Macedoniae acta archaeologica 10 (1989) · стр. 47–53

Археометалургија и хронологија енеолитских култура централног и јужног Балкана

Географски положај енеолитских култура на Балкану може се изразити на више начина, између осталог и са нагласком на различите услове животне средине, који затим утичу на врсту основног привређивања. Тако је очевидно да увођење примарне земљорадње зависи од другачијих географских чинилаца у nopeberby са оним, потребним за познавање почетна етапе металургије бакра. Управо са те, археометалуршка тачке становишта, балкански енеолит је у мањој мери разматран у целини, а то вероватно неће ни бити могуће у скоријој будућности. За ова интердисциплинарна истраживања, започета у блиској прошлости, такво стање је разумљиво. Ипак то не значи да већ постигнута археометалуршка знања не могу бити примењена на релативнохронолошке и друге MebycoOne односе енеолитских култура Балкана.

Са друге стране треба напоменути да за сада није уобичајено да овој аналитички метод може да буде искоришћен за утврђивање хронологије, уместо да буде исклучиво усмерен на историју металургије. Стога се и овај покушај може разумети као илустација применљивости већ постигнутих резултата археометалургије на неке од сталних тема раног металног доба Југоисточне Европе.

Дакле географска заступљеност енеолитских култура Балкана, у археометалуршком погледу, подразумева три зоне:

– Појас оруђења са бакром, започет, уопштено речено, са Али Бунаром у јужној Тракији, лучно протегнут са југа ка северозападу, обухватајући северни део западна Бугарска, источну и централну Србију, као и лук Карпата.

— Meby30ua без значајних лежишта бакра, која се пружа преко западна Тракије, северне Грчке, Македоније, североисточне Албаније и наставља кроз западни и северозападни Балкан.

У свим овим областима могла су MehyTHM да буду експлоатисане мање наслаге бакарних руда, често са високим процентом метала, али то није превазилазило локалне оквире.

- Приморска зона Егејског мора, са остврима H3Meby грчког и малоазијског копна. Овде су последња археометалуршка истраживања убедљиво доказала сопствене изворе за металургију раног бронзаног доба на Киклади-

y првој. континенталној рудоносној зони. забележено је и најраније познавање бакра - оно допире до старијег неолита. За ову зону важно је и раздвајање два појма, често замењена по вредности. Најкраће речено, први означава познавање метала, други његову производњу. У археометалуршком смислу то значи сазнање о корисности одређене сировине мора бити строго одвојено од масовне прераде таква сировине. Јер док само познавање метала пре означава дуготрајно стицано минералошко искуство, дотле његова производња почива на разрађеној технологији, оствареној за задовољавање одрерјених потреба у економици датог периода. У релативнохронолошком смислу то значи да су корисна својства бакра зен била позната у Cris групи старијег неолита Трансилваније, али је прва организована производња тог метала поуздано утврђена тек на прелазу из старије у млађу виничанску групу. односно на самом почетку раног енеолита. или у Тракији у групи Караново VI-oguocno Караново V — Марица.

Тај резултат, постигнут и уз NOMOh археометалуршких истраживања. баца сасвим друго светло на порекло најстарије металургије бакра на Балкану. Сада је знатно прихватљивије решење о стицању првих знања о корисности метала путем минералошког искуства у епохама које претходе енеолиту (бакарном добу). него што се може говорити о непосредном преношењу металуршких знања из једног центра. Стога је данас истраживање порекла и развоја технологије способне да оствари масовну производњу метала први задатак археометалургије. А такву производњу су управо остварили металургија и рударсво раног енеолита Балкана.

Добијање бакра у значајним количинама остварено је, према расположивим подацима у рудоносној зони источног и централног Балкана Вен у време раног енеолита. Вероватно да је сличну експолоатацију. можда нешто касније, остварила и Tiszapolgar група на североистоку Карпатског 6acena, о чему сведочи производња масивних бакарних секира.1

3a то време Meby30Ha не пружа никакве знаке за деловање примарног рударства и металургије бакра, нити је то видљиво за приморски егејски појас и острва. Вредно је међутим истаћи да се прва појава метала већ бележи у каснонеолитском насељу Kefala на Кносу, у смислу периодизације раних егејских култура.5

Захваљујући масовној производњи бакра, у рудоносној зони Балкана се развија веома напредна индустрија масивног оруђа и оружја. У типолошком погледу учињен је врло брзо прелаз од секире-чекиќа, чији је прототип перфорирана камена секира млађег неолита, на производњу крстастих секира са две наспрамно постављене оштрице. Исто тако дуга длета правоугаоног пресека, постају убрзо прототип за развој пљоснате секире са лучном оштрицом. Занимљиво је да се бакарни накит, посебно онај који захтева веће количине метала, као што су на пример наруквице на слободним крајевима, не производи у већој количини. Очигледно је да лавовски део примарног бакра био усмерен на израду оруђа и оружја.

У том раздобљу обилног коришћења оксидних руда, лако приступачних и NOBOJbHHX за обраду, одиграва се још један процес од пресудне важности за разумевање развоја енеолитских култура у зонама лишених крупних рудоносних лежишта. Ради се о акумулацији бакра у производним системима рано енеолитских група. То заправо значи обезбеђење таквих количина метала, које задовољавају текуће потребе производње, при чему се стварају и извесни вишкови намењени размени. Оставе масивних бакарних Opyha као и појединачни налази, сведоче да је такав степен енеолитске производње и достигнут, утолико пре, што већина објеката из тих остава не показује знакове употребе. Оставе су у том случају и нека врста залиха производа завршне обраде метала, без обзира да ли садрже бакар у облику ингота, или су једноставно скривнице пеопходног алата или оружја.

Таква масовна производња бакарних објеката изазивала је одређене промена у материјалној култури оних популација касног неолита или pallor енеолита, које су у сразмерно кратком року овладале производњом примарног метала. Овде треба имати у виду појаву која би се могла назвати металургијом некропола. То је уствари процена производног ступња појединих култура према гробним прилозима у металу и ције у праисторији ограничена само на енеолитски период. Честе су оцене о степену производње метала биле заснована на броју откривених објеката а ови су у великој веКици потицали из некропола. Упадњив пример за то пружа и винчанска култура: тек после открића за сада усамљене некрополе на Гомолави, постало је јасно да су масивне бакарна наруквице. познате из некропола Tiszapolgar културе. или оставе 3 из Плочника. биле у употреби и у млафој винчанској групи Подунавља.

Међузона и приморске зоне јужног Балкана у то време не доживљавају неки изразитији развој сопствене металургије бакра, па се чак постављало питање колико су одговарајуће културе уопште користиле метал. Овде се међутим дешава, према садашњим подацима, металуршка активност друге врсте. Трговина. размена. а могу се претпоствити и ратнички походи, припадају стално присутним категоријама друштвеног живота у заједницама касног неолита, односно pallor енеолита. Y3 остале производа у то време се у размени, или како би се данас рекло, на тржишту, појављује и метал. Познавање и коришћење преимућства ове нове сировине били су заједничка тековина енеолитских популација, без обзира о којој се зони ради. Разлике се јављају, неки пут и веома упадљиве, само у степену развоја металургије и рударства бакра као и квантитету производње. Највероватније да се у зонама удањеним од богатих металних подручја, одиграва TakOhe процес првобитне акумулације метала, али овог пута преко размене или насилног присвајања. Разумљива је отуда привидна слика недостатка или изричите оскудице у металним објектима, често истицана на енеолитске културе Македоније и континенталне Грчке. Из југословенске Македоније наводи се у том раном периоду само један примерак крстасте секире из Ресна са прстенасто ојачаним отвором усадника. Сем тога, на налазишту Тумба, крај села Кравари. три секире различитог облика претстављају случајан налаз. Једна од њих је плосната секира са лучном оштрицом затим примерак са једном оштрицом, конкавном изведеном и ојачаним усадником и најзад секира са два сечива у истој равни и прстенастим ојачањем усадника. Оне су нађене заједно са перфорираном каменом секиром каменим калупом за ливење секира са једном оштрицом.8 Већина ових типова припада завршетку касног енеолита, односно раном бронзаном добу, што значи оној фази металуршког развоја на Балкану и Подунављу, кад већ започиње употреба сулфидних минерала бакра.

Крстасте секире, врло бројне у Подунављу, у континенталној Грчкој су заступљене углавном као случајни налази. При томе се помиња на импорт са централног Балкана, како завршених објеката тако и метала. чије се порекло тражи. H3Meby осталог. и из рудоносног подручја Рудна Глава. “

Недостатак металних објеката у међузони и приморском појасу током енеолитског периода на Балкану, означава стога процес акумулације примарног бакра знатно мањег капацитета. него што је то случај у рудоносним подручјима. Или другим речима, било је потребно постићи одређени квантитативни степен производње у енеолитској индустрији бакра, да би поједини примерци, као што су масивне крстасте секире, допрле до данашњег времена као археолошки налази. Тамо где тај степен акумулације није био постигнут. очуваних налаза нема, или су бар они сведени на појединачне случајеве. Наведени примери континенталне Грчке или Македоније то јасно потврђују.

Али тај успон производње бакра у балканском енеолиту није се дуго одржао, нити је био предуслов за брзи прелаз на рано бронзано доба. Нагло исцрпљивање богатих лежишта оксидних бакарних руда, изазвало је прву сировинску кризу у најстаријој металној индустрији Југоисточне Европе. Тај стрмоглави пад производње бакра веома је добро илустрован статистичким подацима А. Вулпеа и Н. Черниха за источнобалканско подручје. Томе треба придружити и неочекивано уску зависност између броја насеља и количине металних налаза у енеолиту Byrapcke, како је то јасно показала X.

Археометалуршко тумачење постенеолитске криза бакра на Балкану је технолошке природе. Обимна експлоатација приступачних и лако топљивих карбонатних минерала бакра-малахита и азурита - довела је до бурног развоја примарне металургије. Убрзано исцрпљивање тих првих и најбогатијих сировинских извора, приморало је најстарије металурге да се окрену експлоатацији сулфидних руда бакра. Али то је изискивало стварање нових технолошких поступака, јер је прерада сулфидне руде знатно сложенија од оних оксидних. И сам центар металургије бакра и бронзе помера се са Балкана ка западу карпатског лука и алпском појасу – управо тамо где су наслаге сулфидних руда биле најмоћније.

У археолошкој периодизацији то је раздобље касног енеолита и то његова старије етапе, означена углавном културама Баден и Костолац. Позната су снажна миграциона и културна струјања тог времена, усмерена са истока ка Карпатској котлини и са севера Панонија ка централном и јужном делу Балканског полуострова. Бројне културне групе и њихови међусобни релативно хронолошки односи су Вен одререни, али суштина ТНХ покрета још није довољно јасна. Талас кретања и сеоба допире све до Пелагоније, чији је енеолитски претставник руни Шуплевец — Бакарно Гумно. са сложеном попоулационом структуром.

Управо у Пелагонији и вероватно јужном Повардарју, као и јужној Албанији, одигравао се сусрет између континенталног и приморског енеолита у процесу образовања раног бронзаног доба. Приметан је снажан уплив источних ИЛИ ЈУЖНИХ елемената, тројанског и хеладског типа у раном бронзаном добу тог простора. Та експанзија се може рачунати и као снажење приморских егејских култура, укључујући ту и Кикладе. За археометалуршко разматрања овог yenona on нитереса су последња истраживања металургије тог раздобља. Пре свега треба истаћи систематска рекогносцирања Сифноса, чије богатство у сребру. олову и злату познаје и Xepogor. Ова истраживања су показала да таква лежишта не само да су постојала на острву, већ да је њихова експлоатација започела још у почетној фази раног бронзаног доба Киклада (ранокикладско 1), Тј. у Пелос етапи. Ово је утолико било Behe изненађење, јер се сматрало да Пелос култура није познавала метал у неком BeheM обиму. Значајне рударске наслаге поседовала су и острва Андрос, Сирос, Парос, Китнос, Серифос,16 иако овде нису откривени трагови тако ране експлоатација - што не значи да НХ није ни било. Унеколико различита од балканске примарние метална индустрије. рано кикладска металургија је окренута првенствено сребру и олову а затим бакру. Снажан полет рано кикладске индустрије метала. означен као „металуршки шок“.!7 може се објаснити истим условима, одлучујућим и за слично цветање балканске металургије бакра. Откривање поволних. богатих лежишта. савларивање технологије прераде оловних и сребрних руда, занатско умеће израде објеката од ових метала – све је то довело до наглог успона те производње. Иако поједини утицаји или угледања на анадолско или торјанско бронзано доба ННСУ исклучени, ипак је. према ових археометалуршким истраживањима. рана кикладска индустрија метала самостална по свом постанку и развоју.

Када се томе додају најважнији резултати испитивања рударске и металуршке активности у Лауриону, у Атици, који такође указују на експлоатацију у бронзаном добу, тада је разумљив убрзани напредак кикладске и хеладске цивилизације. Шта више, претпоставља се да је Лаурион могао да буде и извор бакра за Вен поменуто неолитско насење Кефала на Keocy.

Централни Балкан Источни Балкан Киклади

Рудна Глава Аи Бунар Сифнос

рани енеолит касни енеолит почетак раног

(Винча Тордош П (Караново VI бронзаног доба

- градачка фаза) Караново У?) (Пелос фаза.

ранокикладско 1)

Табела 1. Најстарији рударски радови на Балкану и у Erejn.

Стога се у међузони Балкана сусрећу снажни утицаји егејског раног бронзаног доба, потпомогнути и убрзаним развојем кикладске металургије сребра, олова и бакра. У том временском и КУЈІТУРНОМ иитервалу почиње да дејствује и све јача индустрија бакра и бронзе средње Европе, Подунавља и северног Балкана, ослоњена на масовну сировинску подлогу сулфидних руда. Сусрет тих двају изразитих металуршких кругова Југоисточне Европе одиграване се на овим просторима и током средњег а нарочито касног бронзаног доба.

Овој скици археометалуршког развоја енеолита и раног бронзаног доба Балкана није ни циљ да расправља или тумачи хронолошке односе успоставњене класичним археолошким методима, Пре би се рекло да археометалурика истраживања доприносе разумевању унутрашње структуре и развоје култура оба периода. Али све више постаје извесно, захваљујући управо тим истраживањима, да нема доказа за непосредно преношење металуршких знања у Егеји и на Балкану из једног заједничког центра.

Опште минералошко искуство раног енеолита егејског и балканског простора укључивало је свакако и познавање метала, али се организовање масовне металуршке производње, како је речено, битно разликовало. Наведени примери указују на многобројне културе и географске факторе у том процесу, али је ипак поседовање приступачних и богатих лежишта било од пресудног значаја за покретање patie металургије и рударства метала.

НАПОМЕНЕ

" Н. Черних, Горное дело и металургил в древнеишен Болгарии, Софи 1978, 17; Б. Јовановиќ. 3. Станојевик. Рудна Глава. најстарије рударство бакра на Централном Балкану (Rudna Glava, Der Alteste Kupferbergbau im Zentralbalkan), Бор - Београд. 1982. 75.

> E. Pernicka, G. A. Wagner. Die metallurgische Bedeutung von Sifnos im Altertum, Silber, Blei und Gold auf Sifnos (Bearb. G. A. Wagner, G. Weisgerber). Bochum. 1985. 200 - 11.

Б. Јовановиќ, 3. Станојевиќ, ор. cit., 101; Н. Черних, ор. cit., 65.

17 I. Bognar — Kutzian, On the Origins of Early Copper Processing in Europe. To Illustrate the Monuments, Essays on Archeology Presented to S. Piggott (J. V. S. Megaw, edit.), London, 1976, 71. 5 H. Matthaus, Sifnos in Altertum, Silber, Blei und Gold aus Sifnos. Bochum. 1985, 32.

7M. Гарашанин, В. Санев, Д. Симоска, Б. Китаноски. Предисториска култури во Македонија, Штип. 1971, 52; Б. Китановски, Неколку податоци за металното доба на Македонија, Materijali XIV, Прилеп. 1976, 27, сл. 1.

Б. Китаноски. ор. cit., 28, сл. 1B-D.

“ K. Braningen, Aegean metalwork of the Early and Middle Bronze Age, Oxford, 1974, 21, T. 12; М. Tlaposnh, В. TpyGyxorwh, Ископавања тумула раног бронзаног доба у Тиватском полу (Fouilles des Tumulus de l’Age du Bronze Ancien dans la plain de Tivat), Старинар XXII, 1971, 134.

TO му. ми. Phelps. O. J. Varoufakis, R. E. Jones, Five Copper Axes From Greece, The Annual of the British School at Athens 74, 1979, 175: B. Jovanovié, Copper Axes in Greece and the Eneolithic (Chalcolithic) Period in Ralkans, Symposia Thracica, 1981, A, 227,

"A. Mape. Zu Den Anfangen Der Kupfer—-und Bronze Metallurgie in Rumiéinien, Les débuts de la métallurgie, Nice, 1976, 156; E. N. Cernych, Diea Altesten Bergleute und Metallurgen Europas, Das Altertum 28, 1982/1, 13. сл. 8.

7? H. Todorova, Die Kupferzeitlichen Axte und Beile in Bulgarien, Miinchen, 1981. 7, сл. 2.

'S BE. Pernicka, G. A. Wagner, op. cit., 200; H. Matthius, op. си.. 30; C. Renfrew, The Emergence of Civilisation, The Cyclades and the Aegean in the Third Millennium B. C., London, 1972, 152.

'® E. Pernicka, G. A. Wagner, op. cit., 201: C. Renfrew, op. си.. 337.

BORISLAV JOVANOVIĆ - Belgrad

Белешки

  1. МАА ↩
  2. B. Брукнер, Hacesse винчанске групе на Гомолави (Siedlung der Vinéa — Gruppe auf der Gomolava), Pay војворанских музеја 26, 1980,- 34. ↩
  3. М. Гарашанин, Д. Симоска, Контролни ископувања на Шуплевец и некои проблеми на групата Шуплевец - Бакарно Гумно (Die Kontrolgrabung in Suplevec und einige Fragen der Suplevec - Bakarno Gumno Gruppe.), Maced. acta Archaeol. 2, Прилеп 1976, 21. ↩
  4. C, Renfrew, op. cit., 318. ↩
  5. E. Pernicka, G. A. Wagner, op. cit., 200; C. Renfrew, op. си. 338. ↩
  6. H. Matthius, op. cit., 32. ↩

Summary

Arcнaeometallurgy and chronology of the eneoliтhic cultures of Central and South балканс

(SUMMARY)

In archacometallurgical point of view, geographical distribution of the Eneolithic cultures of Balkans includes three zones:

1. The metalliferous copper belt, beginning, to say generally, with Ai Bunar in South Thrace, spreading across the north part of West Bulgaria, East and Central Serbia (Rudna Glava), reaching Carpathians as well.

2. Interzone without important copper deposits, which extends over West Thrace, North Greece, Macedonia, further Northeast Albania and continues through West and Northwest Balkans.

In all those regions, however, some smaller copper deposits could be exploited, but only in the local framework. 3. The sea-side zone at the Aegean see, with the islands between Greek and Asia Minor seashore. Here, the recent archaeometallurgical investigations have clearly shown the existence of the local sources of the raw material for the Early Bronze Age metallurgy of the Cyclades.

In Pelagonia and, probably, South Axios Basen as well as in South Albania, the contacts between continental and sea-side Eneolithic had occured, during the process of the forming of the Early Bronze Age. The strong influence of the eastern and south elements was observed in the Early Bronze Age of the region, of the Trojan aud Cycladic character. This expansion one can understand as the strengthening of the Aegean cultures, including also the Cyclades.

For the archaeometallurgical consideration of that progress, recent investigations of metallurgy of this period are of particular interest. One should emphasize the systematic surveying of the Sifnos, whose silver, lead and gold ores were exploited already in the beginning of the Early Bronze Age of the Cyclades, i.e. in the Pelos group. It has been an unexpected result, becouse Pelos group was considered as the early one, without its own metallurgy.

Early Cycladic metallurgy21 was in some respect different from the primary metallurgy of Balkans, as it was firstly orientated to the silver and lead. Strong advance of the early Cycladic metal industry, designated as ,,metallurgical shock“, could be explained by the same conditions, which had prevailed in the similar flourishing of the Balkans copper metallurgy. Discoveries of accessible, rich deposits, mastery of processing of lead and silver ores, the craft experience of manufacture metal objects — all these elements led to the rapid progress of the metallurgical production. Although some influences of the Early Bronze Age of the Near East are not excluded, nevertheless, according to these archaeometallurgical incestigations, early Cycladic metal industry had an independent origin and development.

Therefore in the interzone of Balkans the strong influences of the Aegean Early Bronze Age were expressed, caused, among other reasons, with the rapid development of the Cycladic metallurgy of silver, lear and gold. In this cultural and time interval, the industry of copper and bronze of the Carpathians, Danube Basin and North Balkans, began with the mass production based on the large deposits of the sulphide copper ores. The contacts of the both characteristic circles of the South-East Europe, will occure during the Middle and Late Bronze Age in the same region.