Macedoniae acta archaeologica 13 (1993) · стр. 141–148

Раноантичка сива керамика во Македонија

Археолошките ископувања изведувани во последниве децении на античките локалитети во Македонија исфрлија на површина бројни наоди од сива керамика, чија заедничка карактеристика е мошне добриот квалитет и изработката на грнчарско колце. Со право можеме да забележиме дека на нејзиното присуство не и беше обрнувано потребно внимание од страна на истражувачите. Сепак, благодарение на податоците истакнати од одделни археолози знаеме дека е откривана и по пат на ископувања во културните слоеви или во разновидни форми како гробни прилози, но исто така и со рекогноцирања на теренот како површински наоди. Последниве години во македонската стручна литература се почесто се обелоденуваат наоди од сива керамика, што се јавува како последица на нејзиното масовно присуство на раноантичките локалитети во Македонија, но и како резултат на јасно воочената хронолошка и културна вредност.

Веќе можеме да го согледаме и просторот на кој е откривана. Почнувајќи од Кршевица и Врањски Прибој на север, потоа во помладите хоризонти на Карагач и на други локалитети на Косово и Јужноморавскиот регион, редовно се јавува во раноантичките слоеви од населбите, проследена со наоди од импортирана атичка керамика.1 Кон југ откривана е на сите испитувани населби во Кумановскиот?2 и Скопскиот регион,3 во Пелагонија и на Охридско-струшкото подрачје.4 Изразито е присутна во источна Македонија и во средното Повардарје, додека на локалитетите јужно од Демир Капија застапена е во помал обем. Засега може да се уочи дека нејзината најмасовна појава е забележана на Градиште - Бразда и Градиште - Нерези во Скопско,5 на Градиште - Неготино?6 и на Градиште - Кнежје кај Свети Huxone.7

Сл. 1 Афионова чашка, Градиште, Неготино | а АА УЛ Пехар, Градиште, Неготино Ph. 1 Calice де pavot, Gradiste, Negotino Ph. 2 Coupe, Gradiste Brazda, Skopje
Сл. 1 Афионова чашка, Градиште, Неготино | а да УЛ Пехар, Градиште, Неготино Ph. 1 Calice де pavot, Gradiste, Negotino Ph. 2 Coupe, Gradiste Brazda, Skopje
Илустрација, стр. 142

Според карактерот на формите сивата раноантичка керамика може да се подели на две основни групи. Во првата ги вбројуваме сите садови кои водат потекло од постарите форми, каде доминира паницата со хоризонтален или вовлечен венец. Чести се исто така подлабоки паници и грнци. Помеѓу ретко застапените форми истакнуваме еден примерок на афионова чашка од Градиште - Неготино (Сл.1), какви што се изработувани во бронза во постарото железно време и еден пехар од Градиште - Бразда со повисока конусовидна нога (Сл.2). Како мошне бројна се јавува групата на чаши со вертикални ушести држалки што го надвиснуваат венецот, изработени во различни големини (Сл. 3). Повремено се наидува и на т.н. стамнос пиксиди со две држалки и капак (Сл. 4).

На втората група припаѓаат садови со чисто хеленски форми. Како највоочлив и насекаде присутен е скифосот и паницата со вовлечен венец од типот ехинус. На одделни локалитети откриени се бројни хидрии во разни димензии. Бокали од типот ојнохои со тролисен отвор се среќаваат на сите локалитети. Кантаросот е исклучително редок.

Едно од основните прашања поврзано за сивата керамика е установување на типолошкиот развој на формите. Меѓутоа, засега тешко би можеле да очекуваме студиозен пристап кон овој проблем. Потребните елементи се уште недостасуваат, а културните слоеви во кои е откривана не овозможуваат да се дојде до попрецизна хронолошка вредност. Сепак, извесни индиции постојат врз кои би било вредно да се задржиме. Во основа тие се базирани врз керамичките типови на атичкиот импорт, како и врз некои други придружни појави. Притоа, можат да се наслутат временските граници на продукцијата .

Сл. 3 Кантаровидна шолја, Градиште, Неготино Ph. 3 Bol en forme de canthare, Gradiste, Negotino
Сл. 3 Кантаровидна шолја, Градиште, Неготино Ph. 3 Bol en forme de canthare, Gradiste, Negotino
Сл. 4 Стамнос пиксида, Исар Марвинци, Валандово Ph. 4 Stamnos-pyxide, Isar Marvinci, Valandovo
Сл. 4 Стамнос пиксида, Исар Марвинци, Валандово Ph. 4 Stamnos-pyxide, Isar Marvinci, Valandovo

Најмногу податоци можат да се извлечат од двата најголеми контексти кои засега ни стојат на располагање. Тоа се керамичкото депо од Градиште -- Неготино, откриено случајно во 1954 год. како и огромната количина керамика со која била засипана владетелската гробница кај Градиште - Бразда.

Меѓу материјалот од Градиште - Неготино преовладуваат подлабоки паници со зарамнет широк венец, често украсен со врежани линии. Хоризонтално или косо поставените држалки имаат кружен или овален пресек (Сл. 5). Значителен број паници има држалки со шилест или копчест израсток или се тоа хоризонтално поставени полни држалки со триаголна форма, на средината продупчени (Сл. 6). Пречникот на отворот се движи од 10-15 см. Депото содржи значителен број на паници /сир/ со ушести држалки што го надвиснуваат венецот во различни варијанти, чиј пречник варира од 7 до 16 см. Како заедничка карактеристика се јавува благо конкавно дно со лажен базен прстен. Формата на овие садови и елементите што ги следат, укажуваат на длабока традиција која води потекло уште од раното бронзено време. Одделни елементи, како копчестите израстоци на држалките присутни се и на керамичките садови од постарото железно време.

Сл. 6 Паница, Градиште, Неготино Сл. 5 Паница, Градиште, Неготино
Сл. 6 Паница, Градиште, Неготино Сл. 5 Паница, Градиште, Неготино

Ph. 6 Plat, GradiSte, Negotino

Ph, 5 Plat, Gradiite, Negotino

Меѓу материјалот од Градиште - Неготино застапени се неколку хеленски керамички форми: хидрии, ојнохои, скифоси и ехинус паници. Нивните типолошки одлики не се врзуваат за една попрецизна хориолошка дата. Застапени се, на пример, поздепасти и поиздолжени ојнохои, чија временска разлика може да биде од неколку децении. Меѓутоа, контекстот во кој е откриена оваа керамика (се смета дека се работи за печка), покажува едно насилно уништување, што значи дека е едновремена. Оваа типолошка неизедначеност не треба да збунува. Локалните грнчари држела до традицијата и не така брзо ги прифаќале новите промени. Единствениот добро зачуван примерок на хидрија има чисто локално обележје: кус врат со извиен венец, речиси вертикално поставени држалки и рамно дно (Сл. 7). Кај ојнохоите се забележува типолошка разлика во профилацијата. Кај едни вратот на садот постапно преминува во мешесто тело и завршува со рамно дно без базен прстен, што потсеќа на постарите типови (Сл. 8). Кај други примероци вратот е поиздолжен, а преминот кон телото е остар (Сл. 9). Овие особености се карактеристични за подоцнежните типови на ојнохоите, кои временски припаѓаат на средишните децении на LV век пред н.е. Во овој временски период треба да се вклопат и скифосите, судејќи според значително стеснетиот долен дел од телото (Сл. 10).

При откривањето на керамичкото депо од печката кај Градиште — Неготино најдени се десетина фрагменти од атички вази. Нив не можеме да ги сметаме како содржина на печката, туку како гробни прилози од иекропола која се протегла во подножјето на Градиште, каде подоцна е изградена керамичарска печка. Извесни фрагменти од атичката керамика: киликси и др. навестуваат форми од крајот на V и почетокот на IV век. Ако во ова имаме право, тогаш сивата керамика можеме да ја поврземе временски со средината на првата половина од IV век пред н.е.

Сл. 7 Хидрија, Градиште, Неготино Ph. 7 Hidrie,Gradi8te, Negotino Ph. 8 Oenochoé, Gradi8te, Negotino
Сл. 7 Хидрија, Градиште, Неготино Ph. 7 Hidrie,Gradi8te, Negotino Ph. 8 Oenochoé, Gradi8te, Negotino
Сл. 8 Ојнохоа, Градиште, Неготино
Сл. 8 Ојнохоа, Градиште, Неготино
Сл. 10 Скифос, Градиште, Неготино Сл. 9 Ојнохоа, Градиште, Неготино Ph. 10 Skiphos, Gradiste, Negotino0 Ph. 9 Oenochoé, Gradiste, Negotino Меѓу керамичкиот материјал од Градиште — Бразда прави впечаток
Сл. 10 Скифос, Градиште, Неготино Сл. 9 Ојнохоа, Градиште, Неготино Ph. 10 Skiphos, Gradiste, Negotino0 Ph. 9 Oenochoé, Gradiste, Negotino Меѓу керамичкиот материјал од Градиште — Бразда прави впечаток
Илустрација, стр. 145

големиот број хидрии, меѓу кои е застапен значителен број со големи димензии. Всушност, зачувани се главно делови од вратот, така што нивната величина не може да се установи. Повеќе примероци изработени се мошне прецизно следејќи ги хеленските примероци со масивен венец. (Сл. 11).

Се чини дека по бројност на прво место доаѓаат скифосите. Варијантите во кои ги среќаваме упатуваат на првата половина од 4 век.8

Како најзначајна форма во сиво печената керамика на Градиште - Бразда се јавува кантаросот од типот Saint Valentine. За разлика од оригиналните здепаси форми, копиите. во сивата керамика се нешто поиздолжени, но во основа ги содржат истите типолошки карактеристики: благо извиен венец,10 вертикален издолжен врат и кусо, незнатно задебелено тело. (Сл. 12). Како што е познато, продукцијата на Saint Valentin типовите кантароси изработувани се во текот на У век и според досегашните констатации не ја преминуваат 400 год.д "Тоа значи дека почетоците на изработката на сивата керамика кај нас можат да се поврзат со последниве две децении на V век.

Ако за ова имаме право, би било значајно да се установи до кога трае локалното копирање на хеленските керамички форми. Веќе е забележано отсуството на држалките и масивен профилиран венедц. Овој тип кантароси ги исполнуваат средните децении на ГУ век. Меѓутоа, како копија во сивата керамика го нема. Дали овој момент може да послужи како индикатор за крајот на локалното копирање во сиво печење? Во овој момент позитивен одговор не може да се даде. Треба да се смета и на можноста дека копирањето на хеленските форми не доживеало особен типолошки развој и како форми прифатени во почетокот изработувани се во текот на целиот производен период. Но, како и да е, се има впечаток дека во текот на втората половина од IV век нејзиното производство спласнува. Сивата керамика со хеленски форми, како што споменуваме погоре, откривана е на значително голем простор, кој, во времето кога е произведувана, припаѓа на Пајоните и Агријаните.11 Масовно изработувана за еден релативно кус период, покажува висок степен на хеленизацијата која проникнала во најосновната човекова дејност — гричарството. Според квалитетот и локалните особености може да се заклучи дека нејзиното производство не било привилегија на мал број керамички центри, туку била насекаде изработувана. Разликите кои се забележителни се однесуваат претежно на завршното обликување на садовите. Како најчест и насекаде присутен е манирот на т.н. self slip, односно бањање во разреден раствор од истата глина. Помеѓу материјалот од Градиште - Бразда изразита е појавата на садови со црна површина, т.н. графитирање, одн. еден вид глазура нанесена во тенок слој како имитација на хеленскиот фирнис. И како трета е појавата на садови со сребренеста површина добиена со посипување на истолчен лискун, најзабележителна на Градиште - Кнежје. Како општ манир се јавува механичкото мазнење. Разликите во квалитетот се минимални. Глината е пречистена и често пати со минимални примеси на ситен лискун. Добро е печена, макар што при допир е мека што остава впечаток на слабо печење. Дебелината на зидовите е во зависност од формата на садовите, но во повеќе случаеви е тенка. Бојата на глината е светлосива со незнатни нијанси. Во колку не е доволно испечена бисквитот е беж.

Сл. 12 Кантарос, Градиште - Бразда, Скопје Ph. 12 Canthare, Gradiste Brazda, Skopje
Сл. 12 Кантарос, Градиште - Бразда, Скопје Ph. 12 Canthare, Gradiste Brazda, Skopje
Сл. 11 Хидрија - фрагмент, Градиште-Бразда, Скопје Ph. 11 Hidrie, fragment, GradiSte Brazda, Skopje
Сл. 11 Хидрија - фрагмент, Градиште-Бразда, Скопје Ph. 11 Hidrie, fragment, GradiSte Brazda, Skopje
Илустрација, стр. 146
Илустрација, стр. 146

Останува уште да се допреме до прашањето зошто локалните грнчари применувале технологија на сиво печење, што значи, без присуство на кислород. Не веруваме дека причината треба да ја бараме во непознавање на црвеното печење. Склони сме производството на сивата керамика да го сметаме како традиција од постарото железно време.

И В. Соколовска Пајонското племе Агријани и врските со Дамастион, Масеԁ. acta archa-Кога се има предвид просторот на кој се јавува, ограничениот репертоар на формите, заедничкиот стил и квалитет и нејзиниот расцут во еден релативно кус период, сите ни даваат за право сивата раноантичка керамика од Македонија да ја прифатиме како пајонска.

И, како што засега изгледа, по еден подолг прекин од околу сто години, од крајот на Ш век ќе започне повторно да се произведува, но сега во нови форми, нов стил и нови техники на декорација во склоп на подоцнежното хеленистичко време.12

Сивата керамика не е пајонски изум. Изработувана е на широкиот балкански простор, особено на тракиските локалитети. Меѓутоа, пајонската раноантичка керамика со наведените особености припаѓа на посебна група.13 "З VIKTORIJA SOKOLOVSKA - Skopje LA CERAMIQUE GRISE DE LA HAUTE ANT IQUITE EN MACEDOINE

Белешки

  1. D. Srejovié, Кагараќ and the problem of the ethnogenesis of the Dardanians, Balcanica, Godisnjak Balkanoloskog instituta SANU IV, Beograd 1973, Pi. III, Fig. 5-7, 9; Микулчин - M. Josanosuh, Хеленистички oppidum из Кршевице код Врања, Врањски Гласник . Књ. IV, Врање 1968, T. XI-XVIII; Lj. раѓе, Praistorisko naselje па Sirokom, Glasnik muzeja Kosova i Metohije, Pristina1 1957, T. III, 1, T. IV, 1, 2; N, Djurié, Gradina kod Bela¢evea, Glasnik muzeja Kosova X, Pristina 19760, 291; M. Vukmanovic i P. Popovic, SondaZna istraZivanja gradinskih naselja па podrucju hs aiid kotline, GodiSnjak Knj. XX, Centar za balkanologka ispitivanja, Sarajevo 1982, ↩
  2. Георгиев, Три предримски населби кај Пчиња, Зборник, Филозофски факултет на универзитетот во Скопје, Скопје 1990-1991, Сл. 3, 5, 7, ↩
  3. Пашив, Градиште као тип насеља у Скопској котлини. Материјали XIV, X Конгрес apxeonora Југославије, Прилеп 1976, Т. 1, 2. ↩
  4. П. Кузман, Три Чељусти и Вртуљка, Требеништа 1972. Охрид 1985. Т. Г: според усното соопштение13 од авторот, на локалитетот Кутлина, југоисточно од Велмеј, најдена е сива раноатничка керамика, претежно паници со вовлечен венец. ↩
  5. Г. Микулчиќ, Кантароси и скифоси од гробницата во Бразда, Масеԁ. acta archaeol. 11, Скопје 1990, 93 и н.; иста, Жданец, Скопје 1990, Раноантичко погребување. Масеԁ. acta archaeol. 12, Скопје 1991, 195, Сл. 12, 2. ↩
  6. В. Соколовска, Исар - Марвинци и Повардарјето во античко време, Скопје 1986, 46, Сл. ↩
  7. И. Микулчиќ, Убикација на Билазора, Годишен Зборник, Филозофски факултет на универзитетот во Скопје, 27, Скопје 1976, Сл. Ви 9. ↩
  8. Г. Микулчиќ, Кантароси и скифоси, T. IV7 и У. ↩
  9. Howard - E. P. Johnson, The Saint Valentin Vases, American Journal of Archaeology, Vol. 58, No. 3, 1954, 191 и н. ↩
  10. Г, Микулчиќ, Кантароси и скифоси, 97. ↩
  11. MAA col, 11, Скопје 1990, 9 ux. ↩
  12. За сивата керамика воопшто, посебно за хеленистичката, опширно Кај В. Биктракова Грозданова, Споменици од хеленистичкиот период во ср Македонија, Скопје 1987, 56, 57. ↩
  13. Д. Цончев, Сивата тракиска керамика Bb Белгариа, Годишник на Арх. музеи Ш. Пловдив 1959, 93 и н. ↩

Résumé

La ceramique grise de la haute Antiquité en Macedoine

Pendant ces derniéres décennies, on a découvert dans les localités antiques en Macédoine des objets en céramique grise dont la caractéristique commune est leur assez bonne qualité et leur fagonnement au tour de potier. On la découvrait sur l’espace allant de KrSevica prés de Vranje, au nord, en passant par la région sud-moravienne et le Kosovo dans le bassin de Skopje et Kumanovo, dans |’est de la Macédoine et dans le cours central du Vardar. On la découvrait également dans les localités de la Pellagonie et dans la région d’Ohrid et de Struga. On la trouve beaucoup plus rarement au sud de Demir Kapija.

D’aprés sa forme, la céramique grise peut étre divisée en deux groupes. Le premier comprend les récipients dont la forme tire son origine de Гаре de bronze et de Гаве de fer plus ancien. Ici dominent les plats a rebord horizontal, présents ici en diverses variantes, aussi bien que les bols a anse verticale (Fig. 3). Les coupes a haut pied conique (Fiq. 19,2) et les petits récipients en forme de calice de pavot (Fig. 1) y sont moins fréquents. Le second groupe contient tous les récipients qui proviennent des formes classiques grecques: hidries, skiphoi, canthares, oenochoés et plats en forme d’échinus (Fiq. 7-12)

En jugeant selon la présence des canthares du type Saint Valentin, on peut conclure que l’apparition de la céramique grise et la reproduction des formes grecques ont commencé dans les deux dernitres décennies du Ve siécle avant Jésus Christ. Il parait que la production de la céramique grise a diminué dans la deuxiете moitié du IVe siécle avant J. Ch. et a тате disparu presque tout a fait pour réapparaitre dans la période hellénistique plus tardive, mais cette fois sous des formes nouvelles et avec une nouvelle technique de décoration. Sa présence sur un espace géographique assez vaste, peuplé de Péoniens et d’Agriens au temps de sa production, parle que la céramique grise était produite en grande quantité. Les différences locales qui s’y font sentir ne se remarquent que dans sa forme finale. Ainsi, a GradiSte-Brazda prédomine la céramique a vernis noir qui est une imitation du vernis grec; a GradiSte—KneZje, on rencontre souvent les récipients a une surface feuilletée luisante; le self-slip et le polissage mécanique en sont une caractéristique générale.