Macedoniae acta archaeologica 12 (1991) · стр. 211–219

Античкиот пат Scupi-Stobi според податоците содржани во Tabula Peutingeriana

- Anausaro - XXXV - Ad Fines -

Ad Hercvle – VIIII – Presidio – VIIII – Ad

Cephalon - XIII Gurbita - МИ - Stopis

Tabula Peutingeriana

Проблемот што е цел на оваа научна дискусија е античкиот пат Scupi - Stobi, поточно податоците што за овој патен правец ги содржи познатата Појтингерова карта (Tabula Peutingeriana).

Познато е дека на изготвувачот на картата или, што е поверојатно, на некој од средновековните препишувачи му се поткраднала грешка. Со патниот правец Scupi - Stobi се помешал некој друг пат со што се удвоил бројот на попатните станици. Со тоа растојанието меѓу овие два антички центри според податоците од картата изнесува 115 милји (170 км), додека стварната оддалеченост е 51 милја (76 км).

Уште J. Hahn,1 а слично на него и W. Tomaschek?2 се обиделе некои станици што се впишани на картата помеѓу Scupi и Stobi да ги распоредат на патот од Scupi кон Naissvs.

Слично на нив, K. Miller3 во големата студија посветена на римските итенерарии, предлага реконструкција, која целосно или со помали измени, дополнувања и забелешки ќе се задржи до најново време. Во основа на оваа реконструкција стои мислењето дека вишокот станици од патот Scupi - Stobi треба да се распоредат на патниот правец Scupi - Naissus. Меѓутоа се појавил проблемот со тоа што растојанието помеѓу „вишокот од станици“ на патот Scupi - Stobi изразено во милји е 63 (93 км) додека оддалеченоста од Scupi, до Naissus е околу 200 км. Оттука за да се дојде до било каков резултат не е можно со едноставно прекројување на картата. Морало да се измислат нови станици и да се променат бројките кои ја означуваат нивната меѓусебна оддалеченост.

K. Miller, барајќи врска помеѓу патот од Scupi до Stobi со патниот правец Scupi - Naissus дошол до заклучок дека четвртата станица од патот Scupi - Stobi, односно Hercvle е исто што и Herculem, станица вцртана и ликовно одбележена со вињета на патниот правец Naissus – Hammeo. За уфрлени станици предлагачот ги смета: Aqve, Anausaro и Fines, кои воедно ги распоредил на патот од Scupi кон Naissus. Со тоа добил неадекватни должини на двата патни правци. Проблемот едноставно го решил со вцртување на две непознати станици. Една на патот Scupi - Stobi a другата на патот Scupi - Naissus*.4

Првата критичка забелешка на реконструкцијата на K. Miller ја направил Н. Вулиќ?.5 Забелешката главно се однесува на измислените станици и уфрлените нови милји. Реконструкцијата на Н. Вулиќ требало да задоволи две претпоставки на предлагачот. Првата се однесува на убицирањето на станицата Аԁ fines, односно на поставување на границата помеѓу двата центра Scupi и Naissus®.6 Втората лежи во убеденоста на авторот дека: „... вињста бање означава једну од две бање на путу Ниш – Велес: Врањску или Катлановачку“.7

И како не би вцртал нови станици, по примерот на K. Miller, вцртал една бања северно, а другата јужно од Скопје, со што ја добил трасата: Naissus - ХШ - Ad Hercule/m/ - VIII - Ad. Fines - XXXII - Anausaro - XII - Aqvas. Тука патот е прекинат бидејќи 21 милја (32 км) не одговара на растојанието Врњачка Бања – Скопје (околу 100 км), и реконструкцијата ја продолжил на југ од 5сир! кон Stobi8 со следниве станици: Scupis - XXI — Aqvas - VIII9 - Presidio - VIIII - Ad Cephalon — XIII - Gurbita — VIII - Stopis.

Во 1957 година, Ф. Папазоглу, во големата студија за македонските градови, дала мислење за распоредот на станиците на делницата Scupi - Stobi.° Таа се сложила со Н. Вулиќ со реконструкцијата што тој ја извршил на патниот правец Naissus - Scupi. Забелешката што ја упатила исклучиво се однесува на делницата Scupi - Stobi, односно вметнатата станица (Бања — VIII).

едлогот на Ф. Папазоглу ги: има следниве станици: Scupis -

II XXI - Presidio - VIIII - Ad Cephalon - XIII - Gurbita - VIII - Stopis. + Распоредот на станиците според K. Miller изгледа вака: Naisso - XIII - Аԁ Hercule/m/ - VIII - безимена станица - XXX - Ad Fines - XXXV - Anausaro - XII - бања - XX! - Scupis - УПИ - безимена станица - VIII Presidio - Ad VIII - Ad Cephalon - XIII - Gurbita – VIII – Stopis. Покрај уфрлените нови станици и произволните дистанци што предлагачот ги исконструирал, слабата страна на поправката го чини изменетиот редослед на станиците кои ги распоредил на еу Scupi. Од друга страна растојанието меѓу Scupi и Stobi, според поправката на K. Miller, изнесува 45 милји (66КМ), додека стварната оддалеченост, мерена по најкус пат 76 км.

Н. Вулиќ, Територија римског Скопља, Гласник С.Н.Д. књ. I, Скопље 1925, 1-4. 5 Ibid., 4.

8 Ф.Папазоглу, Македонски градови у римско доба, Жива Антика, Скопје 1957, 81, 82. Tabula Peutingeriana (Segm. VII VIII). Репродукцијата e земена од MONUMENTA CAB-TOGRAPHICA JUGOSLAVIAEI, Beorpan

Илустрација, стр. 213

Tabula Peutingeriana (Segm. VII and VIII). The drawing is from MONUMENTA CARTO-GRAPHICA JUGOSLA I, Beograd :

Идентичен распоред со овој на Ф. Папазоглу, наоѓаме и кај И. Микулчиќ.10 Меѓутоа, овој предлог мораме да го одбележиме, бидејќи во основа на неговото решение стои еден хипотетичен заклучок дека вињетата, вцртана како прва станица на XXI милја после Scupi, означува praetorium а не Бања.11 За уфрлени станици, предлагачот ги смета Anavsar и Hercul, кои според неговата претпоставка, треба да се распо-Sines На Југ од Naissus. Со тоа, како што заклучува предлагачот, името residio Ке се состави со својата вињета, од која со векови била одделе-

Овие предлози13 долго време преовладуваа во литературата. Научниците што подоцна го допреле проблемот на Tabula Peutingeriana или пак правеле обиди да убицираат некои од античките станици на овој патен правец, ги користеле овие предлози. Интересно е дека сите истражувачи „вишокот на станици“ ги распоредиле на север од Scupi во правец на Naissus.'*.14 Посебно е за одбележување што сите предлагачи еднакво ги распоредиле последните три станици пред Stobi:15 Presidio, Cephalon и Gurbita. -

За разлика од нив, Т. Томовски во научниот труд „Предлог за читање на Tabula Peutingeriana на делницата Scupi - Stobi“, предлага еден доста компликуван и несфатлив начин за разрешување на проблемот. Од поправката се гледа дека грешката ја бара токму на оној дел од картата каде што сите негови претходници се единствени: во распо-Ста на последните три станици пред Stobi (Presidio, Cephalon и Gurbi-

Поаѓајќи од личното рее дека постои разлика во начинот на запишување на станицата Gurbita, Томовски доаѓа до заклучок дека испуштената станица на релацијата Stobi - Heraclea се викала Gurbita (Gubita-RA).16 Но со преместување на Gurbita западно од Stobi повтор-НО се јавил „вишок на станици“ на релацијата Scupi — Stobi, па предлагачот ги распоредил на еден спореден пат, од Катланово на север, покрај Пчиња и Крива Река.17 Така реконструкцијата на Томовски ги добила овие станици: Scupis - XXI бања - Ad Fines - VIII - Ad Hercule - VIII - Presidio - УПИ - Ad Cephalon - VIII - Stopis.”®18

Од дадениот преглед на досега изнесените толкувања, предлози, поправки и реконструкции се гледа дека се уште не постои решение кое одговара на распоредот на станиците и нивната меѓусебна оддалеченост, адекватен на распоредот забележан на Појтингеровата карта. Скоро сите предлагачи, во обидот да дојдат до адекватна должина напатниот правец Scupi – Stobi, најчесто префрлувале станици на други патни правци или вметнувале нови – безимени станици со произволни дистанци. Според нас, сите попатни станици забележани на картата меѓу Scupi и Stobi треба да се распоредат помеѓу овие два провинциски главни градови, не менувајќи ги притоа бројките што ги означуваат нивните меѓусебни растојанија.

На кој начин?!

Познато е дека изготвувачот на табулата, условен од намената, се определил за изработка на карта со мала широчина со која лесно се манипулира и по потреба се користи како свиток. Таквиот формат на

картата го принудил сите патни правци да ги усмери што е повеќе можно хоризонтално, не водејќи сметка за нивните реални правци, како и простирањето во однос на страните на светот. Картирањето го врши на наједноставен начин, користејќи исклучиво ориентација лево и десно од правецот на движењето.

Набљудувајќи ја картата во целина, видливи се разлики во начинот на запишување на патните правци. Едните се прикажани шематски, со мал број станици кои речиси секогаш имаат големи меѓусебни растојанија. За разлика од нив постојат многу прецизно забележани патишта на чија траса се распоредени повеќе попатни станици со мошне куси дистанци.

Доколку детално ја анализираме делницата од Scupi до Stobi забележуваме разлика во начинот на картирањето. Имено, првите станици по Scupi (бања и Anausaro) во начинот на запишувањето се разликуваат од останатите (Fines, Hercule, Presidio, Cephalon, Gurbita, Stopis). Разликата е очигледна. Првите станици имаат големо меѓусебно растојание (Scupis – XXI – бања – XII – Anausaro – XXXV). Остатокот од станици се повеќе но меѓу нив се запишани покуси растојанија (Аԁ Fines — VIII - Ad Hercule - VIIII — Presidio - VIIII - Ad Cephalon - XIII - Gurbita - VIII - Stopis).

Цртеж 1 Делницата SCVPI - ЅТОВІ: a. според Tabula Peuttingeriana, - 6. реконструкција според моето толкување На грешката Drawing 1. A section of SCVPI - STORI: a) according to Tabula Peutingoriana, - reconstruction according to the authors puanpentad
Цртеж 1 Делницата SCVPI - ЅТОВІ: a. според Tabula Peuttingeriana, - 6. реконструкција според моето толкување на грешката Drawing 1. A section of SCVPI - STORI: a) according to Tabula Peutingoriana, - reconstruction according to the authors puanpentadion1 of the ‘cosiaaio a? outingyrians, “ 0) a
Илустрација, стр. 216

Трасата на античките патишта и распоред на попатните станици, според авторот Оттука сметаме дека изготвувачот, на овој дел од картата запишал два пата што ги поврзувале 5сир! и Stobi. Едниот е прецизно забележан со голем број на станици, додека другиот претставен се шематски со мал број на станици и долги дистанци. Грешката што подоцна настанала, несомнено се состои во спојување на двата патни правци во еден со што се зголемил и бројот на попатните станици (спореди го цртежот во прилог).

На крајот, конфронтирајќи ги податоците од Пајтингеровата карта со археолошките остатоци на теренот ќе се обидеме да ги утврдиме трасите и да ја одредиме местоположбата на попатните станици на двата патни правци.

Како што веќе истакнавме, со станиците: Scupis - XXI - бања - XII - Anausaro - XXXV - Stopis, картографот сакал да запише еден подолг но, како што ќе видиме подоцна, особено значаен патен правец кој немал посериозни природни препреки. На картата по Scupi на XXI милја е вцртана вињета на бања. На оваа оддалеченост (32 км) источно од Scupi се наоѓаат селата Доброшане и Бињановце во чија близина стојат остатоци од античкиот пат и една голема римска населба.19 Меѓутоа да се идентификува населбата кај селото Доброшане со AQVE се чини нелогичнаи покрај значајниот површински археолошки материјал. Имено, сметаме дека вињстата во случајов не означува населба туку маркантен објект и репер на крстосницата кај Кумановска Бања (спореди ја картата во прилог). На истиот патен правец по вињетата на бања е запишана станицата Anausaro што се наоѓа на XII милји од претходната. На оваа оддалеченост е големата утврдена населба на локалитетот „Градиште“ што се наоѓа високо над истоименото ceno.20 Ова е уште една значајна точка што изготвувачот ја забележал на овој патен правец. „Градиште“ е најголемата доцноантичка населба во пошироката околина и според својата местоположба, стратешки најповолен пункт на граничниот премин меѓу провинциите Macedonia и Moezia

На овој начин свосто вистинско место и значење на табулата и на теренот ги добиваат XXXV милји запишани после Anausaro. Со оваа дистанца е покажано растојанието меѓу Anausaro и Stobi. Од Градиште, преку Овче Поле, до Stobi стојат точно 52 километри, односно XXXV милји.

Што се однесува до остатокот од станиците сметаме дека тие се однесуваат на прометниот патен правец што по долината на реката Вардар ги поврзува двата града. Овој пат е значително пократок и повеќе бил во употреба главно поради што е и поблиску одреден. Како што се гледа запишани се повеќе попатни станици со куси дистанци: Scupis – Ad Fines – VIII – Ad Hercule – VIIII – Presidio – VIII – Ad Cephalon - XIII - Gurbita - VIII - Stopis На овој патен правец, единствено не е забележано растојанието меѓу Scupi и Fines. Но тоа не би требало да претера проблем, бидејќи како сигурни точки на патот ги имаме 5сир21 и Stobi и единствениот утврден објект што би можел да биде praetorium, тврдината на локалитетот Дрма кај селото Бадер.22 Од друга страна, растојанието меѓу Fines и Stobi изнесува 47 милји, додека патот Scupi — Stobi околу 51 милја, односно 76 километри. Тоа би значело дека првата станица по Scupi, Fines треба да се наоѓа на 4 милји (6км) од градот. Напомнуваме дека на оваа оддалеченост се наоѓа тврдината на локалитетот Градиште кај селото Ракотинци.23 Од Fines на VIII милји, во картата е забележана станицата Hercule, што според нашите мерења треба да се бара во околината на селото Морани. Наредните попатни станици до Stobi: Presidio, Cephalon и Gurbita, доста прифатливо ги убицира И.

Како што се гледа, за реконструкцијата на делот од Појтингеровата карта што се однесува на релацијата Scupi — Stobi, нема потреба од изоставување, префрлање, вметнување или менување на попатните станици и бројките што ја означуваат нивната оддалеченост. Податоците во картата се мошне прецизни и како такви во потполност треба да се користат. Исклучок е испуштената бројка што го означува растојанието од Scupi до Fines, според нас, логичен резултат, што одговара на карактерот на грешката. Значајно е да се одбележи, дека единствено со ваков начин на разрешување на проблемот на „вишок станици“ од релацијата Scupi - Stobi се доаѓа до адекватна должина на двата патни правци. Меѓутоа, конкретни археолошки потврди за убицирање на некоја од станиците на двата патни правци се уште нема. Во овој момент на истраженост, реконструкцијата на овој дел од Појтингеровата карта и посочените локалитети, може да послужи како појдовна точка за понатамошните проучувања во тој правец. BLAŽO GEORGIEVSKI - Kumanovo

Белешки

  1. J.G.von Hahn, во своето патеписно-историско дело Reise von Belgrad nach Salonik Denkschriften d.k. Akademie 4. wissenschatt in Wien Bd. II 1861, 5. 255 Hexon од co ците запишани на картата Meby Scupi и Stobi ги распоредил на релацијата Scupi - Naissus, со редослед адекватен на записот од Табулата. Претпоставката дека на картата не е забележано Scupi, туку Scunis, станица што предлагачот ја убицирал кај денешен Лесковац е нелогична. Вињетата јасно покажува дека се работи за провинциски главен град. : ↩
  2. 'W. Tomaschek, Haemus-Halbinsel. Srtzungzber d. Akademie in Wien 1881, 5.451. ↩
  3. K. Miller, Itineraria Romana, Stutgart 1916. 555, 556. ↩
  4. Ibid, 82 забелешка 73. 1 И. Микулчиќ, Старо Скопје со околните тврдини, Скопје 1982, 55. ↩
  5. Истото мислење, изнесено пред повеќе од еден век, остана осамено во науката. Драгашевин, Археолошко-географски истражувања, Гласник Српског ученог друштва XLY, ↩
  6. , 115, 116. ↩
  7. И. Микулчиќ, Старо Cxonje...op.cit. 55 ↩
  8. Извори за белгарската истории II. Софија 1958, 23; М. Мирковин, Римски nyt Naissus ↩
  9. Ibid, 82 забелешка 73. откривени и трагови старога пута, по свој прилици Scupi-Paultana, који је затим прелази Кумановску реку код Пројевачке бање (где су такође налажени црепови, цигље, гробови) и ишао преко старога Жеглигова даље." ↩
  10. Scupi и станице Аԁ Fines, Жива Антика X 1-2, Скопје 1960, 249-257. Ч М. Мирковиќ, ор. cit. 250-252. Смета дека основната грешка на предлагачите е тоа што секогаш поаѓале од уверувањето дека патот од Naissus кон Scupi одел по најкратката траса, по долината на Јужна Морава. Според мислењето на М. Mupkosuh патот за Scupi се одделувал од Viciano a не од Naissus како што сметале дотогашните проучувачи. Според тоа патот Naissus - Scupi водел преку Косово. ↩
  11. Т. Томовски, Прилог за реконструкција на Tabula Peutingeriana на делницата Scupi - Stobi, Жива Антика XI св. 1, Скопје 1961, 113-125. ↩
  12. Tbid., 120 ↩
  13. Thid. 121-122 за оваа траса Т. Томовски е на мислење дека е дел од траисверзалниот пат Heraclea —Stopis-Sertica. ↩
  14. Авторот, како потврда на оваа претпоставка погрешно го парафризирал податокот од М. Кокиќ (спореди заб. 30). Текстот на М. Кокиќ Sr (M. Koxuh, Нови трагови ↩
  15. Митриног култа у Јужној Србији, Гласник С.Н.Д. ХІІ/1, Скопље 1933, 2): „...Ту су откривени и трагови старога пута, по свој прилици Scupi-Pautalia, који је затим прелазио Кумановску реку код Пројевачке бање (где су такође налажени цревови, цигље, гробови) и ишао преко старога Жеглигова даље.““ ↩
  16. Scupi - Sertica ја повлекла преку2 Катлановска Бања. ↩
  17. The route of the ancient roads and stop points according to hte author. ↩
  18. Реконструкцијата извршена од Т. Томовски во целина ја прифатил и ја пренел во збирката на старите карти за Југословенски земји Г. Шкриванић, Monumenta Cartographica Jugoslaviae I, Београд 1974, 54; B. Dragoević–Josifovska, Inscriptions de la Mésie supériure, Vol. VI, Scupi et la région de Kumanovo, Beograd 1982, 44 веројатно го имала предвид предлогот за реконструкцијата на Т. Томовски, кога линијата на патот Scupi – Sertica ја повлекла преку Катлановска Бања. И. Микулчиќ, Grupo Skopje, op. cit., 99, 100. ↩
  19. M. Koxuh, op. cit., 2 го 1. Мише, Teritorija Scupa. op. cit. 470 ↩
  20. За границата meby4 Moesia Superior и Macedonia види kaj I. Мише. Teritorija, op. cit. картата во прилог 22 T. Томовски, Таорско Градиште, Жива Антика год XVII, Скопје 1967, 235 ↩
  21. И. Микулчив, уште еднаш за Таурисион и Бадериона, Годишен Зборник на филозофски факултет, Скопје 1977; ↩
  22. Истиот, Старо Скопје, ор. си. 55. 68-69. ↩
  23. Истиот3 TIR.3 K-34. Ljubljana 1976. 20 И. Микулчиќ, Старо Скопје, ор. си.. 99, 100. ↩
  24. Ibid. 55 ↩

Summary

The Ancient Road Scupi-Stobi According to the Data Found in the Tabula Peutingeriana

(SUMMARY)

The author of this scientific paper refers to the data found in the well known map Tabula Peutingeriana about the ancient road Scupi-—Stobi.

It is known that during the preperation or the remake of this map by the medieval transcriber an omission was made with the route of the road Scupi-Stobi. Most probably this route was omitted with some other one. According to the distance in this map, the mileage between the two ancient towns is 115 miles /170 km./, while the real distance is 51 miles /76 km./.

An explenation is given about the new pronase24 and the interpretation of the error in the Tabula Peutingeriana with a review of the more important corrections and reconstructions.

The new Lies is based on the idea that all the station points noted on the route Scupi-Stobi should be placed between these two provincial towns, namely the remaker of the map has drawn two roads that connect these towns, original document. The error made later on by the medieval transcriber is that these two routes are joined into one, and thus the number of the station points is greater /compare the drawing/.

Finally, confronting the data from the map with the archaelogic re-