Macedoniae acta archaeologica 14 (1995) · стр. 225–230

Средновековно оружје од комплексот водочки цркви кај Струмица

ност на просторот околу комплексот водочки цркви резултираше со нови согледувања на неговата средновековна историја. Откриени се нови објекти1, над 400 гробови и богат движен археолошки материјал, кои даваат нови елементи за интерпретирање на некои спорни прашања. Во овој напис ќе го презентираме малобројното, но значајно, средновековно оружје што се состои од: железна глава на боздоган и четири железни стрелки.

Боздоганот е откриен во гроб 295, на десната страна, непосредно до главата на покојникот (Сл. 1). Главата е од железо, леана во калап, со шест вертикални, петострани биконусни ребра-перја и кружен отвор за рачка. Димензии: пречник 8 см; должина 5,8 см; пречник на отворот 2,1 см. Ребрата на задната страна со ковање се израмнети со телото, а на предната се подолги за неколку милиметри, со димензии: должина 6,2 см, висина 2 см, дебелина 0,8 см (Т I-1). Главата била вметната во дрвена рачка што е целосно изгниена, зачуван е клинецот што бил закован во тилот на рачката за затегнување. Клинецот е изработен од ковано железо, има неправилна кружна глава и правоаголно тело, должина 4,6 см, дебелина 0,6 см (Т 1-2).

Боздоганот е оружје со рачка наменето исклучително за нанесување удар, во борба одблизу со рака, а на растојание - со фрлање. Гавро Шкриваниќ“2 разликува два вида боздог, ани, големи и мали, со долги и куси рачки. Со долги рачки била вооружена пешадијата, а со куси коњаницата. Војниците-коњаници боздоганот го употребувале во борба гради в гради и во навали, кога копјето, поради должината, не може да се употреби, а мечот е слаб да го пробие оклопот. Наодот од Водоча припаѓа кон малите, со куса рачка, боздогани, оружје на коњаниците. Местото на наодот го детерминира како лично оружје на покојникот, кој најверојатно бил коњаник. Според бројот на ребрата, односно перјата, овој боздоган припаѓа кон познатиот тип шестоперци. Ј. Мишковиќ“, повикувајќи се на турскиот историчар Џаваб-беј, името на овој вид боздогани го извлекува од персискиот збор shesper, шест перја. Во битката кај Никопол, (1396) Бајазит I бил ранет со боздоган шестоперец.4

Сл.1
Сл.1

Неколку боздогани со поинаква форма на главата и поголем број перја се изложени во Музејот на Македонија - Скопје. “ Забележани се и ликовни претстави на боздогани во неколку цркви во нашата држава: Св. Архангел во с. Лесново, Св. Никита кај Скопје, Св. Никола во Прилеп"6 идр, но ниту еден не е идентичен на водочкиот. Во Македонија аналогии на овој боздоган нема, но слични на него се откриени во соседна Бугарија, два со по седум перја во Дјадово, датирани во XII век",7 ВО Перник“8 и Пазарџик;9 исти такви забележани се во Романија!“10 и Русија".11 Перјаните боздогани во * ГА. Шкриванив, ор. cit., 87.

Немаме податоци за Потеклото на бо здоганите. Според класификацијата

на Марија Шерцер, припаѓаат кон турскиот тип.

* И. Чангова, Перник. Том Ш, Codus 1992, 171-172. |

ДИ Barnea, 5. Stefanescu, Din Istorija Dobrugei, Висигесни XV. Русија се појавиле пред монголската наезда, а сосем се одомаќиле во XIV

Во Србија слични боздогани не се откриени, а боздогани шестоперци со поинаква форма на главата се среќаваат на фреските од XIV12 век.13 ца Боздоганот, како вид оружје, во Дубровник за првпат се споменува во 1424, а како изразито турско оружје - во 1443 година.14 Марија Шерцер боздоганите од Европа ги поделила во четири групи: медитерански, унгарски, готски и турски.15 Поделбата ја извршила врз основа на типолошко-стилските карактеристики и територијата на која се задржале одделни карактеристични облици. Од унгарскиот боздоган, познат уште и како источноевропски, се развил шестоперецот.16

Од споменатите примероци во Бугарија, Романија и Русија, ликовните претстави кај нас и во Србија и од историските извори, можеме да заклучиме дека боздоганот се среќава во еден подолг временски период. Во MOUCTOKOT с оружје и инсигнија17 ја а подоцна - предмет на достоинство и на сталешка припадност.18

Водочкиот боздоган најголеми сличности има со оние од Перники Дјадово. Дјадовските со сигурност се датирани во XII век, бидејќи односниов локалитет страда во 1204 година, а подоцна не е обновен.19 Оваа датација е неприфатлива за нашиот; имено, тој е откриен во гроб кој, според прстенот и наодите во соседните гробови - наушници тип Курбиново Ш и Курбиново IV20,21 е датиран во крајот на XIV и почетокот на XV век.

СТРЕЛКИ

1. Стрелка, железо, ковање

Шилестиот набодувач на стрелката, преку еден кружен прстен, преминува во делтоиден лист на сечилото со надолжно ребро, должина: 7,4 см (Сл. Т Г3).

> M. Sercer, Staro oruzje na motki, Povjesni muzej Hrvatske, Zagreb 1972, 11. '* J. Миловановии, Четири метална палице из збирке Музеја примењена уметности у Београду. Зборник музеја примењена уметности, 21-23, Београд 1977-1979, 60. 2 Petrovic, Dubrovacko oruzje, Vojni muzej Y, Beograd 1976, 51. 2. 16 Д. Миловановиќ, ор. cit., 60. TA Ukpuseanuh, op. cit., 93. .

. "ОК. Велконски, Превентива и конзервација на средновековни археолошки наоди од северозападната некропола на манастирот Св. Леонтиј, с. Водоча, Зборник на 2. Стрелка, железо, ковање

Илустрација, стр. 228
Илустрација, стр. 228
Илустрација, стр. 228

Шилестиот кус набодувач на стрелката, преку прстен, преминува во делтоид со нагласена хоризонтална линија, а овој во кус триаголен врв, должина: 4,6 см (Сл. Т Г-4).

3. Стрелка, железо, ковање

Шилестиот кус набодувач на стрелката, преку еден кружен прстен, преминува во остар пирамидален врв, должина: 8,1 см (Сл. Т 1-5).

4. Стрелка, железо, ковање

Шилестиот долг набодувач на стрелката, преку оштетен прстен, преминува во долг остар пирамидален врв, должина: 10,5 см (Сл. T I-6).

Заедничка особина на стрелките е дека сите се со три и прстен. Според обликот на врвот, односно сечилото, две се со листовиден врв, а две со пирамидален. Пирамидалните стрелки Б. Бабиќ ги именува како стрелки - со четири рески: В. Нешева смета дека овој вид стрелки се користени за ” Б. Бабиќ, Материјалната култура на Македонските Словени во светлината на

археолошките истражувања во Прилеп, Прилеп 1986, 178. пробивање панцир-кошули.23 Нивната појава се врзува за доцните номадски племиња во ГХ-ХП век,24 но во Бугарија и Русија се среќаваат и во XIV

Кај нас, во Македонија, стрелки слични на водочките се откриени во Охрид и Охридско“25 , во Прилеп на Маркови Кули“е26 и Задна Река - Грмајте’’; во Штипскиот музеј се чува еден случаен наод од околината на Баргаna”, и др. Во Бугарија, во поголем број, се откриени во Трново29 A Червен“, Перник, "Дјадово“ и др. Во Србија по неколку примероци се откриени на следниве локалитети: Костолац, Злот кај Бор, Винча“ и др.

Со презентирањето на оружјето од Водоча, сакаме да поттикнеме една досега запоставена гранка во археологијата кај нас, а тоа е средновековното оружје во Македонија. JOVAN ANANIEV - Strumica SUMMARY MILAN IVANOVSKI - Skopje

Белешки

  1. Ј. Ананиев, Археолошки ископувања на црквата Св. Леонтиј во с. Водоча 1986-1990 година, Културно наследство 17-18, 1990-1991, Скопје 1994, 57-60. ↩
  2. Г. А. Шкриванић, Оружје у средњовековној Србији, Босни и Дубровнику, Београд 1957, 87. на Марија Шерцер, припаѓаат кон турскиот тип. ↩
  3. J. Zinkeisen, Geschechte des Osmanischen Reiches in Europa I, Hamburg 1840, 308. ↩
  4. Г. А. Шкриванић, op. cit., 88. ↩
  5. B.D. Borisov, Djadovo, vol. 1, Tokai University Pres 1989, 115. ↩
  6. Й. Чангова, Перник, Том III, София 1992, 171-172. ↩
  7. B. D. Borisov, op. cit., 115. ↩
  8. I. Barnea, S. Stefanescu, Din Istorija Dobrugei, Bucurechti 1971. ↩
  9. А. Н. Кирпичников, Древнерусское оружие, -2, саи, Е-1, 36, Москва-Ленинград 1966, 47-57, Т XXV. ↩
  10. M. Šercer, Staro oružje na motki, Povjesni muzej Hrvatske, Zagreb 1972, 11. ↩
  11. Д. Миловановић, Четири метална палице из збирке Музеја примењена уметности у Београду, Зборник музеја примењена уметности, 21-23, Београд 1977-1979, 60. ↩
  12. Đ. Petrović, Dubrovačko oružje, Vojni muzej V, Beograd 1976, 51. ↩
  13. M. Šercer, Naoružanje i vojna oprema u Hrvatskoj u XV stoljeću, Vjesnik Vojnog muzeja XIV-XX, Beograd 1972. ↩
  14. Д. Миловановић, op. cit., 60. ↩
  15. Ibid, 59. ↩
  16. Г. А. Шкриванић, op. cit., 93. ↩
  17. B. D. Borisov, op. cit., 118. ↩
  18. J. Ананиев, op . cit., 58. ↩
  19. Ж. Велковски, Превентива и конзервација на средновековни археолошки наоди од северозападната некропола на манастирот Св. Леонтиј, с. Водоча, Зборник на трудови, Струмица 1989, 289. ↩
  20. Нешева, Металообработване. нювелирство, предачество, шивачество, тъкачество и обущарство. Обработка на кост, Дървообработване. Селско стопанство и риболов. Средновековниит Червен, Том I, Софи 1985, 185. a Аԁ. Медведев, Оружие Новогорода Великога, мад СССР, 65, 1959, 170. 28 Податоциве ги добивме од Владо Маленко и Паско Кузман, археолози во Завод и музеј Охрид. ге Б. Бабиќ, ор. cit., 278. ↩
  21. Податоциве ги добивме од Лилјана Кепеска, раководител на ископувањата. “8 Податоциве ги добивме од Звонко Белдедовски, археолог во Завод и музеј Штип. ” $f. Николова, Домашние бит и BLOpbxXeHHeTO в двореца на Царевец според археологическии материал, Царевград Т-рнов, том 2, Софии 1974, 283-186. 2 B. Нешева, ор. cit., 184-185. ↩
  22. И. Чангова, ор. cit., 176-178. ↩
  23. B.D. Borisov, op. cit., 116-120. ↩
  24. и Б. Јанковић, Словени у југословенском Подунављу. Београд 1990. 82-84. ↩

Summary

Mediaeval Weapons from the Complex of Churches in Vodoca near Strumica

IN VODOCA NEAR STRUMICA

The archaeological excavations carried out in the last fifteen years in the territory around the complex of churches have brought about some new information on its mediaeval history. Several structures, over 400 graves and abundance of moveable material have been discovered providing indications for interpretation of some disputable questions. Among the moveable material, attention is attracted by the weapons represented with a mace and four arrows.

The mace has been discovered in grave 295. It is made of iron cast in a mold and has six vertical ribs, i.e., feathers, thus belonging to the renowned six-feathered type. In regard to the size, it belongs to the class of small maces with short handles used in the cavalry. The find spot defines it as a personal weapon of the deceased, presumably a horseman. The bronze ring from the same grave and the ear-rings of the type of Kurbinovo III and IV from the adjacent graves date both the grave, and the goods found in it, to the end of the 14th and the beginning of the 15th centuries, The arrowheads are local products struck of iron and their common features are the spike and the ring. In regard to the form of the arrowhead, two of them are leaf-shaped and two in a from of pyramid. Related arrows have been discovered in Macedonia at several sites in Ohrid and Prilep. and they have also been found in the neighboring countries Bulgaria and Serbia.