Macedoniae acta archaeologica 19 (2010) · стр. 39–47
Прилог кон вреднувањето на неолитскиот литички материјал
Содржина
Почетните периоди од развитокот на човекот во своето име го носат суфиксот литос (камен) според материјалот кој најчесто се пронаоѓа на археолошките локалитети. Но човекот во праисторијата како основен материјал не го користел само каменот, туку и дрвото, коската, животинските рогови и др. Дрвото кое било подеднакво важен материјал не оставило никакви траги и тешко е да се докаже неговата употреба.1
Една неолитска збирка покрај сите останати ракотворби во себе го вклучува и литичкиот материјал како една од основните компоненти за економијата на човекот во овој праисториски период. Од оваа суровина биле изработувани орудија. оружја и ред други утилитарни, украсни и култни предмети. Литичката збирка генерално може да се подели на артефакти кои се делкани (ang. chipped) од одреден тип суровина, мазнети (ang. ground) и алатки со груба, абразивна, но не и намерно мазнета површина?2
Типологија
Типологијата?“ во корелација со други методи на истражување овозможува археолошките наоди од неолитскиот период подетално да се дефинираат, одредувајќи ги притоа во културен и хронолошки контекст.4 Употребувајќи ја како основна морфологијата, камените алатки се подредени во класи, типови и поттипови. иако нивната форма не се совпаѓа секогаш со нивната функција ниту, пак, е одраз на крајот од целиот синџир операции. Може да се случи една алатка да била употребувана за вршење повеќе дејности или по употребата повторно да била поправена, обработена (доработена), па потоа отфрлена. Затоа обликот на неолитските
алатки, сеедно дали се изработени од делкан или мазнет камен, не ја одредува со сигурност
и нивната намена, а типолошките проучувања не се секогаш доволни да се создаде слика за активностите на еден праисториски локалитет.
Денес во светот постојат повеќе состави и типолошки листи на делкани“5 и мазнети“6 камени алатки кои се засноваат на различни пристапи!7 и анализи на овој материјал. Тие може да се разликуваат од земја до земја и од истражувач8 до истражувач. Значителниот број праисториски локалитети на територијата на Македонија ја наметна потребата не само од класификација туку и од именување на типовите на македонски јазик,9 бидејќи при анализата на камените ансамбли се јавуваат тешкотии. Со ист таков проблем се соочуваме и при типолошко одредување на алатките во една неолитска збирка.
Истражувањата на неолитот во Република Македонија се доста интензивирани, особено по Втората светска војна.10 Во претходниот период не постоела археолошка специјализација за литичките индустрии на делкан и мазнет камен, со што, главно, отсуствува анализата на овој тип наоди. Нивната недоволна истраженост се уште претставува ограничување во однос на релативната припадност кон големите технокомплекси (претежно детерминирани врз основа на керамиката),11 но сепак овозможува увид во типологијата на алатките и суровините кои при тоа биле користени (Т.12 1).
Методологија на истражување
Потребно е да се посвети доволно внимание на собирањето на неолитските камени артефакти во текот на ископувањата за да биде можна нивната натамошна анализа.
Според Лероа Гуран"13 еден праисторичар мора да внимава при ископувањето на локалитетот во однос на прибележувањето податоци, бидејќи при тоа тој него всушност неповратно го уништува. Поради тоа од огромна важност е да се ископува прецизно, со паралелно документирање на сите наоди, бидејќи не е возможно нивно враќање во претходната ситуација.14
Локалитетите од младото камено време најчесто се сретнуваат на отворено, но може да бидат присутни и во пештери или во поткарпи. Аналогно на тоа ќе се примени и методот на ископување и документирање, кој во сите случаи ги вклучува методите на просејувањето и флотацијата. Со нивна примена се овозможува целосен увид во литичкиот материјал на еден истражуван локалитет, бидејќи бројот на собрани камени алатки во една збирка најчесто се јавува токму како последица на методологијата на ископувањето.
Уште еден од методите кој во светот веќе одамна се применува при толкувањето на археолошкиот материјал е статистиката.15 Статистичките методи на камените орудија поткрепени со
графикон во вид на дијаграм можат да укажат на резултати кои се значајни, но не се забележуваат при обработка на вкупниот материјал од еден локалитет или збирка.16
Суровини
Граничната дисциплина меѓу петрологијата (наука за карпите) и археологијата се нарекува петроархеологија. Својот придонес го дава проучувајќи го составот, потеклото, но и морфометриските, технолошките, типолошките и функционалните карактеристики на камените артефакти. Покрај макро и микроскопските анализи опфаќа и други науки, вклучително со нивните методи. Во археологијата тие се употребуваат за да се утврди потеклото на камената суровина (при што мора да се познава геолошкиот состав на околината), да се картираат наоѓалиштата на суровини во поширокиот регион и преку споредувања да се дадат податоци за размената и трговијата со суровини за бараниот локалитет.
При изборот на материјал за своите камени алатки праисторискиот човек најчесто ги користел минералите и карпите кои можел да ги најде во својата непосредна околина“. Суровините кои се употребувале во неолитот зависат од техниките кои се применувале при добивањето на камените артефакти. За делкани орудија неолитскиот човек ги користел најмногу оние кои имаат голема тврдина, кршливост и школкест прелом. Тоа се: кременот, вулканските стакла (обсидијан, пехтајн, перлит), кварцот, кварцитот итн., а за мазнети шкрилец, амфиболит, базалт и др.19
Носителите на неолитските култури имале посебен однос кон регионите кои изобилувале со суровини потребни за добивање орудија. Некогаш со инстинкт, а некогаш со стекнатото знаење го одбирале геолошкиот материјал кој бил најквалитетен, односно соодветен за разни намени. Така преку собраниот материјал, се утврдува видот на карпата, нејзината локација и карактеристиките. Тоа овозможува да се добијат информации за кругот на движењето на некогашните праисториски жители.20 Тука може да помогнат и истражувањата на површински копови и праисториската рударска експлоатација.
Досега како пандан на неолитските литичките збирки кои потекнуваат од територијата на Република Македонија на терен не се пронајдени ниту примарни ниту секундарни лежишта или површински копови кои би укажале на собирањето на овие суровина во блиските географски региони на самите локалитети. Со ова останува отворено прашањето за нивното снабдување со одредени суровински материјали.
Би предложила да се изработи предлог-формулар на суровини кои се употребувале при продукцијата на мазнети алатки, како пандан на веќе постоечкиот за делканите.21 ""
Функционална анализа
Со помош на функционална анализа?? на литичкиот материјал е овозможено збогатување на класичната типологија преку22 нејзина примена по пат на компарации и експериментален приод.23 Функцијата на артефактот најчесто ја претпоставуваме врз основа на неговиот облик, но и нашата субјективна идеја за неговата примена, без да имаме сигурни докази дека и неолитскиот човек ја имал истата идеја. Сите елементи од морфолошката анализа (освен една - функцијата) можат да се детерминираат со помош на типологија. И додека класичната типологија ги одредува типовите по нивната морфологија, функционалната анализа ги одредува типовите по нивната функција. Во последните неколку децении овој метод добива се поширока примена во археологијата и покрај некои негови недостатоци како што е можноста, случајните оштетувања да бидат заменети (препознаени) со оние кои се намерно употребени за да се обликува алатката. Проучувањето на трагите од употреба кај мазнетите алатки е со намален интензитет, а со тоа е помал и бројот на трудови кои го третираат овој проблем.24 За разлика од нив, експериментите со функционална анализа на делканите алатки доживуваат својот процут од втората половина на XX век на наваму?"25
Најчесто применувани методи во одредување на функцијата кај алатките се микроскопската и макроскопската анализа и комбинацијата на овие два методи. Но идентификацијата може да се добие и со помош на хемиска анализа и примена на експерименталната археологија.26
Целите на ФА се:
- да го утврди видот на економските дејности во рамките на еден локалитет,
- да ја анализира поделбата на работни задачи во него;
- да ја утврди застапеноста на алатките и нивната функција при употребата во процесот на работа во целосниот материјал од збирката.
Ова се однесува на целата литика. вклучувајќи ја и онаа необработената и недоработената, бидејќи доста често и таа имала утилитарна примена.27
Важноста на една неолитска литичка збирка
Една неолитска збирка која во себе содржи делкан и мазнет камен материјал е важна од повеќе аспекти:28
- при утврдување на неолитската економија. Со детерминација на функцијата на алатките може да се направи реконструкција во разни сфери од животот како: обработка на земјата, употреба на артефактите при исхраната итн.;
- ВО одредување на технологиите употребени за добивање на камените алатки.
- . ползуваната суровина може да даде некои дополнителни податоци за одредувањето на неолитските култури или неолитските технокомплекси:
= лоцирање на тоа дали се работи само за локалитет на кој се живеело и дали на него има присуство на траги од работилница. Преку овие анализи евентуално да се открие потеклото и положбата на примарните суровински наоѓалишта;
- одредување на ареалот на распространување, како и врските со другите синхрони културни групи на поширока територија;
- типовите индустрии од делкан камен, особено во раниот неолит можат да покажат дали тие трпат влијание од мезолитските индустрии. Ова може да биде значајно при одредувањето на тоа дали една култура е автохтона или пренесена.
Заклучок
Потребно е да се нагласи дека систематското собирање на мазнетите и делканите алатки во неолитот, вклучително со сите податоци за условите на наодите, овозможуваат да се добие целосна слика за хоризонталната и вертикалната дистрибуција во рамките на локалитетот. Со самото тоа се добива и потврда за фазите од животот на истражуваната населба.
Исто така, би сакала да укажам на потребата од формирање еталон-збирка добиена по експериментален пат. Таа би послужила како репер за споредување на артефактите при препознавање на трагите од употреба кои се разликуваат според видот на материјалот што е користен при употребата на артефактот. Врз таа основа е возможно да се лоцира местото за обработка и да се идентификува видот на суровината користена во рамките на населбата.
Би требало да се напомене дека типологијата е само помошна дисциплина, која во случајот со алатките од неолитот овозможува класифицирање и морфолошка обработка на материјалот. Но, собирањето на артефактите од мазнет и делкан камен и нивната детална обработка се неопходни и покрај релативната хронолошка нечувствителност. Иако не можат да се користат за попрецизно датирање на локалитетот, како што тоа се прави на пример со помош на керамиката (садови, фигурини), алатките овозможуваат да се создаде целосна
слика за секојдневниот живот на една неолитска населба.
Малиот број артефакти од камен во неолитските збирки од територијата на Република Македонија се должи, пред се, на непознавањето на литичкиот материјал, отсуството на пресејување и флотација, како и личниот избор на истражувачот околу тоа кој од наодите ќе задржи.
Камените алатки досега не биле објект на подетални анализи во македонската археологија. Периодите од праисторијата во светот и кај нас, како што ни покажуваат нивните имиња, претежно се темелат на камените ракотворби. Затоа е мошне необично тоа што неолитот или младото „камено“ време во Македонија барем досега претежно се идентификува исклучиво со керамичката продукција.
Василка Димитровска бул. „Јане Сандански"? 109/1/37
Скопје. Република Македонија web site: http://arheo.com.mk e-mail: info@arheo.com.mk
VASILKA DIMITROVSKA
Skopje
ACONTRIBUTION TO THE MEANING OF THE NEOLITHIC LITHIC MATERIAL
Белешки
- Srejovih D. 1990, 92-119; Шаламанов-Коробар Jb., 1993-95, 241-247. ↩
- Karavanié I. - Balen J., 2003, 48-49: Balen J. - Balen D. - Kurtanjek D., 2002, 20-27. ↩
- Методолошка постапка со чија помош алатките можат да се дефинираат, препознаваат и класифицираат врз основа на нивната форма. ↩
- Се работи за релативна хронологија, бидејќи одредени типови на камени алатки се сретнуваат од праисторијата до средниот век. ↩
- Bordes F., 1961; Sonneville-Bordes D. De - Perrot, J., (1954-1956) ; LAPLACE, G., 1972. ↩
- АнтоновиП Д., 1992; Antonovi¢ D., 2003; Christova Anastasova E.- Pavuk J., 2001, 397-407. ↩
- Andrefsky2 W. Jr., LITHIC - Macroscopic approaches to analysis, 1998. ↩
- За типологија на камените орудија на Балканот види: Pohar V., 1978, 7-41; Pohar V., 1979, 15-80; Karavanié I., 1995, 7-68; Karavanié I. - Balen J., 2003; Radovanovié 1., 1981; Sirakov N., 1972, 20-32 ; Gacov I. et al., 1983, 13-28; Сираков H. et al., 1993 1-17; Panos И., 1992, 1-12; Gatsov 1., 1993; Kourtesi - Fillipakis G., 1996, ↩
- Шаламанов-Коробар Jb. 2005а, 15-23. ↩
- Гарашанин М. - Гарашанин Д., 1961, 7-40; Корошец ІТ. - Корошец J., 1973; Санев B., 1975, 203; Гимбутас M., 1976: Китановски Б.. 1978, 155: Санев B., 1978: Симоска Д.- Китановски Б. - Тодоровиќ Ј.. 1979, 9-29; Китановски Б. - Симоска ЈІ. - Тодоровиќ J., 1987, 7-31: Санев B., 1994, 26-42: Санев B., 1995, 21-46. ↩
- GaraSanin M., 1979, 68-100. ↩
- Dimitrovska V., A Preliminary Report of the lithic assemblage from the archeological site Mramor. (R. Macedonia), Archaeologia Bulgarica (in press), Sofia. ↩
- Leroa Guran A., 1991. ↩
- Karavanié I. - Balen J., 2003, 8. ↩
- S Baxter M., 2003. те Кагауапте 1.- Кагауапје S., 2002, 104-109. ↩
- Jovié V. 1997, 806-807. om ќа останат на минералите, начинот на настанување на карпите и нивниот состав види: Стојановиќ M., 1993, 161-182. ↩
- Според конгресот одржан 1999 год. во Братислава се утврдило дека најфрекфентните суровини кои се користеле во неолитскиот период на територија на Европа за добивање мазнети алатки се: зелениот шкрилец, амфиболитот, базалтот, а во помала мера жадеитот, еклогитот, серпентинитот и др. (види Težak-Gregl T., 2001, 8). ↩
- Кукин А. - Медовић П. - Хаџић В., 1992, 19-22. ↩
- Шаламанов-Коробар Љ. 2005, 7-13; Šarić J. 1999, 11-25. ↩
- Методолошки пристап со чија помош на алатката можат да се прочитаат траги од нејзината употреба. ↩
- За зачетник на функционалната анализа се зема рускиот археолог Семенов (Semenov Ѕ.А 1976). ↩
- Antonović D. 1992, 20. ↩
- Ђуричић Љ. 1987,12-20. ↩
- Karavanić I. - Balen J. 2003, 17-21. ↩
- За повеќе податоци да се погледне на http://acl.arts.usyd.edu.au/projects/earth/ ↩
- Шарић J. 1998, 197-199. ↩
Summary
A Contribution to the Meaning of the Neolithic Lithic Material
The intention of the article is to show the meaning of the stone material from the Neolithic sites as one of the ways of getting a complete picture of the horizontal and vertical distribution of the artifacts in the framework of the research itself. Only with an interdisciplinary approach including typology, technology, determination of raw material, functional analysis, and experimental archaeology, will it be possible to reconstruct a part of the economy of the ancient prehistoric communities from the Neolithic period, who once lived on the territory of today’s Republic of Macedonia. The determination of their archaeological context and comparison of it with similar industries in the Balkans is also dependent on the previously mentioned approach. The stone tools from the Neolithic sites have not been treated with attention equal to that given to pottery, for instance; in Macedonian archacology the chronological determination of the cultures is based solely on pottery. The need to bring examination of stone tools, which are present in huge numbers in Macedonia, to the next scientific level can only help in the further understanding of the Neolithic cultures in Macedonia.
Библиографија
- Антоновин Д., 1992, Предмети од глачаног камена из Винча, Београд
- Antonovié D., 2003, = Neolitska industrija огасапов kamena и Srbiji, Beograd
- Andrefsky W. Jr. 1998, LITHIC - Macroscopic approaches to analysis, Cambridge University Press
- Balen J. - Balen D. - Kurtanjek D., 2002, Kamene alatke 5 nalazista Samatovci iz fundusa Arheoloskog Muzeja u Zagrebu, Opuscula archaeologica 26, Zagreb
- Baxter M., 2003, Statistics in archaeology, London
- Bordes E., 1961, Typologie du Paleolitique Ancien et Moyen, Publications de I’Institut de Préhistoire de l'Université de Bordeaux, Mémoire n°1, Imprimeries Delmas
- Christova Anastasova E. — Pavuk J., 2001, Die Felssteingerate aus der neolithischen Tellsiedlung in Galabnik, Westbulgarien, Slovak Geological Magasin 7, 4, 397-407
- Dimitrovska V., A Preliminary Report of the lithic assemblage from the archeological site Mramor (R. Macedonia), Archaeologia Bulgarica, Sofia (in press)
- Гарашанин М. - Гарашанин Д., 1961, Неолитска населба .Вршник“ кај село Таринци, Зборник на штипскиот Народен музеј7 2, 7-40 , Штип
- GaraSanin M., 1979, Centralnobalkanska zona, Praistorija Jugoslovenskih zemalja, Tom II — Neolitsko doba, 68-100, Sarajevo
- Гацов И. - Иванова С. - Сираков Н. - Сиракова С., 1983, Типология на каменните оръдия от ранния и среднич палеолит, Apxeonozua 2, 13-28, Copua
- Гацов И., 1992, Характер и специфика на кремъчното производство през неолита в днешна Западна България, Археология 2, 1-12, София
- Gatsov I., 1993, Neolithic chipped7 stone industries in Western Bulgaria, Krakow7
- Gimbutas M., 1976, Neolithic Macedonia I, Los Angeles
- Ђуричић Љиљана 1987, Функционална анализа окресаних камених артефаката, Гласник српског археолошког друштва 4, 12-20, Београд
- Jovié V., 1997, Petroarheologija, Arheoloski leksikon, Beograd
- Karavanié I., 1992, Predlog osnovnog strukovnog nazivlja za srednji i mladi paleolitik, Opuscula archaeologica 16, 15-35, Zagreb
- Karavanic I., 1995, Strukoyno nazivlje za donji i srednji paleolitik, Opuscula archaeologica 19, 7-68, Zagreb
- Karavanié I. - Balen J., 2003, Osvit tehnologije, ArheoloSki muzej и Zagrebu, Zagreb
- Karavanić I. - Karavanić S., 2002, Treba li nam više statistike?, Obavjesti, br. 1, 20-27, Zagreb
- Китановски Б., 1978, Ранонеолитска населба Пештерица кај Прилеп, Materijali XIV, Beograd, 155
- Китановски Bb. - Симоска ЈІ. - Тодоровиќ J., 1987, Радин Дол - Неолитска населба кај Прилеп, Масеԁ. acta archaeol. 7-8, 7-31, Скопје
- Корошец П. - Корошец J., 1973, Предисториска населба Барутница, DISS, Археолошко друштво на Македонија, Прилеп
- Kourtesi-Fillipakis G., 1996, Chronological Framework, APHAIOLOGICA & TEXNEO 58, ΑΘΗΝΑ
- Кукин A. - Megosnuh ІТ. - Xanuh B., 1992, Повезаност археолошких, педолошких и геолошких истраживања и узајамно Kopuutheme добијених резултата, Археологија и Природна наука, Београд
- Laplace G., 1972, La typologie analytique et estructurale: base rationnelle d’étude des industries lithiques et osseuses, Collogues Nationaux du C.N.R.S., No 932, Banques de Données Archéologiques, Marsella.
- Leroa Guran A., 1991, Religije prethistorije, Nolit, Beograd
- Pohar V., 1978, Tipologija in statisticna obdelava mlajSe paleolitskih kamnih orodnih inventarjev, vo Poroéilo o raziskovanju paleolita, neolita in eneolita v Sloveniji3 VI, 7-41, Ljubljana
- Pohar V., 1979, Tehnika izdelave in tipologija in srednje paleolitskega kamena orodja, vo Porocilo o raziskovanju paleolita, neolita in eneolita v Sloveniji VII, 15-80, Ljubljana
- Radovanovié 1., 1981, Ranoholocenska kremena industrija sa lokaliteta Padina и Derdapu, Arheoloski institut, Beograd
- Санев B., 1975, Неолитската населба Руг Баир кај с. Горобинци. Зборник на штипскиот Народен музеј ги-И 203, Штип
- Canes B., 1978, Младото камено доба на Македонија во досегашните археолошки истражувања, Naseljavanje i naselja и Praistoriji, Materijali XIV, Beograd
- Canes B., 1994, Младо камено време, Археолошка карта на Република Македонија Tom 1, 26-42, Скопје
- Санев В.. 1995, Неолитот и неолитските култури во Македонија, Шивилизации на почвата на Македонија книга 2, 21-46, Скопје
- Semenov2 S.A. 1976, Prehistoric technology, M. Thompson превод на англиски јазик. Moonkraker press, London
- Симоска Д.- Китановски Б. - Тодоровиќ J., 1979, Неолитска населба во село Могила кај Битола, Масеԁ. acta archaeol. 5, 9-29, Прилеп
- Сираков H., 1972, Технологии, типологии на каменните изделии од палеолита и номенклатура на български език, Археология 3, 20-32, София
- Сираков Н. - Иванова С. - Сиракова С. - Гацов И., 1993, Типология на каменните оръдия от ксния палеолит, Apxeonoeua 3, 1-17, Софил
- Sonneville-Bordes, D. - Perrot, J. (1954-1956), Lexique typologique du Paléolitique Supérieur, en Bulletin de la Société Préhistorique Francaise, vol. Tomos 51, 52 y 53 , N0 Paginas respectivas: T. 51: 327-335; T. 52: 76-79; T. 53: 408-412 у 547-559.
- СрејовиН ЈІ.,1990, Дијалог човека са каменом, Човек и камен, 92-119, Београд
- Стојановиќ M., 1993, Геологија и петрографија, 161-182, Скопје
- Težak-Gregl T., 2001, Glačane kamene rukotvorine neolitičkog i eneolitičkog razdoblja u Hrvatskoj, Opuscula archaeologica 25, 7-25
- Шаламанов-Коробар Jb., 1993-95, Терминот Chipped Stone Industry Во македонската археологија, Масеԁ. acta archaeol. 14, 241-247, Скопје
- Шаламанов-Коробар Jb. 2005, Суровини за изработка на делканите камени артефакти, Зборник бр. 2, Археологија, 7-13, Скопје
- Шаламанов-Коробар Љ. 2005а, Палеолитска терминологија во македонскиот јазик, Зборник бр. 2, Археологија, 15-23, Скопје
- Шарив J., 1998, Прилог проучавању артефаката од окресаног камена Старчевачке културне групе, Гласник српског археолошког2 друштва 14, 197-199, Београд
- Sarié J., 1999, Kremena_industrija_najstarijih zemljoradnickih kultura па Ни Srbije, Beograd (nepublikovana doktorska disertacija) http://acl.arts.usyd.edu.au/projects/earth/