Macedoniae acta archaeologica 14 (1995) · стр. 51–57
За границите на анзабегово-вршничката културна група во средниот неолит
Содржина
група во средниот неолит1 досега е повеќепати зборувано. Покрај некои други попрецизни податоци за кои овде ќе стане збор, истражувачите Милутин Гарашанин?2 и Војислав Санев3 генерално ги имаат определено границите. Првиот своите опсервации ги базира главно на истражувањата и резултатите од Анзабегово, Руг Баир, Вршник4 и Зелениково, а вториот ги вклучува и поновите истражувања. Секако и други истражувачи се занимавале со овој проблем компарирајќи ги резултатите од истражувањата на други културни групи што граничат со Анзабегово-Вршник. Целта на овој труд е да се обиде да фиксира неколку локалитети за кои сметаме во овој момент дека се гранични и кои одат во прилог на генерално изнесените рамки во кои се развивала Анзабегово-Вршничката културна група во средниот неолит. Со најновите археолошки истражувања на некои локалитети во ср Македонија и Западна Бугарија, во овој момент со голема сигурност може да се фиксираат западната, југозападната и источната граница на групата. Имено, истражувањата на локалитетите Тумба во село Долно Палчиште, Тетовско,5 покажа дека се работи за повеќеслојна населба од типот тумби, со моќен културен слој од над 4,5 M(?) дебелина. Хронолошки и културно населбата влегува во Анзабегово-вршничката културна група. Најстарата фаза со бело сликана керамика не е истражувана, но останатите фази зборуваат за култрно и хронолошко единство со населбите од Скопско, пред „се Тумба Маџари“,6 Церје во с. Говрлево,7 Тумба Сред село во с. Мршевци8 и Зелениково.9 Во истражените два блока на Тумба Д. Палчиште не се откриени никакви елементи од локалитетите во Албанија,10 10 То значи дека Шар Планина била непремостлива природна граница на Анзабегово-Вршничката културна група на запад. Оттука со голема сигурност може да се смета дека целиот Полог во времето на средниот неолит влегувал во оваа група. Југоисточните долини, пред се долината на реката Треска на Сува Гора немаат засега неолитски материјал, можеби заради морфологијата на теренот можните наоѓалишта припаѓаат кон Пелагонискиот круг на среднонеолитските локалитети!".11 Населбите од Скопско влегуваат во Анзабегово-Вршничката културна група, а понатаму на југоазапад границите на групата одат по источните падини на Голешница и Јакупица со долините на Тополка, Бабуна и Црна Река.
Во долината на "Тополка, кај селото Чашка сондажно е истражуван локалитетот Мрамор, кој претставува населба на речна тераса. Археолош-
ВЕЛУШКО ПОРОДИНСКА Pye
1. Тумба, Д. Палчиште; 2. Тумба Маџари; 3. Церје, Говрлево; 4. Средсело, Мршевци; 5. Слатина, Зелениково; 6, Чашка; 7. Чаковец, Ресава; 8. Атици, Црничани; 9. Страната, Ангелци; 10. Бојковци - Канли чаир, Дамјан; 11. На Брег, М. Нагоричино; 12. Амам, Лопате
киот керамичен материјал хронолошки и културно покажува сличност со материјалот од локалитетите во Скопско.12
Понатаму на југ гра гицата на Анзабегово-Вршничката културна група засега е фиксирана на локалитетот Чаковец во село Ресава, Кавадаречко. Воислав Canes’? во истражувањата има регистрирано два културни слоја. Постариот ги има карактеристиките на Анзабегово-Вршничката културна група и тоа втора фаза (боцкани органменти и плитки канелури). Помладиот хоризонт се развива, како што забележува Санев13 „под нагласено влијание на Велушко-породинските културни традиции“.14
Војислав Санев наведува и неколку фрагменти керамика откриени во археолошките истражувања на Стоби што ги артибурира на Анзабегово-Вршничката културна група.15
Со овие локалитети сметаме дека со голема сигурност може да се утврди југозападната граница на Анзабегово-Вршничката културна група и тоа на тесниот појас на долината на Вардар и десните притоки на нивните долини. Високите планински венци на Јакупица, Караџица и Бабуна се природни граници кон Велушко-породинската група.
На југ односот и границите на Анзабегово-вршничката културна гупа со населбите од Северна Грција е cé уште нејасен, така што остануваат опсервациите што ги има дадено М. Гаршанин"“.16
Од локалитетите познати во ср Македонија засега сондажно е истражуван
само Атици кај село Црнчани во близина на Дојранското Езеро. Резултатите
од истражувањата покажаа дека населбата културно се вклопува во Анзабе-
гово-Вршничката културна група и тоа на доцните фази“".17
Северната граница на групата и односот со Старчево денеска е исто така тешко да се дефинира, иако во Кумановско се истражувани два локалитети, Амам во с. Лопате!“18 и на Брег во с. Младо Нагоричане.19 Движниот археолошки материјал од поселедниот ги има истите карактеристики со материјалот од Скопско?9,20 односно со Анзабегово-Вршничката културна група. Според тоа, сите сличности и разлики што групата ги има со Старчево21 остануваат за разрешување и во иднина.
Источната граница на Анзабегово-Вршничката културна група, според М. Гаршанин, во согласност со теоријата за припадноста на групата на Балканско-андолскиот културен комплекс, уште со дефинирањето на основните карактеристики, укажува на врските со ИСТОК, пред се со долината на реката Струма. Последните истражувања на неолитот по Струма генерално го поткрепуваат ова мислење на М. Гаршанин. Пред се тука мислиме на резултатите добиени во истражувањата на локалитетот Галабник во близина на Перник?““.23 Сличностите на сликаната керамика со Анзабегово-Вршник се евидентни и овој локалитет е засега најисточниот пункт каде денеска се среќаваат некои од карактеристиките на Анзабегово-вршничката културна група од средниот неолит““.24 Истражувачите на Галабник го сметаат за една варијанта меѓу Аназабегово-Вршник и Кремиковци и оправдано го издвојуваат како гурпа.
Сосема накусо ќе се осврнеме на обидот за воведување на група Кременик-Аназабегово во литературата?"25 Во својата статија Васил Николов непознавајќи го доволно материјалот од Анзабегово, не по своја вина, а особено резултатите од најновите археолошки истражувања во ср Македонија, прави обид за дефинирање на оваа нова група. При тоа тој не ни ги претставува истражувањата и резултатите од Кременик кај Сапарева Бања. Затоа не можеме да го прифатиме неговиот став за оваа нова група. Исто така и на овој стапен на истраженост не можеме да зборуваме за некаква етничка група Кременик-Анзабегово. М.Гарашанин дефинирајќи ја групата Анзабегово-Вршник одбегува да зборува за етничка група, токму заради недоволните елементи со кои денес располагаме. Напротив, кога го дефинираат Галабник како посебна група, Павук и Чохаџиев ги имале предвид сите сличности но и разлики, од кои само ќе го споменеме постоењето на култот на Големата Мајка констатиран во Тумба Д. Палчиште, Тумба Маџари, Церје Говрлево, Тумба Сред село во с. Мршевци, забележана и на Руг Баир““.26 Овој основен философски култ за постоење на Анзабегово-вршничката културна група потполно е непознат, барем засега, на Галабник. Затоа не можеме да го прифатиме воведувањето на групата Кременик-Анзабегово во литературата без поголема анализа на керамичкиот материјал и од двата и другите локалитети.
8 3a информацијата му благодарам на B. Санев
"? За информациите и благодарам на Т. Јовчевска, раководител на истражувањата
"5 За информацијата му благодарам на В. Санев
21 J], Гарашанин, 0.c. 42.
2? M. Garaganin, Anazbegovo — Vrsnik, PJZ II, Sarajevo, 1977, 84-196.
DRAGIŠA ZDRAVKOVSKI - Skopje
Белешки
- Во досегашните археолошки истражувања слој од постар неолит со бело сликана керамика е констатиран на мал број локалитети.: Тумба во с. Долно Палчиште, но не е инстражуван. ↩
- M. Garašanin, Anzabegovo – Vršnik, PJ Z II, Sarajevo 1979, 84-106. ↩
- В. Санев, Неолит во Источна Македонија, соопштение на XIII-or конгрес на садј, Блед 1988; Младото камено време во Македонија во досегашните археолошки истражувања, Materijali XIV, Прилеп 1976, 67-89 ↩
- Д. Гарашанин, Однос Старчевачке групе према неолиту Македоније, Maced. acta archaeol. 10, Скопје, 1989, 37-45. ↩
- Д. Здравковски – С. Саржоски, Тумба с. Д. Палчиште, др 28 (Љубљана 1989, 43) ↩
- В. Санев, Неолитско светилиште од Тумба – Мађари, Скопско Maced. acta archaeol. 9, Скопје 1988, 9-30. ↩
- Bilbija, Cerje, AP 26, Ljubljana 1986, 35-36 ↩
- За информацијата му благодарам на В. Санев ↩
- М. Гарашанин – М. Билбија, Кућа I во Зеленриково, Maced. acta archaeol. 9, Skopje 1988, 31-41 ↩
- А. Бенац, Неки проблеми односа Македоније и западног Балкана у неолитском добу, Maced. acta archaeol. 10 Skopje 1989, 9-23 ↩
- Б. Китаноски, Д. Симоска, J. Тодоровић, Населбата Пештерица и проблемот на раниот неолит во Пелагонија, Maced. acta archaeol. 6, Скопје 1983, 9-20 ↩
- За информациите ѝ благодарам на Т. Јовчевска, раководител на истражувањата ↩
- В. Санев, Чаковец, др 27, Ljubljana 1987, 39-40 ↩
- В. Санев, о.с. 40. ↩
- За информацијата му благодарам на В. Санев ↩
- M. Garaganin, Centralnobalkanska zona, PJZ I, Sarajevo 1979, 81 ↩
- Д. Здравковски, Археолошки истражувања на локалитетот Атици, во село Црничани, Гевгелиско, Maced. acta. archaeol 10, Скопје 1989, 79-87; В. Санев – М. Стаменова, Неолитска населба „Страната“ во село Ангелци, Зборник на Завод и Музеј 1, Струмица 1989, 9-29. Двата локалитети имаат слична морфологија на теренот. М. Гарашанин во PJZ II навестува евентуално постоење на засега непознатата група помеѓу Анзабегово – Вршник и Сескло. ↩
- Материјалот од истражувањата во 1978 година не е објавен. За неговата културна и хронолошка припадност на Анзабегово – Вршник групата по сугестии од В. Санев. ↩
- Д. Здравковски, Истражување на локалитетот „На Брег“ село Младо Нагоричане Maced. acta archaeol. 9. Скопје 1988, 43-63 ↩
- В. Санев, Неолитско светилиште од Тумба во Мађари, Скопско, Maced. acta archaeol. – 9, Скопје 1988, 9-30 ↩
- Д. Гарашанин, о.с. 42. ↩
- M. Garašanin, Anazbegovo – Vršnik, PJZ II, Sarajevo, 1977, 84-196. ↩
- J. Pavuk – M. Čochadžiev, Neolithische teilsiedlung bei Galabnik in Westbulgarien. Slovenska archaelogija, XXXII 1, Bratislava 1984, 195-228. ↩
- М. Гарашанин, Проблеми неолита и енеолита Централног Балкана у вези са резултатима истраживања у Македонији, Масеԁ. acta archaeol, 10, 25-35. ↩
- В. Николов, Орнаметаци на ранонеолитната рисувана керамика: систематизацил и карактеристика, Археология XXV/102, София 1983, 29-43. Иако зборува за ранонеолитската, само накусо ќе се осврнеме на проблемот Кременик – Анзабегово. ↩
- В. Санев, Неолитската населба Руг Баир кај село Горубинци, Зборник на штипскиот Народен музеј IV-V, Штип 1975, 203-246, Т. XIV, с. 35. ↩
Résumé
Les frontieres du groupe culturel d'Anzabegovo- Vrsnik au neolithique moyen
D’ANZABEGOVO - VRSNIK AU NEOLITHIQUE MOYEN
(RESUME)
On a déj4 раце A plusieurs reprises des frontiéres du groupe culturel d’Anzabegovo — YrSnik au néolitique moyen. En plus de certaines données plus précises dont il sera question ici, les chercheurs M. Gara¥anin et V. Sanev en ont défini les frontiéres générales. Les résultatas des rechershes archéologiques entreprises ces derniéres années dans plusieurs localitées, 8 savoir Tumba dans le village de Dolno Paltiste, Tumba MadZari a Skopje, Cerje dans le village de Govrlevo, Tumba Sredselo dans le village de MrSevci, Zelenikovo, Izvor prés du village de Čaška, Čakovec près du village de Resava, Atici près du village de Crniéani, Stranata prés du village d’Angelci, Bojkovci — Капи! Cair prés du village de Damjan, Na Breg près du village de Mlado Nagoričane et Amam près du village de Lorate, tous en Macédoine, et Galabnik non loin de Pernik, en Bulgarie, démontrent et confirment la thése concernant les frontiéres de ce groupe. Notamment, le groupe culturel d’Anzabegovo — VrSnik renferme l’espace entre le Sar Planina a l’ouest et la vallée de la Struma a l’est. Au nort, ce groupe s’étendait jusqi’A la ligne de partage des eaux a PreSevo, au sud-sous Demir Kapija. La frontiére de ce grope au sud-ouest vers le groupe de Veljusa — Porodin est constituée par la ceinture étroite de la vallée du fleuve du Vardar et par les vallées де Topolka, Babuna et Crna Reka fixée par l’'agglomération d’Izvor prés du village de CaSka et par celle de Cakovec prés du village de Resava. La derniére localité dans l’horizon culturel plus ancien montre une appartenance au groupe culturel d’Anzabegovo — VrSnik, tandis que V’horizon plus récent se développe déja sous l’influence culturelle du groupe de Veljusa — Porodin. Les recherches effectuées dans la localité de Galabnbik, en Bulgarie occidentale, ont démontré que lagglomération a beaucoup d’analogies avec les données fournies par Anzabegovo — VrSnik, mais aussi des différences qui ont amené les chercheurs Pavuk et Cohadiiev2 a la présenter, avec raison d’ailleurs, comme un groupe culturel a part. L’essai de V. Nikoloy d’introduire danas la littérature le groupe culturel de Kremenik — Anzabegovo est inacceptable, parce qu’au degré actuel des recherches, surtout dans la vallée de la Struma, les éléments nécessaires pour faire des comparaisons son insuffisants.