cemetery that were directly threatened by the laying out of the now existing highway from Veles to Gradsko, as part of Route E-75.
The area of the necropolis was investigated with five trenches (T. 1), located mainly on the lower contours of the southwest zone of the cemetery. On the basis of the completed investigations, several types of graves were determined, located chronologically between the 2nd century B.C. and the 2nd century A.D.
In the investigated graves, small finds included coins of autonomous mints in several Macedonian cities, metal, weapons, several pieces of jewelry, and terracotta figurines. The most numerous grave goods, however, were of pottery and glass, in several shapes; they are the subject of this study.
Of the ceramic vessels, the most representative in form were those for scented oil, unguentaria, of which the bulbous type was most common. Unguentaria were found in graves of Type 1, variants B and C, dated Ist- 2nd centuries A.D.
Several examples of bowls were found, of small dimensions and surely intended for burial cult. They were mostly Pergamene or local imitations. According to analogies and the coins from the graves, the bowls are dated from 2nd century B.C. to Ist century A.D.
Cups with one handle were widely spread throughout the Roman empire. In the investigated burials, except for fragments of moulded relief cups, only one example was found, in Grave 39.
Cups with two vertical handles. The cup from Grave 31 (fig. 11), had barbotine decoration in two horizontal rows. From Grave 39, 70/90, a small potbellied vessel stands out (fig. 12). On the upper half two vertical handles with round section, analogous to Group IV, from Stobi, according to V. Anderson. From Cosa, Form 36, at Stobi dated to the end of the Ist century A.D., identical with the small pot from Grave 24, Inv. 66/90. A small vessel from Grave 17 (fig. 13), Inv. 71/90, shares the same analogies and date. Cups with two handles are probably imports from central Italy.
Pyxides were represented only in Grave 9, by three examples. The pyxis (Inv. 43/90; fig. 14) has a cylindrical body. The bottom stands on three legs in the form of animal (lion) paws; it is of poor, probably local manufacture. The cover of the second pyxis (fig. 15), painted in light rose color in the West Slope technique, displayed an ivy tendril; analogies are known from Stobi and Isar-Marvinci. The so-called stamnos-pyxis (fig. 16) also belongs to the category of pyxides, which are dated to the 2nd century B.C.
Several examples of glass vessels were found in the graves. Unguentaria were most common. There were several examples of tubular lacrimaria, as well as ones with conical or spherical body, of which several shapeless ones had been offered in the cult of cremation. Two or three examples had later been placed in the grave pit.
In Grave 2, besides amorphous remains of several tubular unguentaria and three whole ones, several types of glass vessels were present, unfortunately very fragmented and deformed as the result of burning.
One example of moulded glass, Sidonian, from the so-called “Temple Series,” but without the characteristic white iridescence (fig. 19). Fragments were preserved of a vessel with so-called Millefiore decoration (fig. 20). Pieces of a glass vessel with ribbed lower part were also found (fig. 21).
Glass vessels obviously arrived early in GradiSte at Zgropolci, given the discovery of a pipe for blowing glass, dated to the Ist century B.C.
Библиографија
- Anderson-Stojanovié V., 1992, Stobi, The Hellenistic and7 Roman Pottery, Vol. 1, Princeton.
- Винчиќ Ж., 1996, 1000 години антика во Тиквешијата, Неготино.
- Вучковиќ Тодоровиќ JL, 1961, Античка Демир Капија, Старинар кн. ХИ, Београд, 229-269.
- Isings C., 1957, Roman Glas, Groningen/Djakarta.
- Јанакиевски T., 1992, Три доцнохеленистички гробници во стена од лок. „Дибек“., с. Суводол - Битола, Масеԁ. acta. archaeol. 13, Скопје. 149-163.
- Манева E., 1979, Неколку типови и форми на еленистичка и римска керамика од Хераклеа, Битола.
- Микулчиќ Г. - Карапетков Г., 1996, Марвинци 1994, Некропола, Масеԁ. acta archaeol. 14, Скопје, 67-77.
- Митревски Д., 2005, Куќата на колекционерот, во; Митревски Д. (ед) Вардарски Рид Том I, Скопје, 229-259
- Митревски Д., 2005, Вардарски Рид, истражувања 1995-2004, во; Митревски J]. (ед) Вардарски Рид, Том 1, Скопје, 15-90 Municipium Stobensium, Каталог, 1994, Скопје.
- Sokolovska V., 1975, Investigations in the House of Persterias, Studies in the Antiquities of Stobi vol. П, Beograd, Соколовска B., 1986, Исар-Марвинци и Повардарието во античко време, Скопје
- Stojanovié D., 1978, Anticko staklo па podrucju SR Makedonije, Beograd.
- Fadié 1., 1984, Antitko staklo и arheoloskoj zbirci franjevatkog samostana u Sinju, HAD, Split, 127-148.
- Fadié L., 2006, Argyruntum u odsjaju antickog stakla, Zadar.
- Фидановски C., 1990, Римска керамика Улпијане, Београд.
- Cermanovi¢é-Kuzmanovi€ A., Rimsko Staklo, Beograd.