Macedoniae acta archaeologica 10 (1989) · стр. 25–35

Проблеми неолита и енеолита централног Балкана у вези са резултатима истраживања у Македонији

Већ из самог наслова овог прилога, види се задатак који се поставља у овом раду: полазећи од досадашњег нивоа истражености неолита и енеолита у Македонији, указати на значајне проблеме који се данас постављају али добрим делом још не могу дефинитивно решити. и показати MOryhHOCTH за њихово разрешење и даље проучавање. С тога ће о карактеру појединих неолитских култура и њиховом културно-историјском развитку бити мање говора. За ово упућујемо на постојећу, обимну литературу у којој су та питања обрађивана у довољној мери.1 Далеко више пажње биће обраћено другим аспектима, оној проблематици на којој тек треба радити.

Интензивним истраживањима македонске праисторије у току пуне четири деценије, досада најбоље осветљени су проблеми неолита а већ мање енеолита. Значајних резултата било је и у другим областима, тако првенствено гвозденом добу, док се рад на бронзаном добу налази на самим почецима.2 Најпотпуније о неолиту, осветљен је, међутим, положај Македоније у широкој области Балкана и југоисточне Европе, и њене везе са другим културним ареалима: источним Медитераном и Анадолом а према северу и Панонијом и карпатским басеном.

Упркос томе, у познавању македонског неолита постоје још увек знатне празнине. То је последица неуједначене истражености овог подручја, како регионално, тако и хронолошки, у смислу појединих издвојених етапа

Само кратко указаћемо на геоморфолошку, регионалну поделу територија Македоније, која је имала видног утицаја и на формирање одређених културних група и њихово међусобно повезивање или издвајање. Ова подела довољно је освегљена у археолошкој литератури.3 Издвајају се следећа подручја:

Источна Македонија са долинама Струмешнице, Брегалнице и Овчим Пољем, источно од вардарске долине, одвојена од долине Струме венцем Осоговских планина. Ова се област на југу, природном комуникацијом (Струмешница, Струма) везује за егејски басен, а на северу, преко Куманова и Прешевског развофа, са Скопском котлином и северним делом Централног Балкана, сливом Мораве;

Вардарска долина, као део основне природна трансверсале Балканског

полуострва, Вардар-Морава, природним препрекама ова се област дели у више мањих регија: јужно Повардарје, на југу од Демир Капије, област између демир Капије и Титовог Велеса са Тиквешом, Скопску котлину и Горњи Вардар са Пологом:

Пелагонска котлина, рељефом добро издвојена целина, која се међутим природним комуникацијама, долином Црне и преко Плетварског превоја везује са Повардарјем, а на западу, преко превоја Ђавото са облашћу великих македонских језера. Лака комуникација овде постоји и према југу. долином Халиакмона (Бистрица), према Егејској Македонији и Тесалији.

Област великих језера, која се у правцу запада, првенствено долином Дрима а делом и Девола, повезује са јадранским регионом и у ширем смислу Западним Медитераном;

Овде се, још jequom, треба вратити на Полог повезан, долином Дрима. са јадранском зоном, но такође, на северу са другим централнобалканским регијама. Косовом и МОраВСКНМ басеном.

Оѕе су области само делимично истражена. Тако је у источној Македонији, добро проучено подручје Овчег Поља и средњег тока Брегалнице (већа систематска ископавања у Анзабегову. мањи стратиграфски радови на Вршнику-Таринци, првом истраживаном локалитету ове регија. н у Руг Баиру-Горубинци).

У вардарској долини досада је проучена само Скопска котлина. Први оријентациони радови у Зеленикоову, настављени су касније на истом локалитету, ширим истраживањима насеља MJIabHX хоризоната. Значајна еу систематска ископавања у Маџарима, која се успешно настављају, док су у Говрљеву, на старом караванском путу који Скопску котлину везује са Македонским Бродом, у току стратиграфска ископавања мањег обима.

Muoro је pabeno на истраживању неолита Пелагоније. После првих радова на тумби у Породину, настављено је низом истраживања битољског и прилепског музеја, у оквиру BehHX систематских и мањих сондажних радова. Најзначајнија су, без сумње ископавања на Велушкој тумби, док су радови на Малој трнској тумби пружили слику о једној досада непознатој касно неолитској култури ових подручја, везаној за јадранску културну регију. Истом културном ареалу припада и насеље Устие на Дрим код Струге, једино неолитско насење у области језера, на коме су вршена истраживања .

Последњих година у оквиру рада на археолошкој карти Македоније систематским, делом сондажним рекогносцирањима. прекривена су и остала подручја македонског тла, чиме ће у знатној мери бити попуњене празнине у нашем знању.

У последња време, у периодизацији македонског неолита, коначно је преовладала примена тропериодног система са раним, средњим и касним неолитом. Овај се систем добро уклапа у периодизацију неолита осталих делова Централног, западног Балкана и континенталне Грчке где су токови еволуције неолита показали у основи сличан динамизам. Друкчији је MebyTHM развој у Тракији и Доњем Подунављу, где је прелаз на енеолит наступио раније прекидајурКи неолитску еволуцију у току касног неолита“.

И овде треба истаћи да поједине неолитске етапе нису равномерно проучене у Македонији. Тако су све три етапе истражена стратиграфски само у Источној Македонији (Анзабегово, Вршник), иако је касни неолит познат само делимично. У Скопској котлини добро је истражена последња етапа средњег и утврђено постојање једне етапе касног неолита. О ранијим етапама стечена је само повриша оријеитација мањим сондажним радовима на познаподаци за касни период још увек непотпуни а за рану етапу постоје засада само неке индиције.

После ових, нужних уводних напомена можемо приступити приказу проблема македонског неолита у оквиру појединих издвојених регија и етапа.

Рани и средњи неолит Источне Македоније претставњен је групом Анзабегово-Вршник при чему фаза Анзабегово-Вршник I, са три подфаза (Іа-с) припада раном а фаза I-IV средњем неолиту“. Рани и средњи неолит ове области уклапа се у један шири културни комплекс који смо назвали балканско-анадолским старијег неолита. Рани неолит, Анзабегово-Вршник I, претставња чисту манифестацију тога комплекса у карактеру своје културе и економике. Карактерише га апсолутно претезање фине, монохромне, особито црвене и мрке керамике, и богатство сликане орнаментике белом бојом са сложеним и богатим системом украшавања. У економици треба истаќи појаву неких културних биљака (triticum dicoccum и hordeum vulgare) које се у дивљој форми налазе на Блиском истоку, а у сточарству, иначе апсолутно доминантном над ловом, приоритет капровина над говечетом (у Анзабегову I 70.80% :10. 62%)’. Тако се ова група потпуно везује за балканско-анадолски комплекс на југу и југоистоку, а оштро издваја од суседног, балканскоподунавског комплекса на северу, са његовом старчевачком групом. У овој последњој групи пада у очи апсолутно претезање грубе керамике над монохромном и обичном (у Старчеву: груба керамика 73.93%, обична 15.04%, монохромна 11.0396). Сликана керамика веома је слабо и тек касније заступљена у односу на Анзабегово-Вршник 1 -У економици карактеристично је преовлафивање говечета над овцом и козом (45%:38% y Дивостину)." Прелаз из раног у средњи неолит може се сматрати ање у суштини интерним процесом условљеним интензивним додирима, културним струјањима и економским везама са суседним културним групама, особито старчевачком на северу и Караново П на истоку, што се одржава у порасту обичне и грубе керамике са, пре свега, барботин орнаментиком, као и преузимањем старчевачке технике и декорације сликања. Тек са млајим неолитом долази овде до битних промена ширењем потпуно нових култура везаних за балканско-анадолски комплекс млафег неолита. У источној Македонији шири се винчанска група. У Скопској котлини где се у последњој фази средњег неолита формира једна посебна варијанта Анзабегова-Вршника IV, присутна је Takobe једна издвојена група каснонеолитског комплекса обележана као Зелениково II’.

У вези са овако добијеном сликом поставља се неколико проблема и то:

1. Ynopehere групе Анзабегово-Вршник I са другим, суседним, показује њен релативно касни датум у оквиру балканско-анадолског комплекса старијег неолита. Тако се у Тесалији она може паралелисати тек са млајом етапом старијег неолита (Пресескло-Магулица), којој претходи протосескло група. Па и у том оквиру, мора се македонска група сматрати релативном касном, с обзиром на извесне елементе који показују чак и сродност са почецима Сескло групе’®. Сдруге стране, Анзабегово-Вршник I претставња, без сумње, највиши домет који4 је балканско-анадолски комплекс раног неолита достигао на тлу југоисточне Европе. У моменту5 када се појављује, Анзабегово-Вршник I је једна потпуно формирана и у неолитским релацијама високо развијена култура.

Ова се појава може објаснити на два начина: или је група Анзабегово-Вршник I, на тло источне Македоније доспела као сен потпуно формирана, или се пак, на том подручју, има рачунати са постојањем ранијих етапа, групе из које се Анзабегово-Вршник I формира, а која досада није позната.

Теоретски, могу се бранити оба гледишта. Ипак вања истаКи да ван источне Македоније не постоји налазишта ове групе која би могла указати на област и правац одакле би се она доселила. При томе треба, наравно, узети у обзир да ја рани неолит досада непознат у македонско-трачком приобалном подручју а Takobhe y долини Струмешнице. Најновија истраживања у басену Струме, додуше у њеном горњем току, особито у Галабнику показала су постојање једне ране неолитске културе балканско-анадолског типа која је веома слична Анзабегову–Вршнику I, али се од њега разликује низом детаља. Такође је она у досада истраженим слојевима (хоризонт I) везана за млађу етапу Анзабегова–Вршник I: уз фину црвену, у већој мери заступљена је и сива, црна, мрка и кестењаста керамика. Мотиви беле сликане грнчарије имају облике издужених сферних троуглова, таласастих линија, често су курволинеарни те се приближају спирали (или се спирала јавља као негативни мотив H3Meby бело сликаних орнамената), и, што је нарочито важно, користе се српасти мотиви или беле мрње испод обода које су карактеристичне за Анзабегово Іс.'!.

Ако се имају у виду разлике u3mMeby Анзабегова-Вршника Ти ранијих, но и знатно скромнијих налаза Протосескло групе Сервије и Неа Никомедије у Егејској Македонији6, може се претпоставити да се негде на простору од централног и приобалског дела Егејске Македоније на југу од Овчег Поња и Брегалнице формирала, можда на основама протосескла једна, досада неоткривена група, која би претпостављала карику према групи Анзабегово-Вршник. Да нам она није позната, последица је делом недовољне истражености а највероватније друкчијег положаја њених насеља који би, свакако, био условљен климатским, педолошким и геоморфолошким приликама на почетку раног неолита"З

2. Beh је истакнуто да прелаз из раног у средњи неолит (Анзабегово- -Вршиник I-II), претставња у основи и пре свега један процес еволуције везан за јаче контакте са суседним подручјима а знатно мање за ширење других суседних култура, онако како је то мислила М.Гимбутас"“. Упркос потпуном преузимању технике сликања и декорације старчевачке групе и Behem проценту обичне и грубе кермике нарочито оне са барботин орнаментиком овај континуитет запажа се у облицима и техници фине керамике, па делом и у декорацији. Постоје индиције да се сликање белом бојом задржало, мада у веома скученом обиму и после краја dbase Анзабегове-Вршник I. С друге стране, у Анзабегову П, преузимају се извесни мотиви сликане керамике ранијег периода и преносе у нову технику тамног сликања, тако особито мотиви низова капљица на ободу суда. У прилог овоме говоре и запажања везана за сточарство. Упркос извесном порасту процента говечета, овце и козе остају доминантна и у фазама Анзабегово-Вршник [I-IV7 (однос овца/ коза према говечету: Анзабегово-Вршник II 62.63% :15.19%; Анзабегово- -Вршник III: 64.89% :7.63% . Однос у фази Анзабегово-Вршник IV не може се користити са сигурношку, пошто М.Гимбутас своју фазу ГУ сматра чистом винчанском групом. док се у истраживањима југословенске скипе показалко да се овде ради о добрим делом измешаним слојевима) Са извесним приливом становништва са истока, из подручја групе Караново II, могло би се рачунати с обзиром на спонтану појаву и високи процент сиве. канелована

керамике са премазом масног сјаја у фази Анзабегово-Вришик I у Анзабего-

3. У вези са прелазом из фазе Анзабегово-Вршник I у фазу II на појединим налазиштима остају. ипак. неки недоволно разрешени проблеми. Тако, у Вришику најстарију. стратиграфски фиксирану етапу. можемо везати за крај Анзабегова-Вришик | према бело сликаној керамици са српастим и троугластим мотивима. У слоју и затвореним целинама тога периода запажа се овде огромно претезање грубе керамике, махом украшене у техници impresso, што није случај у Анзабегову Іс на епонимном локалитету.17 Сличан је и случај констатован и у стратиграфским сондирањима у Говрљеву у Скопској котлини у слоју који би могао одговарати самим почецима Анзабегова–Вршник II или крају претходне етапе. Не би се онда могла искључити могућност кратког напуштања насеља у Анзабегову крајем фазе Іс. Тада би се ситуација на Вршнику могла објаснити као постојање једне финалне ранонеолитска фазе са јачим приливом нових елемената са crpane. Порекло тих елемената теже је објаснити: апсолутно претезање impresso керамике говорило би више у прилог једном утицају са запада везаном за комплекс са impresso керамиком јадранске зоне, него за утицаје старчевачке групе. Код третирања овог питања Guhe од интереса и дање разрешавање проблема хоризонта II у Галабнику, са његовом керамиком сликаном црвеном бојом. који Павук и Чохаџиев, уз потребне ограде, обележавају као прелаз између етапе Галабник I, везане за Анзабегово–Врчник I и Галабник III, са јако израженим старчевачким карактеристикама.

4. Друкчија је ситуација касног неолита у Источној Македонији. У Анзабегову појављује се Винчанска група у потпуно формираном облику са карактеристикама једне ране фазе, Винча–Тордош I (Винча А), али својствима која указују на већ формирану винчанску групу. Карактеристике овог материјала упућује на јужноморавску и косовску варијанту. Стратиграфска запажања на југословенском сектору истраживања, показала су да се, у горњем слоју, винчански материјал меша са налазима краја средњег неолита (Анзабегово–Вршник IV), али анализа инвентара јама потврђује да се ради о двема издвојеним етапама. Спонтана појава винчанског елемента може се објаснити само једном демографском експанзијом ране винчанске одлике групе Зелениково II, указују на известан прекид између краја средњег неолита (Зелениково, Маџаре, Говрљево) и појаве ове групе. Зелениково II претставља међутим у оквиру балканско-анадолског комплекса млађег неолита, једну noceOiry регионалну групу са елементима Винчанске, Каранова IV и делом групе Парадими у приобалном подручју Тракије““. Слична ситуација постојала је изгледа и у долини Струмешнице. Налази из Ангелаца показују, тако, локалне специфичности балканско-анадолског комплекса млађег неолита са елементима разних културних група тога комплекса. Механизам ширења и настанка ових група у Источној Македонији Оние Moryhe објаснити тек дањим истраживањима.

На подручју Пелагоније добро је позната култура средњег неолита са групом Велушина-Породин. Ископавања на Велушкој тумби пружила су ма троуглова, издужених сферних троуглова, таласних линија и др. У најранијем хоризонту јављају се српасти мотиви и мотиви капљице типични за Анзабегово-Вршник Іс. Налаз једног „цилиндра“ у Руг-Баиру. а можда и једног отвореног модела куће у Анзабегову, упућују на синхронизам са Сре ам неолитом Источне Македоније, фазама Анзабегово-Вршник ІІ–ІІІ.22 С друге стране заступљена је и орнаментика сликана тамном бојом. Извесни облици судова, особито са паглашеном биконичноиту као и поједини мотиви, показују везе са најранијим етапама Димини групе Тесалије, фазама Tsangli и Арапи.23 Ове констатације значајне су за генезу и хронологи-Ју срупе.

О касном неолиту познато је засада веома мало. Налази са Мале триске тумбе везују се за јадранску културну сферу о чему ће бити говора у прилогу А.Бенца. Појава ногу ритона говори за сразмерно рани датум који би се могао паралелисати са Винчем-Тордош П (Винча Вл). Стратиграфија тумбе. чији доњи хоризонт припада групи Велушина-Породин пружа terminus ante quem за завршетак велушко-породииске групе Wa овом насељу. Само кратко помињемо. да јадранској културној регији припада и пасење Устие на Дрим које је несумљиво млађе од Мале триске тумбе.24

У вези са неолитом Пелагоније постављају се следећи основни пробле-

1. Настанак групе Велушина-Породин. У њеној генези, несумњиво, значајну улогу игра компонента балканско-анадолског комлекса старијег неолита, обогаћена извесним елементима континенталне Грчке (ране Димини фазе). Ова се група, међутим у Пелагонији појављује као потпуно формирана, развијена, те се поставља питање претходних фаза које доводе до њеног формирања. О раном неолиту Пелагоније мерутим располажемо само неким индицијама. На Великој триској тумби у најнижем хоризонту, < откривени су налази који се, изгледа, могу везати са пресесклом Тесалије“. Ако је ова констатација точна, остаје ипак нерешено питање целокупног дугог временског распона који протесескло одвоја од Велушко-породинске групе а који покривају добар део Пресескло-Магулица групе y Tecannje и целокупни период Анзабегова-Вршника I у источној Македонији. Решењу овог питања не доприносе битно ни налази са Пештерице код Прилепа која се карактером своје културе, са много лошијом керамиком, без сликане грнчарије и са претезањем impresso орнаментике коју прати и барботин издваја од балканско-анадолског комплекса старијег неолита“ . (6: тога се и овде као и у источној Македонији поставља проблем који још увек тражи своје решење: почетак неолита у овој области.

2. И код касног неолита постоје још неразјашњена питања. Налази са Мале триске тумбе засада су у Пелагонији усамљени. Мало је вероватно, иако не искључено, да би се имало рачунати са једном потпуном демографском експанзијом из правца Јадрана у Пелагонију. Треба према томе очекивати постојање и других касно неолитских група. Извесне индиције у томе смислу пружа насеље Чука у Тополчанима, у чијем је најмлађем слоју, изгледа, заступљена једна касна еволуција групе Велушина-Породин. Можда се у вези са овим проблемом треба вратити на извесна запажања Н. Hauptmanna. Чисто типолошки но, ослањајући се на неке налазе који наводно потичу из најнижег слоја Бакарног гумна. Hauptmann је издвојио једну групу фине, НІІТСН3НВНЕ глачане и сјајна црние керамике која, фактуром, обликом и mann је издвојио и међу нестратифицираним налазима Шупљевца, који потичу са дела локалитета Вен „потпуно уништеног у време када су на њему предузета контролна ископавања. За ову тезу занимљив је и податак да се у најстаријем хоризонту Бакарног гумна (Іа), још не појављује карамика сликана графитом.28 Не може се, према томе, искључити могућност постојање, у Пелагонији, једне касне неолитске групе балканско-анадолског комплекса, најсродније Larissa групи Тесалије и која би испуњавала празнину између велушко-продинске групе и енеолита Пелагоније, независно од јадранског продора потвђеног на Малој триској тумби. У прилог овој могућности говорила би и нова, још необјављена запажања К. Галиса у Тесалији, којим се, стратиграфским оценама, коригује хронологија Larissa групе. По томе би Larissa група непосредно следовала на ране chase Диминија (Tsangli- -Лгари), чиме би се, уосталом и пребродила необјашњива временска празнина која је досада издвајала врло сродне врсте фине, сјајна црне керамике раних Димини фаза и Larissa групе.

Kama је реч о енеолиту Македоније, треба одмах ucTahu да се о њему са доста сигурности може говорити само када је реч о Пелагонији. Овде је енеолит заступљен групом Шупљевец-Бакарно Гумно, која претставља регионалну манифестацију великог „комплека Салкуца-Криводол-Бубањ. Везана, као и група Maliq II Албаније“" за овај комплекс, та је група, по карактеру свога инвентара, оцењена као нешто касније од Бубња-Хум Іа. Временски одговарала би у својим почецима, констатовним ревизионим истраживањима на Шупљевцу, периоду групе Чернавода I на Доњем Дунаву када на Бубњу постоји извесна празнина. Ширење комплекса Салкуца-Криводол-Бубањ ка Пелагонији, објашњава се притисцима племена са Доњег Дунава и из области Северног Понта (Средњи Стог, Чернавода I) на суседна племена Подунавља и Карпатске котлине које је довело до низа померања, наставльених затим током целог енеолита y BehemM делу Балканског полуострова у суседних подручја. Пут кретања ка Пелагонији засада је документован само старим налазима са Скопског кала, но карактер групе Шупљевец Бакарно-Гумно не допушта у томе погледу никакве сумње. При томе је значајно да се и керамика са врвчастом орнаментиком из Шупљевца најближе везује са оном из групе Чернавода I и да познати скиптар са Шупљевца припада типу Casimcea-Suvorovo, раширеном претежно западно од Дњепра и хронолошки везаним за културу Средњи Стог и почетке јамних гробова, чиме се опет долази до приближно истих синхронизама. Отуда и отпада претпоставка о касном датирању групе Бубањ-Хум Та". После продора ових нових елемената на подручје Пелагоније, дањи развој енеолита у овој области био је изгледа друкчији но у другим деловима Балкана. Стратиграфија енеолитског Шупљевца, констатована ревизоним ископавањима, као и запажања у Црнобуки показују једну непрекидну еволуцију. У горњим слојевима Шупљевца појављују се орнаменти везани за Чернаводу Ш-Болераз или баденску групу који су, вероватно елементи нових утицаја из унутрашњости Балкана. Непрекидна еволуција, са губљењем идола и сликане керамике у фазама II и III у Црнобуки", прекинута је тек појавом групе Арменохори, која у овим крајевима иницира рано бронзаног доба, а везана је за један широки културни комплекс раног бронзаног доба, подунавско-балкански са низом локалних струјања енеолитског доба која су била одлучујућа у индоевропеизацији старог Балкана. Са њима се завршава енеолит Пелагоније.

О енеолиту у другим деловима Македоније немамо археолошких података, те о његовом постојању можемо закључивати само посредно, на основу29 резултата истраживања у суседним подручјима. У томе смислу поновићемо претпоставке које смо већ изнели на другом месту. У македонско-трачкој приобалној зони, посебно у Парадими и Дикили Таш, пада у очи да после раније (Парадими) и касније фазе енеолитске културе са керамиком украшеном сликањем графитом (Марица, касна Критсана фаза, блиска са Бубањ-Хум Іа), долази до смењивања слојева са елементима енеолитских култура карпартског, панонског и подунавског подручја. У Парадими су31 то елементи групе Чернавода III, класичне баденске групе и касног Коцофена са карактеристикама везаним за Бубањ-Хум II Поморавља. У Дикили Таш такође се појављују33 елементи Черновода III а, касније, касног Коцофена и Бубања-Хум II. Ово указује на сукцесивне продоре носилаца ових група ка егејским обалама. С обзиром на чињеницу да је у то време у великом делу Тракије била формирана група Езеро, путеви овог продора могли су ини само долином Искера и Струме, или Тимоком и Моравом до Скопске котлине (слично носиоцима групе Бубањ-Хум Іа) а потом, вероватно кроз Источну Македонију, преко Струме и Струмешнице. У прилог путу преко Македоније, бар за део ових покрета говоре и налаза керамике типа Бубањ-Хум П у Стобима и Крицани у Егејској Македонији.35 И ово Питање претставља проблем о коме ће се морати повести рачуна у будућим истраживањима.

У горњем излагању постављени су неки од основних, још увек нерешених проблема неолита и енеолита Македоније и изнете сугестије за њихово решавање. Колико су оне оправдане и тачне показаће будућност. 5 Уп. нап. 5 и генерално: М. GaraSanin y PJZ. Ил, 84 и д. За материјал в. такофе: Кат. Култури бр. 1-58; Кат. Македонија бр. 1-76.

ЧЕ J. Pavuk — M. CohadZiev, Slovenska Archeologia XXXII, 1, 1984, 195-227, oco6. 200-202, Abb. 5, 1b, 3, 4, 6, 8, 10; 7, 2, 7, 8.

Материјал сакупљен у монографији Анзабегова (припремљеној за штампу). За мотиве белих кадьица уп. Кат. Култури бр. 17. Дуже одржавање, макар у малом обему, орнамента

сликаног белом бојом изгледа потврбено и у Пернику: М. Cohadziev, Nachrichten aus Niedersachsens Urgeshichte, 52, 1983, 29–68, где се бело сликање, углавном са развијенијим, делом криволинејним мотивима, појављује и у мањем броју од најстаријег до најмлађег хоризонта, заједно са тамним сликањем, сигурно повезаним са Старчевом II-III и Анзабеговом - Вршником II-IV. Ибид., Abb. 20, 4-5 (хоризонт 3 — најстарији); 25, 1, 5, 6, 27, 1, 6, 9 (хоризонт 2); 29, 1, 4 (хоризонт 1); 30, 1 (хоризонт 0) За односе животињских врста уп. Bökeny, ор. cit. Табела стр. 318.

‘© Ова је врста доминантна у слојевима Анзабегова-Вршника II y Анзабегову и Вршнику, али касније нагло опада. Типичан примерак са Вршника: Кат. култури бр. 47; Кат. Македонија

ти нев, ор. cit. 219.

26 За материјал из Пештерице: Кат. култури, 14, 26 и бр. 59-63; Кат Македонија, 14, 27 и бр. 151-163.

27 За Тополчане: Б. Китаноски, Масеԁ. acta archaeol. 3, 1977, 27-42; Б. Китаноски-Д. Симоска-Ј. Тодоровиќ, ибид, 4, 1978, 9-32, особито слој 3, стр. 19-23. Овде постоји и сива и црна глачана керамика, делом са биконичним судовима који можда ynyhyjy на везу са фином монохромном и тамном керамиком касног неолита, уп. Т. VI, 51, 53, 55; VII, 60, 61, 63, 66, VIII, 71. За фину интензивно сјајну црну керамику. Н. Hauptmann, Istambuler Mitteilungen 17, 1967, 1-21, особ. 13 ид. HADD. 4,5 1-2. Уп. Takohe Kat. Култури, 14, 26; Кар, Македонија 15, 27-28 (Али Чаир); Кат. Пелагонија 20. Материјал који је издвојио Hauptmann уско се везује са керамиком Larissa групе, но и са црном полираном керамиком касног неолита у Сервији и Егејској Македонији. Уп. Milojčić, op. cit., 48–49, Abb. 18–19; Ridley–Wardle, op. cit., 212–217, особ. бр. 47-51; W. A. Heurtley, Prehistoric Macedonia, Cambridge 1939, 133 и д., Кат. бр. 116-117, 120-122 (Vardina); 133-134, 142-144 (Kritsana).

За Манд П: E. Prendi, Studia albanica 1966, 257-262, P1. III=XI. 39 За основну литературу уп. нап. 1 Посебно: M. Гарашанин - ЈІ. Симоска, Масеԁ. acta archaeol. 2, 1976, 9–41 (Шупљевец и група Шупљевец – Бакарно – Гумно); Д. Симоска – Б. Китаноски — J. Тодоровиќ, Ибид., 43-83 (Црнобуки). П. Гоцкова-Славска, Остатоци од една праисториска култура на скопската тврдина Кале, Скопје 1955. За Бубањ-Хум Іа и однос са групом Шупљевец–Бакарно Гумно: М. Гарашанин, Јахрб. д. Рӧмисцх–германисцхен Зентралмусеумс–Маинз 26, 1979, 154–166, особ. 160–162; Исти, Godišnjak Centra za balkanološka istraživanja XXI, Sarajevo 1983, 21-26; за односе са понтском облашту и Доњим Дунавом; Исти, y Г, énéolithique et le début de 1 “Age du bronze dans certaines régions де 1 Europe, Simposium Krakow, Prace Komisji acheologicznej 24, 1985, 11-19.

+ Исти, Prace Komisji archeologiznej 24, 12-14 и хрон. табела фиг. 1; Исти, Prahistorische Zeitschr. — Berlin, 59, 1, 1984, 3-15

MILUTIN GARAŠANIN - Beograd

Белешки

  1. локалитетима. У Пелагонији добро је истражени средњи неолит, док су јасну слику о овој групи у целини и њеним појединим фазама?". Група у целини припада средњем неолиту и претставља једну посебну, касну фазу раног балканско-анадолског комплекса. Ово је особито потврђено бројном катамиком са орнаментиком сликаном белом бојом, чији мотиви претстављају даљу еволуцију раноенеолитске сликане грнчарије ове врсте, са типичним мотивидекорацијом, јако потсећа на Larissa групу Тесалије. Такву керамику Hauptкултурних група.33 Његово ширење претставља и последњи талас миграција и напомене ↩
  2. За опште синтетичке приказе неолита и енеолита Македоније уп. M. Garašanin Praistorija jugoslovenskih zemalja II, 1979, 84–114; 207–211 (ckp. PJZ. II); Исти, Cambridge Ancient History III 2 Ed., 1982, Part I, Chapt. 2, 87–94, 97–100 (неолит); Chapt. 3, 148–152 (енеолит). Скр. САН.Ш.; N. Tasié y PJZ. III, 1979, 92-94 ↩
  3. За данашње стање истраживања праисторије Македоније уп. одговарајућа поглавља у PJZ. I (1979) — V (1987). ↩
  4. Garaganin, PJZ. II, 79и д. ↩
  5. Tbid., 84 ид; 207 и д.; за Источну Македонију: М. Гарашанин-Д. Гарашанин, Зборник на штипскиот Народен музеј П, 1960-1961, 7-40 (Вршник); В. Санев, Зборник на штипскиот Народен музеј ТУ-У, 1964-1974 203-246 (Руг Баир); M. Gimbutas и сарадници, Neolithic Macedonia I 1976 (Анзабегово). Монографија Анзабегова из пера М. Гарашанин, Д. Гарашанин, В. Санев, С. Саржоски, Д. Симоска, дефинитивно је припремљена и предата за штампу. За Скопску котлину: R. Galovié, 43-44 Bericht 4. Rémisch-germanischen Kommission, 1964, 11-28; Исти, Зборник Народног музеја - Београд V, 1967, 127-152, M. Гарашанин, Г. Спасевска, Macedoniae Acta Archaeologica (ckp. Maced. acta archaeol.) II, 1976, 85–117 (Зелениково). За Tlenaronnjy: M. Grbié и сарадници, Porodin 1960; Д. Симоска - B. Санев, Maced. acta arhaeol. 1, 1975, 25-88 (Велушка тумба); Исти, Maced. acta archaeol. 3, 1977, 215-237 (Mana TpHcKa тумба). Уп. за овај локалитет и Устја на Дрим: A. Benac, PJZ. II, 460–469. Значајан материјал објављен је и у cnenehum каталозима: М. Гарашанин, В. Санев, ЈІ. Симоска, Б. Китаноски, Предисториски култури во Македонија, Штип 1971 (скр. Кат. Култури); В. Санев, Д. Симоска, Б. Китаноски, С. Саржоски, Праисторија во Македонија Скопје 1976 (скр. Кат. Македонија); Д. Симоска – В. Санев, Праисторија во Централна Пелагонија, Битола 1976 (скр. Кат. Пелагонија). ↩
  6. A. Benac, M. Garašanin, D. Srejović, PJZ. II, 26–31. За рану појаву енеолита у Тракији и на Доњем Дунаву уп. M. Garašanin, Simposium: Hügelbestattungen der Karpaton–Donau–Balkan Zone wahrend ar4 Вон идни Periode, Доњи Милановац 1985 (1987), 31-36 ↩
  7. M. Гарашанин, op. си. 99-100; Исти, Les origines du néolithique dans le bassin de la Méditerrannée et dans le Sud-est europeen, Symposium Krakow, Prace Komisji archeologicznej, 1980, 57-70. 5. Вокепу и Neolithic Macedonia 313 и д., табела стр. 318. ↩
  8. M. Гарашанин, op. cit. (Symposium Krakow), 61 и д., figg. 1, 3, 4. ↩
  9. Исти, РЈ7. П, 207-211; М. Гарашанин-Г. Спасовска, ор. cit., 109-110, особ. Т. У, 5-7; УП, 14; VII, 1-2; en. 1-4. ↩
  10. М. Гарашанин, PJZ. П, 100-102; Исти сан. III, 93; за протосескло (и пресескло) групу уп. J. Milojčić V. Zumbusch – V. Milojčić, Otzaki Magula I, Das frühe Neolithikum, Bonn, 1971; R. Rodden и сарадници, Proceedings of Prehistoric Society XXVIII, 1962, 267-288 (Nea Nikomedeia); C. Ridley - K. A. Wardle, Annual of B. 5. A. 74, 1979, 185-230, посебно 189-195, fig. 3, P1. 28a (ca добром хронолошком поделом раног неолита). ↩
  11. Уп. нап. 10. ↩
  12. уп. D. Weide y Neolithic Macedonia 313-338. ↩
  13. M. Gimbutas, op. cit., 415-416. ↩
  14. М. Гарашанин - ЈІ. Гарашанин, ор. си. (нап. 4), 24-27, сл. 39-43. ↩
  15. Pavuk – Čohadžiev, op. cit., 202–203, Абб. 10. ↩
  16. Обрада материјала горњих слојева и јама извршена је у нашој монографији припремљеној за штампу. За карактер косовска и јужноморавске варијанте винчанске групе уп. М. GaraSanin, PJZ II 185-191 (са одговарајувим илустрацијама) ↩
  17. M. Гарашанин, Ибид., 207-211; Исти сан. Ш, 127. ↩
  18. Д. Симоска - В. Санев, Масеԁ. acta archaeol. 1, 1975, 25-88. Уп. такоре литературу у ↩
  19. М. Гарашанин, PJZ. II, 113–114 (са даљом литературом). ↩
  20. H. Hauptmann, V. Milojéié, Die Funde der frihen Dimini-Zeit auf der Arapi-Magula, Thessalien, Bonn 1969, Tl. 9, 1, 3, 5-7 (облици) 14-17 (облици), Арапи фаза; 11. 19, 13-15, Beil. 5, 15, 58, 60, 66, 86 - орнаменти Арапи фазе. Beil. 1, особ. 7, 6-облици Tsangli фазе. За хронологију ових фаза Y. Миојек, Jahrb. 4. Rémisch-germanischen Zentralmuseums—Mainz, 6, 1959, 14-21. ↩
  21. Вепас, ор. cit., 400-469; Д. Симоска - В. Санев, Масеԁ, acta archacol. 3, 215-237. За материјал са Устие на Дрим уп. такофе: Кат. Култури, бр. 121-144, Кат. Македонија бр. 326-363. ↩
  22. B. Kitanoski и: Epoque préhistorique et protohistorique en Yougoslavie, Recherchs et résultats, Beograd 1971, 139-141. ↩
  23. MAA ↩
  24. GaraSanin, Prace Komisji archeologiznej 24, 15-17 и хронолошка табела fig. 1; Гарашанин- –Симоска, ор. cit., 21–23, сл. 24, 25, 28а, 30–32 (врвчаста керамика – са даљом литературом); D. Telegin y Higelbestattungen in der Donau-Karpaten—-Balkan Zone wiihrend der 4neolithischen Periode, 1985 (1987), 37-44, особ. 39-40 (скиптар). За позно датирање уп. Тасиќ, PIZ. IV, lll wg. 2 Гарашанин-Симоска, ор. cit., Т. Ш, 11; V, 17 (елементи Чернавода Ш и Баден); Симоска- Китаноски-Тодоровиќ, ор. си. 55-50, сл. 6-7. Уп. и материјал I. стратума, Ибид, сл. 4-5. ↩
  25. М. Гарашанин y PJZ. ГУ-бронзано доба, 1983, 463-470. ↩
  26. За распрострањеност rpyne13 Бубањ — Хум Џ: М. Гарашанин, Праисторија на тлу С. Р. Србије, Београд 1973, 167-168. ↩

Zusammenfassung

Probleme des Neolithikums und Aeneolithikums des mittleren Balkans im Lichte der makedonischen Forschung

FORSCHUNG

(ZUSAMMENFASUNG)

Durch die in der Nachkriegszeit entfaltete Forschungstatigkeit wurde auch die Erarbeitung der Hauotprobleme des Neolithikums, in kleinerem Ausmass des Aenolithikums, Makedoniens Gezeitigt. Bei ihrer ungleichmassigen raumlichen Verteilung enstanden auch in unseren Kenntissen wesentliche Unterschiede (1-4). Am bessten bekannt ist das Neolithikum Ostmakedoniens (Bregalnica — Tal und Ovée Polje mit den Siedlungen von Anzabegovo, Vrsnik und Rug Bair), des Beckens von Skopje (Zelenikovo, MadZare, Govrljevo) und Pelagoniens (Tumben von Porodin, VeluSina, Тт) Chronologisch wird hier wie in Griechenland und dem mittleren Balkan das Drei-Perioden Systhem vewendet (5).

Das Friihneolithikum Ostmakedoniens wird durch die Anzabegovo-Vrénik I Grupe mit ihren Unterstufen a-c belegt, die dem balkanisch-anatolischen Komplex des dlteren Neolithiikums (Protc-und Presesklo Magulica, Karanovo I, Catal Hiiyiik entspricht) (6-8, 11-12), Allerdings fallt in diesem Rahmen ihr Beginn in eine etwas spitere Periode, etwa die Zeit von Magulica, was auch durch Verbindungen mit der Sesklo-Gruppe machgewiese wird (20). Ob dabei mit einer urpriinglich fremden Erscheinung, oder ener unmittelbaren Entwicklung aus einer bisweilen noch unbekannten Kultur zu rechnen ware, ist beim heutigen Forschungsstand nicht zu entscheiden. Die Stufen Anzabegovo II-IV stellen die weitere Entwicklung der Gruppe dar, wobei starke Verbindungen mit der, dem karpathisch-Pannonischen Komplex gehérenden Startevo-Gruppe, zu vermerken sind (14-16). Die graue Ware von Anzabegovo—Vrsnik II ist mit Karanovo П zu verbinden. Am Ubergang von Stufe I zu II, scheint ein Einschlag aus dem Westen, mit Impresso-Keramik, fassbar zu sein (VrSnik, Govrljevo) (17). Das Spat-Neolithikum vertritt eine frühe jedoch schon entwickelte Stufe der Vinča-Gruppe (Vinéa-TordoS I, bzw. A) died auf Verbindungen mit dem Morava-Gebiet zuwiickzufiihren ist (19).

Eine ahnliche Entwicklung ist auch im Becken von Skopje zu vermerken, wo allerdings mit einer зраќеп Sonderauspragung des friihneolithikums (MadzZare, Zelenikovo) zu rechnen ist. Im Spatneolithikum erscheint dann die noch unausrechend bekannte Gruppe von Zelenikovo Il mit Merkmalen der Vinta— und Karanovo ГУ Gruppe (9-20).

In Pelagonien ist die VeluSina-Porodin Gruppe als Nachleben des friihen Neolithikums zu verstehen, dessen Entstehung noch nicht geklaért werden kann (Proto-Sesklo Elemente in Trn, Stufe mit Impresso-keramik in PeSterica) (21- 26). Auch ‘beriihrt sie sich mit den friihen Dimini-Perioden (Tsangli, Arapi). Einen spaten Einschlag aus dem adriatischen Raum, stellen die Funde von Mala Trnska Tumba dar (24). Dagegen weisen meistens unstratifizierte Funde, auf eine Larissaartige spdtneolithische Kultur, deren Datum nun auf, Grund der Beobachtungen von K. Gallis, in eine weitere Vergangenheit zuriickreicht.

Das Aeneolithikum ist bisweilen nur in Pelagonien ausreichend bekannt und durch die Gruppe Supljevec-Bakarno—Gumno vertreten, die dem Salcutza—Krivodol-Bubanj—-Komplex gehért und mit Maliq ЦП und Rakhmani zu verbinden ist. Der Steinzepter von Supljevec und die Schnurkeramik, weisen Verbindungen mit dem pontischen Gebiet auf. Allerdings entwickelt sich die Gruppe ohne Unterbrechung bis in die friihe Bronzezeit (Armenochori-Gruppe) (33-34). Die Lage in anderen Gebieten Makedoniens ist bisweilen unbekannt. Die alten Funde von Skopsko Kale bestatigen den Weg des Salcutza-Krivodol-Bubanj Komplexes nach Süden. Badener-, Cotzofeni– (Bubanj-Hum II) und andere karpathische Funde im thrakisch-makedonischen Kiistengebiet, sind auf Vorstdésse nach Siiden zuriickzufiihren. Da damals in Thrakien die Ezero-Gruppe aufbliihte, kann ihr Weg nur iiber Isker und Struma, bzw. Timok—Morava—Ostmakedonien verlaufen sein (34—