Macedoniae acta archaeologica 10 (1989) · стр. 38–45

Однос старчевачке групе према неолиту Македоније

У roxy 1969 и 1970 године, упоредо у Македонији и Србији предузета еу систематска ископавања на два значајна неолитска локалитета: Анзабегову у Македонији и Старчеву у Србији. Оба истраживања била су део заједничких југословенско-америчких пројеката, са одговарајувим руководством (у Анзабегову М. Гарашанин и М. Gimbutas; у Старчеву Д. Гарашанинин и R. Ehrich). Циљ ископавања у Анзабегову био је да се тачно одреде карактеристике и хронологија раног и средњег неолита у Источној Македонији о којим је основне елементе Вен раније пружило истраживање мањег обима на Вршнику у Таринцима.1 У Старчеву, требало је такође ревидирати постојећу периодизацију као и стратиграфију самог налазишта, Резултати ових ископавања објављени су нажалост само делимично. Тако о радовима у Старчеву није досада посебно писано. О онима у Анзабегову објављене је засада монографија рада на америчком сектору који је обухватао низ мањих и већих сонди на периферији насеља. Радови југословенског сектора, који је објединицо једну већу површину на централном делу насеља и дао комплетну стратиграфију, монографски еу обрафени, али дело још увек није штампано. Вредновање ТНХ резулатата вршено је мебутим у више махова у домамој и страној архолошкој литератури.2

Оба ова ископавања, као и компаративна студија од раније познатих налаза, показала су да измеју старчевачке групе и група Анзабегово-Вршник као култура раног и средњег неолита, постоје уске везе које међутим нису биле увек истог интензитета и значаја у појединим етапама. Да би се ове појаве могла сагледати, потребно је поново указати на хронологију обеју група са потребним исправкама или допунама које се у неким случајевима намећу.

Временска подела старчевачке групе извршена је у три периодизације које су разрадили В. Милојчив, i. Гарашанин и C. Димитријевин“.3 Одмах треба рени да се прве две разликују у основи само терминолошки и у неким детањима. Pahene еу на основу археолошких и затворених целина нарочито оних из Старчева и њиховог ynopehera са тада познатим другим налазиштима. Тако, као што је познато, МилојчиК разликује четири фазе а Драга Гарашанин три, које се Mehyco6om слажу с ТНМ што фаза II и Пб друге периодизације одговарају фазама II и III прве. Димитријевић је у својој класификацији пошао од стилске анализе керамике, особито сликане, издвајајући одређене стилове које је затим уклапао у одређен хронолошки редослед. При rome, треба ucrahu да су неке од ових стилских група одрефене хронолошки без довољно потврде у констатацијама добијеним на ископавањима. Тако сам Димитријевиќ наводи да његова фазе линеар B и гирландоид одговарају Старчеву II по Милојчићу док касну фазу спиралоид А треба очекивати у насеобинама комплеска Винковац“. У домавој и страној литератури готово равноправно су у примени системи Munojunha и Д. Гарашанин. Они се Takobe заснивају првенствено на керамици, свим њеним врстама, као хронолошки најосетљивијем материјалу, која је према томе и најподеснија за датирање.

Своју периодизацију старчевачке групе Д. Гарашанин заснива првенствено на налазима из старчевачких јама, које нису све истовремене, како потврђује њихов инвентар.5 Фазу Старчево I претстављају налази из јама 3, најнижег дела јаме 5а и 8. У овим јамама поред апсолутног претезања грубе и мање количине обичне керамике заступљена је и фина, монохромна, разних боја у којој претеже сива. Сликана корамика сасвим недостаје а у орнаментици грубе јављају се барботин а знатно мање impresso и урезани мотиви. Фаза Старчево ІІа, са јамом 6 и 7 и слојем у јами 5а непосредно испод доњег пода, показује сличне одлике, али се појављује и сликана керамика у којој се примењује сликање белом и тамном бојом. Поред геометријских изузетно се налазе и сирални мотиви“. У фази II в карактер налаза је исти али се бело

сликање сасвим губи. Овом периоду припадају налази јаме Ѕа, u3Meby два пода и јаме 10. Фаза Ш код Д. Гарашанин, односно IV код Munojunha опредењене су више теоретски. Пошло се од претпоставке да овај период углавном одговара мађарској Кереш (Körös) групи те би у њему требало рачунати са губљењем сликане орнаментике. Ова претпоставка показала се касније као нетачна пошто се у Кереш групи сигурно може рачунати са дужом еволуцијом која је паралелна са комплетном еволуцијом Старчева.

Хоризонтална стратиграфија по јамама у једном случају је потврђена и вертикалним редоследом слојева. У питању је тзв. јама 5а (pit 5a) са ископавања У. Fewkes-a’.7 R. Ehrich омогувио нам је увид у непубликовану документацију тих ископавања, у којој је сачуван и профил тзв. јаме 5а. Из тога се јасно види да се ради о једној јами којој припада само најнижи слој са материјалом Старчева I, а коју су затим прекрили подови два објекта. Материјал везан за доњи под, непосредно испод њега, припада фази Старчево ІІа а онај између два пода Старчеву ІІб. У слоју изнад горњег пода налази се измешан материјал, такође млађих култура, те је овај слој поремећен.

Овај хронолошки систем као и систем В. Munojauha, касније је нешто коригован, а делом је био и критикован. Тако је М. Гарашанин, полазени од налаза са више локалитета који су истраживани касније, (особито Црнокалачка Бара, Белотинци, налази из околине Винковаца које Димитријевии приписује својим фазама спиралоид А и В) прецизније одредио карактер Старчева Ш. Овде постоји јачи развој монохромне керамике8 док у грубој и дање претеже барботин, при чему сада нарочито типични постају Мотиви организованог барботина. Уз то се запажа велики процват керамике са

сликаном спиралном декорацијом. Као мотиви појављују се по правилу Tekyhe спирале, махом испод обода, некад у сложеним комбинацијама. Taxobe су карактеристичне велике, текуће спирале као и оне које се завршавају тзв. канџама - паралелним кратким правим тракама. У овом периоду сигурно је документована и полихромна керамика“...

Издвајање ове фазе, са тим карактеристикама, потврђено је и ископавањима у Старчеву 1969-1970. Ови радови вршени су са низом већих и мањих сонди које су покриле сразмерно велики простор. Показало се да се ове сонда налазе на периферији насеља, пошто је централни део, који је Вен био знатно оштеќен у време ископавања W. Fewkesa, сада потпуно уништен. Отуда је на многим местима стратиграфија непотпуна, слојеви су поремећени. За издвајање фазе Старчево Ш била су особито важна сонда Ш-ТУ са одговарајувим проширењем. Овде се испод слоја хумуса и измешаног културног слоја који је обележан као subhumus, налазе рушевине једне Behe, четвртаста зграда која је делимично оштеќена. Облик зграда фиксиран је по масама KyhHor лепа које су, приликом рушења покриле њен под, слично ситуацији код „плошчадка“ и код Kyha касне фазе Анзабегово-Вршник (IV), у Скопској котлини (Маџаре, Зелениково, Говрљево) (сл 1). Ова је кућа лежала на једном слоју беличасте земље који претставља основу на којој је подигнута, а испод тога појавио се нови хоризонт са лепом но знатно слабије сачуван. У лепу горњег хоризонта и купе, као и непосредно изнад Hera али у белом слоју, налази се материјал који одговара фази Старчево III. Монохромна керамика, мрка, црвена, сива, и сивоцрна релативно је добро заступљена. Уз њу се јавља обична и такође бројна груба керамика са барботин налепцима и превлачењем, укључујући и организовани барботин. У сликаној керамици присутни су мотиви спирала и криволинејни мотиви, док су обични тракасти pebu а вертикалне траке са међупростором испуњеним мрежасто јављају се само, ретко у белом слоју. Тек на нивоу доњег хоризонта ова врста орнамента постаје чешћа. Такође је за горњи хоризонт везано и полихромно сликање где особито падају у очи фрагменти једног финог суда са полихромно сликаном Tekyhom спиралом. Отуда се горњи хоризонт и одговарајући слојеви везују за Старчево III (сл.2- 4) а доњи хоризонт за Старчево ПБ.

Сл. 1 Старчево III. Abb. 1 Staréevo III
Сл. 1 Старчево III. Abb. 1 Staréevo III

Оваква хронологија и карактер фазе Старчева III потврбени су и ископавањима у Крча (Circea) у Олтенији. На два локалитета овог налазишта – Hanuri и Viaduct, – који леже непосредно један крај другог заступљено је у вертикалној стратиграфији више етапа“:9 на локалитету Напип у два нивоа група Гура Бачулуи (Gura Baciului) о којој ће бити говора у даљем излагању и која чини фазу Circea I. Стратиграфски изнад тога су слојеви фазе Circea II са упоредним коришћењем сликања белом и тамном бојом претежно геометријским мотивима — Старчево па; на суседном локалитету Viaduct, фаза Circea ІІІ са линеарним и курволиенарним мотивима, сликаним искључиво тамном бојом- Старчево ПБ и коначно, у горњим слојевима истог насеља фаза Circea IV, са честим сликаним мотивима спирала и полихромним сликањем, што одговара Старчеву ІІІ.

Критичне примедбе учињене су око издвајања фазе Старчево I. Њих је најјасније формулисао Д. Срејовић. Он сматра да не постоје поуздани аргументи за одвајање фазе Старчево I, који би били потврђени налазима на терену. Насупрот tome СрејовиН посебно истиче известан број налазишта у Србији (Гривац, Дивостин, Доња Брањевина у Бачкој, Лепенски Вир), којима се прикључују и она у Трансилванији Gura Baciului и Тргу Окна (Tîrgu Ocna) и Олтенији (Circea), на којима се као најстарија јавља једна култура у којој се делом самостално јавља монохромна, претежно црвена керамика, којој се придружује керамика са белим сликањем на црвеној основи чији су најтипичнији елемент беле капљице распоређене на разне начине и мотиви троуглова. То је група коју је М. Гарашанин назвао Gura Baciului, а коју Срејовић обележава као Прото-Старчево. С обзиром на њен стратиграфски положај аутор ову групу ставља на место Старчева I. По његовом гледишту она би

аво била основ за дањи развој старчевачке групе, од њене фазе Ila

По нашем мишљењу постоје ипак запажања на терену која говоре у

прилог групе Старчево I у смислу Д. Гарашанин и В. Милојчиќа. То су, пре свега поменуте јаме из Старчева које су узете као типична за ту фазу (3, 5a и 8). Посебно је значајно да се у случају тзв. јаме 5а заправо ради о јами са материјалом фазе Старчево 1, која је прекривена хоризонтом Старчева па. У истом смислу говори и известан број налазишта старчевачке групе у околини Светозарева. У вебини случајева ради се O рекогносцирању и материјалу скупљеном са површине, некад међутим и о сондирању код кога је установљено постојање једног старог слоја без сликане орнаментике и са одликама Старчева. Да је тај материјал С. Ветнић добрим делом приписао касним фазама, биће последица раније дефиниције Старчева III, као фазе у којој се сликање губи а која је касније ревидирана“. Ако је ово тачно мора се рачунати са паралелним постојањем две групе: Прото–Старчево и Старчево 1, можда са разликама у територијалној распрострањености и извесним хронолошким отступањима у детањима. О Tome не мејутим мои сигурније да се говори тек када се буде располагало бројним налазиштима а свакако и новим ископавањима Beher обима.

Група Анзабегово-Вршник, према резултатима радова на југословенском сектору Анзабегова обухвата фазе Анзабегово–Вршник I (са три етапе ја- Іс) - IV које покривају период раног и средњег неолита!“. Одмах треба истаћи да ова периодизација исправља ону коју је са америчког сектора дала M. Gimbutas. Тако на том сектору није могла бити издвојена етапа Іс а ни фаза IV. Нејасно је mehyrum како је могло доји до замена карактеристика фаза Џи Ш, тако да, no Gimbutas, наша фаза Ш (ofpehena карактеристичним материјалом) претходи нашој фази II (стратиграфски и материјалом детерминисаној на југословенском сектору)"“.15

Илустрација, стр. 42
Илустрација, стр. 42

Фаза Анзабегово – Вршник I окарактерисана је апсолутним претезањем фине монохромне керамике, претежно црвене и мрке којима се међутим придружују и друге, ређе, монохромне врсте. Обична а нарочито груба керамика знатно су ређе. У њиховој орнаментици, у малом броју заступљени еу impresso и барботин орнаменти. Вен сразмерно честа је сликана керамика, искључиво са белим мотивима. Њена стратиграфија омогућује издвајање етапа Анзабегово ја-с. За прву етапу су карактеристични слободно распоре- ђени бели троугли и флорални мотиви, за Ib степенасто и правилно геометријско распоређивање троуглова, а за Іс, поред нешто лошије фактуре, орнаменти белих капљица око обода или друкчије распоређени на површини суда.16 У фази Анзабегово II продужују се старе традиције што се види по задржавању основних керамичких врста раније епоха, али је она OGorahena низом нових елемената. Тако се појављују сива канелована керамика чије су најближе аналогија у групи Караново II, у знатној мери расте број барботин орнамената, а у сликаној керамици готово искључиво постоје нове врсте везане за старчевачку групу. Бело сликање у традицији Анзабегово I, јавља се ретко. Некад се такође појављују мотиви капљица који се сада изводе црном и црвеном бојом, што указује на преношење старих мотива у нову технику. Апсолутно претежу тамни мотиви на светлој основи, по правилу геометријски: вартикалне, наизменичне дебље и тање траке, траке у комбинацији са мрежастим мотивима и, нарочито, на ободу, троуглови, цик-цак линије, мрежасти мотиви. TaKobe се налазе криволинејни мотиви. У фази Анзабегово III продужује се ова традиција са прираштајем тамне монохромне, impresso и барботин керамике. Сада се појављује и мотив спирале. Тако се већ на самом почетку ове фазе јавља велика текућа спирала. У фази IV, орнаментика спирале је много богатија са сложеним текубим спиралама и карактеристичним спиралама са канџама, које су Takohe добро познате у налазиштима Скопске котлине"“.17

Како се из овог види постоји несумњива повезаност неолита Србије и Македоније у овим раним периодима, али са извесним разликама. Фаза Анзабегово - Вршник 1 не може се повезати са Старчевом. Можда на везу са Старчевом I указују ретки орнаменти барботина, док се код impressa пре може помислити на утицај раног неолитског јадранског круга, преко Пелагоније. Основ фазе Анзабегово - Вршник I је монохромна и бело сликана керамика. Тиме се она везује за подручје даље према југу и југоистоку: рани неолит Tecamnie (Прото-Сескло, Пресескло-Магулица), Тракију (Караново I), Егејску Македонију (Nea Nikomedeia), коначно и ка истоку за појаве Чатал-Хијика (Çatal Hüyük) и раног Алишара, тј. за један балканскоанадолски комплекс раног неолита. Везе према северу могу се пратити интензивније тек од Анзабегова Іс, са групом Gura Bacului, Прото-Старчево. Да ли се при томе ради о једном продору носилаца ове културе са југа ка северу, како се то често мисли Думитреску, Е. Комша (Dumitrescu, E. Comša) или о ширењу утицаја у вези са ближим контактима примитивних земљорадника и сточара неолита (М. Гарашанин) ,остаје отворено питање. Собзиром на примитивнију технику и орнаментику групе Gura Bacului (Прото - Старчево), друга претпоставка изгледа вероватнија. У сваком случају, од фазе Анзабегово-Вршник II долази до интензивнијих контаката који се прате кроз наредне етапе (Анзабегово-Вршник ШГ-ТУ) и до краја старчевачке групе. Контакти се MebyTHM сада шире у супротном правцу са севера ка југу. Они потврђују преузимање знатног дела елемената старчевачке културе у оквиру групе Анзабегово-Вршник. Колико су ти утицаји и контакти били јаки нека потврди један пример. На Руг Баиру у фазама 3 (најстарија) до 1 постоји потпуно паралелан развој са Анзабеговом-Вршником П-ТУ и према Tome Старчевом IIab и ІІІ.19 У најнижем слоју овог локалитета јавља се и бело

сликање. Али упркос традицији ранијег развоја на Овчем Пољу, овде се и бели мотиви појављују у форми и стилу типичном не за старије Анзабегово, већ за Старчево ІІа, као алтернирајуће вертикалне дебље и тање паралелне траке.

У вези са овим треба поставити и питање веза са Тесалијом и уопште југом. Да су оне постојала у фази Анзабегово-Вршник I сен је поменуто. Од фазе II, оне се MehyTHM изгледа губе или постају знатно слабије. На тих можда указује фина монохромна црна и сјајна керамика која се може везати за извесне појаве фаза Зангли (Tsangli) и Лгари у Димини групи““. Таква је веза, напротив много јача у Пелагонији где је група Велушина-Породин, могла бити оцењена као даљи развој старијег неолита ових подручја (балканско-анадолски комплекс старијег неолита), у време Анзабегово-Вршник II–IV, но без утицаја Старчева и са уским контактом са културом фаза Димини-Тапен и Димини Arapi*!.21 Раније је много инсистирано на везама Тесалије са старчевачком групом у њеним касnијим фазама (ІІа–ІІІ) и одговарајувим етапама групе Анзабегово-Вршник, особито у вези са појавом спирале у класичним фазама Димини групе. Вен је Милојчин показао на основу детаљне анализе материјала са низа налазишта Анадола, Грчке и Балкана да се спирала и меандар овде појављују касно само на керамици, а да су чести већ у далеко ранијим периодима, на печатима или пинтадерама. То значи да се спирала, сама по себи не може узети као елемент датовања““,22 односно да се спирала могла на керамици појавити и у разним епохама и потпуно независно у разним географским и културним регијама. Отуда је за оцену овог питања важнија концепција спирална декорације и њени специфични облици. A y томе постоји битна разлика H3Mehy тамних спирала група Анзабегово-Вршник и Старчево и класичног Диминиа: у Источној Македонији и Србији спирала се јавља као текућа спирала, повезана у вертикалном и хоризонталном правцу. У класичним фазама Диминиа - Одзаки (Otzaki, Димини-klassisch), , спирале се компонују у сложени систем метопизираних орнамената где је основна тежња прекривање целе површине суда а не стварање контраста H3Meby истакнутог орнамента и његовог позафа.23 Концепција у којима се наноси спирална декорација потпуно су различите. Данас овоме треба додати и чињеницу, да се питање хронологије класичног Диминиа у многоме мења, пошто је К. Галис, истраживањима на магулама Тесалије, показао да Лариса група не следује класичном Диминиу, како се то раније мислило, већ непосредно фазама Tsangli и Лгари. У томе случају, отпадају и тешконе које су увек постојала због прекида H3Mehy монохромне црне керамике, као пратеќе, у фазама Tsangli и Арапи, и Лариса групе, што је стварало Temmkohe и код вредновања винчанске групе. С друге стране, класична и Оtzакі–Димини фаза добијају други значај. Већ је у археолошкој литератури указивано на сличност њихове орнаментике са оном на раној графитираној керамици Тракије (Марица, Караново VI) , па се претпостављало да између њих морају постојати посредни елементи у смислу хронологије и карактера. У вези са ТНМ помињане су неке локалне групе сликане керамике (Акропотамо, Галепсос, донекле Дикили Тати y приобалској Македонији). Са овим новим констатацијама ове се претпоставке потврђују.25 Веза класичног Диминија, преко северноегејске обале са унутрашњошћу Тракије, постаје разумљивија и уверљивија. Средњи неолит Македоније и Србије, није међутим имао никакве везе са касним Диминијем. Везе са Тесалијом биле су у Македонији јаке у раном неолиту (Анзабегово-Вршник 1), одакле се посредно, али као утицај једног истог великог културног ареала преносе и на север (Gura Baciului / Прото Старчево, преко Анзабегова-Вршника Іс). У Средњем неолиту везе са Тесалијом сигурно се одржавају само у Пелагонији. Дање ка северу оне се прекидају. Долази до ужих контакта па и ширег културног јединства источне Македоније, Централног Балкана и јужног дела панонскокарпатске области у оквиру сродних но у деталима ипак различитих фаза Анзабегово-Вршник П-ГУ и Старчево па, ПБ и Ш.

НАПОМЕНЕ

* Dimitrijevié, op. cit., 246-247.

Arandelovié — GaraSanin, loc. cit. и статистика јама 86-103.

ae fig. 2; 5, 1; 8; 9, 1-19 (фаза I); fig. 9, 20-26 (фаза II); fig. 17 (фаза III); fig. 23-27

аза IV). Ф 14 Д. Cpejosnh, Лепенски Вир, Београд 1969, 175-178.

12M. GaraSanin, PJZ. II, 132-133, T. XX, 9-10,5. Karmanski, Slikana keramika sa lokaliteta D. Branjevina kod Derenje, Odzaci 1968, T. ГИ. N. Vlassa, Neoliticul Transilvaniei, Cluj-Napoca 1978, 198 WM; fig. 25-27; уп. нап. 10 (Circea, фаза 1).

3S. Vetnié, Materijali, Simpozijum SAD, Subotica 1972 (1974), 123-168.

“Yn. радова М. Гарашанина, цитирана у нап. 2.

'8 y, Dumitrescu y: Esquisse d’une préhistoire de la Roumanie, Bucuresti 1983, 82-84: E. Comsa, Neoliticul pe teritoriul Romaniei, Bucuresti 1987, 28. M. GaraSanin, Godisnjak Centra га balkanoloSka istraZivanja — Sarajevo XVII, 1978, 37-39.

H. Hauptmann - Y. Миојак, Die Funde der frihen Diminizeit auf der Arapi - Magula, Bonn 1969, 20-21; 50-51 (са одговарајулим илустрацијама).

24 Саопштења Проф. К. Килиан-а.

DRAGA GARAŠANIN - Beograd

STARCEVO UND DAS MAKEDONISCHE NEOLITHIKUM

(ZUSAMMENFASUNG)

Белешки

  1. М. Гарашанин — Д. Гарашанин, Зборник на штипскиот Народен музеј II, 1960-1961, 7-40. ↩
  2. M. Gimbutas (и сарадници), Neolithic Macedonia, Los Angeles 1976; M. Garašanin Praistorija jugoslovenskih zemalja II, 1979, 84–114 (Скр. PJZ. ''); Isti, Cambridge Ancient History III, 2 Ed., Cambridge 1982, 87–94 (Скр. САН.): Исти, Thracia III, София 1974, 21–28. Материјал је такође обрађиван у каталозима: Преисториски култури во Македонија, Штип 1971 (аутори: М. Гарашанин, В. Санев. Д. Симоска, Б. Китаноски, скр. Кат. Култури) и Праисторија во Македонија, Скопје 1976 (аутори: В. Санев, Д. Симоска, Б. Китаноски, С. Саржоски, скр. Кат. Македонија). У оба у каталошком делу s.v. Анзабегово. ↩
  3. V. Milojčić, Reinecke Festschrift, Mainz 1950, 108 и д.; D. Arandelović – Garašanin, Starčevačka kultura, Ljubljana 1954, 131 и д.; S. Dimitrijević у PJZ. II. 235 и д., особ. 242–252. ↩
  4. Ibid. T. XIV, 2; XV, 1. ↩
  5. м. J. Fewkes, H. Goldman, R. Ehrich, BASPR. 9, 1933, 39-40. ↩
  6. M. GaraSanin, PJZ. П. 135, сл. 9; САН. III, 104, fig. 14. Уп. Fewkes, Ehrich, Goldman, op. cit., Pl. 11, 44-47 (спирале); PJZ. II, T. XV, 5; XXI, 7, 8 (полихромија). N. Tasić – E. Tomić, Cmokalatka бара, Diss. ADJ. VIII, Београд 1969, 21 и д., sl. 7-14, 16. ↩
  7. M. Nica, Dacia M. 5. XXI, 1977, 13-53. ↩
  8. Gimbutas, ор. cit., 29 и д. Типолошка табела на стр. 64. ↩
  9. Уп. напр.: Анзабегово Ia, Thracia III, 24, Abb. 5; Кар. Култури, бр. 3-6; Ib, Thracia III, 24, Abb. 4; Іс, Ibid. 26, Abb. 8; Кат Култури бр. 17. Кат Македониа бр. 56. ↩
  10. Анзабегово — Вршник II, Thracia III, 26, Abb. 9; Кат. култури бр. 19; Кат. Македонија, бр. 58 и 62; Анзабегово — Вршник III велика спирала типа Thracia III, 26, Abb. 12; Кат. Култури бр. 33 (примерак из фазе ГУ); Анзабегово - Вршник ГУ, Кат. Култури 34, Кат. Македонија 61, Кат. Култури бр. 74ц. За спирале „са канџама“: Р. Галовиќ, Зборник Народног музеја - Београд V, 1967, 127 и д. T. II, 5; IV, 5-6. ↩
  11. B. Санев, Зборник на Штипскиот Народен музеј ГУ-У, 1964-1974 (1975), 203-231, посебно Т. УТ, 3 и са одличним приказем керамике по фазама 214-219 (са одговарајувим илустрацијама). ори маче ↩
  12. Уп. радова М. Гарашанина наведене у напомени 2. ↩
  13. y, Миојче, Jahrb. 4. Rémisch-germanischen Zentralmuseums - Mainz 11, 1964, 57-74. ↩
  14. Уп. D. Teocharis и др. Neolithic Grece, Athens 1974, Pl. VIII, 1, 6; IX; добар преглед: E. Schacherrmayr, H. G. Buchholz, 5. Alexiou, H. Hauptmann, Archidelogischer Anzeiger 1971, 3, 367, ↩
  15. Синтетички осврт код M. GaraSanina, Prahist. Zeitschrift — Berlin, 59, 1, 1984, 3-15, особ. 7 са ранијом литературом и приказом проблематика. ↩

Zusammenfassung

Starčevo und das makedonische Neolithikum

Durch die neuen jugoslawisch-amerikanischen Grabungen in Staréevo und Anzabegovo, sind unsere Kenntnisse des friihen und mittleren Neolithikums wesentlich erweitert worden, obwohl die Forschungsergebnisse nur teilweise und unausrechend veréffentlicht wurden (1-2).

Fiir die Staréevo Gruppe wird meistens das chronologische Schema von V. Milojéié (I-IV) und D. GaraSanin (I, П-Б, III) vewendet, teilweise auch jenes von 5. Dimitrijevi¢, das allerdinggs vorwiegend auf rein typologischen, zum Teil unnachweisbaren Beobachtungen beruht (3-0). Die von der Autorin vorgenummene Gliederung beruht auf geschlossenen Funden aus Gruben, der vertikalen Stratigraphic der sogenannten Grube Va (Grabung V. Fewkes), wo eine Grube von zwei Wohnniveaus iiberlagert wurde, und den Bestanden einzelner einschichtiger Siedlungen wie Crnokalaéka Bara, Beletinci u.a.m. (7-8). Durch die neue Grabung wurde diese Stratigraphie in Schnitt Ш-ТУ bestatigt, und weitere Materialen zur besseren Bestimmung der Stufe Startevo III erbracht (grosse Spiralmuster, polychrome Bemalung, Vorherrschaft der organisierten Barbotine). Ein ahnliches Bild ergibt sich auch sus der Stratigraphie von Circea-Hanuri (Circea I–II = Gruppe Gura Baciului und Starčevo IIa) und Viadukt (Cîrcea III = Starčevo IIb-III) (9-10).

Ein Vergleich zu Anzabegovo — Vrénik bestitigt die volle Gleichzeitgkeit von Staréevo Ila-III mit Anzabegovo — VrSnik I-IV, wobei allerdings die von M. Gimbutas angenommeene Nachfolge ihrer Stufen II-III als verfehlt zu betrachten ist, wie aus der Stratigraphie der jugoslawischen Grabung wiederholt bestatigt wurde

Ein offenes Problem ist das Verhaltniss Startevo — Anzabegovo I. Die in Mittelserbien (Divostin), an der Donau (Lepenski Vir), in der Batka (Branjevina), in Siebenbrugen und Oltenien (Gura Baciului, Сисеа - Hanuri) belegte Gruppe Gura Baciului, ist wohl als spite Erscheinug von Anzabegovo - VrSnik I (weisse Punkt - und Tropfenmuster) zu betrachten und teilweise mit Startevo I Zeitlich gleichzusetzen (18). Dass jedoch letzteres von Gura baciului zu trennen ist, erhellt vor allem aus dem Inhalt der Grube 5a von Staréevo, wo an der Sohle bemalte Ware vollig fehlt, und die Merkmale der Periode Staréevo I (monochrome und grobe, vor allem Barbotine, jedoch auch Impresso Ware) zum Ausdruck kommen Eine 4hnliche Lage ist auch im Becken von Svetozarevo anzunehmen (12-13).

Im Gegensatz zu den Verbindungen mit Anzabegovo - VrSnik, sind jene mit thessalien, nach der Proto - und Presesklo Magulica - Zeit praktkisch belanglos. Es handelt sich um vollig unabhangige Entwicklungen, wobei noch, nach den neuen stratigraphischen Beobachtungen von Gallis, die spaten Dimini Stufen (ab Otzaki) in die Zeit nach Staréevo zu datieren sind (20-25).