Macedoniae acta archaeologica 19 (2010) · стр. 249–254
Два вотивни релјефи со претстави на тракиски коњаник од Велешко
Во регионот на Велешко се регистрирани уште два вотивни релјефи со претстави на тракиски коњаник покрај веќе објавените: надгробна плоча од Смиловци и надгробна плоча од околината на Велес.2 вотивен релјеф од лок. Порцеланка - с. Оризари, објавена од Цермановиќ како стела од лок. Циното и вотивен релјеф од Велес, вотивен релјеф од Стоби,3 релјеф од Росоман.4 со што се потврдува почитувањето на овој вид споменици во поширок регион од оној на дејствувато на тракискиот етнос.
Првиот релјеф е пронајден при орање на нива на локалитет во близината на вливот на реката Врелка во селската река, во непосредна близина на с. Војница.5
Релјефот (сл. 1) е изработен од бел мермер со дим.: 72 x 47 x 7 см, делумно оштетен во горниот дел и поголем дел од левиот долен агол. Композицијата е квалитетно изработена во релјеф со средна длабочина, додека задната страна е доста грубо изработена.
Релјефот е претставен во квадратно поле, заоблено од горната страна, што може да се насети од останатиот целосен дел од десниот горен агол, што е карактеристично за поголемиот број вотивни стели. Коњаникот е претставен на десната половина од стелата, облечен како војник или ловец, во кус хитон препашан на половината, наметнат со хламида која се вее во богати набори. Преставен е со подигната десна рака во висина на хламидата, подготвена за удар, но во раката не држи ништо, што може само да се насети бидејќи тој дел од релјефот е оштетен. Со левата рака коњаникот ја држи уздата. Горниот дел од телото на коњаникот е преставено en face, како и главата, но тој дел од стелата заедно со поголемиот дел од ликот е откршен. Како и кај повеќето претстави и овде коњот оди кон десно, а предната десна нога ја подигнал на една ара. Пред коњаникот е преставена половина од разгрането дрво со широки и масивни лисја, околу кое е обвиткана змија. Главата на змијата е во висина на главата од коњот и насочена кон неа. Пред коњаникот, со предната половина излегува дива свиња свртена налево, кон кучето кое е претставено под коњаникот. Зад коњаникот, фронтално, се поставени две фигури, возрасна и дете, фатени за раце. Во слободните раце држат предмети кои поради оштетеноста се непрепознатливи. И покрај извесната статичност во композицијата која е покарактеристична за релјефите од типот A според Кацаров,6 очигледно е дека е претставен херојот во лов. Претставата на адорантите, т.е. молителите го прави еден од поспецифичните релјефи од типот Б според Кацаров. Претстави на адоранти се покарактеристични за надробните стели од Пелагонија,7 а се среќаваат и на релјефот од Теранци, Кочанско“.8 Поголема блискост има со еден вотивен релјеф од југоисточна Бугарија, во Националниот археолошки музеј во Софија, додека во техниката на обработка и композициската поставеност без адорантите, поблиска аналогија би имал со релјефот од Буково.9 Уште една поретка специфика на релјефот еи претставата на двете нозе на коњаникот. Релјефот е уметнички солидно изработен, веројатно од некој подобар локален мајстор.
Вториот вотивен релјеф се наоѓа в5идан во потпорниот зид на една приватна куќа во градот, пронајден веројатно во близината на Велес.10
Овој релјеф (сл. 2) е типичен претставник на иконографскиот тип Б според Кацаров. Изработен е на правоаголна плоча од бел ситнозрнест мермер со дим.: 50 x 30 см. а дебелината не може да се види. Ова е еден од поретките споменици од овој вид кои не се заоблени во горниот дел. Коњаникот јава на коњ свртен вдесно, облечен во кус потпашан хитон, нагрнат со хламида која се вее зад коњаникот во богати набори. Горниот дел од телото е свртен *en* Јасе како и главата, но ликот е излижан и не може да се забележат деталите. Косата е убаво обликувана. Коњаникот со подигната десна рака во висина на хламидата замавнува со копје кон дивата свиња. Коњот е претставен во галоп, застанат на задните нозе, а предните нозе се подигнати. За движењето во галоп сведочи и ногата на коњаникот која е повлечена кон задните нозе на коњот. Пред коњаникот претставен е поголем дел од дрво со богато разгранета крошна, околу кое е обвиткана змија. Главата на змијата е на иста висина и насочена кон главата на коњот. Во долниот десен агол, зад дрвото е претставена предната половина на свиња под подигнатите предни нозе на коњот, наспроти кучето кое е претставено под коњот во конфронтирачки став со свињата. Сите фигури се доста реалистично претставени со складни пропорции и движења што покажува дека се работи за квалитетна изработка од постручен мајстор. Иконографски најблизок е со вотивниот релјеф од Ореовец кај Прилеп,11 како и со фрагментот од вотивниот релјеф од Велес, сега во музејот во Смедерево.12 !?
Трет вотивен релјеф од Велешко долги години стоел во дворот на приватна куќа во населбата Чашка, но сега е исчезнат. Според цртежот и описот на колегите Петачки и Јовчевска, релјефот му припаѓал на иконографскиот тип Б според Кацаров, со основните атрибути.13 Фрагмент од релјеф на тракиски коњаник од типот Б е откриен и во Стоби.14
Филиповиќ релјефите со престави на тракиски коњаник ги дели во три основни типа.15
За култот на тракискиот херос малку се знае. Извесно е дека бил распространет на голема територија, од западните брегови на Црно Море до Поморавјето. Неговите светилишта најчесто се наоѓаат под ведро небо, покрај извори. ;
Дилемата постои кај повеќе проучувачи; спротивставени се мислењата на |. Бошковиќ, М. Гарашанин, со мало отстапување и Вулиќ, кој претполагаат дека тракискиот коњаник не е никој друг туку претставата на живиот молител, т.е. хероизираниот покојник!“16 со она на A. Цермановиќ дека тракискиот коњаник во никој случај не бил покојникот, особено не на вотивните споменици.17 !7
Останати се неразјаснети многу прашања, пред се, за името, а не постои и јасна престава за карактерот и функциите на тракискиот херој и покрај многуте епитети што ги носи: херој, господар, бог, ce6or.'®18 Оттука доаѓа дека и ретките натписи кои се на релјефите со коњанички фигури, иако посветени на разни божества, сепак имаат јасно нагласен заштитен карактер, како Аполон, Асклепиј, Хигија, Силван, Дијана, Плутон, Херојот, а според толкувањето на натписот од рељефот од Булесово на М. Суиќ и на богот Татон.19 Бидејќи не постои директна врска меѓу
сликата и текстот, според Вулиќ може да му се посветат на секое божество.20
Покрај овие парадигми секако општо прифатено е мислењето за тракискиот коњаник како хтонското божество, кон кое е придаден и соларниот аспект на тракискиот херој?!21
Според тоа, ако тракискиот херој во суштина е психопомп, истото симболично значење го имаат и неговите придружници, коњот, кучето, дивата свиња, па дури и змијата. Факт е дека тракиските престави за коњот, кучето и змијата како облици во кој се појавуваат мртвите биле слични на грчките.22 Кучето како психопомп е водич на човекот низ ноќта на смртта, бидејќи му бил придружник преку ден. Во овој случај, би било многу значајно и неговото својство како посредник меѓу овој и оној свет, толкувач на живите кога ги испитуваат мртвите и врховните божества на својата земја. Змијата, како и кучето, ја игра дијалектички позитивната улога во грчкиот подземен свет каде се одвива непрекинатиот циклус на обнова. Таа останува нужна опачина на духот, оживувач, вдахнувач, низ кој сокот од коренот се дига до крошната на стеблото, прифаќајќи и величејќи ја. Кај Тракијците имало и верување дека мртвите продолжуваат да живеат во вид на змија.23
Тракискиот коњаник, чија претстава е најчеста на надгробни и вотивни релјефи на подрачјето на Тракија, (регистрирани се неколку стотини релјефи), по што го добива и името, во периодот на консолидацијата на римското владеење на Балканскиот Полуостров во II и Ш век, се распространува во поголем дел на Балканот.24 Распространетоста на овие споменици надвор од областите населени со Тракијци, Гарашанин го поврзува со илирскиот етнос, што се обидела да го докаже и А. Цермановиќ. каде што со разгледувањето на овој проблем и самата заклучила дека не се потврдува нејзиното мислење, со оглед на пошироките области на кои се среќаваат рељефите, мислење кое го изнесува и Вулиќ.25
Со картирање на спомениците26 на тракискиот херој на територијата од поранешна Југославија, Цермановиќ забележува дека во поголем број претставата е застапена на надгробните споменици. што е случај и на територијата на Р. Македонија, каде што досега се откриени триесетина надгробни стели и окулу 20 вотивни релјефи.27 Во регионот на Велес засега преовладуваат вотивните релјефи.
Со споредувањето на релјефите од велешкиот регион со достапните релјефи за аналогии, ќе забележиме дека тешко можат да се најдат подиректни аналогии, од што заклучуваме дека тешко можеме да зборуваме за каменорежачки работилници кој би го изведувале овој мотив на нашата територија.
Елица Николова Народен музеј - Велес Маршал Тито 22 elkanik@gmail.com
ELICA NIKOLOVA
People’s Museum - Veles
TWO VOTIVE RELIEFS DEPICTING THRACIAN HORSEMEN FROM
THE VICINITY OF VELES
Белешки
- Вулин H., 1941-1948, 298, но. 42, 300, сл. 49. ↩
- Цермановин-Кузмановин A., 1965, 113-114, сл. 2, 117, Cermanovié-Kuzmanovicé A., 1965, 39, сл. 9 (во Народен музеј — Велес), сл.10 (во музејот во Смедерево). ↩
- Петрова Е.. 1994, кат. бр. 379. ↩
- Винчиќ Ж.. 1996, 346, Tl ии TLV, сл. 2. ↩
- Локалитетот не е евидентиран во Археолошката карта на Македонија. ↩
- Томовић М., 1989-90, 99. ↩
- ВулиБ Н., 1941-1948, Кален Прилеп, 297, 302, сл. 40, од Кривогаштани, сл. 41, Топлица, сл. 55; Cermanovié-Kuzmanovi¢ А., 1963, претстава на адоранти, но претставени пред коњаникот среќаваме и на вотивната стела од Могила кај Битола, 40, sl. 14. Претставите се доста сумарно изработени. Garasanin M., 1976, 276, во фуснота 15 ги набројува типовите на икони на тракиски коњаник од Пелагонија. ↩
- Cermanović- Kuzmanović A., 1963, 41, sl. 18; Санев В., 103-104, сл. 2. ↩
- Петров К., 1955, 385, сл. 5. ↩
- за фотографијата им благодарам на фотографот Борис Левков и новинарот Стоилко Андреевски од Велес. ↩
- Вулић Н.,1941-48, 286, сл. 3. ↩
- Cermanović- Kuzmanović A., 1963, 39, sl. 10. ↩
- S Податоците ги добив од колегите Т. Јовчевска и Г. Петачки за што им благодарам. ; ↩
- Релјефот е необјавен, откриен со ископувањата во 1970 год. Му благодарам на колегата M. Ѓуровски за укажувањето на овој релјеф. ↩
- Филиповић С. М., 1950, 5. ↩
- Бошковић Ѓ., 1958, 162; Вулић Н., 1941-48, 285. ↩
- Цермановић-Кузмановић А., 1965, 122. ↩
- Цермановић-Кузмановић А., 1965, 123. Вале M.,1969, 90, 1 (на досега непознато божество од илирскиот Олимп). ↩
- Sui¢ M.,1960, 96, 1 (на досега непознато божество од илирскиот Олимп). ↩
- Бошковић. Ѓ, 1958, 161, со нав. лит.; Vulić N., 1941-1948. ↩
- Vulić N., 1941-1948, 118-119. ↩
- Филиповић М.С., 1950, 6. Dununosuh M.C., 1950, 6. ↩
- Филиповић М.С., 1950, 6. ↩
- Цермановић-Кузмановић А., 1965, 122. [lepmanosuh-Ky3manosuh A., 1965, 122. ↩
- Вулић Н., 1941-1948, 285. ↩
- Цермановић-Кузмановић А., 1965, 119. ↩
- Преставата на тракискиот коњаник е застапена на 3 надгробни стели и 6 вотивни релјефи. ↩
Summary
Two Votive Reliefs Depicting Thracian Horsemen from the Vicinity of Veles
In the vicinity of Veles two votive reliefs depicting Thracian horsemen are recorded, in addition to three that were previously published.
The two reliefs represent the B type according to Kacarov, with a certain number of specifications. The horseman is represented on the right part of the stela, dressed as a warrior or a hunter, in a short chiton around the waist, covered by a chlamydos fluttering with lots of crinkles. The horseman is represented as a hunter with his horse turned to the right side. Under the horse a dog confronting a wild boar is depicted; the boar is half way behind a tree around which a snake is curved.
The first relief was found during the plowing of a field near where the river Vrelka empties into the river Vojnica. The relief is represented in a square panel, the upper side being rounded, a feature familiar from a larger number of votive stelae. Even though certain compositional features are closer to Kacarov’s type A, it is obvious that a hunting hero is depicted. The display of the worshippers shown behind the horseman makes this relief one of the more rare examples of type B.
The second votive relief is built into the terrace wall at a private house in the city, and was probably found near Veles. According to Kacarov, the second relief is of type B as well. The relief is one of the few pieces that are not rounded in the upper part. Both reliefs are well made, but in quality of manufacture as well as composition the second relief would stand out.
The Thracian hero cult is one of the less known ones. It is certain that it spread across a large territory of the northern coasts of the Black Sea up to the Pomoravje district. Its sanctuaries were mainly under open skies and around springs. Ca 200 such reliefs were found on the territory of Bulgaria alone. Even though the running horseman was a matter of interest to many scientists for almost a century, still many questions -primarily questions regarding the name- remain unclear. Also, there is no clear picture of the character and type of the Thracian hero despite the many epithets he bears, such as hero, master, god. By comparing the Veles reliefs and the other available reliefs we can observe any direct analogies.
Библиографија
- Бошковии Ѓ.. 1958, Прилог проучавању “Трачког коњаника" Cmapunap Н.С. VII-VIII/1956-57, Београд
- Винчиќ Ж.. 1966, 1000 години антика во Тиквешијата, Неготино
- Вулић Н., 1941-1948, Трачки коњаник и друге иконе из римског доба, Споменик XCVIII, Београд, 283-317
- Гарашанин М., 1976, О проблему старобалканског конјаника, Годишњак цби, Кн. XIII, Сарајево, 273-281
- Кепески K., 1997, Две култни слики од збирката на Прилепскиот музеј, Масеԁ. acta archeaeol. 14, Скопје, 152-153
- Оперман М., 1970, за оброчните плочи на ловуция Тракийски конникот от римската епоха в България, Apxeonozua XII, Ku. Ж, 19-31 Codua
- Петров К., 1955, Два рељефа од Буково, Жива Антика, Скопје, 383-385 Municipium Stobensium, Каталог, Скопје, 1994
- Canes B., Каталог на античките споменици во лапидариумот на Народниот музеј во Штип, Зборник на штипскиот народен музеј 2, Штип
- Suié M., 1960, Tato — Ilirski deus Patrius, Cmapunap, H.C. Ku. XI, Београд
- Tomosuh M., 1989-1990, Прилог проучавању камених ВОТНВННХ икона са територија Виминациума, Виминациум 4-5, Пожаревац, 89-132
- Филиповиќ М.С., 1950, Трачки коњаник у обичајима и веровањима савремених балканских народа, Нови Сад
- Цермановии - Кузмановин А., 1965, Неколико споменика трачког коњаника из наше земје и проблем трачког хероса, Старинар Н.С. Kr. XIII-XIV, 1962-1963, Београд, 113-123
- Cermanović- Kuzmanović A., 1965, Die Denkmaler des trakischen Heros in Jugoslavien und das Problem des trakiischen Reitergottes, Archeologia Jugoslavica IV, Beograd, 31-57
- Вучковин-Тодоровии Д., 1956-57, Римски двојни гроб из Доброг дола код Скопја, Старинар, Н.С. VII-VIII, Београд
- Вучковић-Тодоровић Д., 1965, Надгробни споменик са два рељефа и грчким надписом, Старинар Н.С. Књ. ХШ-ХТИ, 1962-1963, Београд, 219-221
- Ѓорѓевиќ M., 1989-1990, Римски камени саркофази из Виминациума, Виминациум 4-5, Пожаревац, 133-147