Macedoniae acta archaeologica 15 (1999) · стр. 251–260

Стакина Чешма - керамички наоди

Валандовската Котлина е мала географска целина, позната под името Бојмија. Во овој регион владее средоземна клима со топли лета и благи зими. Расположена во долниот тек на р. Вардар, оваа котлина секогаш имала улога на значајна сообраќајна врска. Покрај стариот пат, т.е. денешниот автопат, кој ги поврзувал значајните антички населби Скупи, Стоби, Тесалоника, низ неа минувал патот кој преку Дојран ја поврзувал со егејскиот брег, а преку Струмица одел патот кон областа на средна Струма. На овој начин Валандовската Котлина била поврзана со сите значајни антички населби. Од друга страна, поволните климатски услови, плодноста на почвата исто така претставувале добар предуслов за развој на повеќе значајни населби уште во железното време и античкиот период, за што сведочат археолошките наоди од локалитетите Зелениште. Стакина Чешма ити.1 Со повремените археолошки истражувања и рекогносцирања од страна на рззск од Скопје и Археолошкиот музеј, во самата населба2 се откриени археолошки остатоци од архајскиот до доцноантичкио период, што зборува за континуиран живот на населбата. Со истражувавањата од 1972 до 1974 година од страна на рззск. евидентирани се делови од повеќе објекти со мозаични подови. На локалитетот Стакина Чешма се откриен дел од објект, при што нецелосно се истражени шест простории со мозаични подови. ОД 1987 година Музејот на Македонија продолжи со ископувањата на овој објект. Во новооткри-ениот дел се евидентирани четири простории со различни видови патосување и еден базен, полукружно затворен од северната страна. Обложен е со хоросан малтер и мермерни плочи. Џидовите се градени од кршен камен врзан со малтер. Констатирани се два културни слоја. Првиот културен слој е битно деструиран од рецентни копања, поради што не може со сигурност да се дефинира. Вториот, односно постариот хоризонт почнува од околу 1,95 до 2,14 м. и содржи имбрекси, тегули. подвижни наоди, парчиња прозорско стакло, од фрескодекорација. Од архитектонските остатоци се зачувани зидови во височина од околу 0.60 м и мозаични подови на длабочина од околу 2,14 м. Мозаиците се работени во опус сектиле и опус тесселлатум. Оваа стратиграфска ситуација може да се следи само во дел од просторијата 2. Објектот не е целосно истражен и границите не се дефинирани, меѓутоа јасно е дека се работи за поголем луксузен објект, веројатно римска куќа (можеби палата), која настанала во доцниот Ш или почеток на ГУ век, т.е. во времето на крупните промени во стопанството на Римската империја, во периодот кога е во ек процутот на градовите, се градат раскошни куќи, вили, бањи итн.3 Од археолошките наоди од оваа куќа најголем дел отпаѓа на керамичкиот материјал. Зачувани се, главно, фрагментирани керамички садови, два железни ножа, една бронзена нитна, копец и неколку бронзени монети. Најголем дел од наодите се најдени во просторија 1, каде штосе најдени и доста животински коски и

Илустрација, стр. 252

Најпрво ќе се задржиме на црвената керамика, датирана во Ш-ГУ век. Садовите се изработени од глина со средна фактура, со црвена боја без премаз. Од оваа група садови се зачувани неколку држалки од разновидни садови со инв. К-87-8,К-88-34,К- 90-10 (Сл. 1). Од горната страна држалките се украсени со канелури. Држалката со дел од венец, припаѓа на поголем сад со инв. К- 3. М. Шурбановска, Римска куќа (палата) во Баландово, Масеԁ acta archaeol. 13, Скопје, 88-1, од црвена глина со средна фактура. Венецот е хоризонтално зарамнет и извиен, украсен со брановидни линии и отисоци од прст. Садот со инв. К-87-3 има широк венец, орнаментиран со брановидни линии, а телото е украсено со пластични прстени (Сл. 2). Дел од вратот со зачуван венец од бокал со инв. К-88- 14, од бледоцрвена печена глина и дел од амфора (Сл. 3). Од поголема паница со инв. K-88-12 е зачуван дел од венецот, потоа дел од помасивен сад со инв. K-87-14 (Сл. 4). Сличен материјал се наоѓа помеѓу материјалот од локалитетот Исар - Марвинци, датиран со монети во Ш век“,4 од доцноримските гробови во Скупи.5 Директни аналогии нема, меѓутоа - јасно е дека се работи за доста чести форми популарни 3a II-III] век, кои се среќаваат и во IV век. Со мал број е застапена црвенопечената печатена керамика, од која се издвојуваат два фрагмента од помали садови изработени од фина црвена глина (Сл. 5). Првиот фрагмент е украсен со втиснати и печатени орнаменти, датиран во IV век. Аналогно се среќава помеѓу керамиката најдена при ископувањето на една римска вила во с. Кралев Дол (Пернишки округ) во Бугари-6 ја. Вториот примерок е поширок зарамнет венец од мало сатче, украсен со печатени геометриски орнаменти. Керамички садови од овој тип или имитација на terra sigilata има помеѓу материјалот од

Илустрација, стр. 253

споменатата била во с. Кралев Дол, потоа од една римска вила во Сирмиум",7 Стоби“,8 Марвинци9 датирани во Ш-ГУ век. Помеѓу другиот материјал е најден сосем мал дел од сад изработен од бледоцрвена глина (Сл. 6). На него е втиснат орнамент што асоцира претстава на око. Садот нај-веројатно припаѓа кон групата антропоморфни садови, кои се јавуваат во мал број. Слични претстави наоѓаме на една ваза од вилата во Сирмиум, датирана во II век.10 Орнамент сличен на овој се има зачувано и на држалката што припаѓа на групата садови од сива terra sigilata. Антропоморфните и зооморфните садови обично се во форма на чаша или пехар. Поради нефункционалноста во секојдневната употреба. обично имааат вотивен карактер и се користат во верските обреди поврзани со култот на божеството на кое му се посветени. Хронолошки одат од I-V век. Во поголем дел зачувани се фрагменти од сивата керамика или имитација на terra sigilata. Зачуваните фрагменти се изработени од квалитетна сива глина со тем-

Илустрација, стр. 254

носив до црн премаз Држалката со инв. К-87-12 припаѓа на висок сад. ОД горната страна е канелирана, на завршокот е украсена со отисоци од прст. Скоро идентичен примерок се среќава помеѓу керамиката од Исар - Марвинци,11 датиран во IV век. Дргите делови од дна и венци припаѓаат на мали паници. Во групата полуксузна и квалитетна керамика спаѓаат и садовите украсувани со печатени и релјефни орнаменти (Сл. 7). Зачуваните делови главно се од паници и чинии. Работени се од сива глина, премачкани со фин темносив до црн премаз, кај одделни примероци со метален сјај. Украсувани се со печатени или релјефни орнаменти. Мотивите се растителни и геометриски, на некои примероци се користат заедно. Најпрво ќе се задржиме на неколку чинии и паници, т.е. на зачуваниот дел од венецот, кој обично е широк, хоризонтално зарамнет и извиен. Надворешниот раб кај паницата со инв. К-90-1 е лачно засечен. украсен со канелури што ја следат линијата и со концентрични кругови. На сличен начин е украсен и следниот примерок со инв. К-88- '' B, Соколовска, 1986, 46-47,

Илустрација, стр. 255
Сл. 9 ди, В. Соколовска ја датира во IV7
Сл. 9 ди, В. Соколовска ја датира во IV7

19. Надворешниот раб од венецот е украсена со отисоци од прст, канелури и концентрични кругови. На ист начин се украсени и следните фрагменти: Држалката со инв. К-87-5 припаѓа на поголем плиток сад од квалитетна сива глина, премачкана со темносив премаз (Сл. 8). Во средината има орнамент што асоцира на претстава на око, околу него има растителни и геометриски орнаменти. Сличен примерок од држалка е најден на локалитетот Исар кај Марвинци (Сл. 9). Кон истиот тип држалки припаѓа и зачуваниот дел со инв. К-88-24 (Сл. 11). Издвоивме уште две држалки со зачуван дел од венецот, со инв. K-87-6 и K-88-35. Двете се украсени со печатени растителни и геометриски орнаменти (Сл. 10). Оваа керамика Xen3 ја нарекува македонска сива terra 51- gilata затоа што во најголем дел ја има наоѓано во околината на Солун и, според монетните наоди, ја датира во IV ѕех.12 Ископувањата во последните децении покажаа дека оваа група керамика е доста застапена по нашите локалитети: Стоби“,13 Скупи“,14 Горица - Виница15, Исар - Марвинци!“16 итн. Се јавува како прилог во погребувањето, како и во културните слоеви на населбите. Според монетните наовек. Според Андерсон, оваа група керамика во Стоби се јавува во текот на IV век и е доста популарна и во У век. Пошироко таа се среќава во Бугарија (Пернишки округ)",17 Улпијана!“,18 Сирмиум“,19 Панонија?20 итн. Врз основа на монетните наоди и другиот материјал, како и аналогните примероци, оваа група керамика најдена во нашата куќа се датира во IV век. Според квантумот на застапеност на овие керамички садови по нашите локалитети, може да се претпостави дека во поголем дел се работи за садови од домашна продукција, кои настанале под влијание на северноафриканските и малоазиските работилници, што наедно зборува и за повр-заноста и развиените врски на нашите провинции со средоземноморскиот басен, т.е. со егејскиот свет, неговата култура и економија. Групата садови од темносивопечена глина се погрубо изработени и веројатно служеле за кујнска употреба. Според другиот материјал, датирани се во IV век. Неколкуте зачувани делови припаѓаат на грне со тенки зидови, изработено од темно сива глина. Сличен примерок има од ранохристијанската гробница во Мородвис, датиран со монета од Анастасиј 491-498.

Друга група наоди се керамички светилки од црвена глина (Сл. 12). На зачуваните делови се гледаат орнаменти од розети, бобинки, рибина коска. Целосно е зачувана една светилка со кружна форма, од

Сл.1
Сл.1
Илустрација, стр. 257
Илустрација, стр. 258

фина црвена глина. На дискот има орнамент во вид на полумесец, (Сл. 13). Аналогно се среќава помеѓу материјалот од Атинска агора. Од други наоди има два железни ножа, бронзена нитна, копец. Неколкуте бронзени монети се од Константин I (306-337) и Констанциј II (337-361).

Според изнесениве факти, слободно може да се каже дека движниот материјал од овој објект бил инкорпориран во животот на сопствениците на оваа луксузна куќа. Врз основа на квантумот на сивата, печатена керамика откриена во рамките на куќата, произлегува заклучокот дека станува збор за луксузна градба и, се разбира, за повисока општествена позиција на сопственикот. Не е исклучена можноста истава керамика да била произведена на некој од нашите локалитети (можеби Виничко), од каде што постојат бројни артефакти во вид на печати и садови, кои ги краселе трпезите во нашите градови на крајот од римскиот период.

Сл. 12
Сл. 12
Илустрација, стр. 258

2) Perlsweig, The Athenian agora, vol. 7 pl. 22. Mila Surbanoska Museum of Macedonia, Skopje

STAKINA CESMA — POTERY FINDS

Белешки

  1. Податоците се земени од В. Картов, Валандово и Валандовско низ историјата, Скопје, 1972, и од В. Соколовска, Исар Марвинци и Повардарјето во античко време, Скопје, 1986; I. Mikuléi¢, TIR, за MO, Ljubljana, 1976, 129. ↩
  2. Археолошка карта на општина Валандово, Скопје, 1977; Извештај за извршените археолошко-конзерваторски работи во Валандово, Р33СК, Скопје, 1973. ↩
  3. , 171-172. ↩
  4. В. Соколовска, 1986, T-42, 43. ↩
  5. И. Микулчиќ, Доцноримски гробови од Скупи. Г3ЗФ.... Скопје, 1974. ↩
  6. В. Нанденова, Римската вила Вс. Кралев дол, Пернишки oxppr, Разкопки и проучвании, кн.14, Софии. 1985. Т. 100. ™. Парови Пешикан. Ископавања касноримска виле у Сирмиуму, Београд, 1971, 45. *'V. R. Anderson-Stojanovic¢, Cultural implications of pottery at Stobi, Studies III, Titov ↩
  7. Veles, 1981, 47. ↩
  8. B. Соколовска, 1986, 122. ↩
  9. O. Brukner, Rimska keramika и jugoslovenskom delu provincije Donje Panonije, Beograd, ↩
  10. , 47. ↩
  11. му. Hayes, Late roman pottery, London, 1972, 405-407. ↩
  12. VR. Anderson-Stojanovié, 1981, 47. ↩
  13. Микулчиќ, 1974. ↩
  14. Материјалот не е публикуван. податоците се добиени од LI. Кртевски. ↩
  15. ЕВ. Соколовска, 1986, 122. ↩
  16. В. Нанденова, 1985, 33. ↩
  17. С. Фидановски. Римска керамика Улпијане. Београд. 1990, 26. ↩
  18. М. Парови Пешикан, 1971. ↩
  19. Q. Brukner, 1981, 30. ↩
  20. Податоците се добиени од K. Трајковски. ↩

Summary

Stakina Cesma - Potery Finds

The archeological site Stakina Cesma is situated in the southern periphery of Valandovo. The excavations have revealed a segment of a luxurious Roman house with mosaic floors. It is dated to the late 3“ or early 4" century.

The majority of finds are ceramic vessels. We will first take into consideration the red ware dated to the 3“ and 4" centuries. The vessels are made of red clay with a medium fabric. Shreds of few handles and rims are preserved. There are no direct analogies to those forms. Similar examples could be found among the finds from Isar-Marvinci and Skupi dated to the 2°‘ -4" centuries. From the red pottery with stamped decoration or imitation of terra sigillata we have singled out two fragments with geometrical and phytomorphic forms. Following the analogies, they are dated to the 4" century. Among the other finds a very small fragment of a cup or goblet has been found. It has an ornament associating to an image of an eye. The vessel probably belonged to the group of anthropomorphic%vessels, chronologically dating from the 1* to the 5" centuries.

The majority of the finds are luxurious gray ware, imitation of terra negra or terra sigillata. Most of the pieces are fragments of bowls and plates in gray clay with dark gray to black glaze. They have stamped and relief decoration. The motifs are geometric and phytomorphic, often used simultaneously. Hayes named this pottery "Macedonian gray terra sigillata", as it was most frequently found in the vicinity of Thessalonica, and according the the coin finds was dated to the 4 - 5" centuries. However, the excavations in the last few decades have shown that it is very frequently found on our sites, too, as in Stobi, Skupi, [sar-Marvinci, Gorica in Vinica, dated to the 4" and 5" centuries. Considering the fact that this type of pottery is abundantly found on our archeological sites, it could be presumed that the majority of the vessels are of local production, probably manufactured under the influence of the north-African workshops, which implies to the connections and developed trade routes of our cities with the Aegean world and its culture and economy. Some ceramic vessels for kitchen purposes have also been found, as well as several ceramic lamps dated to the 4" century, few metal objects and bronze coins from Constantinus I and Constans. According to the aforesaid facts it could be said that the finds from this object were incorporated in the life of the owners of this luxurious house. The quantity of the gray stamped ware found in this house confirms that it was a luxurious structure whose owner had a high rank in the society.

Илустрација, стр. 260