Macedoniae acta archaeologica 18 (2008) · стр. 197–222
Скупи - (Colonia Flavia Scupinorum)
Содржина
Интересот за топографијата и урбанизмот на Скупи е од понов датум, односно во периодот меѓу двете светски војни. Точната идентификација и локација во подножјето на Злокуќанското Кале с направена претходно од A. Еванс во 1884 година,1 иако приближната географската положба била одредена уште од Птоломеј во П век од н.е.2
Првите инцидентни археолошки истражувања во Скупи се преземени од Ќ. Трухелка"3 и Р. Грујиќ.4 Вистински топографски проучувања на локалитетот Скупи и пошироката градска територија реализира И. Микулчиќ во 1970 год.5 Планирани археолошки истражувања првпат се преземени од Н. Вулиќ на театарот во Скупи 1935/37 год.6 Подоцна, Д. Рандиќ Миочевиќ продолжува со истражување на истиот објект од 1959/61 година.7
М. Гарашанин и Д. Кораќевиќ во 1966 год. отпочнуваат студиозни систематски археолошки истражувања на градската територија од Скупи, кои со мали прекини траат до денес.8 Основна цел е утврдување на положбата, периметарот, урбанистичката шема на градот, димензиите на градските квартови и определување на хронолошки различните градежни фази.9
Претходниот статус на градот (проблемот - викус, логор, канаби, град)
Почетоците на римскиот град се поврзани со пробивот на римските легии на север од Македонија и се поинтензивното присуство на територијата на Дарданија кон крајот на 1 век пред Н.е.,10 која е конечно воено поразена и ја губи независноста по походот на Марко Ликиниј Крас против Бастарните и Дакијците во 29-28 год. пр. н.е.11
Римската агресија над овој простор продолжува и во следните четириесет години (27 год. пр. не. до 15 год. од н.е.), што е поврзано со заштитата на северната граница на провинцијата Македонија од продорите на варварските племиња од север.12 На поинтензивна колонизација и урбанизација може да се смета по формирањето на провинцијата Мезија во 15-та год. од н.е.13 Недостатокот на археолошки и епиграфски докази го остава отворено прашањето за статусот на основната агломерација (цивилна населба или легиски логор) во првата половина на | век од н.е., која подоцна ќе се трансформира и ќе добие статус на колонија.14
Античките извори даваат малку податоци за населбите и градителсвото во предримскиот период во регионот на Скопската Котлина.15 Сознанијата од археолошките истражувања и наодите се сиромашни поради малиот обем на истраженост.16 Претпоставката дека на 3aрамнетото највисоко плато на Зајчев Рид бил лоциран предримски опидум се заснова на теренски регоносцирања и опсервации, но без материјални докази.17 Денес состојбата е видно изменета поради бројните современи интервенции и тешко може да се препознаат делови од праисториските одбранбени зидови, а на површината од платото и падините од ридот нема движни археолошки наоди од предримскиот период од V - I век пр. н.е.18 На просторот на идниот град Скупи и непосредната околина постојат докази за континуирано живеење во периодот на бронзеното и железното време, најдоцна до VI век пред н.е. На градската територија од Скупи, на неколку локации, се откриени остатоци од куќен лепеж и населбинска фрагментирана грнчарија од бронзеното време и преодниот период (доцна бронза - рано железно Bpeme).19 Наодите не се пронајдени in situ, но укажуваат на блиска населба чија точна локација не е утврдена (сл. 1).
На помал простор меѓу римските гробовите на Југоисточната некропола се откриени фрагменти од грнчарија (т.н. ,,turban dish” и грнчарија со груба фактура со ленти украсени со прсти) од Сл.2. СЗ некропола, скелетно погребување, преодниот период (доцно бронзено - раната фаза преоден период (бронзено-железно време)20 од железното време).
Некрополата од овој период се наоѓала на просторот од Северозападната некропола на Скупи.21 каде што се откриени два гроба со скелетно погребување во згрчена положба (сл. 2) и два гроба со кремирање во урни“22 (сл. 3, 4).
Во текот на повеќевековната употреба на Југоисточната некропола на Скупи во римскиот период, која се наоѓа на југоисточната падина на Зајчев Рид,23 речиси потполно била уништена постарата некропола од железното време. Истражени се 18 гроба од полното железно време со хронолошка определба од VIII до VI век пред
некрополи од тој период во скопскиот и наодите, некрополата може да се поврзе со слични регион, но и пошироко во Македонија2425 (сл. 5).
Нема одговор на прашањето каде се наоѓала населбата
од тој период, односно дали населбата од бронзеното време имала континуитет на
егзистирање на истата локација од VIII - VI пред н.е. или не. Промената на локацијата на некрополата и ритулот на погребување укажуваат на можна промена на локацијата на населбата.
Периодот на раната антика претставува археолошка празнина, односно постои хијатус од цели пет века (V - I век пр. н.е.) без материјални докази за случувањата на овој простор.26 Сепак, дека во непосредната близина на идниот град Скупи, пред доаѓањето на Римјаните егзистирал локален викус (vicus), индиректно потврдува еден епиграфски споменик на кој се споменува викусот Кавадин (Kavadinus). Обично населбата на староседелците се наоѓала на извесна оддалеченост од новата римска населба или логор. Очигледно е дека викусот Кавадин (Kavadinus) продолжил да егзистира со старото име и статус долго по основањето на колонијата, што е вообичаено за перегрините населби. Точната локација на овој викус не е позната, освен дека е во непосредна близина на Скупи.
Одреден број проучувачи ја застапуваат тезата дека на просторот каде подоцна ќе се формира градот Скупи, претходно бил лоциран воениот логор на една од легиите У Македонска (V Macedonica) или IV Скитска (IV Scythica),*>28 пред конечниот трансфер на Дунав.29 Претпоставката, иако историски можна, нема археолошки и епиграфски докази. Од легијата IV Скитска (IV Scythica) не е пронајден ниту еден натпис во регионот на Скупи, а од У Македонска (У Macedonica) се пронајдени два, но датирани се подоцна во периодот кога таа веќе се наоѓа во Eck (Oescus).30
Се претпоставува дека организацијата на Дунавскиот лимес е под управа на воен дистрикт стациониран на територијата северно од Македонија, на просторот на Дарданија во Скупи"!31 или Наис.32 Според античките извори и епиграфските податоци, војската с под воена команда на управниците од Македонија, се до времето на Тибериј. кога Мезија во 15 год. од н.е. била вклучена во фискалниот систем на Империјата, поради што во науката е прифатена како година на формирањето на провинцијата Мезија.33 Процесот на консолидација на провинција траел подолго, се до времето на Клавдиј.34 eto) Сл.6.Топографски план
на Скупи, I — III век, (според И. Микулчиќ со интервенции за новите сознанија) на Бољетинска Реса во Дунав, каде имале главна улога во изградбата и пробивањето на патот низ Железната Врата (Гердапската Клисура).36
Според тоа, оптималниот временски период за престој на една од легиите во Скупи е од крајот на | век пр. н.е.37 до 23 од н.е., односно најдоцна до 33/34 год. од н.е. Ако се прифати оваа можност, треба да се смета само на привремен задниски (зимски) логор на легиите во Скупи.38 бидејќи во тој период интересот и главните активности на римската офанзивна воена политика биле насочени кон организирањето на Дунавскиот лимес. Доколку тука била стационирана некоја од легиите, треба да се очекува каструм со помали димензии и веројатно земјено-дрвена конструкција со палисади.
И. Микулчиќ смета дека во регионот на Скопската Котлина нема археолошки остатоци кои би се идентификувале како легиски каструм, освен локацијата на идниот град Скупи. Тој го изедначува местото на претпоставениот воен логор со локацијата на идната колонија Скупи, при што главни аргументи се конфигурацијата, формата, димензиите и одредени фортификациски елементи на обзидието.40 Оваа негова претпоставка е прифатена од одреден број истражувачи.41
Само врз основа на сиромашни површински наоди и неколку сонди со скромни димензии не може да се разреши сложено прашање за локацијата на легиски логор.42 Единствен начин да се докаже или негира постоењето на логор или населба со некој друг статус (канаби, цивилна населба - викуси др.) на истата локација се со интензивни археолошки истражувања во најстарите и најдлабоки археолошки слоеви.43
Засега единствено сигурно, а засновано на епиграфски докази, е основањето на колонијата Скупи со дедукција на ветерани, главно, од легијата УП СЛ, но и од легиите TV Македонска (ITV Macedonica),44 Y Алауде (Y Alaudae), Y Македонска (V Macedonica).*
Во науката се уште се поделени мислењата за времето на основањето на колонијата, односно дали е формирана во времето на Веспазијан“45 или подоцна во времето на Домицијан во 85 год.“е се подрисутно: е мислењето дека основањето на колонијата треба да се поврзе со времето на Веспазијан,47 но притоа се претпоставува можна втора дедукција во времето на Домицијан.48 Независно од тоа дали колонијата била основана во времето на Веспазијан или Домицијан, останува отворено прашањето што се случувало на овој простор во претходниот период, од крајот на | век пр. н.е. до времето на Флавиевците.
Топографија и урбанистичка структура на градот
Топографијата на Скупи мора да се HaOJbyLyBa паралелно и еволутивно низ сите временски етапи во кои градот бил формиран, се развивал и замрел - од основна агломерација во просперитетна римска колонија, па преку провинциска метропола, која по бројните деструкции постепено се гаси во доцноантичко село.
Нема сомневање дека за просперитетниот и забрзан развој на основната агломерација од пресудно значење е добивањето статус на римска колонија, со што се создадени услови за трансформација во сложен урбан римски град со сите управни и други цивилни и верски објекти кои одговарале на новите услови и прилики.
Поради неистраженост тешко е да се определува урбаниот лик на градот во претфлавиевскиот период, времето пред и по основањето на колонијата до крајот на I век. Внатрешната = Сл.7. Панорама на дел структура на таа рана агломерација, центарот на јавниот живот и локацијата на главните архитектонски комплекси се сосема непознати, иако сигурно егзистирале судејќи според гробовите и наодите од Источната некропола.49
Не е многу подобра ситуацијата со определувањето на топографијата, стратиграфијата, урбанизмот и градежните фази на Скупи во периодот на II - Ш век. Можеме да констатираме магла низ која се наѕираат обѕидието, контурите на театарот, делови од уличната мрежа, зидови од неколку функционално неопределени објекти,50 гробни целини од Западната"!51 и Источната некропола,52 околу 250 епиграфски споменици,53 броен движен археолошки материјал и сиромашни податоци од историските извори (сл. б).
Наспроти тоа. за доцноантичкиот период имаме обратна слика, односно истражени се неколку градежни комплекси,54 но нема податоци каде се наоѓале некрополите од У и VI век. Затоа, кога зборуваме за урбанистичкиот изглед на Скупи. тоа првенствено се однесува на изгледот на градот во доцноантичкиот период55 (сл. 7).
Низ целиот историски развој на градот ќе остане иста ориентацијата на градежните комплекси и поединечните архитектонски структури (ј/3-с/и и е/3-ј/и), што укажува дека и покрај сите рушења и обновувања градот ќе ја задржи основната урбанистичка шема, но димензиите на градските квартови се менувале во различните временски периоди. Ова е потврдено со позицијата на истражените градби од различни временски периоди. Извесни отстапувања од ова правило ќе се појават по земјотресот во 518 год., што е евидентно кај организациската поставеност на градбите ол микростанбениот комплекс откриен на просторот западно од термите и хореумот.56 За решавање на проблемот на топографијата и урбанизмот на градот Скупи, од пресудна важност е поставеноста на бедемите, уличната мрежа и димензиите на градските квартови.
Со рекогносцирања, геофизички истражувања и топографски сондирања е утврдено дека бедемското опкружување има форма на неправилен четириаголник со димензии: 738 x 590 м, односно intra muros зафаќа површина од 43 ха. Вертикалната и хоризонталната стратиграфија, градежните фази и хронологијата на бедемот не се утврдени. Сондажно се лоцирани само мали делови од југоисточен, севрозападен и југозападен правец"?57 (сл. 6). Тешко е да се прифати можноста дека истата позиција на одбранбените зидови останала во долгиот период од шест века. Дискутабилно е и времето кога е изградено првото камено утврдување во Скупи.58
За разрешување на ова прашање индиректно придонесе еден нов епиграфски споменик од Скупи (сл. 8). На него се спомнува декурион на кохортата II Аурелија (II Aurelia), кој загинал во борба со племето Костобоки, при нивниот продор кон Елатеја
: ј ; Сл.8. Епиграфски споменик на кој во Грција во 170 год.59 Овој натпис е прв кој се спомнуваат Костобоките
потврдува дека правецот на продорот на Костобоките одел преку територијата на Горна Мезија, односно Скупи.60 Сметаме дека продорот на Костобоките бил директен и непосреден повод и претставува terminus post quem за градбата за првото камено утврдување“61 аналогно на утврдувањето и заштитата на градовите во Долна Мезија и Тракија.62 како резултат на дефанзивната политика и зголемувањето на безбедноста во внатрешноста на провинциите, изразена преку обновата. утврдувањето и системот на заштита на патната мрежа и градовите.63 Во прилог на оваа хипотеза се и најновите резултати од истражувањата на дел од југозападниот бедем. Технологијата на градба и конструкцијата на бедемот упатуваат на времето на Марк Аврелиј. а најраните монети припаѓаат на Фаустина Помладата.64
Оваа теза е засилена со фактот што Скупи како најјужен урбан центар во провинцијата Горна Мезија истовремено е и последен одбранбен бастион кон Македонија.65
Улична мрежа
Во согласност со општата урбанистичка шема улиците биле поставени според ортогонален систем, паралелно со ѕидовите на обѕидието (с/з-ј/и и ј/з-с/и), при што меѓу себе се сечат под прав агол. Засега е истражен поголем дел од една улица кардо, крстосниците на оваа улица со два декумани и делови од уште еден декуман и кардо (сл. 6, 7). Најдобро е истражена една од улиците кардо, во должина од околу 130 м која ги поврзува комплексот Христијанската базилика - Градска вила од источната страна и комплексот хореум - терми од западната страна (сл. 9). Трасата на улицата кон североисток излегува на просторот западно од театарот, а кон југозапад на претпоставениот форум.66 Според локацијата, димензиите, инфраструктурата и конструктивните елементи идентификувана е како
cardo maximus67 и декуман
главна улица кардо максимус (cardo maximus).°®’ Улицата која е поплочена со неправилни масивни камени плочи, на потегот јужно од крстосницата е широка 8.30 м,68 а северно 9.50 м. Лево и десно, одвоени со рабници се наоѓаат тротоарите, чија широчина се движи од 2.60 на источната, до 3 м на западната страна. Поплочени69 се со речен камен, или тули пред влезовите на објектите. Дел од западниот тротоар, во должина од 50 м, функционирал како портик со стилобат, што е поврзано со функцијата на хореумот. а подоцна и на термите (ел. 10). На потегот јужно од термите до крстосницата со декуманот, дел од западниот тротоар во должина од 18 м исто така функционирал како портик со стилобат (сл. 11).
Трасирана е кон крајот на | век70 и почетокот на II век. но во тој период веројатно не била поплочена. Според сегашните сознанија, плочникот, тротоарите и рабниците се изградени во подоцнежниот период. Утврдени се неколку подоцнежни интервенции, кои се датираат од крајот на III, почетокот на IV век се до VI Вех. Трасата била идентична во текот на сите временски периоди, но димезиите, структурата, техниката на градење и градежните елементи се менувале.71 Под плочникот минува зидан одводен канал (клоака)72 и сложена мрежа од глинени и оловни цевководи за довод на чиста вода во објектите. Од двете страни на улицата се наоѓаат зидани канали од тули, за одвод на нечистата вода од објектите во
Истражена е крстосницата со еден декуман (с/3-ј/М) со широчина од 11.50 м, кој го сече кардото на потегот североисточно од термите и хореумот. Неговата траса кон северозапад поминува покрај хореумот и директно се поврзува со главниот пат кој од запад влегувал во градот, кој е откриен во должина од 20 м при истражувањата на Западната некропола7374 (сл. 12). Улицата е поплочена со големи камени плочи, под кои поминува зидан одводен канал (клоака), кој на просторот под крстосницата меѓу двете улици е споен со северниот крај на клоаката која минува под кардото.75 Според локацијата, димензиите и инфраструктурата, идентификувана е како декуманус максимус (decumanus maximus)76 ” (сл. 13, 14, 15).
На оддалеченост од 74 M, кон југ, е откриена крстосницата со друг декуман (с/3-ј/М) со широчина од 6 M, кој се протега југозападно од термите и хореумот.77 Улицата е обрабена со рабници од камени греди. Под источниот дел на улицата минува одводен канал за отпадни води, кој се влева во клоаката под кардо максимус (саго maximus) (сл. 16).
Друга улица кардо (с/и-ј/3) со широчина од 4 м е откриена западно од Цивилната базилика, чија траса кон север излегува западно од градбата со апсида.78 Оваа улица е паралелна и оддалечена 50-56 м од кардо максимус (cardo maximus). Димензиите на градската инсула која ја затворале овие четири соседни улици се 74 x 50-56 м. Треба да се остави извесна резерва околу идентификацијата на улиците кардо (саго) и декуманус максимус (decumanus maximus) се додека не се открие форумот и поголем дел од уличната Мреха”™79 (сл. 6, 7).
Откриен е мал дел од плочникот од уште еден декуман на потегот јужно од хореумоти термите, покрај оградата на Домот за стари лица.80
Истражувани градби од I - Ш век
Од најстарите градежни периоди од | - Ш век. иако само парцијално, единствено систематски е истражуван театарот. Лоциран е во северниот дел на градот, на југоисточната падина од Зајчев Рид и има доминантна положба над градот. Истражуван е во два наврата од Н. Вулиќ и Д. Рендиќ-Миочевиќ, кога се откриени главните контури на објектот: скената, централниот простор на театарската зграда и делумно источниот дел на гледалиштето.81 Сите идни проучувачи на Скупи, главно, ги преземаат нивните констатиции (пред се на Вулиќ), без свои сознанија, што се должи на недоволната истраженост“82 (сл. 17).
Се работи за монументален објект со импозантни димензии и изглед.83 Фасадата на сцената имала два ката и била убаво архитектонски украсена со мермерни столбови и други елементи.84 Лево и десно од главниот ходник постоела полукружна ниша, како и кај други театри од западен тип, која веројатно била украсена со мермерни украси. Токму изгледот на фасадата од скената со полукружната ниша над главниот ходник и двете правоаголни ниши над латералните ходници се основа за аналогии со римските театри во Помпеја (Големиот театар), Оранж (Orange), Buen (Vienn), Везон-ла Ромен (Vaison-la Romaine), Тура (Thuga), Салона (Salona) и др.85 Според архитектонското обликување и елементи (орхестрата е неполн круг) припаѓа на римскиот тип театри, додека според стилот на мермерните украси се поврзува со времето на Хадријан.86
При ревизионите истражувања на театарот во 1998 год, потврдени се сознанијата на претходните истражувачи. но утврдени се и некои нови факти.87 На просторот пред централниот влез откриени се остатоци од подлога за улица или театарски плоштад. Темелите на надворешниот фасаден зид од театарската зграда меѓу централниот и источниот влез се плитко фундирани, што укажува на отворен трем кон театарскиот плоштад или улицата“.88 (сл. 18). Покрај надворешната фасада на театарската зграда, на потегот меѓу централниот и источниот латерален ходник откриен е одводен канал од тули“89 (сл. 19).
Индиректен доказ дека во театарот постоел немезион и се одржувале гладијаторски игри е еден епиграфски споменик посветен на божицата Heme3a.90 Поради тоа, треба да се претпостави постоење на капела (sacellum - nemesion) на божицата на правдата и агонот - Немеза, како заштитничка на гладијаторските и другите видови на игри, како во театарите во Хераклеја и Стоби?!91
При сондирање на темелните зони под хореумот, термите, Цивилната базилика и Градската вила, се откриени делови од неколку градби со недефинирана ynorpeba”92 (сл. 20), како и
надворешниот фасаден зид
повеќе поединечни архитектонски елементи - капители, бази и друга архитектонска пластика, кои, главно, се датирани во II-III век“? (сл. 21, 22).
Недостатокот на археолошки докази за изгледот на градот, урбанизмот и конкретни архитектонски градби од I до Ш век, се компензира индиректно со податоци од епиграфските споменици. Од Западната некропола потекнуваат два епиграфски споменици кои содржат податоци од кои дознаваме дека во Скупи егзистирале храм на Херкул9394 и специјализиран пазар - мацелум.95 Хронолошки припаѓаат на периодот П-Ш век, бидејќи terminus post quem за спомениците е првата половина на III век.
Едниот натпис гласи:
D(is) M(anibus) / O. Iul(ius) Arteas / vixit ann(is) XLV / sodales / a Genio ma/celii curan/te gene(ro) For/tunato (сл. 23).
Посветен е на Гај Јулиј Артеј и истовремено на генијот на макелумот. Дедикант е неговиот зет Фортунат кој е припадник на погребално еснафско здружение на содалиции (sodales), чија дејност треба да се поврзе со функцијата и содржините на макелумот.
Макелумите се специјализирани пазари - маркети за подготовка, производство и продажба на прехранбени производи - зеленчук, месо, риба, полуготови и готови јадења. Во рамките на пазарот обично постоеле и менувачници за пари и др. Макелумите се објекти од отворен тип, кои вобичаено се наоѓаат на форумот и се отворени кон него. Според функцијата се смета дека се произлезени од форумите, бидејќи на некој начин преземат дел од нивната функцијата, растоварајќи ги од навалица и ѓубре од продуктите. Постарите обично имаат толоси во централниот дел. Во Рим биле познати два мацелума, едниот се наоѓал на Есквилин - Мацелум Ливијанум (Eskvilin - МасеПит Livianum), a вториот на Келин - Мацелум Магнум (Koelin - МасеПит Magnum).96 Во подоцнежниот период тие се објекти од отворен тип со полукружна екседра, како во Тура и Тимгад во С. Африка.97
Кај некои екседрата може да биде трансформирана и да служи како светилиште (sacellum) за одржување на култот на Ларес Публици или Сл. 23. СЗ некропола, споменик на кој се седиште на некои здруженија - схоле (schollae) спомнува храмот на Херкул или колегија (соПерја). Можела да служи и како седиште на августалите, односно - сацелум августалум (sacellum augustallum) за одржуваање на царскиот култ. Таков е примерот со мацелумите во Пестум (Pestum), Бела Регија (Bella Regia), Путеоли (Puteolli) и Остија (Ostia).98
Во нашиот случај треба да се претпостави дека тука било седиштето на здружението на производителите и трговците поврзани со функцијата на макелумот на кое му припаѓале и спомнатите Фортунат и Гај Јулиј Артеј.
Не треба потполно да се исклучи и функцијата на августалиј. бидејќи од Скупи се познати 4 натписи на августали и пет на севири августали, кое е единствено здружение од тој тип во Горна Мезија.99
Вториот натпис гласи:
D(is) M(anibus) / Smaragdus / vix(it) ann(is) XXXX / h(ic) s(itus) e(st) / cultorens(!) templi Her/culis id est / Val(eri Satirya/ni sub aedil/icio Val(eri) Eutiche/tis et questura(!) Laevi luliani / f(aciendum) c(uravit) (сл. 24).
Посветен е на Смарагд, кој е припадник на верско здружение на култори (Cultores), поврзано со почитувањето на култот на Херкул. Значајно е што дедиканти на споменикот се други двајца припадници на ова здружение кои имале активни функции во истото, едниот бил поранешен едил, а другиот квестор. Ова е прв споменик на кој се споменува постоење на Херкулов храм во Скупи, а втор на кој се споменува почитувањето на Херкул.100
Култот на Херкул е мошне популарен на територијата на Горна Мезија, за што зборуваат и бројните епиграфски!" и анепиграфски101 споменици,102 а позната е и една патна станица Ад Херкулем (Аԁ Herculem) на патот Наис - Улпијана.103 Во начинот на почитување и претставување видливо е влијанието на грчкиот Херакле.104
Херкул бил почитуван како основач и заштитник на градовите, патиштата и патниците. бањите и лечилиштата, на лекарите, но и на гладијаторите и атлетите.105
Според името на починатиот Смаpara, може да се претпостави дека во прашање е ослободеник со ориентално потекло, што треба да се претпостави и за дедикантите.106 "9 Сл. 24. СЗ некропола, споменик на кој се спомнува
Здруженијата (collegia) се резултат макелумот на здружување на религиска или професионална основа. но секогаш во основа со заедничка цел - да се обезбедат средства за погребалните трошоци на своите членови. Во нашиот случај едното од здруженијата с на професионална основа (sodales macelii), а другото на верска (cultores Herculi).107
Освен здружението на августалите, кое обично е државна институција. сите останати професионални или верски здруженија имаат приватен карактер. Здруженијата поврзани со култот на Херкул не се ретка појава на епиграфските натписи.108 "5
Останува да се обидеме временски и просторно да ги лоцираме спомнатите градби. кои во раноримскиот период сигурно егзистирале во Скупи. Единствено сигурно е утврдена локацијата на театарот. Во рамките на театарот веројатно треба да се лоцира и сацелумот (sacellum) на Hemesa.109 На челната страна на форумот секако треба да се очекува храмот на капитолијската тријада.110 На форумот треба да се очекува и сацелум августалис (sacellum augustalis), чија локација можеби во одреден временски период била во екседрата на макелумот како што споменавме претходно.111
Храмот на Херкул веројатно треба да се бара на форумот или во близина на некоја од градските порти или театарот.112 За макелумот споменавме дека обично е лоциран на форумот и отворен кон него.
Се надеваме дека недостатокот од материјални докази за урбанизмот и изгледот на дел од централното градско јадро во раноримскиот период, успеавме индиректно идејно да го реконструираме со помош на епиграфските споменици. Сепак. само истражувањата дефинитивно ќе го покажат вистинскиот лик на Colonia Flavia Scupinorum.
Ленче Јованова
Музеј на град Скопје
Мито Хаџивасилев бб, 1000 Скопје
jovanova.l@gmail.com
LENČE JOVANOVA
Museum of the City of Skopje
SCUPI - (COLONIA FLAVIA SCUPINORUM) - TOPOGRAPHIC AND URBANISTIC STRUCTURE OF THE CITY FROM THE 1ST TO THE 3RD CENTURY AD -
Белешки
- Evans A., 1885, 79-167. ↩
- Ptol., IIL 9, 4, во Дарданија ги бележи градовите: Наис (Naissus), Арибанцион (Aribantion), Улпијана (Ulpiana) и Скупи (Scupi). Скупи го лоцира на позиција со географска широчина од 42° 30° и должина од 48° 30". ↩
- Трухелка Б., 1929, 78-80, известува за делумно истражена приградска вила, лоцирана северозападно, надвор од бедемите на Скупи. ↩
- Tpyjuh Р., 1935, 5-64, изнесува податоци за делумно истражена ранохристијанска базилика на јужната периферија од с. Бардовци, изградена над некропола од И - IV7 век. ↩
- Mikuléié 1., 1970, 131-141; Mikuléié 1., 1971, 463-484; Mikuléié 1., 1973, 29-35; Микулчиќ И.. 1973(a), 262- 267. ↩
- Bynuh H., 1961, 3-23, сл. 1-56; Мице, 1981, 37-43. ↩
- Rendié Miogevié D., 1981, 45-54. ↩
- Со истражувањата раководат: Гарашанин М. и Кораќевиќ Д. од 1966 до 1979 г., Д. Корачевиќ од 1980 до 1996 год., Л. Јованова од 1996 - 2002 год.. Л. Јованова и М. Ончевска Тодоровска од 2003 до денес. ↩
- Кораќевиќ Д., 1977, 143-177; Гарашанин M. - Кораќевиќ Д., 1979, 31-46; Кораќевиќ Д., 1984, 7-34; Гарашанин М. - Кораќевиќ Д., 1987, 79-96; Кораќевиќ Д., 1988, 155-165; Koracevié D., 1989, 101-107; Кораќевиќ Д.. 2002, ↩
- Papazoglu F., 1969, 137-140, овој процес се засилува по познатата De bellum Dardanicum на Гај Скрибониј Курион во 75-73 г. пред н.е. ↩
- Го Cass. LI 22, 6-7; 23, 2-7; 25, 2-3; 27, 2-3; Papazoglu E., 1969, 142-143. ↩
- Papazoglu F., 1969, 142-143, наведува дека нема доволно елементи за утврдување кога римските легии преминале од Македонија во Дарданија, а подоцна кон Дунав. Како крај на самостојноста на Дарданците се зема 28 год. пр. не.; Papazoglu F., 1974, 338-351; IMS VI, 18; Mirkovié M. 1968, 21-22: Mirkovié M. 1996, 28-30; Иванов Р., 1999, 18-21. ↩
- Геров Б.. 1980, 77, N°2, 20: Mirkovié M., 1996, 28-29; ІМЅ VI, 23-24; Иванов P., 1999, 17-28, со цитирана литература. ↩
- Во новоснованите провинции градските центри обично биле лоцирани во близина на постоечките перегрини цивилни населби (Vici), перегрините цивилни градски центри (civitas), цивилните населби (canabae) покрај легиските или ауксилијарни логори, на местото на легиските логори по нивното напуштање или на сосема празно место. Најчесто се практикувало лоцирање во близина на некој постар локален викус или, пак, канабите добивале градски статус на муниципиум или колонија. ↩
- S Liv. LXI 19, 7-11; XXVI, 25, 3, наведува дека Филип V во 211 год. навлегол на дарданска територија и го освоил градот Синтија за кој се смета дека се наоѓа во скопскиот регион; Ливиј спомнува дека при продорот на Бастарните во 176/5 год. пр. н.е. во Дарданија тие опседнале еден дардански град; Papazoglu Е.. 1969, 127-143, заб. 119-123; Микулчиќ И., 1982, 17-35. е Микулчиќ... 1982, 17-21; Микулчиќ Г., 1991, 183-198; Микулчиќ. - Соколовска B., 1990, 79-91: Соколовска B. - Пашиќ P., 1975, 231-144; Микулчиќ И., 1999, 113-132; Митревски Д., 1997, 33-45, 86-89, 164-171, 187-229; Петрова Е., 1999, 68-71: Ристов К., 2003, 299-320. ↩
- Микулчиќ И., 1982, 27. Утврдил дека поради природната еродирираност на теренот, археолошките остатоци се прилично оштетени, при што целиот културен слој е свлечен по падините на ридот каде се среќаваат парчиња предримска керамика која хронолошки не ја определува. Сепак, според конфигурацијата на теренот, видливите земјени интервенции и ешарпи ја одредил локацијата и димензиите на утврдувањето (200-230 м должина х 100 м широчина). Главниот пристап водел по југоисточната падина на ридот. Смета дека димензиите и трасата на предисториските зидови приближно се совпаѓаат со доцноримското утврдување. ↩
- Микулчиќ И.. 1982, 17-35: Микулчиќ И.. 1999, 113-132, во скопскиот регион сигурни докази од раноантичкиот период се пронајдени на локалитетите: Кале-Скопје, Градиште-Бразда, Кале-Студеничани, Градиште-Средно Нерези, Кале-Варвара, Кочкова Населба-Катлановска Бања (Ристов K., 1999, 113-133). Само поопсежни истражувања ќе го потврдат статусот на населбите на наведените локалитети, односно дали се развиле до ниво на пивитас (civitas). ↩
- Кораќевиќ Д., 2002, 37, 45, движни наоди од бронзеното време и преодниот период се откриени при стратиграфски истражувања на христијанската базилика и комплексот терми - хореум. При стратиграфските истражувања во 2004 - 2007 год. под улицата кардо на неколку локации откриена е фрагментирана грнчарија и куќен лепеж од истиот период. Garasanin М.. 1983, 761-772, 773-778, 786-798; Митревски Д., 1997, 46-53: благодарност до колегите К. Ристов, И. Колиштрковска Настева и Д. Митревски за помошта околу хронолошката определба на наодите. ↩
- GaraSanin M., 1983, 761-772, 773-778, 786-798; Митревски Д.. 1997, 46-53: Ристов К.. 2003. 307- 309. ↩
- ! Јованова Л., 1992, 192-199: Jovanova 1... 2002, 193-207: Jovanova 1... 2006(b), 626-636. ↩
- Се работи за некропола од рамен тип. Некрополата е значително оштетена со погребувањата во римскиот период. Инхумираните покојници се погребани во згрчена положба, положени во обична гробна јама вкопана во здравица (Митревски Д., 1997, 27-70, во Скопско, аналогни се гробовите од Кошур-Долно Солње). Кај погребувањето со кремирање се користат урни кои се положени во јами вкопани во здравица, без заштитна конструкција. Во скопскиот регион погребување со кремирање во урни се среќава на некрополата во Клучка-Хиподром (Митревски Д., 1997, 27-70) и Село-Орешани (Ристов K., 2004, 65-87). За аналогните наоди на двата типа некрополи со кремирање и инхумација во Република Македонија - Митревски Д.. 1997, 27-46 (со цитирана литература), кој хронолошки ги определува во периодот ХИ - X век пр. н.е. ↩
- Повеќеслојно наоѓалиште со истражени околу 660 гробови од: железното време, римскиот и средновековниот период. Mikuléié 1., 1971(а), 43-45; Микулчиќ H., 1974, 109-143, сл. 1-78; Микулчиќ И., 1975, 89-102, Т.1 - XII; Микулчиќ И.. 1975(a), 127-151; Mikulcié I., 1976, 191-210: Микулчиќ И.. 1979, 245-258, Т.1 - V; Микулчиќ И.. 1982. 44: Кораќевиќ Д.. 1973, 75-76: Билбија М.. 1978, 131-133: Ивановски М. - Винчиќ., 1988, 165-174: Јованова Л. - Михаилова Д.. 1999, 203-248. ↩
- Гробовите се откриени при заштитните истражувањата во 1996 год., реализирани од Заводот за заштита на спомениците на културата - Скопје. Утврдени неколку типови скелетно погребување: обични јами, погребување во питос, гробни конструкција со венец од камења околу покојникот и рамни гробови - циста од камени плочи (Ристов K., 2004, 144 -147). Поединечни движни наоди, надвор од гробен контекст биле пронајдени и при истражувањата во 1970/71 год. (Mikuldié 1., 1979, 245-258, Т. 1 - V). ↩
- Од скопскиот регион познати се некрополите на локалитетите во: Село-Орешани, Дубиче- Волково, Градиште-Бучинци, Круша-Средно Нерези, Источна некропола-Скупи. Градиште-Бразда, Церје-Говрлево (Митревски Д., 1997, 77, 86-96, 249; Ристов K., 2004, 87-97, 144-155); За некрополите од Република Македонија (Митревски Д., 1997, 71-134, 187-211, со постара литература). ↩
- Микулчиќ И., 1982, 27, ел. 9/1- 4. ↩
- ІМЅ VI, 102, n° 86. Споменикот е пронајден во непосредна близина на локалитетот Скупи во месноста Кавгалија. покрај пругата Скопје - Горче Петров. Се претпоставува дека викусот бил лоциран во Визбегово или Бардовци. Не треба да се исклучи, дека тоа е перегриниот викус во чија непосредна близина се формирал градот Скупи. Разликата на имињата пе е невообичаена при формирањето на населбите со различен статус. ↩
- Mócsy A., 1970, 44-50, смета дека во Скупи била лоцирана IV Скитска (IV Scythica); Микулчиќ И., 1982, 36-38; Микулчиќ И., 1999, 132-135, ги лоцира двете легии во Скупи околу 13 - 11 год. од н.е., смета дека легијата IV Скитика (IV Scythica) останала во Скупи до 54 год. од н.е., додека легијата V Македоника (V Macedonica) била поместена во Еск (Oescus) во времето на Тибериј. ↩
- Сиромашни се податоците за движењето на овие две легии во овој период: RE XII, 1924, 1556-1563 (Leg. IV Scythica), 1577-1585 (V Macedonica); Mócsy A., 1970, 49-50; Mirković M., 1968, 23-28; Микулчиќ И., 1982, 36-37; Микулчиќ И., 1999, 132-135; Иванов Р., 1999, 85-89; IMS VI, 24. ↩
- IMS VI, 24, 74, 75, заб. 8: RE XII, 1924, 1556-1563 (IV7 Scythica), 1577-1585 (V Macedonica); Иванов P., 1999, 85-89: Иванов T. - Иванов P., 1998, 14-17, заб. 23-42, со постара литература; за движењето легиите види заб. 28 ↩
- Mócsy A., 1970, 49-50, 69; Микулчиќ И., 1982, 36-37; IMS II, 24, 74, 75, заб. 8; Dušanić S., 1996, 42. ↩
- RE XII 1924, 1218; Mirković M., 1996, 39; IMS IV, 29-33. ↩
- Mirković M. 1968, 22-23, со цитирани антички извори и постара литература; Mirković M. 1996, 30; Геров Б., 1980, 20; IMS II, 23-24; Р. Иванов Р., 1999, 23, со цитирана литература; Постои разидување околу точниот датум на формирањето на провинцијата, во прилог на 15-та година е податокот кај Тацит (Tacitus, Ann. I 80) дека во 12 год. од н.е. Гај Понеј Сабин е назначен за императорски легат во Мезија, а три години потоа во 15 год. заедно со Мезија под негова привремена управа се и Македонија и Ахаја. ↩
- Mirković M., 1996, 29-30; Иванов Р., 1999, 21-26. ↩
- Tac., Ann. IV 5. ↩
- Mirković M., 1968, Постојат размислувања дека легиите се на Дунав уште од 15 год., односно веднаш по основањето на провинцијата Мезија, па дури порано во време на Далматско - панонска војна од 6 - 9 год. ↩
- Иако нема археолошки докази, мора да се смета на една таква можност, посебно што врските на Дунавските легии со регионот на Скупи како заднинска база остануваат до времето на Домицијан и Трајан, но дали некоја од легиите била лоцирана на територијата на Скупи е се уште отворено прашање (DuSani¢ 5., 1983, 13-21; Dusani¢ 5., 1996, 41-49). ↩
- Во овој период Скупи с трансверзала преку која поминуваат главните комуникации од Македонија кон Долен Дунав (Mirkovic M., 1996, 27-29); бидејќи во тој период Тракија се уште не е покорена (Иванов P., 1999, 25-26, Тракија станува провинција во 44 год. од н.е.). ↩
- Микулчиќ И.. 1982, 36, 41; Микулчиќ И.. 1999, 132-136, според него зачетоците на градот треба да се бараат во цивилната населба (канаби). која се формирала покрај логорот. Подоцна по трајното заминувањето на војската од логорот дошло до симбиоза на населението од канабите и просторот на логорот, па така колонијата била формирана над остатоците од логорот. ↩
- Móscy A., 1970, 67. ↩
- Mikulčić I., 1970, 131-141; Mikulčić I., 1971, 473-480; Mikulčić I., 1973, 29-35. ↩
- На просторот на градската територија не се вршени стратиграфски истражувања, кои би опфатиле поголем простор и чија цел би била утврдување на градежни фази од периодот пред основањето на колонијата. ↩
- IMS VI, n°° 39, 41, 43, 46, 48, 49, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 216, 41 (V Alaudae), 43 (V Macedonica), 39 (IV Macedonica), само на четири од нив 52, 53,54, 56, е нагласено дека се делуцирани ветерани од УП Сл.: Мб5су A., 1970, 68, заб. 42; Mirkovic M., 2005, 14-15, смета дека дури по делекцијата на ветерани во скопската котлина се создале услови и потреба за оформување на една централна населба, која добила статус на колонија. ↩
- ІМЅ VI, 25-26, заб. 4-9, со таму цитирана постара литература, околу разидувањата за тоа дали колонијата била основана во времето на Веспазијан или Домицијан. ↩
- Вулић Н., 1909, 146; Mócsy A., 1970, 67, нап. 40; Микулчиќ И., 1982, 36, 41; Ферјанчић С., 2002, 70-71, заб. 260-269, со цитирана постара литература околу ова прашање. Смета дека основањето на колонијата треба да се лоцира во времето на Домицијан. бидејќи не се споменува кај Плиние во Nat. Hist., која е завршена во 79 год. ↩
- ІМЅ VI, 25-26, заб. 4-9; Duganié S., 1996, 42, 43, заб. 20-21, формирањето на колонијата Скупи го сместува во времето на Веспазијан, во 72 година. ↩
- Móscy A., 1970, 68, заб. 42, смета дека првата дедукција била само од ветерано на VII Сл., додека подоцна во времето на Домицијан и Трајан се дедуцирани ветерани од легиите V Алауде (V Alaudae) и V Македоника (V Macedonica). ↩
- Види заб. 23. ↩
- Кораќевиќ Д., 2002, 45-57, Откриени се под Цивилната базилика, хореумот и Градската вила. Темелите на овие зидови се вкопани во здравица. ↩
- Јованова Љ., 1992, 192-199; Jovanova L., 2002, 193-207; Jovanova L., 2006(b), 626-636. ↩
- Види заб. 23. ↩
- IMS VI, 13-40, n° 1-206. ↩
- Кораќевиќ Д., 2002, 42-141. ↩
- Микулчиќ И., 1982, 41-48; Кораќевиќ Д., 1989, 102-106; Кораќевиќ Д., 2002, 26-45, 141-145. ↩
- Кораќевиќ Д., 2002, 26-45, 141-145; резултати од истражувањата на Музејот на град Скопје од 2000 - 2006 год. (непубликувано). ↩
- Mikuléié 1. 1970, 1311-41; Mikuléié 1. 1971(a), 43-45; Mikuléi¢ 1., 1971, 463-480, Mikuléié 1., 1973, 29- 35. Утврдени се димензиите. но не и градежните фази на бедемот: Михаилова Каламадеска Д.. Резултати од истражувањата на Југозападниот бедем, предавање од 17-от симпозиум на Македонското археолошко научно друштво. ↩
- Mikul€ié 1., 1971, 463-484; Микулчиќ И., 1982, 36, 41, градбата на каменото утврдување досега се врзуваше со претпоставениот легиски логор на една од легиите 1V Скитика (ТУ Scythica) или У Мацедоника (V Macedonica) во почетокот на | век од н.е. Тешко дека во Скупи би се вложувале големи државни финансиски средства за градба на зидано утврдување за континуирано или привремено стационирање на легиите во зимските месеци, со куса употребна вредност од околу 30-40 години (види заб. 28-30, 37-40). ↩
- , во оваа прилика нема детално да го елаборираме ова прашање кое беше предмет на интерес во статиите: Jovanova L., 2006, 138-142: Јованова Л., 2006(a), 163-174, Текстот гласи: D(is) M(anibus)/ Timoni Das/si dec(urioni) coh(ortis) П Aur(eliae)/Dard(anorum) interfect/ti (!) a Costobocos (!) vix(it) annis L, m(i)li(tavit) annis/ XXIII Postumia Spes coniugi bene merenti / posuit. ↩
- Plin. NH VI, 19: Dio Cass. LXX1, 12, 1: Ptol. Tab. 1X: Paus. X, 43: Grant M., 1996, 36; Kanosnor C., 1993, 150; Костобоките се племе со дакиска припадност. Го населувале горното течение на реката Тиса, во подножјето на Карпатите, поточно, југоисточните делови на провинцијата Дакија, веројатно во областа на денешната река Серет во Романија. Во 170 год. откако прво преминале преку денешна Добруџа, го преминале и Дунав, па преку Долна Мезија и Горна Мезија продираат преку Македонија ло средна Грција, односно до градот Елатеја во Фокида. ↩
- Jovanova L., 2006, 138-142: Јованова Л., 2006(а), 163-174, периодот до Антононите е офанзивен и главните воени настани се случуваат на Дунав. Скупи во длабока заднина немал потреба од камено утврдување. DuSani¢ 5., 1996, 42-49. Се претпоставува дека Скупи бил користен како времена позадинска база, односно помошен логор за сместување на легиите во зимскиот период во време на Домицијановите војни (85 - 89 и 91 - 93 год.). Во времето на Трајан по завршувањето на Дакиските војни (101/2 - 105/6 гол.) и формирањето на провинцијата Дакија, Мезија не е веќе гранична провинција, па улогата на Скупи е функцијата на трансферзала за транспорт на трупите ол запад кон Мезискиот лимес. ↩
- Augusta Trajana 170 (Николов Д.. 1965, 11-21); Philipopolis 172 (IG, n° 878); Pautalia 176-180 (Русева Слокоска JI., 1989, 30); Nicopolis ad Istrum 176 (Иванов T., 1988, 97-108); Serdica 176-180 (Станчева M., 1972, 51- 54; Станчева M., 1975, 30-36). ↩
- Тачева M., 2000, 189-188; Grant M., 1996, 147-168; По релативно мирниот период, во времето на Атонините, како резултат на зачестените варвареки продори. се јавува потребата од зголемувањето на безбедноста во внатрешноста на провинции. Има индиции дека патната мрежа и некои од утврдувањата во регионот на Скупи се обновени или изградени во тој период (ІМЅ VI, 155-160, n° 196, 197, 200, 201; Микулчиќ H., 1982, 58, 68-71: Јованова ЈІ., 2005, 149-154), ↩
- види заб. 57. ↩
- Jovanova L., 2006, 138-142; Јованова ЈІ., 2006(a), 163-174. хипотезата засега се темели само на индиректни историски. епиграфски и археолошки докази поврзани за поширокиот регион. Сметаме дека во иднина ќе биде потврдена со конкретни материјални докази од Скупи. ↩
- Корачевиќ Д., 2002, 147-148. ↩
- Кораќевиќ Д., 2002, 147-148. Jovanova L., 2006(Б), 619-622. Главните елементи за идентификација на улиците како кардо (cardo) или декуманус максимус (decumanus maximus), обично се локацијата, димензиите и објектите до кои водат. Според тоа. дефинитивната определба е можна само по откривањето на форумот. ↩
- За потегот северно од термите можни се промени во заклучоците за тротоарите и инфраструктурата, бидејќи стратиграфски се уште не е доволно истражен. ↩
- Движните наоди откриени во слоевите од субструкцијата на улицата и одводните канали се сиромашни. Малобројните монети кои се излижани и тешко читливи, може да се датираат во втората половина на | и почетокот на П век, од периодот по формирањето на колонијата. Доказ се зачуваните остатоците од постар одводен канал под западниот тротоар, кој одведувал вода од неистражен постар објект, кој се наоѓа под хореумот и термите (Кораќевиќ Д., 2002, 50-53). ↩
- Кораќевиќ Д.. 2002, 140-147. Утврдени се три градежни фази на западниот рабник кои кореспондираат со функцијата на хореумот, а подоцна и на термите, при што измените биле приспособени на пренамената или реконструкцијата на наведените објекти. ↩
- Кораќевиќ Д., 2002, 141-146. ↩
- Клоаката која поминува под кардото завршува на просторот на раскрсницата меѓу двете улици карло и декуманус максимус (cardo - decumanus maximus), каде се спојува со одводниот канал под декуманот. Под плочникот на северниод дел од улицата кардо не е откриен одводен канал. ↩
- Кораќевиќ Д.. 2002, 153-156; во последните години се истражува инфраструктурата на улицата, а посебно мрежата за одвод и довод на вода. Резултатите ќе бидат предмет на интерес во посебна статија. ↩
- Jovanova L., 2006(b), 625. ↩
- Истражена с само крстосницата со улицата кардо, поради што не знаеме дали улицата имала тротоари. те ↩
- Оваа улица ја сече целата широчина на градот и го дели на 1/3 кон север и 2/3 кон југ. Вообичаено е само карло максимус и декуманус максимус (Cardo maximus - dekumanus maximus) да ја сечат целата ширина или должина на еден римски град. ↩
- Коловозот на западната делница е обрабен со рабници, но нема сознанија за постоење тротоари. ↩
- Кораќевиќ Д.. 2002, 148, 156, под коловозот е откриен засводен одводен канал. ↩
- Можно е улицата кардо која се наоѓа западно од Цивилната базилика да е кардо максимус (cardo maximus), бидејќи го дели градот на две еднакви половини кон исток и запад. Но димензиите не се прилог на нејзината идентификацијата како кардо максимус (cardo maximus), па веројатно се работи за првиот кардинес (cardines) кон запад. ↩
- Кораќевиќ Д.. 2002, 149: Остатоците од овој декуман се откриени случајно во 1971 год. при ископ на локален водоводен канал за с. Бардовци. Поставеноста на оваа улица во однос со другите истражени улица не е утврдена. ↩
- Вулиќ Н., 1961, 3-23, сл. 1-56; Vulić N., 1981, 37-43; Rendić Miočević D., 1981, 44-51. ↩
- Јанакиевски T., 1998, 100-110, 122-127: Микулчиќ И., 1999, 138-140; Кораќевиќ Д., 2002, 57-63; Лилчиќ B., 2001, 148-163; Од тие причини во оваа прилика нема да се задржуваме детално на конструктивните елементи на театарот, кои се доволно елаборирани од претходните истражувачи. ↩
- Вулиќ H., 1961, 3-23, сл. 1-56. Според димензиите театарот во Скупи е најголем од зачуваните римски театри во Република Македонија (Стоби, Хераклеја, Лихнид и Скупи). Театарската зграда е долга 98 м, широка 15 M, а пречникот на орхестрата е 30 м. Напречната оска низ скената и кавеата е 65 м. Надворешниот раб на гледалиштето е повисок за 16 м од нивото на орхестрата. Сценската зграда била двокатна, висока околу 10 м. Утврдени се големи разградувања и оштетувања на театарската зграда и гледалиштето. ↩
- Вулиќ H., 1961, 3-23, сл. 1-56. Пред фасадата на скената откриени се многубројни делови од капители, бази, архитрави, довратници и др.. со извонредно богата орнаментика, чие уметничко и техничко ниво на изработка е на вонредно високо ниво и не заостанува зад најпознатите дела од тоа време во другите римски метрополи. ↩
- Вулиќ H., 1961, 3-23, сл. 1-56; Rendié Miocevié D., 1981, 44-51. ↩
- Bynuk H., 1961, 3-23, сл. 1-56; ІМЅ VI, 31, заб. 4, посетата на Хадријан во Скупи ја лоцира во два термина, 117-118 и 121-125, при неговите патувања во Грција. Во прилог на тоа се и два милијари од Скупи датирани во 120 год. На Хадријановата посета на Скупи укажува и епитетот на градот - Аелија (Aelia), кој се јавува на еден натпис од Ш век (CIL VI 533). Изградбата на театарот во Скупи се поврзува со изградбата на театарот во Стоби (Папазоглу 1951, 279-293, Mano 7151 D., 1981, 4, 11-12:), односно минувањето на Хадријан преку овие простори при посетата на Грција во 124/125 год.: Лилчиќ В.. 2001, 151-163: архитектонската пластика според типолошко стилската обработка, пред се, на капителите ја датира во П век. ↩
- Во 1998 год. Музејот на град Скопје во соработка со Природноисториското здружение од Нирнберг под раководство на Л. Јованова и Џон Зајтлер (John Zeitler) реализираа ревизиони археолошки истражувања на деловите од театарот, кои се претходно истражувани од Н. Вулиќ и Д. Рендиќ Миочевиќ, со цел да се оформи документација, која од низа субјективни и објективни причини не е зачувана. ↩
- Овие сознанија ги потврдуваат претпоставките на Вулиќ и Рендиќ Миочевиќ за постоење на портикус пост скенам (porticus post scaenam). Културните слоеви на просторот пред надворешната фасада делумно се уништени при трасирањето на современ пат до локалните селски гробиштата. ↩
- Каналот (24 x 50 см) е откриен во должина од околу 20 м. Веројатно одведувал вода од театарот, но нема индиции од каде, ниту пак каде се влевал. Каналот и надворешниот фасаден зид на театарската зграда се градени истовремено. ↩
- ІМЅ VI, 37, 56 n° 12, споменикот бил секундарно употребен во конструкцијата на еден доцноантички гроб на Источната некропола. Се претпостави дека е донесен од театарот кој се наоѓа во непосредна близина. Немеза освен другите функции е заштитничка на агонот, а е почитувана и како праведна дарителка на победата. Натписот гласи: Nemesi / Аце (ustae) Sac (rum) / P. Petilius / merca / tor dec (urio) / Col (oniae) II vir /.. ↩
- Јанакиевски T., 1998, 11-122: Mano Zisi B., 1981, 4, 11-12. ↩
- Корачевиќ Д., 2002, 45-56. ↩
- Лилчиќ B., 2001, 148-163: со поновите истражувања, на просторот на микростамбените градби од доцноантичкиот период се откриени повеќе архитектонски елементи од П-Ш век во секундарна употреба. ↩
- Jovanova 1... 2002, 477-491: Jovanova L., 2005(a), 153-161. ↩
- Jovanova L., 2002, 477-491; Jovanova L., 2005(a), 153-161. ↩
- Roch A., 1862, 372: Мацелум Магнум (Macellum Magnum) е претставен на реверсот на Нероновите монети: RE XIV, 129-133: Crema L., 1959, 427, 676. ↩
- Crema L., 1959, 427, 676; Roch A., 1862, 372; RE XIV, 129-133. ↩
- Rosada G., 1998, 127- 133, со цитирана литература. ↩
- IMS VI, 1982, 28. n° 34, 74, 75, 76 - augustales, бр. 3, 70, 71, 72, 73 - seviri augustales. ↩
- IMS VI, 1982, 51, n0 5. то! TMS И, пе 10-15; IMS TV,3 n0 102, 107, 108, 11; IMS 1, n° 103. ↩
- Tomovié M., 1992, 65-76, n° 117-133. ↩
- IMS IV, 26. ↩
- ‘4 Mapuh P., 1933, 41; IMS IT, n0 10-15; IMS IV, n° 102, 107, 108, 11; IMS 1, n0 103; Tomovi¢e M., 1992, 65-76, n° ↩
- RE Supp. 11, 910-1121; RE VIII, 1, 550-609. ↩
- % Robert L., 1940, n° 180, 301; ІМЅ ІІТ/2, 110, n0 68; Вагалински Jb., 2000, 56; името е вообичаено кај робовите и ослободениците или како псевдоним за гладијаторите, бидејќи изразува желба за богатство и слава. ↩
- Diz.ep., Il, 1, (2. ed.), 34 -406; Starac A., 2000, 133-135. ↩
- ILS 7323, 7320, 7324; пронајден е еден натпис од Ресава на Црна Река на кој се спомнуваат - (συνθιασιται) (Byauh H, 1931, бр. 176) и еден од Белград на кој се споменува личност со ранг патер во култното здружение на Херкулови обожаватели. (Мирковиќ M., 1988, 99-103). ↩
- Јанакиевски T., 1998, 110-122. по ІМЅ VI, n° 6, 7, 8, 9, 10; Jovanova L., 2006(c), 322, Познати се седум натписи посветени на Јупитер, од пошироката територија на Скупи. Од градот потекнува само еден натпис посветен на сите богови и божици, кој го посветил еден припадник на здружението seviri augustales (ІМЅ VI п" 3). ↩
- ! Rosada G., 1998, 127-133, со цитирана литература; за августалите во Скупи види заб. 99. ↩
- Vitruvius, 1, 16, 26-27, Ш, 53-72, според неговите упатства хромовите на Херкул треба да се градат во дорски стил што по едноставно и озбилно. Местоположбата им е во близина на гимназиумите или амфитеатрите, а доколку ги нема во близина на тркалиштата (цирк). ↩
- Crema L., 1959, 427, 676. ↩
- фотографиите ги изработи С. Неделковски. ↩
Summary
Scupi - (Colonia Flavia Scupinorum)
The introduction contains a brief review of the history of the archeological researches in Scupi. The origins of the Roman city are related to the penetration of the Roman legions to the north of Macedonia at the end of Ist century BC. A more intense colonisation and urbanisation began after the foundation of the Mezia province in the 15th year AD. The issue regarding the status of the basic agglomeration (civil settlement or legion camp) was exposed in the first half of Ist century AD, before the foundation of the colony.
There is evidence confirming continuous inhabitation during the Bronze and the Iron Ages, up to the 6th century BC. Pottery from the Bronze Age and the Transitional period has been discovered on several locations. The necropolis from this period was located in the north-western necropolis in Scupi, where burials were discovered with inhumation in crouched position and cremation in urns. 18 burials with inhumation from the Advanced Iron Age (8th to 6th century BC) have been excavated within the south-eastern necropolis in Scupi. There is no material evidence from the period between the Sth and Ist cent. BC). A local vicus (Vicus Cavadinus) existed near Scupi before the arrival of the Romans, which is confirmed on one inscription.
The supposition that on the location of the future city of Scupi, previously there was a millitary camp of one of the legions - Y Macedonica or IV Scythica, has no archeological and epigraphical evidence. Eventually, it may be considered that a temporary camp existed in Scupi, with smaller dimensions and probably made of wooden construction. The colony Scupi was founded by veterans, mainly from the legion VII CL, but also from IV Macedonica, V Aludae and V Macedonica in the period of the Flavians of Vespasian or more probably of Domitian in the year
Due to insufficient archaelogical excavations, it is difficult to define the urban appearance of the city in the Pre-Flavian period, the period prior to and after the foundation of the colony up to the end of the 3rd century AD. There are parts of the fortification wall, the theatre contours, parts of the street network and walls of several facilities discovered. Throughout the entire historical development the city kept the basic urban scheme, with the same orientation of the architectural complexes and constructions (southeast/northeast-northwest/southeast). The rampart has a form of an irregular shaped square, covering an area of 43 ha. Only parts of the southeast, northwest and southwest wall directions have been located by control trenches. One epigraphical monument confirmed that the penetration of the Costobocs in the year 170 AD went through the territory of Scupi. We consider that it was a direct motive for the construction of a stone fortification, analogue to the fortifications in the cities in Lower Moesia and Thrace.
The streets were positioned as an orthogonal system, parallel with the walls of the rampart, and they intersect forming right angles. A part of the cardo maximus in the length of 130 m, the intersections with decumanus maximus and another decumanus, as well as parts of another decumanus and cardo were researched. The roadway of the cardo maximus is paved with stone slabs. The sidewalks on the left and the right side are separated with curbstones. Parts of the western sidewalk served as porticoes with stylobate. It was built towards the end of the Ist century and it functioned up to the 6th century. Under the pavement there is a drainage canal and a complex network of clay and lead pipelines for the supply of clean water in the facilities. The drainage canals are located on the left and the right side of the street. Decumanus maximus intersects the cardo north of the baths and the horeum and towards northwest directly connects to the road which entered the city from the west side. Another decumanus was discovered at a distance of 74m towards south. A part of another cardo was discovered at a distance of 50/56m from the cardo maximus. The dimensions of the city insula which was encompassed by these 4 streets were 74 h 50/56 m.
Apart from the theatre which is partially explored, the missing image of the appearance of the city and of the constructions in this period is indirectly replenished with the data from the epigraphical monuments. They indicate that there was a temple of Hercules and a specialized market - macellum in Scupi, but without any archeological evidence it is difficult to determine their location.
Translated by:
Vanja Tomoska
Библиографија
- Bilbija М. 1978, //ови археолошки наоди од Скопје и околината, Масеԁ. acta archaeol. 4, Прилеп, 131-133.
- Вагалински Лј. 2000, Амфитеатрот на Mapyuanonoa, Jubilaeus Ил, Сборник в памет на проф. Борис Геров, София, 54-58.
- Vitruvius M. Vitruvius Pollio, De architectura decem, (Deset knjiga o arhitekturi, Lopac M., Sarajevo 1990).
- Byauh H., 1931, Споменик сан LXXI, Београд.
- Вулић Н., 1961, Римско позориште код Скопља, Посебна издања САНУ4 кнј. 39, Београд, Vulié N., 1981, Rimsko pozoriste kod7 Skoplja, Antiéki teatar na Пи Jugoslavije, Novi Sad 37- 43.
- Гарашанин M. - Кораќевиќ Д., 1979, Базиликата ІІ7 во Скупи, Масеԁ. acta archaeol. 5, Прилеп, Garašanin M., 1983, Medijana - grupa, Grupa Donja Brnjica - Gorna Stražava, Razvijeno bronzano doba i prelazni period Makedonije, Praistorija Jugoslovenskih zemalja (PJZ) IV, Sarajevo, 761-772, 773-778, 786-798.
- Гарашанин М. - Кораќевиќ Д., 1987, Археолошки ископувања во Скупи од 1978 - 1981, Maced acta archaeol. 7-8, Скопје, 79-96.
- Геров Б., 1980, Земевладението в римска Тракиа и Мизии 1 — Ш век, Годишник на Софиския университет Факултет за класически и нови филологии (ГСУ ФКНФ), 77 ( 1977 ), N°2, София.
- Grant M., 1996, The Antonines, The Roman Empire in Transition, London
- Tpyjuh P., 1935, Скопска Митрополија, Споменица православног храма Св. Богородице у Скопљу, Скопље, 5-64.
- Dio Cass. Dio Cassius, Dios Roman History, vol. V1. Cambridge (Massachusets) - London, 1960.
- Diz.ep. II Waltzing J. P., 1961, Dizionario epigrafico di antichita romane, vol. Il, 1, (2. ed.)- Collegium, Roma, 34-406.
- DuSani€¢ S., 1983, Moesia and7 Pannonia in Domitian’s war on the Danube, Ziva Antika, 33/1, Skopje, 13-21.
- DuSani€é S., 1996, The frontier and7 the hinterland: The role of Scupi in Domitian’s wars on the2 Danube, Roman Limes od the Middle and Lower Danub, Belgrade, 41-51.
- Evans A., 1885, Antiquarian Reserches in Illuricum, Parts II - TV, Scupi, Skopia and Birthplace of Justinian, Archaeologia vol. 49, Westminster, 79-167.
- IGBulg. Mihailov G., 1961, /nscriptiones Graecaae in Bulgaria Repertae, Serdica.
- Иванов T., 1988, Северната порта на Huxonoauc ад Иструм, Военноисторически сборник, кн. 3, Софии, 97-108.
- Иванов T. - Иванов P., 1998, Ulpia Oescus, Римски и рановизантиски град, том |, Co@us.
- Иванов P., 1999, Долнодунавската отбранителна система между Дортикум и Дуросторум от Август до Маврикий, София
- Ивановски М. - Винчиќ Ж., 1988, Источна некропола 1982, Масеԁ. acta archaeol. 9, Скопје, ILS Dessau H., 1892-1916, Jnscriptiones Latinae selectae, ||, Berlin.
- IMS I M. Mirkovié - 5. DuSani¢, 1976, /nscriptions de la Mésie Supérieure vol1 1, Singidunum et le Nord1 - Ouest de la Province, Beograd.
- IMS VI Dragojevi¢ Josifovska, 1982, Inscriptions de la Mésie Supérieure vol1 VI, Scupi et la région de Kumanovo, Beograd.
- IMS IV Petrovié P, 1979, Inscriptions de la Мече Supérieure2 vol. IV, Naissus - Remesiana - Horreum Margi, Beograd.
- IMS II Mirkovié M., 1986, Inscriptions de la Mésie Supérieure vol. IT, Viminacium et
- Јанакиевски T., 1998, Anmuyxu театри во Република Македонија, Битола.
- Јованова Л. 1992, Скупи - Западна некропола, Масеԁ. acta archacol. 13, Скопје, 191-199.
- Јованова ЈІ. - J]. Михаилова Д., 1999, Скупи -Источна некропола 1994, Масеԁ. acta archaeol. 15, Скопје, 203-248.
- Jovanova L., 2002, Colonia Flavia Scupinorum - Western necropolis grave2 forms and1 rituals, Histria Antiqua (HA) vol. 8, Pula, 193-207.
- Јованова Л., 2005, Нов milliarium од времето на Марк Аврелиј од Скупи, Зборник на Музејот на Македонија, Археологија бр. 2, Скопје, 149-154.
- Jovanova L., 2005a, Scupi from the Г" to the 3"! century according to new archeologial1 und7 epigrafic evidence - Rémische Stddte und1 Festungen an der Donau, Akten der Regionalen konferenz7 - 2003, Filozofski fakultet Beograd, Beograd, 153-161.
- Jovanova L., 2006, New moments on the2 history of Scupi, Costoboc tribes and7 Scupi, Spartacus II, Veliko Trnovo, 138-145.
- Јованова Л., 2006a,Коза било изградено првото камено утврдување во Скупи, Масеԁ. acta archaeol. 17, Скопје, 163-178.
- Jovanova L., 2006b, Colonia Flavia Scupinorum: Topography, disposition and7 structure of1 the city and7 its necropolises from the first to the third century AD, Homage to Milutin GaraSanin, SASA Special Editions, Belgrade, 617-638.
- Jovanova L., 2006c, New Data on the Citizens of Scupi and1 Their Beliefs, Folia Archaeologica Balcanica I, Skopje, 313-324.
- Калоянов С., 1993, Костобоки - Кратка енциклопедия тракийска древност. Костобоки.
- Koraéevié D., 1973, Skupi, severna i istocna nekropola, Arheoloski Pregled 15, Beograd 75-76.
- Кораќевиќ Д., 1977, Состојбата на археолошките2 ископувања на Античко Скупи, Масеԁ. Acta Archaeol. 3, Прилеп, 143-177.
- Кораќевиќ Д., 1984, Античко Скупи - резултати од досегашните7 археолошки истражувања (каталог), Скопје.
- Кораќевиќ Д., 1988, Археолошки истражувања во Скупи во 1982 г., Масеԁ. acta archaeol. 9, Скопје, 155-165.
- Koraćević D., 1989, Urbanizam i arhitektura Skupa u svetlosti arheoloških iskopavanja. Lihnid 7. Ohrid, 101-107.
- Кораќевиќ Д., 2002, CKVITH, Градска територија, Скопје.
- Лилчиќ B., 2001, Македонскиот камен за боговите, христијаните и за животот после животот, том 1, Скопје.
- Liv. Titus Livius, Ab urbe condita, Periochae (Livy, History of Rome, Loeb Classical Librarary, Cambridge - London 1997
- Mano Zisi D., 1981, Anticki teatar и Stobima, Antiéki teatar na Џи Jugoslavija, Novi Sad, 3-13.
- Марић Р., 1933, Антички култови у нашој земљи, Београд.
- Mikulčić I., 1970, Skupi - istočna nekropola i j/i sektor gradskog bedema, Arheološki Pregled12, Beograd, 131-141.
- Mikuléi¢é [.,1971, Teritorija Skupa, Ziva Antika XXI/2, Skopje, 463-484.
- Mikul€ié L., 1971a, Skupi - isto¢éna nekropola 1971, Arheoloski Pregled 13, Beograd, 43-45.
- Mikuléi¢é I., 1973, From the Topography of Scupi, Archaeologia lugoslavica, XIV, Beograd, 29-35.
- Микулчиќ И., 1973a, Местоположбата на античко Скопје, Историја X-2, Скопје, 262-267.
- Микулчиќ И., 1974, Доцноримски гробови од Скупи, гзфф во Скопје 26, Скопје, 109-143.
- Микулчиќ И., 1975, Раноримски скелетни гробови из Скупа, Старинар XXIV-XXV, Београд, Микулчиќ И. 1975а, Римски ламби од Скупи, 1970, гзфф, кн. 27, 1975, Скопје.127-151.
- Mikul€ié 1. 1976, | Anticko staklo iz Skupi-a i ostali makedonski nalazi, Arheoloski Vestnik SAZU XXV, Ljubljana, 191-210.
- Микулчиќ И., 1979, Неилирски елементи међу скупским налазима на прелазу из предримског у римско доба, Сахрањивање код Илира, Научни скуп САНУ4 књ. VIII, Београд, 245-258.
- Микулчиќ И. - Соколовска B., 1990, /робницата Бразда кај1 Скопје, Масеԁ. acta archaeol. 11, Скопје, 79-91.
- Микулчиќ Г., 1991, Жданец, Скопје 1990, Раноантичко погребување, Масеԁ. acta archaeol. 12, Скопје, 183-197.
- Микулчиќ И. 1999, Антички градови во Македонија, Скопје.
- Mirkovié M., 1968, Rimski gradovi па Dunavu и Gornjoj Meziji, Beograd.
- Мирковиќ M., 1988, Римско село Бубе код Сингидунума, Старинар XXXIX, Београд, 99-103.
- Mirkovié M., 1996, The Jron Gates. and7 the2 roman policy on the Moesian Limes 33 - 117, Roman Limes on the Middle and Lower Danube, Belgrade, 27-40.
- Mirkovié M., 2003, Die2 Festung und1 die2 ЧА an der Donau, Rémische2 Stédte und1 Festungen an der Donau, Akten der Regionalen konferenz - 2003, Filozofski fakultet Beograd, Beograd, 9-22.
- Митревски Д., 1997, [Jpomoucmopuckume заедници во Македонија, Скопје.
- Mocsy A., 1970, Gesellschaft und7 Romanisation der rémischen Provinz Moesia Superior, Budapest
- Николов Д., 1965, Avgusta Traiana - Verea ІІ7 — VI7 в., Археологии 3, 11 - 21,Софии
- Папазоглу7 Ф., 1951, Hamnuc из Немезејона и датовање2 стобског2 позоришта, Жива Антика 1, Скопје, 279-293.
- Papazoglu F., 1969, Srednjebalkanska plemena plemena и predrimsko doba, Posebna izdanja Centara za balkanoloska istazivanja, Akadenija Nauka i Umetnosti Bosne i Hercegovine XXX, Sarajevo.
- Papazoglu F., 1974, Quelques aspects de l’histoire de la province de Macedoine, Austeig und Niedergang der r6mischen Welt (ANRW) VII-1, , Berlin-New York, 338-351.
- Petrova E., 1999, Јајонија во Il7 и I милениум пред н. е., Скопје.
- Ilerposuh П., 1986/8, Римски нум у Бердапу, Старинар XXX VI-XXXVII, Београд, 41-46.
- Paus. Havoaviov, Tepijynoto tyo "Е8/адов (Pauzanija, Vodié po Heladi, Џгов Pasini, Split 1989).
- RE VIII Boehm., Pauly7 — Wissova, Realenzyklopddie der klassischen Altertumswissenschaft, vol. МП, 1, Herkules, Stuttgart 1912, 550-609.
- RE Supp. Il Gruppe O., Pauly — Wissova, Realenzyklopddie der klassischen Altertumswissenschaft, Herakles, Supp. Ш, Stuttgart 1918, 910-1121.
- RE XII Ritterling CE, Pauly — Wissova, Realenzyklopddie der klassischen Altertumswissenschaft, vol. XII, Stuttgart, 1924..
- RE XIV7 Schnaider K., Pauly — Wissova, Realenzyklopddie der klassischen Altertumswissenschaft, vol. XIV7 - macellum, Stuttgart 1928, 129-133.
- Rendié Mio€evié D., 1981, SCUPI13 Istrazivanja rimskog teatra 1959 - 1961 godine, ATJ, Novi Sad, Ристов K., 1999, Два гроба од Катлановска Бања, Масеԁ. acta archaeol. 15, Скопје.
- Ристов К., 2003, Утврдувања од железното време во скопскиот регион, Пирајхме 2, Куманово, 299-319.
- Ристов К. 2004. = [Jpaucmopuckume некрополи во Варвара и Орешани - слика на протоисторијата во скопско, непубликувана магистерска работа, Скопје.
- Plin. C. Plini Secundi, Naturalis Historiae (Pliny, Natural History, Loeb Classical Librarary, Cambridge - London 1997.
- Ptol. C. Ptolemaei Geographia, (ed. Ch. Miillerus, Vol. 1, Parissiis 1883).
- Robert L., 1940, Les gladiateurs dans |’Orient Grec. Paris.
- Roch A., 1862, Illustrites Wérterbuch der Rémischen Alterthiimer, 372, Paris-Leipzig.
- Rosada G., 1998, = Lares e culto dell’Imperatore presso il1 foro di Nesactium, Histria Antiqua (HA) vol. 4, Pula, 127-133.
- Русева Слокоска Л., 1989, Паутталия. Топография, градоустройство и укрепителна система, Соколовска В. - Пашиќ Р., 1975, Еден гроб од Жданец, Зборник на Археолошкиот музеј 6-7, Скопје, 231-244.
- Станчева М., 1972, Напис за изграждане2 на крепостната стена на Сердика, Векове, кн.
- Станчева M., 1975, Втори натпис за крепосната стена на Сердика, Археологич 17/3, София. 30-36.
- Starac A., 2000, Rimsko vladanje u Histriji i Liburniji И, Pula.
- Tacitus Tacitus Annales (Tacitus, The Annals of Imprial Rome, Michael Grant, Penguin, London 1956, rev. ed. 1985).
- Тачева М., 2000, Власт и социум в римска Тракия и Мизия. София.
- Tomovié M., 1992, Roman sculpture in Upper Moesia, Beograd.
- Трухелка B., 1929, Археолошке белешке из Јужне Србије, Гласник скопског научног друштва кнј. V - 2, Скопје. 71-98.
- Ферјанчии C., 2002, Насељавање легиских ветерана, Београд.
- Crema L., 1959, L’architectura romana, Encyclopedia classica, vol. XII - tomo I, sez. III, Torino.