Macedoniae acta archaeologica 17 (2006) · стр. 39–53
Светилиште на култот на плодноста
Локалитетот универ се наоѓа на 200 м источно од с. Извор, а распространет е на блага тераса која се спушта кон десниот брег на реката. Според резултатите од повеќегодишните ископувања, определен е како неолитска населба со период на живеење од средниот до доцен неолит.1
Повеќегодишните археолошки ископувања на локалитетот беа доста плодни, со многу податоци и движни археолошки наоди. Сепак најголем интерес побуди истражувањето на доста голем по димензии градежен објект, за кој оправдано тврдиме дека е светилиште. Во неколкуте кампањи се обидовме да ги определиме димензиите и неговата функција. Покрај големите жалби не успеавме да добиеме јасна прецизност, за она што значи целосно архитектонско определување. Сепак, од вкупно 193 м? истражена површина и изготвената техничка документација на основата, можна е реконструкција на објектот. Врз основа на потврдените вкопани јами во кои била поставувана дрвената конструкција на објектот на просторот кој беше истражен, како и можните протегања на 5идовите на деловите кои веќе беа уништени, можеме да претпоставиме дека надворешните 5идови биле 12 метри долги. Од досегашните согледувања можеме да претпоставиме дека, светилиштето најверојатно е подигнато на постар култен простор. На ваква претпоставка не наведуваат веќе потврдените вкопани во земјата јами каде е изведен ритуал со палење. а лоцирани се во внатрешноста на објектот. Можни се и повеќе простории или доградувања, но со сигурност можеме да тврдиме дека страдал во пожар. Врз основа на движните археолошки наоди најдени на тој простор (пред се фигурините) светилиштето и просторот околу, функционирале во доцниот неолит. Поцелосни и издржани информации за архитектурата на објектот и просторот околу2 него, како и попрецизно временско определување, ќе покажат посеопфатните анализи, а ќе бидат изнесени во друга прилика. Во овој текст ќе бидат опфатени ситуации и согледувања, за кои можеме да дадеме конкретни размислувања и коментари.
Ќе напоменеме дека на целиот истражен простор од објектот, внатре и надвор од зидовите не беше најдено огниште, печка, керамички садови, односно се она што би го определило објектот како простор во кој се живеело.
Но затоа, пак, откриени се повеќе ситуации кои кажуваат за поинаква намена. Помислата дека објектот и просторот околу него жителите на населбата го користеле за култни цели и изведување ритуали поврзани со секојдневието, со сите одбележја на нивната духовна исполнетост се покажа доста прифатлива.
За праисториското население на Балканскиот полуостров и соседните области идејата за формирање на култни центри не е нова. На предкерамичкиот период му припаѓа комлексот Лепенски Вир. Во просторот на Ѓердап откриени се гробови кои документираат сложен погребен ритуал и бројни светилишта со монументални камени скулптури. Грандиозен по замисла, исполнетост и важност е култниот центар на неолитскиот град Чатл Хјуик3 во Анадолија. На раната и доцна фаза на периодот на енеолитот му припаѓаат култните центри во Романија - Кашчиареле4 и Парца.5 Во Бугарија најран и најдолго користен култен комплекс е оној кај Кукова могила“6 и просторот околу7 неа, кај с. Дуванли - Пловдив. Култниот простор започнал да функционира во доцната фаза на младото камено време (периодот на Караново III), а продолжил да живее до средината на енеолитот. Големиот култен комплекс кај с. Долнослав - Пловдив бил користен до крајот на енеолитот, со основани тврдења дека како култен компекс бил формиран во раниот неолит. На просторот на Источните Родопи поврзан со комплексот кај с. Долнослав, истовремено со него функционира и каменото светилиште. кое претставува сложен светилишен комплекс, а културните слоеви упатуваат на користење во крајот на енеолитот.
Сега ќе ги прикажеме и коментираме наодите и ситуациите. кои со сигурност потврдуваат дека објектот е користен како светилиште.
? Срејовиќ Д., 1969; PJZ, 1979, 648.
> Mellaart J., 1967.
8 Dumitrescu V., 1965, II, 215-324; Dumitrescu H., 1968: Stefan Gh., 1925.
> Lazarovici Gh., 1988; Lazarovici Gh., 1989.
6 Филов Б.. 1934, 19, 178; Радунчева A., (во печат).
Radunsheva A., 1991, 107-110.
" Радунчева А.. 1990, 141-150. Во внатрешноста на објектот, би рекле во самиот средишен дел најдена с глава на животно (бик), изработена од глина. ликовно доста реално обликувана. Премачкана е со фина глинена бледожолтеникава маса (1. 1, сл. 1). На задната страна има траги од хоризонтално поставена дрвена греда, на која била аплицирана главата. Недостасуваат роговите, кои претпоставуваме дека биле оригинални, а во пожарот изгореле. Во просторот каде © најдена главата имало поширок вертикален столб премачкан со глина, а врз неа била нанесена истата бледожолтеникава маса со која беше премачкана и главата. На попречната хоризонтална греда која лежела врз вертикалниот столб, најверојатно бил поставен букранионот. Можно е на овој простор да биле аплицирани повеќе вакви глави.
Овој вид наод веќе и е познат на археологијата. Најдени се во некои неолитски куќи на Винчанската културна група.9 Исто така, најдени се и на енеолитската населба кај Кормадин, каде букранионот бил сместен во внатрешноста на куќата во близина на печката, односно покрај самото култно место, прицврстено на греда над Hero.10 Во Гомолава кај Храстово најден е еден букранион во неолитска куќа, заедно со садови на кои се изработени пластични човечки претстави.11 Букраниони се наоѓаат и во конструкциите на куќите и на потиските културни групи.12
Во културната група Гумелница особено се чести моделите на куќи. Ваква појава с потврдена и во Стрелица во Чешка и Тордош во Романија, каде на моделите се наоѓаат и претстави на букраниони над влезот. Теракотната овновска глава од непознат локалитет од археолошката збирка на Музеите на Македонија, букранионот од Винковци кај Хотел, веројатно стоел над влезот на надвратникот на вучедолската куќа.
Дали станува збор за претстава на глава на бик или овен во овој случај нема да полемизираме. Предвид ќе ја земеме нивната култна симболика, а тоа секако е моќта на плодноста и светлината, односно огнот. Врската меѓу овнот - бикот и огнот се темели на целокупниот огнен симбол на се што е живо, па оттаму и на семејната плодност во сите делови на постоењето.
Имено, во времето кога сточарството добива поголемо влијание во формирањето на темелните егзистенцијални услови на човековиот живот, симболите на плодноста ќе добијат нови елементи. Во една сточарска популација персонификацијата на плодноста не е само жената. туку и бикот кој е симбол на оплодувањето и сексуалната моќ, додека жената е симбол на раѓањето.
За разлика од поврзувањето на култот кон земјоделието со култот кон продолжувањето на човечкиот род. претставувањето на припитоменото говедо најверојатно се поврзува со големата и слободна власт на мажот - таткото, водачот и првожрецот на родот и племето. Огромното значење на тој култ се гледа од големото претставување на говедото, поврзано главно со машката фигурина. За широката распространетост на тој култ од најраните периоди на неолитот најдобро говорат наодите од Мала Азија, каде неспорно е претставено нивното учество во различни религиозни обреди.
Во текот на истражувањата се наиде на доста интересна конструкција, оформена од три камења со различни димензии и форми (T. II, сл. 2, 3). Кај два од камењата беа видни траги од обработување. додека третиот беше речен камен. При обидот да ги вратиме камењата во првобитната положба, врз основа на ситуацијата во која беа најдени, констатиравме дека камењата формираат една целина, една композиција и биле во заедничка функција. Најголемиот и најмасивниот камен е правоаголен, од горната страна 3аМа3НСТ, а долниот дел шилест и со тој дел бил прицврстен во земјата. Вториот по големина обработуван камен е плочест, од едната страна конкавен, а од другата конвексен. На горната страна е заоблен и поширок, со вдлабен жлеб на средишниот дел. Неговата форма во многу асоцира на фалус. Додека третиот камен е речен, со јајцевидна форма.
Ако ја земеме предвид симболи- Тѕ 2 ката на каменот, кој поседува МОК —_— a На оплодување, Ке речеме дека смислата за поставеноста и целта на оваа камена конструкција е оплодувањето, односно плодноста.
Необработениот камен е пасивна состојба, амбивалентна, но ако на неа делува небесната или духовната сила, па од него направи довршен обработен камен, тој камен се оплодува. Необработениот камен се смета за двополов, земајќи предвид дека двополноста е совршенство на исконската состојба, кога тој ќе се обработи нештата сега се издвојуваат.
Формата четвртесто ја определува земјата. односно мајката. па оттука четвртестиот камен во композицијата би го определил женскиот елемент. Вториот обработен камен со форма на фалус јасно го определува машкиот елемент во композицијата. Додека, пак, третиот камен со јајцевидна форма, е речен камен. Реката, односно водата е таа која го оформила овој камен. И реката ја има моќта на родност, на смрт и повторно раѓање, обновувањето, а водата како универзален симбол на плодноста и родноста и на овој камен му ја определила моќта на оплодување.
Вака поставени трите камења формираат една целина, каде машкиот и женскиот елемент преку речниот камен - јајце, доаѓаат до потполно соединување.
Со поставувањето на речниот камен кај огништето човекот од Лепенски Вир симболично во куќата ги пренел двата основни елементи од надворешниот свет: каменот и водата. Водата постојано го движи речниот камен и оттаму тој е единствена форма во природата која истовремено е жива и вечна. Силата на водата и на живиот свет во неа се соединуваат во речниот камен. Така, тој лесно прераснува во симбол, всушност, тој во основа е големо јајце исполнето со голема моќ која може да создаде нов живот.
Компонентата на машката паредра постои и во неолитот. Оваа претпоставка ја потврдува една фигурина од Гумелница. со две споени тела со машки и женски сексуални атрибути.
Срејовиќ Д., 1969, 141.
Гарашанин Д.. 1968, 246; Dumitrescu У. 1964, 221. Во Данилската културна група, големо внимание Ке предизвикаат „евоноликите фигури". Мислењата се движат помеѓу тезата дека се работи за специјални симболи на култот на фалусот и тезата за посебно обликувани човечки фигури. Тој култ веројатно имал далеку пошироко поимање на животот и плодноста, од оној што можеле да го изразат женските фигурини во некои други неолитски групи.
Во натуралистичката натуфијанска уметност најдени се мали кипови на човечки фигури, понекогаш и во еротска положба, а сексуалната симболика на столбовите моделирани во форма на фалус е дотолку јасна во нивното магиско-религиозно значење. Наодите од Мароко, предмети со цилиндрична форма со жлебови и изработени во камен, речиси се идентични со нашиот примерок, но се во многу помали димензии. Иако им се припишуваат други намени, за дел од нив со сигурност може да се тврди дека претставуваат фалус.
Биполноста освен кај претставите од праисторијата се јавува, односно продолжува да се развива и во хеленската и хеленско-египетската синкретистичка теософија. Во ориенталната религија сумерскиот бог Енлил е прикажан како господар на ветровите, татко и мајка, која сама раѓа.
Прототипот на ваквата пластика. преку која човекот за првпат ја изразил својата мисла и чувство, во таков симбол и форма прифатлива за праисторискиот човек, која во една позрела форма и потполна содржина ќе ја пренесе во периодот на класичните култури. И во едниот и во другиот случај се работи за симбол, од кој, тој од палеолитската уметност непосредно ја претставува жената како извор на живот, додека тој од помладите протоисториски и историски периоди го зема ликот на жената и за да преку него ја изразува идејата на Marna Матер.
Од друга страна, пак, развојот на овие фигури водат до создавање на куротрофните композиции, кои во себе најпотполно и најнепосредно ги обединува идејата за земјата како Голема Мајка и човекот како нејзино дете. Имено, со натамошната еволуција и општествен развој. а со тоа и на религијата како нејзин сегмент, кога зависноста на човекот од земјата се намалува, плодноста сега ќе добие подруга смисла, смисла на природната репродукција.
Дека смислата, функцијата и симболиката на нашата композиција е плодноста, и тоа сеопштата плодност. во овој случај, дадена со подлабока
» Batovit $,, 1968, Korosec P., 1973; Коговес J. - Коговес P., 1974; PJ7. 1979, 549, 653-654. Елијаде M., 1991, 34; Cauvin J., 1972, 21 и понатаму.
*4Souville G., 1973, 371-378, fig. 4.
25 Gavela B., 1956, 264. Farnell L., 1911, 58.
e Gavela B., 1956, 257.
27 Gavela B., 1956, 260.
*Tasi¢ K. et al., 1979, 405.
симболика ја потврдува и присутноста на уште еден камен во непосредна близина, со поголеми димензии и правоаголна форма (сл. 4, 5). Горниот дел од каменот е обработуван, а на земјата е положен со пошироката страна. Во просторот околу каменот беа најдени повеќе мали женски фигурини (Т. Ill, a, 6, B).
Тие несомнено укажуваат на значењето на фигурините во култот на плодноста и размножувањето на видот.29 Малите фигурини како инструмент на приватниот, односно семејниот култ, носени се на овој заеднички култен простор и се користени при изведувањето на ритуалот.
Како одбележје на една постара општествена организација, стилизираните фигурини во оваа пригода покажуваат реминисценција на матријархатот, а тука се користени при изведување на ритуали поврзани со култот на земјата, како универзален принцип на сите нешта, односно животот како непрекинат процес на раѓање и умирање.
Дека градбата била користена за изведување ритуали и имала култна намена, зборува и ситуацијата на која се наиде по северната страна на
2? Гарашанин Д., 1968, 249. објектот, каде сметаме дека бил и влезот. Се наиде на простор прекриен со тенок слој од бледожолтеникава глина. Под овој слој имаше дебел слој од гареж, а на дното беше најден обработуван, речиси квадратен камен со мали димензии. Слична ваква ситуација беше констатирана и на јужната страна, каде под слојот од бледожолтеникава глина со кружна форма се наиде на дебел слој од гареж во кој се најдени и две мали оштетени фигурини. Во близина на овој простор, во ископана јама, горен е силен оган од кој е зачуван дебел слој гареж и пепел (20 см), а потоа со истата земја јамата повторно била пополнета.
Во сите три случаи е пален силен оган, а огнот и пламенот се во функција и моќ на исчистување и осветлување. Во овој случај, самото горење е изведено во утробата на земјата, а ќе забележиме дека самиот чин е поврзан со култот кон мајката-земја, како извор на се што е живо, односно на плодноста и обновата.
Во Вучедол при ископувањата е наидено на две вкопани ниши, каде на подот е најден дебел слој од пепел и гареж и фрагменти од искршен сад. Обликот и големината на овие простории, како и на материјалот кој во нив е најден. покажува дека станува збор за места со култна намена, каде пред религиозниот симбол (птица, консекративни рогови) е вртен одреден ритуал.
Вкопувањето на двете одаи во земјата е важен доказ дека во нив е вртен мистичен култ со хтонско-аграрен карактер.
И во овој случај како, и кај нашите ситуации, религиозната креативност не го оживува само смпирискиот феномен на земјоделието, туку мистеријата на раѓањето преку смртта и повторното раѓање, поистоветено со ритамот на вегетацијата.32
Дека објектот кој беше цел на нашето истражување е со култна намена, каде се изведувале ритуали, ни потврдува и најдениот обработуван горски кристал (Т. Ill, г). Најден е во гарежот при силното горење на северната страна, кај влезот на објектот.
Кристалот со својата симболика на прозирност и чистота, како преоден слој од ВИДЛИВОТО КОН невидливото, земен како симбол на мудроста и претскажувањата и таинствената моќ со која е обдарен човекот, повеќе е од очигледно дека предметот е користен за вакви (магиски) цели.
Сите овие наоди и ситуации и уште некои за кои не зборувавме, јасно кажуваат дека објектот и просторот околу бил користен за изведување ритуали и магиски активности, во кои учествувала целата заедница, или биле од особено значење за заедницата, а се во функција на култот на плодноста.
Cpejosuh Д.. 1957, 132. Schmidt R. R., 1945, 36.
Според A. Радунчева, промените кои со текот на милениумите Ке Настанат во економските и социјалните структури на општеството, забележително ќе се одразат и во развојот на населбите. Се појавуваат светилишни центри и комплекси од храмови, определени да ја одбележат единствено култно - ритуалната потреба на луѓето. Пантеонот на праисторискиот човек постепено се обогатува и особено се усложнува.33
Додека, пак, Д. Срејовиќ вели дека, иако шестиот милениум пред н. е. е период на стабилизирање на неолитските култури во југоисточна Европа, сепак смета дека никаде на овој простор не се откриени светилишта, освен една градба во Неа Никомедија која поради нејзината големина и положба, се претпоставува дека е светилиште. За куќите од Македонија (Породин, Маџари, Зелениково) во кои се пронајдени печки покрај кои стоеле и богато украсени керамички столови, а понекогаш и глинени модели на куќи, како и за доста поскромните модели на куќи од Тесалија и Подунавјето, смета дека се доказ за сакрализирање не само на местото на кое се готви храната туку и целата куќа, односно дека домаќинствата стојат под заштита на одредено куќно божество. Петиот милениум пред н.е. е период на најголем процват на неолиските култури, но и понатаму смета дека значајни иновации на религиозен план нема, единствено што традиционалните елементи на религиозниот живот појасно се оформуваат и намножуваат. Светилишта не се документирани, а култот и понатаму с врзан за домаќинството, посебно за одаите во кои се чува и меле житото или подготвува храната.34
Сепак, ќе мора да прифатиме дека во развојот на неолитските култури, се случувале промени и во севкупното живеење, кое неминовно ќе доведе до развој и продлабочување на духовните потреби на човекот. Сега тие ќе добијат поопределени димензии, како и потреба да се изведуваат на определен простор и објект со конкретна за таа цел намена, со што ќе се оформат култни простори и светилишта. Trajanka Jovčevska Museum of Veles
SHRINE TO THE CULT OF FERTILITY
The site of Zuniver, v. Izvor
Белешки
- Во Археолошка карта на Македонија. Скопје 1996, 77, определен е како локалитет од периодот на неолитот, а се споменува и кај Грбиќ M., 1954, 107. и Јосифовска Драгојевиќ Б., 1966, 113. ↩
- Vasié M. M.,1936, 50-52. ↩
- Јовановиќ Б. - Глишиќ J., 1961. 130; Гарашанин Д.. 1968, 253. ↩
- Јовановић Б. - Глишић Ј., 1961, 134; Нађ Ш., 1950, 404. ↩
- Јовановиќ Б. - Глишиќ J., 1961, 136; Childe V. G., 1949, 126. ↩
- Јовановин Б. - Глишин J., 1961, 138; Childe V. G., 1929, 30 51.16. ↩
- Canes B., 1999, 15-22. ↩
- Hoti M., 1989, 35, T.3, sl. 1. ↩
- Tasié N. et al., 1979, 141. ↩
- Mellaart J., 1965, 31. ↩
- Mellaart J., 1967. ↩
- Култот на плодноста покажал голема жилавост и истрајност низ историјата. никогаш не позастанувајќи, само менувајќи го својот лик. Можеме да го следиме преку Крит и Микена до класична Грција. Божиците како Деметра водат потекло уште од праисторијата. Некои од нив го задржуваат својот лик на плодносни. добронамерни божества (Деметра) на кои им се принесува овошје, житарици и мед, оставајќи ги на земја пред нивната света карпа. (ANTON.LIB.19) се кажува дека на Крит била пештера во која Реа го родила ЅеВе никој дали тоа бил бог или смртник не смеел да влезе внатре; Milicevi¢ M., 1987, 110. ↩
- Gavela B., 1953, 104. ↩
- Elijade M., 1991, 41. ↩
- Радунчева A., 1999, 140. ↩
- Cermanovié Kuzmanovié A. - Srejovié D, 1992. ↩
Summary
Shrine to the Cult of Fertility
The site of Zuniver is located at 200 m. to the east of the village Izvor. It is situated on a mild slope descending to the right bank of the IzvorCica river.
The building that was subject of our archaeological researches and the accomplishments of the excavations have led us to a notion that the structure and the area around were not intended and used for dwelling, but their use was as cult place for performing ritual activities.
An animal head was discovered inside the structure, better to say, in its very centre. The head made of clay showed rather realistically modeled anatomy and it was coated with fine pale yellowish clay substance. Traces were visible on its back side of a wooden pole to which the head must have been attached.
Finds of this kind were already known in the archaeological science, They have been found at several archaeological sites. The cult and symbolism of this find certainly lies in the fertility and light, that is, the fertility of the family. In a stock-breeding community woman was not the only personification of fertility. Bull was also a symbol of insemination and sexual power, whereas woman symbolized giving birth.
Three big stones were discovered in one of the trenches, two of which have obviously been treated. One of them is in triangular form, the other shapes a phallus and the third one is an oval river stone. In the way they were laid the three stones formed a unit, in which the male and female elements become completely united through the river stone - the egg.
In the ages to come this prototype of plastic art, through which man started to express his feelings and contemplation in a form acceptable to the Neolithic men, would be transferred to the art of classical cultures in a more advanced form and within a more thorough concept. Alongside with the evolution, the social development and the advancement of religion as its inseparable segment, the dependence of human on the earth gradually diminished and fertility obtained other dimension, that is, the aspect of natural reproduction.
The discovery of one bigger rectangular stone close to the three others was confirmation that the essence, intention and symbolism of the three stones correspond with fertility, more precisely, fertility in general sense, in this case expressed in more profound philosophical concept and symbolism. Several small female figurines were found in the area around the big stone. These figurines as instruments of the private, i.e., family cult must have been brought to this common cult place and used for performing a ritual.
On the north side of the structure, where once was the entrance, a thick layer of soot was discovered underneath a thin layer of light yellowish clay. A small flaked stone was found under the soot. The situation was about the same on the south side, where two damaged small figurines were uncovered in a thick layer of soot, under a layer of light yellowish clay in round form. A pit was dug nearby, in which big fire must have burnt, since a thick layer of soot and ashes was preserved inside. The pit was later filled with earth.
In all three cases big fires were lit and they all burnt inside the ground. The act itself is associated with the cult of the mother-earth as source of life, fertility and revival.
On the north side near the entrance a treated rock crystal was found. Taken as a symbol of wisdom, omen and mysterious powers the man is endowed with, this object was certainly used in performing the rituals.
All these finds and situations point out clearly that the structure and the area around were used for performing magic and ritual activities related with the cult of fertility, in which the entire community must have taken part.
Библиографија
- Археолошка карта на Македонија, Скопје 1996.
- Batovic 5. 1968, Problem Кика phallosa и danilskoj kulturi, Diadora 4, Zadar
- Cauvin J., 1972, Reigions néolithiques de Syro-Palestine; documents, Paris
- Cermanovi¢ Kuzmanovic A. - Srejovic¢ D., 1992, Leksikon religija i mitova drevne Evrope (neolitska religija), Beograd
- Childe Y. G., 1929, The Danube in Prehistory, Oxford
- Childe V. G., 1949, Laude de la civilisation europeenne, Paris
- Dumitreseu V., 1964, — Figurines from Gumelnita, Antiquity 36/144, London
- Dumitrescu V., 1965, — Principale rezultate ale primelor dua campanii de sapaturi din asezarea neolitica tirzie de la Casciarele, SCIV, II
- Dumitrescu H., 1968, | Unmoledesanctuaiere docuvert dans la station eneolithique de Cascioarele, Dacia XII
- Elijade M., 1991, Istorija verovanja i religijskih ideja, Beograd
- Farnell L. R., 1911, Greece and7 Babylon: A Comparative Sketch of Mesopotamian, Anatolian and7 Hellenic Religion, Edinburg
- Филов B., 1934, Надгробни могили при Дуванлиј, Пловдивско, Софија
- Гарашанин Д., 1968, Религија и култ неолитског човека на централном Балкану, Неолит централног Балкана, Београд
- Gavela B., 1953, Antiéki kult Негова Kao naslede praistoriskog drustva, Ziva Antika Ш, Skoplie
- Gavela B., 1956, Magna Mater kao pojam i likovni izraz, Ziva Antika VI, Skoplje
- Грбиќ M., 1954, Археолошки наоѓалишта во Македонија, гмкд 1- 9, Скопје
- Hoti M., 1989, Novi nalazi konsekrativnih rogova па Vuéedolu, Opuscula Archaeologica 14, Zagreb
- Јовановиќ Б. - Глишин J., 1961, Енеолитско населје код Кормадину, Ciiapunap Н.С. XI, Београд
- Јосифовска-Драгојевиќ B., 1966, Извештај за археолошкото рекогносцирање по долината на Среден Вардар, 3АМ1 IV7 - V, Скопје
- Lazarovici Gh., 1988, Venus de Zanau despre credintele si practicile magicoreligiose, Acta musei porolissenisis, Zlau
- Lazarovici Gh., 1989, Das neolitische Heilidtum von Parta, Varia archaeologica Hungarica П, Budapest
- KoroSec P., 1973, Interesantan nalaz iz danilsko - hvarskog kulturnog kruga, Diadora 6, Zadar.
- J. KoroSec - KoroSec P., 1974, Bribir i njegova okolica u prapovijesno doba, Diadora 7, Zadar
- Mellaart J., 1965, Earliest civilizations of the near East, London
- Mellaart J., 1967, Çätal7 Hüyuk, A neolitic Lown in Anatolia, London
- Milicevié M., 1987, Tum stygio regi nocturnas incohat aras (VERG. aen.6.252), Opuscula archaeologica 11, 12, Zagreb
- Hab Ill., 1950, Гомолава кај Храстова, Сшаринар Н.С. VII-VIII, Београд Praistorija Jugoslavenskih Zemalja, Sarajevo 1979
- Радунчева A., 1990, Скални светилиша от каменно - медната епоха B Источните Родопи, Il, XVII
- Radunsheva A., 1991, Kurzer vorlanfiger Bericht uber die Ausgrabungen in Dolnoslav - Die Kupferzeit als historische Epoche, Bonn
- Радунчева А., 1999, Праисторически култови центрове в Тракијската низина. Годишник на археологическија музеј Пловдив, ки. |К
- Радунчева A., Отново за Кукова могила и рајона на c. Дуванлиј, Пловдивско, Археологија (во печат)
- Canes B., 1999, Теракотна глава на овен од археолошката збирка на Музејот на Македонија, Масеԁ. acta archaeol. 15, Скопје
- Schmidt R. R., 1945, Die Burg Vucedol, Zagreb
- Souville G., 1973, Les pieces a gorge du neolithique nord — afticain, Essai tiypologique et chronologique, ACTES du Ville congres international des sciences prehistoriques et protohistoriques, Beograd
- Cpejosnh Д., 1957, Критско-микенски симболи у баденско-вучедолској култури, Жива Антика VII-1, Скопље
- Срејовиќ Д., 1969, Лепенски Вир, нова upauciiopujcKa култура у Подунављу, Београд
- Stefan Gh., 1925, Les fouilles de Cascioarele, Dacia И
- Tasié N. - Dimitrijevicé S. - Jovanovic B., 1979, Postanak eneolitskih kultura, Praistorija jugoslovenskih zemalja I, Eneolit, Sarajevo
- Vasié M. M., 1936, Preistoriska Vinéa И, Beograd