Macedoniae acta archaeologica 15 (1999) · стр. 261–268

Релјеф на Митра од Зрновци

Илустрација, стр. 261

На 8 км оддалеченост, јужно од градот Кочани, во подножјето на

планината Плачковица. е сместено с. Зрновци. Во него, во дворот на Лазар Глигорв, е зачувана една мермерна плоча со релјефна претстава. Ја довлекле поројници од силен дожд. но била свртена со лице кон земјата. Кога случајно е забележано дека е релјефно обработена од едната страна, денесена си се наоѓа во Одделението за заштитаи презентација на спомениците на културата при библиотеката "Искра1 во Кочани.

Изработена е од бел мермер, со правоаголна форма, на горниот дел со благо нагласен лак, а со димензии: 36х37х4 см. Оштетена е на долниот дел, а сосема малку и во горниот лев агол (Сл. 1). На зачуваниот дел е претставена сцена на Митра во моментот на жртвувањето на бик, а лево и десно се претставени дадофорите.

Во недостиг на долниот дел од плочата, претставената содржина може да се подели во две зони: горната зона го симболизира небесниот свод, а во централната е илустрирана шаблонизирана претстава од ритуално убивање на бик. Небесниот свод го претставуваат бистите на Сол и Луна во горните агли од плочата. Сол е на левата страна, со седмокрака радијална круна на главата.2 зад неговото десно рамо се претставени камшик и глобус. На десната страна е Луна, на рамениците ѝ е претставена полумесечина. И Сол и Луна носат наметки закопчани на десната страна со аграфи. Соларните божества на митраистичките релјефи обично се дадени надвор од пештерата, а овде се дадени под лакот, во рамките на главната сцена. Аналогија за ваквото претставување во иконографијата на оваа тема наоѓаме во релјефот од Св. Николе.3 Но на релјефот од Зрновци тие се издвоени со по четири звездички од главната претстава. Можно е тие само да ја одделуваат главната сцена, но не е исклучена можноста да имаат и определено симболично значење4 (Цртеж).

Сл. 1 Култна икона од с. Зрновци, Кочанско
Сл. 1 Култна икона од с. Зрновци, Кочанско
Илустрација, стр. 263

Ритуалниот чин на тавроктонијата го зазема централниот простор на плочата. Митра е предаден со левата нога налегнат врз бикот, а десната му е испружена кон земјата. Со левата рака го држи бикот за муцката, а со десната му зарива нож во вратот. Тој е облечен во кус хитон, а преку левото рамо му е хламида, закопчана на десното рамо со аграфа, и развиорена на грбот. Носи фригиска капа, а на челото му се извлечени кадрици коса. Хитонот му е препашан со ремен на кој е прикачена капија за нож. Поставен е во полупрофил, со поглед вперен на местото каде што според иконографијата треба да биде претставен гавранот, за да му ја соопшти веста за почетокот на жртвувањето.5 На овој релјеф гавранот не е прикажан, но погледот на Митра јасно го навестува неговото невидливо присуство. Со тоа, и покрај отсутноста од релјефот, тој сепак добива активна улога во самиот чин. Аналогија за вакво претставување се наоѓа во релјефот од Руше. Мал е и бројот споменици со претставен гавран и поглед на Митра упатен кон него, а не кон верниците. Такви примери има во: Билјановце, Текија, Мочиќ и Солин,7 а кај поголемиот број споменици Митра гледа во верниците и, на тој начин, е во директна врска со нив.8

Илустрација, стр. 264

Дадофорите се облечени како и Митра, само се помали од него и немаат нож, туку в раце држат запалени факли. Од десниот дадофор се зачувани само главата и десната рака, во која држи високо кренат факел пред главата на бикот. Главата му е предадена анфас. Левиот дадофор е претставен во полупрофил, со десната рака држи хоризонтално поставен факел, а левата ја подава кон бикот. Стопалата се оштетени, не се гледаат, но нозете во колената му се превиткани, така што оддаваат впечаток на движење. Тој нема индиферентен однос кон самиот чин, туку со акцијата е директно поврзан со тавроктонијата. ЈБ. Зото-БИК, во своите истражувања, издвојува многу мал број релјефни икони каде што дадофорите имаат активна улога и тоа од: Текија,9 Јањево10 и Птуј,11 а таков е и релјефот од Св. Николе.12

Сите претставени фигури во главната сцена се моделирани со големо внимание, со нагласени детали на лицата, косата, набори на облеката, нагласени мускули на телата и во сето тоа доминираат складниот облик и пропорциите на фигурите. Во недостиг на долниот дел од плочата, нема податоци за придружните атрибути на тавроктонијата, (змија. скорпион, пес), ниту пак за тоа дали постоел долен фриз, како во иконите од Јањево или од Пирот, а горен и странични фризови нема. Нема ни запис за можниот дедикант. Споменикот од Зрновци, судејќи по ликовните претстави, спаѓа во типот релјефни икони, а по обликот припаѓа кон типот правоаголни плочи што се вертикално обработени и лачно завршени на горниот крај, според класификацијата на Jb. Зотовиќ.16 Според дадената иконографија на релјефот, јасно се детерминира неговата припадност кон релјефните плочи со претстава на еден ориентален мистичен култ, односно претстава на богот Митра.

Илустрација, стр. 265

Релјефот не е осамен пример за почитување култот кон Митра. Најблиски просторно, а и според определени иконографски елементи, му се: релјефот од Св. Николе;17 еден фрагмент од Велес; во Куманово е регистрирано присуство на митраистички споменици: во Скопје се наоѓа една заветна ара (за која нема сигурен податок дали потекнува од овде или е донесена од Куманово); во Прилеп е регистриран митреј (денес наполно уништен); ! JarbeBo; с. Радеш Кај Пирот; Текија“ и др.

Старите автори не ни кажуваат речиси ништо за ова почитување. Плутарх не известува дека пиратите што биле победени од Помпеј принесуваат чудни жртви и практикуваат тајни обреди, а Лактиниус Плацидус дека овој култ фригијците го преземаат од Персијанците, додека Римјаните од Фригијците.“

Култот кон Митра во Римското царство се забележува по 67 год. пр. н. е., а поголем замав зема од крајот на I век, за да опстане речиси до крајот на IV Вех.

На балканскиот простор продирал и се ширел паралелно со процесот на романизација.

НН. Вулив, Споменик LXXVII, 1934, 71, бр. 7.

" 3. Белдедовски, н.д., 75-82, Сл. 2, pr. 1.

18 Н. Вулић, Антички споменици наше земље, Споменик ска LXXV, Београд, 1933, 17- 18, бр. 33; Љ. Зотовић, н.д., 18.

"“ Н. Bynuh, Споменик LXXVII, 1934, 64-75; М. Koxuh, Нови трагови Митрина култа у Јужној Србији, гснд XII, Скопље, 1932, 1-10; Љ. Зотовић, н.д., 15.33; З. Николовски, Споменици на митраизмот во Кумановско, Музејски гласник, Куманово, 1994, 27-40. “9 М. Koxuh, н.д., 9-10; Jb. Зотовив, н.д., 69.

Н. Вулић, Споменик XCVIII, 1941-1948, 52, бр. 106; Љ. Зотовић, н.д., 27-28, бр. 31, Сл. 7. Н. Вулић, Митрин рељеф из села Радеша код Пирота, Споменик ска LXXVII, 1934, Исто, 70, бр. 6; М. Грбић, н.д., 81-82; Љ. Зотовић, н. д., 74, бр. 96, Сл. 17. Ширењето на култот одело преку два центра: источен и западен. Во источните провинции тоа одело по линијата на подунавскиот лимес. " Во нив се пронајдени голем број култни слики што се одликуваат по својата димензија,28 поради што се претпоставува дека биле наменети за украсување на семејни простории.29 а најчесто репродуцираат една веќе формирана иконографска претстава.30

Спомениците од источната група се широко распространети во сите источноримски балкански провинции: Тракија, Македонија, Долна Mesnja, Дакија, Горна Мезија и Долна Панонија.".

Релјефот од Зрновци е длабок, складно изведен, со нагласени детали, што наведува на вешт мајстор кој добро ја познава потребната иконографија. При споредба со аналогни релјефи, се забележуваат сличности особено во елементите што отстапуваат од веќе дадената иконографска шема. презентирана од Jb. Зотовиќ.32 Такви се иконите од: Св. Николе, Куманово, Јањево, Радеш, Текија. Тоа нѐ наведува на заклучок дека иконите од споменатите места. вклучувајќи ја тука и иконата од Зрновци, се работени под исто влијание и очигледно се плод на источното влијание.

Отстапувањето од дадената иконографија, но и фактот што скоро сите досега објавени митраистички споменици на просторот на денешна Македонија се лоцирани источно од р. Вардар, асоцира дека постоела некоја локална мајсторска работилница што изработувала споменици по желба на верниците. Култот кон Митра бил проширен од војниците по целата должина на границите на Царството, а бил почитуван истовремено и од високи функционери и владетели, но и од робовите кои биле насекаде. во јавните служби и приватните домови.33

Како дедиканти, пак, според вотивните записи во источноримските провинции, многу често се појавуваат: робови, ослободеници или романизирани староседелци што се наоѓале во управната служба на провинцијата или царината. додека војничките завети се релативно ретки. Ретки се, исто така, и заветите оставени од свештеници или од редовите на религиозното братство.34 На споменикот од Зрновци му недостига запис за дедикантот. Затоа, во недостиг на цврст доказ, неговото потекло го бараме и во двете прифатени варијанти.

Кочани, според својата местоположба, се наоѓа на границата помеѓу провинциите Македонија и Тракија.35 Тоа дозволува дедикантот да го бараме во припадниците на царинските службеници. Причината, пак, неговото потекло да го бараме во редовите на војската е утврденото доцноантичко градиште,36 а и регистрираната делница од патот што води од Астибо по Брегалница, која минувала покрај Зрновци." A по реформите на Диоклецијан, дел од војската била повлечена од лимесот и разместена низ внатрешноста, во утврдувањата вдолж позначајните патишта.

Според вотивните записи, крајот на II и целиот Ш век е време на најинтензивно почитување на овој култ. Тоа е, наедно, и времето кога масовно се прифатени дуалистичките теолошки начела на постојана борба помеѓу силите на доброто и злото, што претставува основа и на овој култ.

Датирањето на релјефот само врз основа на стилските одлики со помошта на аналогните примери, а во отсуство на нишан податок, е отежнато. Но, и покрај тоа, сметаме дека неговото настанување би можело да се вклопи во интервалот од крајот на Џ и целиот Ш век, времето на најинтензивното почитување на култот.

И покрај засега оставените делумно отворени прашања, овој релјеф претставува уште еден документ за застапеноста на односниов култ, а не ја исклучува ни можноста од постоење на митреум во околината на Зрновци. llinka Anastasova Library "Iskra", Kotani

Илустрација, стр. 268

A RELIEF OF MITRA FROM ZRNOVCI

Белешки

  1. Лицето што ја открило плочата ја пријавило кај Кирил Трајковски и, по негова препорака, е донесена во Одделението за заштита и презентација на спомениците на културата во Кочани, за што уште еднаш му благодарам. ↩
  2. E. Cumont, Les religions orientales dans le paganisme romain, Paris, 1929, 272. Toj Bo Toa гледа митолошко значење. ↩
  3. 3. Белдедовски. Митраистички споменик од Св. Николско, Масеԁ. acta archaeol. 6, Скопје, 1983, 77, Сл. 2, Црт. 1. ↩
  4. ЈІ. Јованова, Споменик на култот на дунавските коњаници, Масеԁ. acta archaeol. 14, Скопје, 1906, 163. Како кај оловните икони. 5 М. Цуњак, Митраизам и хришћанство, Гласник LXI 3 (Службени лист Српске православне цркве), Београд, 1980, 61. ↩
  5. Jb. Sorosuh, Митраизам на Тлу Југославије, Београд, 1973, 89-90. ↩
  6. Исто, 89-90. ↩
  7. Исто. 90. ↩
  8. Исто, 74, бр. 96, Сл. 17; Н. Вулић, Антички споменици наше земље, Споменик ска LXXVII, Београд, 1934, 70; М. Грбић, Одабрана грчка и римска пластика у Народном музеју у Београду, Београд, 1958, 81-82. ↩
  9. Н. Вулић, Антички споменици наше земље, Споменик сан XCVIII, Београд, 1941- 1948, 52, бр. 106; Jb. Зотовив, нид., 27-28, бр. 31, Сл. 7. ↩
  10. Белдедовски, н.д., 77, Сл. 2, Црт. 1. ↩
  11. Н. Вулић, Споменик XCVIII, 1941-1948, 52, бр. 106; Љ. Зотовић, н.д.. 27-28, бр. 31, Сл. 7. ↩
  12. Исто, 82. ↩
  13. М. Koxuh, н.д., 1; Jb. Зотовиќ, нд., 43. ↩
  14. Исто, 130 285 Б. Сарија, Развитак Митрине култне слика у дунавским областима, Старинар, III, ↩
  15. Београд, 1925, 49. ↩
  16. Th. 3orosuh, н. д.. 82. ↩
  17. Исто, 88. ↩
  18. Исто, 132. ↩
  19. Исто, 88. ↩
  20. Cumot, н. д., 139. 3 Ф. Папазоглу. Македонски градови у римско доба, Скопје, 1957, 83, 93. ↩
  21. A. Керамидчиев во: Археолошка карта на Република Македонија, Tom II, МАНУ4 - Музеј на Македонија, Скопје, 1996, 175. ↩
  22. В. Лилчиќ, Античка патна мрежа, Археолошкта карта на рм, Том 1, Скопје, 1994, 116. “И. Микулчиќ, Скопје со околните тврдини, Скопје, 1982, 57. ↩

Summary

A Relief of Mitra from Zrnovci

In the village of Zrnovci located 8 km to the south of Koéani, at the foot of the Plackovica mountain, a marble plaque has been preserved in the yard of Lazar Gligorov. The plaque executed in relief technique is of rectangular form, slightly arched at the top and damaged at the bottom, measuring 36 x 37 x 4 ст.

The preserved part depicts god Mitra flanked by dadophores that hold burning torches in their right hands. Besides the bust of Mitra are rendered Sol and Luna with their attributes, partitioned from the main scene by four stars each. It is not known whether there was frieze at the bottom, since the other edges do not have any. Concerning the depiction, it belongs to the type of relief icons, while by the form, it is classified among vertical rectangular plaques with arched top.

This Oriental cult was spread in the Balkan territories alongside with the Romanization. Its dissemination was going on through two main centres: eastern and western. In the eastern provinces it was transferred along the route of the Danubian limes.

The relief from Zrnovci, following certain iconographic elements, shows manifest eastern influence. It is proportionally executed in high relief, which indicates the skill of the creator. In that sense, the possibility of some master's workshop acting in these areas should no be excluded. Arguments in favour of this assumption are certain variations from the already adopted iconographic scheme, which can also be seen on other analogous objects from Sveti Nikole, Kumanovo, Rade§ and Tekija, as well as the fact that all reliefs of this kind recognized in Macedonia have been found east of the Vardar River. In eastern provinces this kind of monuments were frequently dedicated by officers of the customs service or administration of the province, although there are oaths of soldiers. In absence of written data, we look for the origin of this relief in these two possibilities. The location of Ko€ani at the border between Thrace and the province Macedonia also supports the thesis about customs’ officers. A fortified settlement recognized on the confirmed route of the road running from Astibo along the Bregalnica (in v. Zrnoyci) makes possible the second variety, as well.

Taking into consideration that the close of the 2nd and the entire 3rd century was the time of most intense worship of this cult and respecting the dualism principles in general, as well as the given dating of analogous icons supported by written evidence, this relief is attributed to the same span at the end of the 2nd and the 3rd century.