Macedoniae acta archaeologica 10 (1989) · стр. 101–133

Ископувањата на Голем Град од 1981-1986 година

Содржина
  1. СЕКТОР 1
  2. НАОДИ НАДВОР ОД ГРОБОВИТЕ
  3. Накит
  4. Керамика
  5. АРХИТЕКТУРА
  6. Тврдина
  7. МИНИ
  8. Fot. 64 Monnaie en bronze d’Apollonie, Пе - ier s.. maison n 2
  9. ПОДЛОГА ОА ТУАА
  10. СЕКТОР IV - ЕДНОБРОДНА ЦРКВА
  11. МОНЕТИ

Изведените ископувања во периодот од 1967-1980 година на островот Голем Град дадоа одредени траги за постоење на археолошки локалитет, кои ја наметнаа и потребата за превземање на системски истражувања. "Тие зафати беа дефинирани во научно-истражувачкиот проект со наслов антич-КАТА И СРЕДНОВЕКОВНАТА НАСЕЛБА ГОЛЕМ ГРАД."

Насловот беше конципиран со цел истражувањата да се насочат кон идентификување на населба на островот, секако со еден долг континуитет, врз што и досега упатуваа наодите на керамика, монети, накит и архитектура и тоа од крајот на IV век пр.н.е.до XIV век н.е.

Заради поставената задача беше извршен исцрпен увид на просторот на островот. Во таа прилика беше изведено топографско снимање од арх. Л.Мангаровска и арх.м-рК.Мангароски во многу отежнати услови. Прво, немање на геодетска снимка на островот ниту пак геодетска апсолутна висинска ознака. Потоа, бујната пошуменост на островот не овозможуваше прегледност и ја спречуваше прецизноста во снимањето на теренот без инструменти. И покрај ваквите услови за почетната фаза се изработи една

карта, работна верзија, на која се означени неколку пункотви со ВИДЛИВИ траги на архитектура. Ги одбележавме со ознаката Сектор, од I до V (сл.1,

Сектор 1- црквата Св.Димитрија, хеленистички куќи, некрополата (во западната страна на островот)

Сектор П - ранохристијанската црква (во источниот дел на островот).

Сектор Ш - црквата Св.Петар со живопис од XIV век

Сектор IV - еднобродна црква (во центарот на островот)

Сектор V - тврдина (на југ на островот)

СЕКТОР 1

Уште со истражувањата во 1967-68 источно од црквата Св.Димитрија беше поставена квадратната мрежа. Во претходните истражувања беше работено на шест квадранти (кв. I, III, 1V, VII, VII, [X).1 Со новите зафати беа опфатени се на се 16 квадранти, поставени источно од црквата Св.Димитрија. Во овој период на истражување откриени се гробовите од бр. 36 до бр.108, од кои 22 се скелетни погребувања; кај нив често гробната јама е заградена со венец на необработени камења. Останатите 30 гроба имаат скелетно погребување во гробна архитектура со двосливен кров и задолжиска снтЕТ ГОЛЕМ ГРАД - ПРЕСПА

Си. | Карта на островот Голем Град Fot. 1 Carte де l'ile de Golem Grad
Си. | Карта на островот Голем Град Фот. 1 Carte де l'ile de Golem Grad

телно поставени подни плочи и често имбрекси на врвот на кровната конструкција. Се забележува дека овие гробови имаат најчесто многу грижливо изработена конструкција и сосема ретко во нив се среќаваат прилози. Тегулите се декорирани со најразлична декорација низ целата внатрешна површина или по некој детал. како: претстава на јадица, на животинска шепа, на крст или брановидни линии (сл.2). Секако дека занимливата декорација претставува предмет на особено проучување. Претставата на кретовите (во гроб 49. 65. 90) укажува јасно дека некои од тие гробови припаѓаат на христијани, веројатно од IV век. Вредно е да ги посочиме и детално опишеме гробовите кои имаат наоди или одредени карактеристики кои упатуваат кон нивното поточно датирање. ГРОБ 61-поставен исток-запад во КВ.ІХ, со гробна архитектура од двосливен кров (115x40 см); на подот се поставени две керамички плочи на кои се наиде на многу малку остатоци од скелетот. Зачувана беше долната вилица со траги од „двојни заби“, односно млечни и трајните, по што можеме да заклучиме дека се работи за старост од околу 8 години. Остатоците на коските укажуваат на полуспалување кој обичај беше забележан во гробови-

Сл. la Поглед на западниот брег на островот ог, Ta Bord oucst де Vile
Сл. la Поглед на западниот брег на островот ог, Ta Борд oucst де Vile
Сл. 2 Тегули од гробовите со двосливна конструкција Fot. 2 Tuiles des sépultures avec construction 4 deux rampants
Сл. 2 Тегули од гробовите со двосливна конструкција Fot. 2 Tuiles des sépultures avec construction 4 deux rampants
Илустрација, стр. 104

те бр.42 и 43 од постарите ископувања. Кровната конструкција беше изведена грижливо со имбрекси, а на кровните тегули од внатрешната страна се забележува богата брановидна декорација (сл.3).

ГРОБ 63-со ориентација исток-запад, кв.Х, претставува скелетно погребување во гробна јама (125-40 см). обрабена со неколку необработени

Сл. 3 Квадрат IX, ситуација на гробовите 60. 64, 61 Fot. 3 Carré IX, position des sépultures 60, 64, 61
Сл. 3 Квадрат IX, ситуација на гробовите 60. 64, 61 Fot. 3 Carré IX, position des sépultures 60, 64, 61

камења, поставени лево и десно од покојникот. Скелетот е релативно зачуван, со прекрстени раце поставени во пределот на половината. Прилози:

1) Една лунулеста обетка од железо доста корозирана (сл.4). Обетката е изведена плочесто со тенко означена лупула која завршува со четири кружно формирани завршетоци на пошироката страна. Овој тип на обетки се среќава на поширокото медитеранско подрачје почнувајќи од Сицилија, Северна Италија, Истра. Албанија до нашите краишта. На територијата на Македонија досега не е откриен овој тип на обетки. Тие се работени од злато, бронза, сребро со пет круга (Сиракуза од УП век),2 со четири круга (Коринт од VI–VII век), со три (Врх – Бркач во Истра, во Крањ од VII–VIII век) или во Албанија кај Лезхе со три кругчиња од VII век. Бројноста на овие наоди во истарскиот крај дури ги навела истражувачите овој тип на обетки да го наречат „пингвентино“ (со три крукчњиа на лунулата) кои за првпат се најдени во Мѐице кај Пингвенте во централна Истра, датирани во VII век и почетокот на VIII век.

Сл. 4 Гроб 63, жена со детенце, VII-VIII век Fot. 4 Sépulture 63, boucle Worcille еп fer, Vile - УШе s.
Сл. 4 Гроб 63, жена со детенце, VII-VIII век Фот. 4 Sépulture 63, boucle Worcille еп fer, Vile - УШе s.

Очигледно прототипот го претставува доцноантичката - рановизантиската лунулеста обекта со пет или четири кружни завршетоци која е датирана во VI- -VII век, како на пр. наодите од Сиракуза, Коринт од кои обетки е веројатно произлезена и оваа од Голем Град, работена во железо. Железо

како метал за изведување на накит во VI век е доста користен, а често се

објаснува со општото осиромашување на ова време.

ГРОБ 64 - со скелетно погребување е пресечен и оштетен со поновиот гроб бр.60 кој е сместен над него. Од гробот 64 зачуван е само горниот дел од скелетот до појасот. Главата е потпрена на еден каменен блок. Прилози:

1) Еден пар сребрени обетки3 со четири јагоди беа откриени во пределот на ушите (сл.5). Јагодите се изведени од две полутопки со биконусен профил. Некои детали се работени со гранули, како оние на кои се надоврзува долната и средната јагода над лакот исто така употребен е лажен филигран. Во науката постои тенденција овој тип на обетки тесно да се поврзува со постарите византиски гроздолики обетки“. Врската со нив е очигледна и на нашите примери каде се спојуваат на една иста изработка детали од гроздоликите обетки овде посочени со два реда и еден ред на гранули. како и изведбата на јагодите. Во далматинските наоѓалишта се датирани од IX—XI век, дефинирани како широко распространет народен накит“.4 Во Македонија е одкриен еден сличен пар во Делчево.^4а^ Во Србија, во некрополата кај Матичане. обетките со четири јагоди и со гранулација и многу слична изработка со нашиот пример од Голем Град, се датирани во X-X! век.5 ГРОБ 67 - кВ.Х, длабочина 118-150, има скелетно погребување без архитектура (сл.б) ОД скелетот е слабо зачувани само горниот дел Of карлицата. Прилози:

Сл. 5. Гроб 64, сребрена обетка. Х-ХГ век Fot. 5 Sépulture 64, boucle d’oreille сп argent, Xe - Xle 5.
Сл. 5. Гроб 64, сребрена обетка. Х-ХГ век Фот. 5 Sépulture 64, boucle d’oreille сп argent, Xe - Xle 5.

1) Гердан од мониста од килибар и сино кобалтно стакло со биконусна форма.

2) Цар сребрени обетки со кошница; алката с изведена со лиење од масивен тел; па неа се потпира кошницата изведена со исчукување и формира осмолисна чашка која завршува цилиндрично: во неа била поставена бела стаклената паста. Чашката се потпира на алакта од обетката и на помала плочеста алка, заедно лиени. Чашките се декорирани со гранулација на завршетокот на листовите и работ на цилиндричниот прстен каде што СТОН сткалената паста. Алката на обетката (дијаметар 2,8 см) има отворени краеви; за да може да се прицврстува на едниот крај завршува со цилиндричен додаток со два тенки прстена. Овој тип на обетки се појавува во бројни наоѓалишта низ Балканот, Средна Европа, северно од Алпите, Tupon, во Италија и Панонија.

Меѓутоа, основната карактеритика на овој тип на обетки - кошницата — како крај на алката, се изработува во најразлични варијанти кои во науката хронолошки се групирани. Тие исто така се врзуваат за одредени региони населени со различни популации во времето на доцната антика или раниот среден век. Нивната хронологија е многу растеглива од У до почетокот на вил век, со познатите Кестелски примероци.

Сл. 6. Гроб 67, гердан од килибар и сино стакло. сребрени обетки, VI век Fot. 6 Sépulture 67. collier еп ambre et en verre bleu, boucles d’oreille en argent, Vle 5.
Сл. 6. Гроб 67, гердан од килибар и сино стакло. сребрени обетки, VI век Фот. 6 Sépulture 67. collier еп ambre et en verre bleu, boucles d’oreille en argent, Vle 5.

Следејќи ја литературата може да се каже дека нашиот тип на обетки со кошница во вид на цветна чашка и покрај варијантите во овој подтип треба да се датира во втората половина на VI век до почетокот на VII век. Што се однесува до потеклото и покрај спротивните мислења, главно се поддржува предлого на Ригл кој смета дека овој тип потекнува од источните римски провинции", како и на Нидерле кој пак потеклото го бара во Блискиот Исток и во сириската и персиската уметност,9 присвоен од Византија и варварите од Црноморскиот брег уште пред VI век. Секако, и наодите на подрачјето на Балканот го претставуваат дицноримскиот, односно рановизантискиот накит, одомаќен кај месното кое често се дефинира како, романизирано население. ГРОБ 69 - кв. Х-а, длабочина 140 цм., е без гробна конструкција, ориентација исток-запад. Покојникот е ставен на земја со димензии 180x60 см., без видливи траги од јамата. Прилози (сл.7):

1) Пар сребрени обетки со кошница. Како и претходните примероци и овие имаат исто изведена алка со кружен пресек и прстенест додаток на крајот за прицврстување. Алката (дијаметар 3,3 см), па три места е декорирана со по неколку прстенести врежувања. Кошниците се изведени од чашка и цилиндричен дел за сместување на стаклената паста. Кошницата се потпира ма мала алка, излиена заедно со големата. На коишицата е употребена гранулација кај преминот од чашката во прстенестиот дел како и на работ. И овој тип обетки припаѓа на доцноантичките односно рановизантиските типови обетки на крајот на VI век. Еден наод од Клистичи (Истра) има ист третман на големата алка со врежани прстени. датиран во втората половина на VI век.!д

2) Гердан од мониста од килибар, од бела, сина и зелена стаклена паста.

ГРОБ 78 кв. П-а, длабина 90 см е со скелетно погребување; покојната е поставена во јама заградена со аморфни камења, поставени во вид на венец. Дел од долните екстремитети не се сочувани (сл.8). Прилози:

1) Гердан од разнобојни стаклени мониста (од зелена, сина и бела боја) и од килибар со кружна, цилиндрична, биконична и розетеста форма. Може да се претпостави и прилагањето на повеќе гердани од разнобојни ситни мониста, што беше тешко комплетно да се собере во текот на ископувањето.

2) Една железна белегзија со отворени краеви, доста корозирана. Познато е присуството на овие белегзии работени од железо, во доцноримските наоѓалишта, во гробовите на романизираното население или кај варварите од времето на преселбата на народите, како на пр. во Раковчани, Улпијана, Скупи, Ниш, широко датирани од IV-VII век!!.

3) Една средбрена обетка со кошница, послабо зачувана од претходните наведени примероци. Прстенестиот додаток на кој се потпира кошницата е изработен од гранули, слично како кај цитираниот примерок од Клистиќи. Цилиндричниот додаток за спојување на отворените краеви на алката е погрубо изработен од примероците во гроб 67 и 69. И покрај тоа што нашите размислувања околу датирањето на оваа доста богата колекција на обетки од вонредно квалитетно сребро се потпираат на типологијата и хронологија изведена од Ј. Кастелиц, која повеќе се однесува на наодите од Словенија и

Илустрација, стр. 109
Илустрација, стр. 109

‘a Сл. 7 Гроб 69, гердан од килибар и стаклена паста. Ст РА сребрени обетки. VI в.

3 Fot. 7 Sépulture 69, collier en ambre et en pate de verre,

boucles d’oreille en argent, Vie 5. тоа на тип Ил (VI век) и на авторите кои се занимавале со доцната антика, се чини дека за поточни датуми ќе треба одново да се пристапи кон студирање на најновите наоди. Веќе на територијата на срм во последните десетина години се откриени повеќе обетки од овој тип: две обети од некрополата во

Сл. 8 Гроб 28, гердан од килибар и стакло, железна белезија и сребрена обетка. VI век Fot. 8 Sépulture 78. collier en ambre et en verre, bracelet en fer et boucle doreille en argent, Ve 5.
Сл. 8 Гроб 28, гердан од килибар и стакло, железна белезија и сребрена обетка. VI век Fot. 8 Sépulture 78. collier en ambre et en verre, bracelet en fer et boucle doreille en argent, Ve 5.

Делогожда"“, три од Брод", една од Охрид““, две од Стоби"“.15 Датираната обетка од Македонски Брод во У век спрема керамичките прилози најдени заедно во зиданата гробница исто така отвора нови можности. Секако, треба да се има предвид дека овој тип на обетки во македонскиот простор сигурно порано се појавил поради близината со византиските владетелски центри, отколку во посеверните краеви на Балканот и Панонија, со што би била и пологична нивната порана хронологија.

Овој предлог е еден од можните размисли околу поточното датирање на обетките со кошничка кои и на нашата територија бележат неколку варијатни. По објавувањето на сите откриени обетки а во контекст со останатите наоди, секако ќе дојдеме до попрецизно а можеби и порано датирање на овој тип накит на територијата на Македонија.

ГРОБ 84, кв. П, длабина 80 см., ориентација југо-исток-северозапад е скелетен со архитектура од какенен венец, внимателно поставен од сите страни (димензии 159х46 см) (сл. 9). Прилози:

1) четири филигрански копчиња од сребро и 23 од бронза. Филигранските копчиња беа откриени во пределот на градниот кош и едно биконично

Сл. 9 Гроб 84, копчиња од сребро и Upon ѕа, ALY нек Fot. 9 Sépulture 84, boutons en argent et en bronze, X1Ve 5.
Сл. 9 Гроб 84, копчиња од сребро и Upon ѕа, ALY нек Fot. 9 Sépulture 84, boutons en argent et en bronze, X1Ve 5.

копче во истиот простор. Од страна на шаките беа поставени по 11 кружни копчиња. Спрема наодите, овој гроб секако припаѓа на развиениот среден век. И од изворите и од наодите во средновековните некрополи позната е употребата на копчиња на богатата болјарска и владетелска облека, а најсигурно потврдена и со нивното насликување на фреските. Кружни и биконусни копчиња за кошула се среќаваат и на машката и на женската облека во некорополите во Матичане, On X-XI век, во Демир Капија, во Трњане од XI-XIII век, но не така често.16 Тука се јавуваат копчиња изведени од две калоти со врвка за зашивање. Меѓутоа, на овој начин распоредени копчиња кај манжетните и на пределот на градите на облеката среќаваме во фреските од XIII и XIV век. И покрај тоа што тешко може да се препознае материјалот на фреските како и формата од кои се изведени копчињата, во изворите нарекувани ботони, се знае дека се работеле од бисер, од сребро и злато"?. Овој тип на облека со ред на копчиња напред на градите и на манжетните е присутен на портретите од XIV век во некои охридски цркви, како кај портретот на Остоја Рајаковиќ и на Димитрија, син на кесарот Дука во црквата Св. Климент од XIV век, на портретот на севастот Јован Просеник во Св. Софија, или на портретите на Марија и Калина од Мали Град на Преспа од XIV век!

Обетките со три јагоди, широко датирани од XI-XIV век, кај кои сепак преовладува мислењето дека се карактеристични 3a XIII и XIV век даваат можеби помош за датирање. На нив често се среќава филигранска техника како на примерокот од Брнази кај Сплит од XIII-XIV век, од Витовница во Србија во XIII век!“, кои потсетуваат на сребрените копчиња од наодот во Голем Град со филигранска изведба. Бидејќи е тешко да се воспостави сигурна хронологија на копчињата кои малку се менувале од XI-XIV век, затоа се служиме на овој посреден начин за нивно приближно датирање. Дури на обетките од Чачак двете јагоди се јајцевидни како во Преспа и датирани во XIV век. Можно е гробот да припаѓа на некоја поугледна личност од времето на XIII или XIV век, погребена источно од Црквата Св. Димитрија. Таа е подигната веројатно во XIV век, чие датирање го предлагаме според сличностите на фреските и архитеткурата со сигурно датираната црква Св. Петар на островот.

НАОДИ НАДВОР ОД ГРОБОВИТЕ

Накит

Во ископите надвор од гробните целини откриен е накит од античкиот период. На предримскиот хеленистички период припаѓаат двете бронзени лачни фибули од малоазиски тип од кои се зачувани само лаковите. Едната фибула има пет зрачни задеблувања немарно работена, а другата со плиток лак и проширен пресек на врвот има две задеблувања. Овој тип на фибули во југозападниот простор на Македонија може да се датира во времето помеѓу ТУ и почетокот на II век п.н.е, (сл. 10)?“

Во хеленистичкиот накит ја вметнуваме и полуалката - обетка, која е работена според примерот на кружните обетки со зооморфни протоми на лав, бик, рис. Таа претставува една стилизирана и многу упростена плочеста изведба од бронза. Припаѓа веројатно на крајот на ШЕ век (сл. 11)““. обетка Ш век п.н.е.

Сл. 10 Лачни, бронзени фибули, ГУ-И век Fot. 10 Fibules еп archet, еп bronze, IVe - Це 5.
Сл. 10 Лачни, бронзени фибули, ГУ-И век Фот. 10 Fibules еп archet, еп bronze, IVe - Це 5.
Илустрација, стр. 113
Fot. 11 Boucle d’oreille hellénistique. Сл. 12 Hora од фибула co лучница, IV век MAOH, Xa 6 BYRNE нато Ko Fot. 12 Pied de fibule avec bulbes, IVe 5.
Fot. 11 Boucle d’oreille hellénistique. Сл. 12 Нога од фибула co лучница, IV век MAOH, Ха 6 BYRNE нато Ko Fot. 12 Pied de fibule avec bulbes, IVe 5.

Кон неколкуте фибули откриени во ископувањата 1967/68 г. од типот плочести - ланселовидни се придружуваат уште три фрагменти, било од плочестата нога било од листовите, која со својата припадност на П век п.н.е. го пополнуваат; инаку, тој е век на најинтензивни наоди.

Во ископините откриен е и еден фрагмент од нога од доцноантичка бронзена фибула со лучници. "Таа е изведена со техника на лиење со декорација од два реда концентрично втиснати кругови. секако од IV век (сл.

Бронзената белегзија со завршеток на змиска глава е откриена во ископините на некрополата, над просторот од куќата бр. 2. На лачниот дел кој има кружен пресек, има едно задебелување со пет врежувања (сл. 13). На сличен начин е формирана и главата, проширена со стилизирано нагласени очи и четири ребрести врежувања при коренот од главата. Се чини дека белегзијата на оштетениот крај била решена во вид ца змиска опашка, што се јавува како варијанта во доцноантичките изведби. Овој тип на белегзии бележи многу долг континуитет со мали модификации, од халштатот до средниот век. Нашиот примерок секако стилски припаѓа на белегзиите на доцната антика од IV—V век,24 често наоѓани во римските некрополи на Балканот и во Панонија и затоа дури се издвојуваат две теории спротивни во однос на потеклото на овој накит во ова време. Се посочува нивната тесна врска со хеленистичката традиција на јужниот Балкан, Далмација, Дарданија, Македонија, а како пример за ваквото мислење се посочуваат претставите на овој накит на надгробни римски споменици во Далмација од I век?“. Наспроти ова мислење се подвлекува нивното интензивирање под влијание на варварскиот вкус внесен на територијата на Балканот со Преселбата на народите од IV до VI Bek”.

Сл. 14 Бронзена обетка, XII век Fot. 13 Bracelet en bronze, IVe 5. Fot. 14 Boucle d’oreille en bronze, XIle 5.
Сл. 14 Бронзена обетка, XII век Fot. 13 Bracelet en bronze, IVe 5. Fot. 14 Boucle d’oreille en bronze, XIle 5.
Сл. 13 Бронзена белегзија, ГИ век25
Сл. 13 Бронзена белегзија, ги век25

Во ископот на квадрант Ila откриена е една бронзена обетка со кружна јагода, чија алка е извадена од жица со кружен пресек и прицврстена само на едниот крај (сл. 14). Обетките со една јагода. изведени во различни техники, се датираат во XII век. Идентична обетка е откриена на некрополата во Трњане, датирана во XII век со монетата на Манојло I Комнен (1343-1380), најдени во една иста гробна целина.

Керамика

Керамиката бележи еден подолг континуитет. Најстарите и многу ретки форми се фрагменти од кантароси со рачки вертикално поставени кои под кос агол се спуштаат кои телото на садот. ТНе се грубо работени, рачно, од слабо пречистена глина. веројатно во раниот IV век п.ц.е.

Од крајот ua IV и почетокот на Ш век се среќаваат црно-фирнајсирани кантароси со канелури, или фрагменти со декорација изведена со течна глина со флорални елементи. од групата на гнатија (сл. 15). Фрагменти од балсамари многу ретко се среќаваат со две вертикално поставени рачки кои се чести во Охридско-струшкиот регион од крајот ua Ш век. Потоа, црно фирнајсирани гутуси кои се среќаваат и во некрополите од Пелагонија од Ш век (сл. 16). Многубројни се наодите од чинии — ихтии со скромни димензии во пречник од 20 см., со коси странични ѕидови на мала прстенеста нога. Од Fot. 15 Fragment Че canthare,

Сл. 15 Фрагмент од кантарос локален производ, LV в.п.н.е. Сл.16 Хеленистичка керамика. Ш-П век Fot. 16 Céramique hellénistique, [le - Пе 5.
Сл. 15 Фрагмент од кантарос локален производ, LV в.п.н.е. Сл.16 Хеленистичка керамика. Ш-П век Фот. 16 Céramique hellénistique, [le - Пе 5.

travail local, [Ve s.

внатрешната страна задолжително има длабнатина за собирање на сокот од приготвените риби. Работ е вертикално извлечен ком надвор и косо се спушта надолу. Тоа се садови кои најмногу се среќаваат во квадрантите при ископувањето на просторот од некрополата (сл. 17). Чиниите ги има во повеќе варијанти со разнообразно формирани рабови кои укажуваат на времето од II - 1 век во новата ера.

Занимлив е наодот на големиот кратер со волути, изведен од белузлава глина, инаку форма која е карактеристична за архајските и класичните векови, но се јавува поретко и во хеленистичките слоеви од II век п.н.е., како што се познати наодите од Амфиполис (сл. 18).

Во хеленистичката керамика ќе ги посочиме и еледните застапени техники на декорирање: црно фирнајзирање со или без канелури. со втисната орнаментика на дното од внатрешната страна на садовите или релјефна декорација. Исто така се јавуваат фрагменти од стамнос-пиксиди со биконусен реципиент и потковичести рачки хоризонтално поставени. Една локална варијанта на декорирање на овие садови се истакнува со врежување на брановидна линија или стилизираин клас пред печењето (сл. 19).

Релјефната или мегарска керамика е застапена релативно интензивно. Се среќаваат фрагменти од чаши со флорална декорација, листови од лоза. акантус, цветови, пластична геометризација, како и фигурални изведби во култни сцени или игра. Занимливи се два фрагмента од дно на чаши со мотив на школка наизменично употребени со мотив на шишарка. Овие мотиви на релјефните чаши се појавуваат најрано. На пр., на атинската Агора се датирани во периодот помеѓу 220-200 година. Веројатно нашите примери потекнуваат од иста работилница, но не се и од ист калап, бидејќи мотивот на школката не е изработена во иста димензија. Во поранешните наоди од релјефните чаши е присутен и мотивот на симплегма. Чашите имаат разновиден профил на работ, а боите се многу различни: сиво печена, црвенорозова боја, со сјаен црн премаз, црвен и прозирен лак (сл. 20-26).

Сл. 17 Ихтија, П-Т век, од куќа бр. 2 Fot. 17 Plat à poisson, IIe – Ier s., Сл. 18 Рачка од кратер co волути, III-II век de la maison n9 2 Fot. 18 Anse de cratére avec volutes, Ше - Ile 5.
Сл. 17 Ихтија, П-Т век, од куќа бр. 2 Фот. 17 Plat à poisson, IIe – Ier s., Сл. 18 Рачка од кратер co волути, III-II век de la maison n9 2 Фот. 18 Anse de cratére avec volutes, Ше - Ile 5.
Илустрација, стр. 116
Сл. 19 Фрагмент од стамнос, куќа бр. 2, I-l Fot. 19 Fragment de stamnos, maison n°° 2, IIe – Ier s.
Сл. 19 Фрагмент од стамнос, куќа бр. 2, I-l Fot. 19 Fragment de stamnos, maison n°° 2, IIe – Ier s.

MAA кои би можеле да служат за рибарските мрежи но и во разбоите. Се среќаваат неколку форми на тегови: кружно-плочести, можеби најстари, пирамидални со долг континуитет, крушковидни и најкарактеристичните кои потсетуваат

Од керамичките предмети се истакнува и фрагментот на лампа која по својата декорација може да се датира во крајот па II или почетокот на | век п.н.е. (сл. 27)2“. Kon наодите се придружува цела серија на најразлични тегови

Сл. 20-24 Хеленистичка керамика од П век Fot. 20- 24 Céramique hellénistique du Пе 5.
Сл. 20-24 Хеленистичка керамика од П век Фот. 20- 24 Céramique hellénistique du Пе 5.
Сл. 25-26 Хеленистичка керамика од куќа бр. 1. питос L, П век п.н.е. Fot, 25 - 26 Céramique hellénistique de la maison n° 1, pithos 1, Пе 5. avant notre ére
Сл. 25-26 Хеленистичка керамика од куќа бр. 1. питос L, П век п.н.е. Fot, 25 - 26 Céramique hellénistique de la maison n° 1, pithos 1, Пе 5. avant notre ére
Са. 28-30 Тегови од исконите но сектор 1. Fot. 26 — 20 Poids retrouves pendant les fouilles du secteur 1.
Сл. 28-30 Тегови од исконите но сектор 1. Fot. 26 — 20 Poids retrouves pendant les fouilles du secteur 1.
Cu. 57-49 Римска керамика Fot. 37- 49 Céramique romaine
Сл. 57-49 Римска керамика Fot. 37- 49 Céramique romaine
Сл. 50-51 Доцноримска керамика Fot. 50 - 51 Céramique de la basse période romaine
Сл. 50-51 Доцноримска керамика Fot. 50 - 51 Céramique de la basse période romaine

на формата на астрагал со рамно дно и притисната горна површина со уше за придржување (ел. 24-36). За овој тип може да се каже дека е сигурно во употреба во хеленистичкиот период на ил веки | п.це.. бидејќи вакви примероци се открија во хеленистичката куќа бр. 2 под спалениот слој со останатата садовна керамика.

Римската керамика е откриена во ископините на сектор ка ОДНОСНО ВО просторот на некрополата. Најчесто е откривана во површинските слоеви на кв. IX, XI, XII, XII. Од најраната римска керамика веќе е споменато присуството на тир. тенкозидна, од | век пр.н.е. и | век од це. Во новите ископувања, доминираат фрагменти од големи садови. питоси. било со крушковидни дна или рабови; некои од нив имаат декориран раб со втисната орнаментика.

Втиснатата или печатена орнаментика која се среќава на поголеми садови на нашиот локалитет, е во форма на кругови. розети и иглолисни детали, кои припаѓаат на зидови. рабови или капаци (сл. 37-43). Овој тип на керамиќа се датира во Ш и IV век“.

Често. големите садови се украсувани со линии од тврд предмет или ребресто цапластување. Бидејќи не ги среќаваме во дефинирани хоризонти, засега не можеме да ја посочиме нивната хронологија (сл. 44-49).

Во поголема мера се забележува присуството на амфори со бледожолта боја и енгоба. со ребреста декорација: хоризонтално поставените кашелури се пошироки или потесни. плитки или длабоки (ел. 50-51); овие садови се датирани од Ш до VI век. Поради малите димензии на фрагментите не е можно да се изведе нивната поточна хронологија која е инаку во науката веќе доста прецизирана?“.29

АРХИТЕКТУРА

Тврдина

Самата форма и конфигурација на островот овозможија. да биде природно бранет и да претставува во исто време природно утврдување. Кон платото на островот кое се наоѓа на 20 м. висина над површината на водата, водат три не така лесни пристапи од кои во античкиот период е користен веројатно југоисточниот. На таа страна и покрај густата шума најинтензивно се назираат зидови кои го означуваат влезот, а веројатно служеле да го заштитат пристапот. ;

На овој простор, кој е одбележан како сектор У не се вршени ископувања во оваа прилика, бидејќи истражувањата на останатите сектори се наметнаа како проблеми кои мораа да се решат. а средствата пе дозволуваа работење во поголем обем. И затоа. овој пункт останува да биде опфатен со идните истражувачки зафати.

Станбената архитектура со досегашните ископувања е откриена на просторот од римската и средновековната некропола. Со рушењето на тие објекти кои не се ни обновени, по една кратка пауза во која не се употребувал теренот. над нив и околу е изведувано погребување на населението од III-XIV

КУЌА бр. 1 се наоѓа во квадрант XIV и делумно во кв. IX, XIII и XV, а е градена од камен во сувозид. Се состои од една попространа просторија чиј северен зид не е се уште откриен. Подот е изведен од црвена набиена глина (сл. 52). На едниот крај се откриени два питоса под нивото на подот, а во нив

Си. 32 Детал од хеленистичката кука ор. 1, ископувања 1953 Fot. 52 реши de la maison hellénistique n3 1. fouilles de 1YX3
Си. 32 Детал од хеленистичката кука ор. 1, ископувања 1953 Фот. 52 реши de la maison hellénistique n3 1. fouilles de 1YX3

фрагменти од мегарски чаши (сл. 23, 25, 26). Надвор од зидовите на куќата наидовме на бројни фрагменти од хеленистичка керамика, ихтии, мегарски чаши, кантароси, теракоти (сл. 53). Според овие наоди сметаме дека куќата припаѓа на доцнохеленистичкиот период. Но, нејзиното комплетно откривање не е изведено бидејќи таа продолжува да се шири во густата шума.

КУЌА 6p. 2 - исто така се наоѓа во сектор I, источно од црквата Св. Димитрија, а во кв. I, II, Ш на некрополата. оваа градба се разликува по начинот на зидањето од куќата бр. 1. откриен е еден дел од куќата и тоа нејзиниот северозападен агол (6.5 м. x 5,5 м.). За поставувањето на бочните ѕидови тука е користена природната стена; во неа се изведени длабнатини да би се поставиле вертикалните колци на кои се потпираат зидовите. градени од плетер од бор - фоја, кој го има во изобилие во овој крај. На плетерот секако е додавана смеса од глина за комплетно затворање на зидната маса (сл. 57).

Куќата била запалена и предметите оставени ua самиот под. Под слојот на палежот со дебелина од 50 см., откриени се бројни фрагменти од ихтии, чинии, стамноси, питоси со декорација, садови со тордирани рачки. кои по своите профили припаѓаат на Џи ! век п.н.е (ел. 17, 19. 24, 58-63). Исто така. На самиот под од куќата. изведен од набиена земја, најдена е една бронзена

Сл. 53-50 Наоди од слосните до кука Gp. | дно; ) ! Fot. 53 - 56 Trouvailles des couches a соге de la maison n° |
Сл. 53-50 Наоди од слосните до кука Др. | дно; ) ! Фот. 53 - 56 Trouvailles des couches a соге de la maison n° |

МИНИ

Илустрација, стр. 123
Илустрација, стр. 123

Са. D7 хеленистичка куќа бр. 2

Fot. 57 Maison hellénistique n° 2

монета на градот Аполонија (Аполон-обелиск) од Јадранското крајбрежје (сл. 64). Под подот беше откриен еден питос: неговиот отвор се наоѓаше на нивото на подот и беше покриен со кружна камена плоча. Во внатрешноста имаше траги од јагленосана храна.

Куќата засега уште не е дефинирана како форма. ниту се јасни нејзините димензии. Во понатамошните ископувања таа би требало комплетно да биде откриена. .

Според откраиените материјали (керамика, монета), овој станбен објект може приближно да се датира на преминот од И кон | век пр. це. Нејзиниот изглед и реконструкција, како и техниката на зидање. ѓи согледуваме во колибите кои се уште се присутни во соседното село Коњско. кои денес служат како магацински простории. меѓу кои некои од нив до средината на овој век биле употребувани за живеење. Сакрална архитектура

Сл. 57а Поглед на подот од куќа бр. 2 Fot. 57a Vue sur le plancher de la maison N^o^ 2
Сл. 57а Поглед на подот од куќа бр. 2 Fot. 57a Vue sur le plancher de la maison N^o^ 2

Сектор И — ранохристијанска архитектура

Секторот се наоѓа во источниот дел ua островот. Тука била изградена седнобродна црква со кружно оформена апсида од внатрешната и од надворешната страна. Градбата е зидана со кршен обработени камен. малтери парчиња на тегули помешани со камената зидарија. Наосот без апсидата има димензии од внатрешната страна 8.5 м. х 4.25 M., со длабочина на апсидата од 1,5 м. Растојанието помеѓу северниот и јужниот зид изнесува 4.23 м. 5идовите на наосот се зачувани во висина од 0.70 м. Ширината на зидовите во наосот изнесува 0,65 M., а на апсидата 0.80 м.

Олтарниот простор е одвоен од наосот со олтарна преграда која е зачувана во висина од еден ред камена, а ширината на зидот изнесува 0.50 м. Постојат два влеза во олтарниот простор: централниот со ширина од | м. и бочен поставен кон северниот 5ид со ширина од 0,60 м. (сл. 65).

Сл. 58-63 Фрагменти од садови од хеленистичката куќа бр. 2 Fot. 58 – 63 Fragments de vases de la maison hellénistique n°2 2
Сл. 58-63 Фрагменти од садови од хеленистичката куќа бр. 2 Fot. 58 – 63 Fragments de vases de la maison hellénistique n°2 2

Нартексот ја следи ширината на наосот (4.25 м. х 2.50 м.) со влез кон наосот со ширина од 1,65 м. Лево и десно од нартексот се поставени два анекса (22,20 м.) во кои се влегува од страната на нартексот.

Илустрација, стр. 126
Илустрација, стр. 126

Fot. 64 Monnaie en bronze d’Apollonie, Пе - ier s.. maison n 2

Исто така, бочни анекси се поставени лево и десно од наосот поблиску до олтларниот простор. Меѓутоа, влезовите не комуницираат со наосот. Во олтарниот простор во апсидата е сместена чесна трпеза (1 x 0,90 M.) 5идана од кршен камен и сочувана во висина од 0,30 м (сл. 66. 67).

Анексите поставени бочно од нартексот претпоставуваме дека се врзани со церемонијалот за крштевање. Можно е јужниот анекс да служел за оваа намена, имајќи го предвид честото поставување на крстилниците во Jyro3anaдна Македонија на јужната страна од базиликите. Бидејќи не е констатирана писцина и не се откриени траги од подот. веројатно дека е користена длабнатината која се наоѓа во природната стена која го чини подот на оваа просторија. Северниот анекс има под од ситен камен како подлога обложен со бел малтер кој е зачуван во мали фрагменти. Што се однесува до намената

Сл. 66 Олтарен простор на ранохристијанската базилика, сектор II Fot. 66 Espace du sanctuaire de la basilique paleochretienne, secteur 1
Сл. 66 Олтарен простор на ранохристијанската базилика, сектор II Fot. 66 Espace du sanctuaire de la basilique paleochretienne, secteur 1
Сл. ба Ранохристијанска базилка, сектор П
Сл. ба Ранохристијанска базилка, сектор П

ПОДЛОГА ОА ТУАА

Сл. 07 Северен анекс на ранохристијанската оизилика. сектор И Fot. 67 Annexe nord de la basilique paléochrétienne. secteur 11
Сл. 07 Северен анекс на ранохристијанската оизилика. сектор И Fot. 67 Annexe nord de la basilique paléochrétienne. secteur 11

ца овој простор. може да се претпостави дека можеби служел како протезис или ѓаконикои.

Во нартексот исто така е поставен ситен камен како подлога кој бил обложен со два слоја на малтер од бел и црвен оросан со дебелина од 1 см.

Олтарниот простор во првата најстара фаза имал веројатно олтарна преграда: најдено е само едно парче од мермер со профилација кое веројатно припаѓало на поголема парапетна плоча.

Во поново време е извршено преуредување на олтарниот простор које преграден со зидот. од кого што сега се видливи траги. Во таа фаза на преуредување е созидан зид како преграда со два влеза. централен и страничен.

Подот во наосот е изведен во неколку слоја. Подлогата ја чинат парчиња од тегули и од покривна керамида над кои е поставен бел малтер. "Траги од подлогата со малтер има зачувано во наосот покрај северниот зид. Потоа, над тој малтер. пред олтарниот влез, е ставен како под поден мозаик кој е зачуван на површина од 40 X 60 см. и во троиша состојба (сл. 66, 68). Над подниот малтер исто така во пределот пред олтарната преграда се среќаваат правоаголни подни керамички плочи со мала разлика во димензиите кои се ставени пад влажен малтер. што заклучуваме спрема отпечатоците во подот (односно подниот малтер).

Во апсидалниот простор околу трпезата се наиде на под од парчиња на тегули и кровна керамида, употребена како сполија. Но е занимливо што над нив нема траги од малтер како под, како што се наиде во наосот. Односите на подлогите и подовите ќе бидат и натака студирани со истражувањето во останатиот дел ma наосот, кој е преграден во една од поновите фази на употреба на црквата.

Сл. 68 Мозаик од наосот во базиликата, Сектор II Fot. 68 Mosaique du naos де la basilique paléochrétienne, secteur II
Сл. 68 Мозаик од наосот во базиликата, Сектор II Фот. 68 Mosaique du naos де la basilique paléochrétienne, secteur II
Сл. 69 Ранохристијанска базилика, сектор ТУ. Fot. 60 Basilique paléochrétienne, secteur IV
Сл. 69 Ранохристијанска базилика, сектор ТУ. Fot. 60 Basilique paléochrétienne, secteur IV

Што се однесува до датирањето на црквата не е спорно дека припаѓа на ранохристијанските градби, еднобродни, со тендиција да се приближи кон еднобродните крстести цркви кои се откриени во Илирик на повеќе локалитети: во с. Орман кај Скоп пре, во Улпијана, во с. Ивањане кај Софија и во Каменица на Брегалница? Во ископувањето се наиде на стакло од кандила присутни во ранохристијанските објекти, мозаици и една бронзена монета откриена на самиот под пред олтарот од Аркадиус (384-408 год.): ав. глава на императорит и DN ARC[ADIVS Р]Р AV[G], рв. недоволно читлив.

Сметам дека црквата е подигната најрано во крајот на IV век 3a потребите на месното население веќе христијанизирано, кое живеело во оваа мала населба.

СЕКТОР IV - ЕДНОБРОДНА ЦРКВА

Во централниот дел на островот, во седлото, помеѓу двете возвишенија на платото на овој локалитет се откри една еднобродна црква со нартекс; димензиите со апсидата и надворешниот периметар изнесуваат 13,5 x 5,5 м. Еднобродниот наос има полна апсида, полукружна од надворешната страна. Наосот е граден од кршен камен и вар, но не и со многу мајсторство во зидаријата (сл. 69).

Нартексот е граден од сувозид и е подоцна додаден на еднобродниот наос. Од надворешната страна на западниот ЅН од наосот лево и десно од влезот се поставени банкини ко делумно се покриени со додавање на нартексот, чиј пак влез е поставен кон јужниот зид. Во ископувањата беа откриени многу малку фрагменти од атипична керамика.

На дното, на грубо изведениот под од камени плочи со неправилна форма, во близината на олтарот е откриена една доцноантичка монета, можеби на Anacracuyc (ав. глава на император... 5ГУ5 РР AVG, рѕ. нечитлив). Веројатно дека и оваа сакрална градба била градена во ранохристијанскиот период од ГУ-УТ век.

МОНЕТИ

Истражувањата на Голем Град дадоа една серија на антички монети кои ја следат хронологијата на живеењето на островот. Откриени се 34 монети, од кои 9 припаѓаат на предримскиот период, а останатите на римскиот и рановизантискиот. Пописот на примероците најадекватно ја илустрираат хронолошката застапеност на монетите и секако економската моќ на островот - населбата во одредени периоди, како и интензивната трговија која се одвивала со Медитеранот и Балканот.

- триобол на Хистиаја, сребро, прва половина на III век пр.н.е., 3 примероци;

- Дирахион, бронза, II-I век, 1 примерок:

- Пирос, бронза, Ш век пр.н.е. 1 примерок (сл. 70);

- Аполонија, II-I век, бронза, 1 примерок;

- Македонски владари, бронза, Александар IV, Антигон Гонатас, Ш век, 3 примероци; - Римски и рановизантиски монети од бронза: Коинон Македоноп, Аурелианус, Валентинианус I (364-375), Валентинианус II (372-392), Аркадиус (383-48), Теодосиус II (408-450), Јустинианус I (527-565), Константинус IV

Сл. 70 Бронзена монета. Пирос, ШЕ век пр. не. Fot. 70 Monnaie en bronze, Pyrrhos, [le 5. avant notre ére
Сл. 70 Бронзена монета. Пирос, ШЕ век пр. не. Fot. 70 Monnaie en bronze, Pyrrhos, [le 5. avant notre ére
Илустрација, стр. 131

nannies дадоа една многу долга и континурана хронологија на опстанувања на просторот на островот. Занимливо е дека станбените објекти од античкиот период (хеленистичкиот) како и поединечните наоди (монети, накит, керамички садови) наметнуваат постоење и на некропола од тој период која не е откриена досега. Од друга страна римската некропола, како и населбинската керамика, укажуваат на населба која егзистирала и во римскиот период, која не е откриена. Средновековните цркви и гробови од X-XIV век се уште не ставаат во дилема; дали се работи само за сакрален простор, во употреба на околните населби од соседниот брег, поради отсутво на населбинска керамика, или се уште не сме го откриле просторот на населбата од средниот век. " Бројна литература по сво! проблем е посочена во студијата на J. Kastelic, Les boucles d'oreilles à corbeille en Slovenie, Archaeologica Iugoslavica II, 1956, 119-129.

Ibid., 122-123. Z. Vinski, Kasnoantička baština u grobovima ranoga srednjeg veka kao ‘injenica i kao problem, VI Kongres arheologa Jugoslavije, Ljubljana 1964. 105.

91.. Niderle, Prispeuky K vyvoji byzantskych Sperku ze ГУ-Х stoleti, Praha 1930. 145.

A. Šonje, Poreština Istra, dva kasnoantička groblja. Arheološki pregled 20, Beograd 1987, 92,

ТИ. Микулчиќ, Доцноримски гробови ед Скупи. Годишен зборник на Филозофеки факултет. Скопје 26, 1974, 134, A. Jovanovié, Маки и rimskoj Dardaniji, Beograd 1978. 26: D. Mrkobrad, Arheoloski nalazi seobe naroda и Jugoslaviji. Beograd 1980, 35.

"? Необјавени, ископувања од авторот.

‘SB. Babié, Un tombeau paléo-byzantin des environs de Makedonski Brod, avec annex de boucle d’oreille avec corbeillon, Ш Congrés international d’Archeologie Slave, T 2, Bratislava 1980, 31- 34; 4 еден пар обетки кои не се објавени од ископувањата на М. Ивановски.

+B. Лахтов, Накитот на раносредновековните наоѓалишта во Охридско, Зборник на трудови. Охрид 1961, 36.

Ž. Vinčić, M. Ivanovski, Stobi – zapadna nekropola, Arheološki pregled 20, Beograd 1978, 87.

"7 Б. Радојковин, Накит код Срба. Београд 1969, 154. 155. 5

'® 3. Коваченин, Средњовековна Hounba балканских Слонена. Београд 1953. 57-64. Ц. Грозданов, Охридското зидно сликарство од XIV нек. Београд 19, 34, 61.

" Б. Радојковин, op.cit., бр. 23, 24.

го Ibid., br. 75.

“1 Едната фибула со зрачни додатоци потсетува на бронзените примероци од Uesam, в. В. Vasić, Prilog proučavanju šarnirskih fabula u Jugoslaviji, Godišnjak Centra za balkanološka ispitivanja XAIII, Sarajevo 1985, 121-151,

Ві Битракова Грозданова. Спомениците од хеленистички период во ср Македонија. Скопје 1987. 71.

гајБид., 77. Т. У. 5. 6.

“И. Микулчиќ, Доцноримски гробови. 134.

"е г. Марјановии - Byjosith, ор. cit., 56, 81, гроб 344.

аТ Битракова - Грозданова, Хеленистички споменици. 61.

В. Љубенова, Селиштето от римската и рановизатинската епоха. Перник, София 1981. 121: В. Соколовска. Исар - Марвинци. Скопје 1986, 121.

9) V_ Bitrakova - Grozdanova, I.’Architecture paléochrétienne dans la région d’Ohrid et de Prespa, XXXIII Corso, Ravenna 1986. 116-119.

Види цитирана литература kaj V. Bitrakova + Grozdanova, XXXIII Corso, 118.

"Фотографиите ги изработи Петар Алчен — Охрид.

VERA BITRAKOVA GROZDANOVA - Skopje

Белешки

  1. Во ископувањата од 1981 - 1986 год., учествуваа: Бојан Пупалески. Митко Радевски, м-р Нада Проева, Зоран Георгиев, Никос Чаушидис. Bitrakova, Golem Grad – Prespa, Antička i srednjevekovna nekropola i crkva, Arheološki pregled 9, Beograd 1967, 146; В. Битракова - Грозданова, Археолошки истражувања во Преспа 1967/68 година, Масеԁ acta archaeol. 9; Ископувањата на голем Град во 1980 година. Масеч. acta archaeol. 9, 187-210 ; ↩
  2. R. Farioli Campanati, La cultura artistica nelle regioni bizantine d'Italia dal VI all' XI secolo, Milano 1982, 358-359, sl. 294; G.R. Davidson. The Minor Object. Corinth XII. Princeton 1952, n. 2036; B. Marušić, La necropoli altomedievale sul colle Vrh presso Brkač (S. Pancrazio), Gradja i rasprava XIII, Pula 1985, 42; Z. Vinski, Rani srednji vek u Jugoslaviji, od 400-800 godina, Vjesnik Arheološkog muzeja u Zagrebu 3, 1981, 57; B. Marušić, Nekropole VII i VIII stoljeća u Istri. Arheološki vestnik XVII, Ljubljana 1967, 333-341; F. Prendi, Une nécropole haute médievale albanaise à Lezha, Iliria IX-X, 143-170, gr. 31, 33. ↩
  3. Karaman, Starohrvatsko groblje na Majdanu kod Solina, Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku LI, Split 1940, 23. ↩
  4. D. Jelovina, Starohrvatske nekropole, Split 1967, 102-103. ↩
  5. ^4a^ I. Mikulčić – A. Keramitčiev, Neki novi oblici ranog slovenskog nakita u Makedoniji, Materijali IX, Prilep 1970, Beograd 1972, 162, 16. ↩
  6. V. Jovanovié, Lj. Vuksanovi¢, Matitane, nécropole sud-slave de X"e et X"e siécle, Pristina-Beograd 1981, gr. 97.. ↩
  7. A. Riegle, Die spitromische Kunstindustrie ". Wien 1901. 152. ↩
  8. У. Jovanovié, Lj. Vuksanovié, ор. си.. gr. 46. 97; Г. Марјановиќ. Вујовиќ. Трњане, Београд 1984, 72, 73, B. Aleksova, Demir Карта. Beograd 1966. T XIX. br. 239, 256. ↩
  9. A, Цермановин - Кузмановиќ. О. Велимироник. Жижив. JL. Срејонив. Античка Дукаа, Цетиње 1975. 233: A. Jovanovié, op. си.. 23. ↩
  10. H. Robinson, Pottery of the roman period, Agora Y. Princeton 1959, P-27, M-2216, P-34, M- 371. ↩

Résumé

L'agglomeration antique et medievale de Golem Grad sur le lac de Prespa

(RESUME)

(He solitaire de Golem Grad, se trouvant sur le lac de Prespa et a cété de laquelle passe aujourd’hui la frontiére avec la Gréce et l’Albanie, a attiré déja a la fin du XIX siécle, l’attention des chercheurs des civilisations anciennes. Les vieilles églises décorées de fresques et les inscriptions sur les rochers étaient une preuve de la présence d’une vie regligieuse sur cet espace. Les fouilles de sondage entreprises еп 1967/68 et en 1980 ont confirmé I’existence d’une vie sur litle pendant la période аПапе de la fin du [Ve siécle avant notre ére au [Ve siécle aprés notre ете.

Les résultats de ces fouilles, de méme que les événements de notre histoire médiévale liés a la région de Prespa et la proximité de l’ile d’Ail (aujourd'hui sur le territoire grec et éloignée une dizaine de kilométres de Golem Grad), nous ont incités 4 entreprendre des foulles systématiques dans cette localité. La fortification naturelle de Grad, un haut rocher placé au milieu du lac, éloigné plusieurs kilométres des bords, па que trois accés difficilement praticables, menant au

plateau élevé a 30 т au-dessus du niveau du lac. La superficie de 300 m x 600 m, soit de’environ 20 ha, représente un vaste espace vital. Les longues recherches ont donné les résultats suivants:

on a établi une stratigraphie verticale;

on a découvert. une architecture d’habitation et sacrale;

on a découvert une nécropole antique et médiévale;

on a établi la chronologie de la vie sur ile.

Les vestiges archéologiques ont confirmé l’existence d’une vie sur ГИе du [Ve siécle avant notre ére au X1Ve siécle aprés notre ére. Dans certains siécles оп sent l’absence de vestiges, particuligrement dans la période allant du milieu du УШе siécle a la fin du Xe siécle.

Cette vie se déroulait dans la moitié méridionale de l’ile. Pendant la période hellénistique (du IVe au Ier siécle avant notre ére), l’agglomération fut située dans sa partie centrale. La, on a découvert deux maisons baties еп пеШаре. destinées certainement a l’habitation. On utilisait pour base soit le rocher naturel, soit deux rangées de pierre cassée. Leur datation est faite 4 la base de la céramique découverte et des monnaies de la ville d’Apollonie du Ile siécle avant notre ére.

Le deuxiéme groupe de monuments architecturaux qui y sont découverts appartient a la période paléochrétienne. La basilique a une nef avec narthex et -_piéces supplémentaires est située dans la partie est de Vile. Sa datation est confirmée par la disposition des piéces supplémentaires, par la découverte du pavement en mosaique, du verre et de la monnaie d’Anastasius de la fin du 1 Ve et du début du Ve siécle, trouvée sur le sol du sanctuaire. Dans la partie centrale de Pile, on a décopuvert encore une autre église a une nef et avec narthex.

Dans la partie occidentale de ГИе est gardée l’église St-Pierre, décorée de fresques au X1Ve siécle. A sa proximité immédiate, on a découvert les fondations de Véglise St-Démétre avec laquelle se compléte le XIVe siécle comme période aprés laquelle on пе retrouve sur lile aucun vestige archéologique.

A part la découverte de l’architecture, parmi les vestiges matériels intenses sont les découvertes de vases en céramique, de terres cuites, de monnaies et de restes de scories comme preuve du traitment du minerai de fer.

A lest de l’église st-Démetre est située la nécropole de |’agglomération datant de la période romaine et médiévale. Cette nécropole est située au-dessues de l’agglomération de Геродие hellénistique dont existence est confirmée par les deux batiments d’habitation du Пе siécle avant notre ére. Le fait que ces édifices de l’époque hellénistique furent détruits et incendiés témoigne d’un temps agité, Це probablement à l'arrivée de l'armée romaine qui imposa son pouvoir et son administration. C’est dans cet espace d’habitation, négligé au ler siecle avant notre ére, que sera située, au ler siécle aprés notre ére, la nécropole mentionné. Dans cet espace on exerçait des inhumations du IIe au VIIIe siècle et du Xe au XIVe siècle. L’architecture funéraire, le rythe de l’enterrement et les contributions retrouvées constituent des matériaux importants pour la recherche et l’interprétation de la vie sur I’fle. П faut réserver une place particuliére a la collection de bijoux de la basse période romaine et de la haute période byzantine (du [Ve au Vile siécle), de méme qu’a celle de bijoux du Moyen Age évolué, du Xe au XI] Ve siécle.

Ces recherches ont contribué a établir une chronologie, trés longue et continue, de |’existence sur Iile. П est intéressant que les batiments d’habitation de la période antique (hellénistique), ainsi que les trouvailles séparées (monaies, bijoux, vases en céramique) suggérent l’existence d’une nécropole de cette période que n’a pas été découverte jasqu’a présent. D’autre part, la nécropole romaine et la céramique de l’agglomération témoignent de l’existence d'une agglomeration de l'époque romaine restée inconnue jusqu'ici. Les église médiévales et les sépultures du Xe au XIVe siécle nous mettent toujours devant le dielemme suivant: soit il ne s’agit que d’un espace sacral dont se servaient les agglomérations voisines du bord opposé, d'où l'absence de céramique d'agglomération, soit nous n'avons pas encore découvert l’espace de l’agglomération médiévale.