Macedoniae acta archaeologica 10 (1989) · стр. 9–24
Неки проблеми односа Македоније и западног Балкан у неолитском добу
Данас је сасвим очито да је подручје Македоније, узето у цјелини, неолитском добу претежно отворено према јужном, централном и источно Балкану. Само у неким западним, поглавито југозападним дијеловима Маке доније остварена је у том периоду и културна веза са западним Балканом. неким случајевима Ocjeha се чак да западнобалкански културни елемент превалирају над појавама које се доводе у везу са другим балкански подручјима. О тим елементима неће овдје бити говора.
Да би се ови западнобалкански елементи у Македонији могли ба приближно оцијенити, прво ћемо подсјетити на неке основне чињенице кој се односе на неолитско доба западног Балкана.
Све до другог свјетског рата неолитске културе западног Балкана с биле изузетно слабо познате. У посљедње четири деценије ситуација се мејутим, из темелја измијенила. Откриван је велик број неолитских налазиш та, многа су – у мањој или већој мјери – истраживана, а на основу резултата тих истраживања било је могуће приказати неолитску културну панораму хронолошки редослијед појединих културних група на овом простору. Пр томе не мислимо само на острва и на обална подручја, него и на оне дијелове западног Балкана који стоје у културној вези са обалским подручјем (ради углавном о крашким подручјима на овом простору). – Генерално гледано, већ сада се може рени да се западнобалканске неолитске културе нешто више приближавају неолитском свијету у западном него оном у источном Медитерану. У том смислу су и непосредна конкордансе са источним и јужним дијеловима Апенинског полуострва посматрају као сасвим природна појава.
Досадашња истраживања су пружила могућност и за констатацију да на западном Балкану треба рачунати са три главне зоне, иако међу њима постоји и подударност у неким основним културним карактеристикама. То су: зона сјеверног и средњег Јадрана, зона јужног Јадрана (јужно од Которског залјева) и зона Јонског мора. Овим редом иде некако и степен испитаности неолитских култура на западном Балкану; најбољи су резултати у првој а најслабији у трећој од наведених зона. Ш. Батовић види на овом простору и три нешто другачије зоне: једну на острвима, другу на обали и трећу у залеђу Јадранског мора. Нема сумње да ова подјела има своја оправдања с обзиром на географску условљеност, али нам се чини да је она прва подјела далеко примарнија.
Првом зоном је oOOyxBaheH углавном југославенски дио Јадрана и његовог залеђа. На том простору су сасвим сигурно установљене три неолитске фазе: старије, средње и Milahe неолитско доба, односно кардиумимпрессо, данилска и хварска фаза?. Свака од ТНХ фаза је, у првом реду, окарактерисана керамичким израђевинама, а тек у другом плану начином живота и економским показатељима. Најважније је, међутим, нагласити да се овдје може пратити непосредан развој неолитске култура са кардиум-импрессо керамиком из претходне мезолитске базе (на пр. у Црвеној стијени код обале Требишнице“.3 Према tome, y овој зони се заиста ради о примарној неолитској култури, без обзира на евентуалне хронолошке разлике према неким другим медитеранским областима. старије неолитско доба траје доста дуго (вјероватно кроз три подфазе), али за читаво то вријеме потпуно недостаје сликана керамика, која је толико присутна у одговарајувим културама источног Медитерана“.
Данилска култура, која представља средње неолитско доба, је директно произишла из предходне фазе, али је у њој развијен и читав низ нових елемената: неке нове керамичке форме, сликани украси (прије и послије печења посуда), култне вазе-ритони на четири ноге, нови урезани, удубљени и пластични мотиви и слично.5 То је сигурно једна од најдекоративнијих керамографија на Медитерану, а великим бројем изванредно обликованих ритона данилска култура се укључила у широку „религиозну“ заједницу од сјеверног Јадрана до средње Грчке. По свему изгледа да је овдје и изворно подручје овог животоносног култа.
Из данилска културе је Takohep директно - још директније него у претходном случају– произишла хварска или хварско-лисичићка културна група, која у пуном смислу представља млађе неолитско доба у тој зони. Постепено се губе култни ритони, доминирају ниска и лоптасте форме, у орнаментици преовлађују црвено бојени мотиви послије печења итд..6 Посебно је значајно да је хварско-лисичићка култура продужила свој живот на простору сјеверозападног Балкана и у периоду у којем су се на сусједним подручјима формирале нове групе старијег и средњег енеолита.
Захваљујући тако интензивним послијератним истраживањима, ова сјеверна зона западног Балкана је данас сигурно једна од најбоље проучених балканских области у погледу карактера и редосљеда неолитских култура. Није мање важна ни чињеница да је овдје аутохтони развој – уз одређене културне утицаје – дошао до пуног изражаја.
Другом од наведених зона O6yxBaheno је углавном подручје Албаније, са неким својим посебностима у неолитском добу. Врло је интересантно да тамо нема значајнијих података са саме јадранске обале; досада откривена неолитска насеља су углавном лоцирана у унутрашњости земље. При томе се у овој фази истраживања издвајају двије основне области: прва у долини ријеке Мати (сјеверни дио средње Албаније) и друга у широкој Корчанској долини (јужни дио средње Албаније).
У првој области су досада позната ова главна насеља: Випт у Maquellarë, Пећина Блаз између села Bruz и Laç и Kolsh код Кукеса. И овдје се Takohep разликују три хронолошке фазе, иако су оне још увијек нешто слабије onpehene него у првој зони.
. CTapuje неолитско доба је окарактерисано монохромном (претежно црвених нијанси), impresso (мање cardium), сликаном (тамно на црвеном), па и барботинском керамиком". Једино у насељу Випт недостаје сликана керамика и зато се овај локалитет засада сматра најстаријим неолитским насељем у овој области; то је тзв. Proto-Kolsh фаза.8 Типична је, међутим, 51. 1 -. 1-5 Cakran (Iliria IIT, 98); 6 Dunavec (Bull. d’archéol. SEE 3,17)
фаза Kolsh I и она представља старије неолитско доба у овој области са напријед наведеним керамографским особинама.
Још увијек није јасно да ли стратум Блаз I представља један пренеолитски стратум у овој пећини и да ли он има неке генетске везе са стратумом Блаз II, у којем се јавља импрессо керамика.9 Само даља истраживања у тој области не освијетлити процес настанка неолитских култура на овом простору Албаније.
Средњем неолиту10 у овој области припада стратум Блаз III, чија керамика садржи многа формалне и декоративие елементе данилска керамике. Посебно је занимљива ситуација у насељу Kolsh, у којем је дошло у средњем неолитском добу до споја јадранских и подунавско-централнобалканских керамичких елемената (у виду црно и сиво глачане робе). То би била фаза Kolsh 1"9.
Засада је несигурно говорити о Млађем неолитском добу у овдје третираној области Албаније. Да ли не се одвојити и фаза Kolsh III, остаје да се установи у будућим истраживањима. Посебно ће бити интересантно да се установи да ли је на овом подручју y Maahem неолитском добу имала превагу хварско-лисичићка или винчанска, односно централнобалканска култура?
Корчанска долина у другој од наведених области, заједно са неким локалитсетима западно и јужно од Те долине, пружила је досада najpehu фонд неолитских налазишта и налаза у овим јужним дијеловима Албаније. Meby локалитетима треба првенствено споменути: Vashtémia, два локалитета код мјеста Podgori (Kishnik i Luadishte), Dunavec (палафитно населје), Трен и Maliq, све у Корчанској долини, те Cakran, западно и Kamnik јужно од ове долине.
Колико показују досадашња истраживања, најстарије насеље у овој области је засада оно у Vashtëmia, на крајњој западној страни Корчанске равнице. Његова култура је окарактерисана сликаном керамиком (претежно бијели мотиви на црвеној подлози, сасвим мало црвени мотиви на бијелој подлози), затим монохромном, impresso и барботинском керамиком!" . Ради се само о једном хоризонту, али се једино од дубине 0,80 м јавља и барботинска керамика. M. Коркути истиче да је ово прво налазиште старијег неолитског доба на територији југоисточне Албаније (припада касној фази старијег неолита), а културне везе тражи у Велушко-Породинској групи, налазишту Podromos,, па – у даљој паралели – и у групи Анзабегово – Вршник Г?. Није jou сасвим јасно „да ли овом хоризонту старијег неолита припада и фаза Podgori I (Kishnik).
Чини се да еу на овом простору биле нарочито развијена културе средњег неолитског доба. При томе првенствено мислимо на културну групу коју је Ф. Пренди назвао „civilisation ԁе Cakran“ и која је заступљена у више археолошких налазишта. Типичан је претставник ове културе свакако само налазиште Cakran код Фиери, чију керамографију означавају слједећи елементи: претежно лоптасте, полулоптасте или коничне форме, па урезани, релјефни, импрессо, барботински и сликани претежно са тамним линијама) орнаменти. Посебно истичемо мрежасте урезане и спирална удублјене мотиве, те култне посуде на четири ноге – ритоне, јер ови елементи пружају могућност за директно повезивање са нашом првом зоном).14 Албански стручњаци стављају ову културу у Цакрану у исту хронолошку и културну линију са културама Какањ I (протокакањ) – Данило | -Elateia П y Грчкој - Masseria la Quercia y Даунији и сл.15
Овдје је потребно подвући још сљедеће чињенице:
а) У хоризонту Дунавец I се јављају неки керамички елементи који би могли бити нешто старији од керамографија у Цакрану. Зато Ф. Пренди хоризонт Дунавец 1 назива термином „култура Протоцакран“"“.16
в) С обзиром на импрессо, барботинску и сликану керамику у културном ансамблу Цакрана, изгледа да у Цакрану треба рачунати са једном ранијом фазом средњег неолита. Због тога није искључено да је ова култура настала директним развојем из групе Vashtëmia-Podgori I.17
с) Култури Цакран18 припадају и налазиште Laudishte (Podgori II) u хоризонт Дунавец II, са готово истим керамографским елементима као што су и они у самом Цакрану!8 . Па ипак, данас jour није сасвим јасно колико је ова културна група трајала и чиме се она, заправо, завршава. Јер, на овом подручју недостаје нека културна творевина која би одговарала хварсколисичићкој групи у првој нашој зони.
За Табе неолитско доба у овој области је, уствари, типична култура Maliq-Kamnik (Маца 1). Mebhy керамичким израбевинама ове групе се истичу црно-сива и црвена монохромна керамика, black-topped керамика, као и различито сликана керамичка роба прије и послије печења"“.19 Ова монохромна и сликана керамика имају, изгледа, погодније паралеле на подручју Тесалије него у неким ближим подручјима. Ф. Преди је првобитно сматрао да су носиоци културе Maliq—Kamnik имигранти на Тлу Албаније““,20 док је касније заступао становиште да је ова култура настала на аутохтоној бази (Дунавец 1), уз активну улогу елемената Димини културе (Димини Ш-ГУ) из Тесалије“".21 Уколико би се потврдила ова друга теза новим истраживањима, постало би очито да је овдје процес текао нешто другачије него што је то установљено у односу Данило-Хвар/Лисичићи. У сваком случају јужне или југоисточне културне везе су овдје морале играти важну улогу.
У трећој, јужној зони западног Балкана је неолитско доба – за разлику од неких других дијелова Грчке – доста слабо испитано. На том простору се тек назира нека развојна линија у неолитском добу, али је Вен и то довољно за закључак да су овдашње неолитске културе имале нешто другачије особине и редосљед него у прве двије западнобалканске зоне. Оне вјероватно стоје у одређеној вези са културама у јужнијим дијеловим Албаније, али је ту морао бити јачи утицај из источних дијелова грчког копна. Чини ми се да би се на овом мјесту могла споменути четири неолитска локалитета у овој зони: Ѕидари на острву Крфу, пећина Khirospilia на острву Леукас, пећина Ај. Nikolaos код Астакоса и Asfaka код Јанине“22
Свакако је од посебног интереса налазиште у Сидари и то из два разлога: прво, тамо је установљен прави мезолитски слој, који би могао одговарати мезолитском слоју у Црвеној стијени и друго, најстарији неолитски слој садржи монохромну керамику, а тек иза једног стерилног Mebycnoja слиједи неолитски хризонт са impresso керамиком; 06a Та слоја припадају старијем неолитском добу.23 Овај редосљед нас веома подсјећа на фазе Протосескло и Пресескло у Тесалији. D. Theocharis, иначе, ову културу назива епиротском варијантом старијег неолита, односно Asfaka-Ѕидари културом? 4 и то - како изгледа - са пуним правом.
У налазишту Khirospilia је заступљен хоризонт касног неолита са „mattpainted“ керамиком. С обзиром да је таква керамичка роба позната и у печини Ај. Nikolaos, на Еубеји и у Елатеи, S. Weinberg је дошао на помисао у једној „Koinè„ касног неолита на овом простору.25 Да ли би се можда и у култури Maliq-Kamnik могли препознати неки елементи те ,,Koiné“? Засада остаје само отворено питање.
Чини се да би у овој зони данас било најважније истражити да ли постоји генетски однос H3Meby поменутог мезолитског хоризонта у Сидари (који сигурно није усамљена појава) и најстаријег керамичког неолита у том дијелу западног Балкана. Од исте важности је и питање - засада практично непознатог – средњег неолитског доба, а нема никакве сумње да су се поједине групе људи задржавале у том периоду и у западној Грчкој.
Када се заједно погледају све три овдје наведене зоне, упадају у очи сљедеће појаве:
а) прва зона је у старијем неолитском добу најчвршће повезана са западномедитеранским неолитским свијстом, док су Вен у другој зони присутни и елементи H3 источног Медитерана;
Б) у оквиру средњег неолитског доба у првој зони је формирана једна врло атрактивна неолитска култура, која је очито имала солидне везе са истовременим културама на Апенинском полуострву и која је извршила снажан утицај на културе друге зоне (не знамо тачно што се дешавало у Tpehoj зони);
с) у касном неолитском добу је, коначно, дошло до разилажења и свака од ових зона иде својим властитим путем: у првој је констатован континуитет у развоју, у друге двије се у овом моменту не може говорити о таквом континуитету.
Након овакве анализе можемо се вратити на југозападну Македонију и покушати да установимо однос тога дијела Македоније у неолитском добу са поменутим зонама. Далеко смо, наравно, од тога да је ово први такав покушај.
Beh су раније М. Гарашанин и B. Санев констатовали да се на територију Македоније у неолитском добу посебно издвајају двије области — источна Македонија (са центром у Овчем Пољу) и Пелагонија са подручјем Охридског и Преспанског језераѓе. М. Гарашанин је, дање, у западној Македонији издвојио три области: пелагонску равницу, Полог и област
Преспанског и Охридског језера?". Пошто је подручје Полога углавном
окренуто према долини Вардара, друге двије области су овдје од интереса, а у њима су досада издвојена Велушко — породинска група, триска група и група Уста на Дрим. Оба наведена аутора су доста исцрпно обрадила велушкопородинску групу и изразили мишљење да је она у генетском погледу претежно окренута према истоку и југу, што поглавито индицира њена
сликана керамика26. Њен почетак mama у касније фазе раног неолита. Триска група, названа по налазишту Мала тумба код села Три, је окарактерисана мноштвом обичне грубе керамике (са врло мало барботина), великим бројем монохромне керамичке робе, док је фина керамика украшен а урезаним мотивима (шрафираним троугловима, паралелним линијама, коцентричним ромбовима и сл.). При овом украшавању је примијењена и бијела и црвена инкрустација, као и бојење површина црвеном бојом послије
печења (crusted). Овоме, коначно, треба додати и налазе ногу од култних ритона. Читав тај керамички репертоар се битно разликује од керамографија велушко-породинске групе и Вен је више пута у литератури наглашено да се овдје ради о јадранским, односно јадранско-медитеранским елементима сред-Her неолитског 06a”. На основу напријед изнесених сумарних података о западнобалканским зонама, сада је потпуно јасно да се триска културна група везује претежно за средњу западнобалканску зону или – прецизније речено – за „civilisation ԁе Cakran“ и за Корчанску долину. Сви керамички елементи групе Цакран су заступљени и у трнској групи, а првенствено треба указати на култне ритоне, урезане мрежасте мотиве и црвену и бијелу инкрустацију на финој керамичкој роби. Тек посредно, онда, долазе у обзир везе са данилском и какањском групом.
Култура позната из сојеничког насеља Уста на Дрим – уз масу коштаног opyha - позната је по двије врсте керамичке робе: црноглачаној керамици и керамици јадранског типа са урезаним и инкрустираним мотивима. Аутор овог рада је већ раније нагласио да се у генези ове културе мора рачунати на двије компонента, при нему је јадранска компонента имала превагу“. У хронолошком погледу та култура је Milaha од оне у Manoj тумби код Трна и иде паралелно са крајем фазе Бутмир I и са фазом Бутмир ІІ. В. Санев сматра да је култура Уста на Дрим произишла из средњенеолитске културе Три и Цакран и да је уже везана за фазу Maliq И у Албанији??.32 Данас се чини да је доста тешко успоставити тешњу везу са фазом Maliq II, јер је тамо
сликана керамика заступљена у великом проценту и чини једну од битних карактеристика тамошње енеолитске фазе.33 С друге стране, генетска веза са трнском културном групом је свакако врло вјероватна.
Ова разматрања и овакве констатације повлаче за собом сагледавање неких других, нешто ширих проблема. То су: 1) питање настанка неолитских култура у западним, односно југозападним дијеловима Македоније, 2) питање сусрета културних елемената из неколико великих културних комплекса, 3) однос Данило — Какањ - Kolsh II - Cakran - Три и 4) нека npateha питања.
1) Почетна фаза велушко-породинске групе припада крају старијег неолитског доба, а трнска група је могуће претпоставити два рјешења: или још нису откривени почетни неолитски хоризонти или је ово подручје тек крајем старијег неолита добило своју прву популацију. Да ли неолитско насеље Пештерица код Прилепа указује на прво рјешење? В. Санев је мишљења да то још није ни издалека сигурно, јер се елементи грубе керамике из Пештерице cpehy и у Велушко-породинској групи“.34 Недостаје, додуше, бојена керамика, али у Пештерици је истраживана само периферија насеља. Истраживачи Пештерице су анализирали климатске промјене које су се у Пелагонији одигравале у првих пет миленија пре н. е. и дошли до закључка да мочварно тло није ни дозвољавало насељавање неолитских људи прије задњих фаза старијег неолита““.35
У овом моменту изгледа, због тога, привлачније друго рјешење. При томе је, можда, од интереса упозорити да оваква ситуација у западној Пелагонији није усамљена појава. Тако је напр. у Босни послије једног касног палеолитског или епипалеолитског доба дошло до прекида живота и тек крајем старијег неолитског доба долази до новог насељавања у сјеверној и централној Босни. Вјероватно је да је такав прекид био условљен климатским поремећајима.36 Нова економика, посебно земљорадња, је захтијевала погодно тле, а неолитски људи су га знали одлично изабрати. Видјели смо да је засада слична ситуација и у Корчанској котлини у Албанији, у којој најстарија неолитска култура (Vashtémia) припада касној фази старијег неолитског доба. Коначно, и на Овчем nowy, у источној Македонији, група Анзабегово- –Вршник започиње свој живот крајем старијег неолитског доба (хоризонт Анзабегово-Вршник 1).
Као што се види, у овој фази истраживања се оцртавају доста широка, иако не и обједињене, области у којима је живот неолитског човјека почео тек при крају старијег неолитског доба. Да ли је то заиста неоспорна чињеница, остаје да се утврди током будућих истраживања, у току идућих неколико деценија. За Босну је ово готово сигурно yTBpheno и нема изгледа да не се нешто у том погледу промијенити.
Данас је познато да се прелаз из епипалеолитског, мезолитског или ane амичког хоризонта у керамички неолит десно на источној страни Јадра-
на,37 у јужној Италији, у Тесалији и у доњем Подунављу.38 Јесу ли то неки примарни центри неолитизације? Још увијек су у том погледу подијељена мишљења, а очекивају се и нови резултати истраживања. Да ли између тога леже подручја секундарне неолитизације? Нема сумње да ће и нова истраживања у Пелагонији, као и у другим дијеловима Македоније, у многоме допринијети разјашњавању овог питања и зато оваква истраживања остају један од врло важних задатака праисторијске наука.
2) М. Гарашанин је с правом уочио да се у југоисточној Европи издвајају првенствено три велика комплекса старијег неолита: балканско-анадолски (свијетло-монохромна и сликана керамика), циркуммедитерански или западномедитерански (cardium-impresso керамика) и јужнопанонско-сјевернобалкански или балканско-карпатски комплекс (првенствено груба и барботинска роба)““.39 Наравно, код овог другог комплекса се, у суштини, ради о јадранскомедитеранском комплексу, односно о јадранској варијанти западномедитеранског комплекса. У Босни је сусрет јадранско-медитеранских и балканскоконтиненталних култура (овај други термин увео је В. Санев и он више одговара за босанско подручје40 резултирао формирањем старчевачко-іmрrеѕѕО и какањска културе у Обрима I*!.41 Посебно је важно што се керамичке стилске особине оба наведена комплекса у Обрима јасно разликују у старче-BauKO-impesso хоризонту старијег неолита, док су се они у какањској култури постепено стопили у јединствену културну цјелину средњег неолита. Очито је да је горњи ток ријеке Босне био контактна зона наведена два комплекса и да су се овдје у почетку састали носиоци различитих стилова.
Напријед изнесени подаци показују да је и у Пелагонији дошло до сусрета два комплекса – балканско-анадолског и јадранско-медитеранског комплекса. Па ипак, није то идентична ситуација. Носиоци велушко-породинске културе су, сасвим сигурно, представници источномедитеранског комплекса, са ВРО изразитом сликаном керамиком. Тек у средњем неолитском добу дошло је до продора (вјероватно имиграције) са запада и до формирања триске културе. Свакако је важно напоменути да је хоризонт старијег неолита у Корчанској култури припадао далекој периферији источномедитеранског комплекса, а тек је средњенеолитска култура Цакран ушла више у сферу јадранско-медитеранског комплекса. Према томе, и Пелагонија и Корчанска долина се могу уврстити у једну прелазну зону, с тим што су продори са истока били одлучујући у старијем неолитском добу, а обратно се десило у средњем неолитском добу.
3) Детаљном анализом керамичких стилова Данило-Какањ–Коlѕh II-Cakran-ТрИ се види колико је компликован процес настанка и развоја појединих сродних култура. Све ове културе носе у себи јадранско-медитеранска елементе средњег неолита и припадају приближно истом комплексу. Али, уочене су и значајне разноликости:
— данилска култура је настала претежно на аутохтоној бази, одликује се бојеном керамиком Ripoli стила, богатством спиралоидне орнаментике, црвеном инкрустацијом и бојењем црвеном бојом послије печења, изразито разноврсним и врло богато украшеним ритонима; – какањска култура је формирана такођер на аутохтоној бази, али су јадранско-медитерански и континентални елементи подједнако дали печат овој култури (црвенкасто и сивосмеѓа монохромна керамика у првом реду, претежно урезана орнаментика, посуда на вишим цилиндричним ногама, посебна врста нижих ритона и сл.);
- y култури Kolsh II или Блаз III је, опет, дошло до заједништва упроштених јадранско-медитеранских керамичких елемената са црно-сивом и смеђе-сивом монохромном керамиком из централног Балкана, коју понекад сматрају винчанском тековином;
– код културе Cakran груба керамика укључује и барботинску и impresso керамику, а поред фине керамике са урезаним украсима (мрежасти троуглови и сл.) долази и бојена керамика централнобалканског, односно источномедитеранског карактера, која није позната у другим овдје поменутим културама;
- коначно, групу Трн карактерише мноштво тамне и тамно-сиве керамике различитих форми, са урезаном орнаментиком, па онда инкрустација и Crusted техника.
Тако је данилска култура чиста јадранско-медитеранска творевина, код какањска су - поред аутохтоне и упроштене јадранско-медитеранска компонента – одиграли одређену улогу и панонски елементи, до културе Cakran су стигли источномедитерански елементи у виду сликане керамике, а у култури Kolsh II и Трн су наглашено присутни елементи централнобалканска монохромне керамике, с тим што је у групи Kolsh II — Блаз Ш знатно јача данилска компонента. Узгред само понављамо да су се у млађем неолитском добу појавиле много веќе разлике.
Није ли ово један поучан примјер ширења културних елемената на ширим подручјима неолитског свијета, без селења њихових носилаца. Контакти међу насељима и групама су били, како изгледа трајни и препознатљиви. Овдје смо се срели и са контактима великих неолитских комплекса и то је управо широко поље будућих истраживања на овим балканским просторима.
4) На крају само маргинално да споменемо како једнострано посматрање керамичких израђевина може лако довести до кривих закључака. Ево само три примјера:
а) урезани мрежасти мотиви у виду троуглова су један од средњенеолитских особина културе Какањ–Сакгап–Трн; такви су мотиви, међутим јављају и у вучедолској, Бубањ–Хум или Kevderc–Hrnjevac енеолитској култури;
б) лоптасте вазе са вишим цилиндричним вратом су својствене велушкопородинској култури, али их - у готово идентичном облику - налазимо и у бутмирској култури (Обре II), па чак и у култури Mersin XXIV и сл.;
ц) биконичне шоље са високим и увијеним горњим дијелом су добро познате у средњем неолиту западног Медитерана, но исто тако у Малој трнској тумби.
Сасвим је очито да један керамички облик сам за себе или одрефени орнаментални мотив на керамичким израбевинама ие могу да послуже за 51, 4-1 Alishari 2 Orchomenos (E, Schachermeyer, Die altesten Kulturen Griechenlads, 1955, Abb, 31); 3 Smikié (PJZ I, sl. 25); 4 Obre II (PJZ Il, sl. 23)
сигурно oppehupare сродности или припадности некој култури, неком комплексу. Тек када се састане већи број сродних керамичких елемената (фактура, техника обрада површине, одрефени облици, орнаменталне технике и мотиви и слично), може се расправљти о генези, припадности, ширењу неке културе или елемената неког комплекса. То се јасно видјело и на примјеру култура које смо овдје посматрали и то можда јасније него на неким другим подручјима.
Да ли неолитско насеље Пештерица код Прилепа указује на прво рјешење? В. Санев је мишљења да то још није ни издалека сигурно, јер се елементи грубе керамике из Пештерице cpehy и у Велушко-породинској групи“. Недостаје, додуше, бојена керамика, али у Пештерици је истраживана само периферија насеља. Истраживачи Пештерице су анализирали климатске промјене које су се у Пелагонији одигравале у првих пет миленија пре н. е. и дошли до закључка да мочварно тло није ни дозвољавало насељавање неолитских људи прије задњих фаза старијег неолита?3.
У овом моменту изгледа, због тога, привлачније друго рјешење. При томе је, можда, од интереса упозорити да оваква ситуација у западној Пелагонији није усамљена појава. Тако је напр. у Босни послије једног касног палеолитског или спипалеолитског доба дошло до прекида живота и тек крајем старијег неолитског доба долази до новог насељавања у сјеверној и централној Босни. Вјероватно је да је такав прекид био условљен климатским поремећајима. Нова економика, посебно земљорадња, је захтијевала погодно тле, а неолитски Јуди су га знали одлично изабрати. Видјели смо да је засада слична ситуација и у Корчанској котлини у Албанији, у којој најстарија неолитска култура (Vashtëmia) припада касној фази старијег неолитског доба. Коначно. и на Овчем nowy, у источној Македонији. група Анзабегово- -Вршник започиње свој живот крајем старијег неолитског доба (хоризонт Анзабегово-Вршник 1).
Као што се види. у овој фази истраживања се оцртавају доста широка, иако не и обједињене, области у којима је живот неолитског човјека почео тек при крају старијег неолитског доба. Да ли је то заиста пеоспорна чињеница, остаје да се утврди током будувих истраживања, у току идубих неколико деценија. За Босну је ово готово сигурно утврђено и нема изгледа да не се нешто у том погледу промијенити.
Данас је познато да се прелаз из епипалеолитског, мезолитског или ао амичког хоризонта у керамички неолит десно на источној страни Јадра-
, у јужној Италији, у Тесалији и у доњем Подунављу. Јесу ли то неки примарни центри неолитизације? Још увијек су у том погледу подијељена мишљења, а очекују се и нови резултати истраживања. Да ли између тога леже подручја секундарне неолитизације? Нема сумње да ће и нова истраживања у Пелагонији. као и у другим дијеловима Македоније, у многоме допринијети разјашњавању овог питања и зато оваква истраживања остају један од врло важних задатака праисторијске наука.
2) М. Гарашанин је с правом уочио да се у југоисточној Европи издвајају првенствено три велика комплекса старијег неолита: балканско-анадолски (свијетло-монохромна и сликана керамика), циркуммедитерански или западномедитерански (cardium-impresso керамика) и јужнопанонско-сјевернобалкански или балканско-карпатски комплекс (првенствено груба и барботинска роба)“. Наравно, код овог другог комплекса се, у суштини. ради о јадранскомедитеранском комплексу, односно о јадранској варијанти западномедитеранског комплекса. У Босни је сусрет јадранско-медитеранских и балканскоконтиненталних култура (овај други термин увео је В. Санев и он више одговара за босанско подручје“ резултирао формирањем старчевачко-трге5- ѕО и какањска културе у Обрима И!. Посебно је важно што се керамичке стилске особине оба наведена комплекса у Обрима јасно разликују у старчевачко-трез5о хоризонту старијег неолита. док су се они у какањској култури постепено стопили у јединствену културну цјелину средњег неолита. Очито је да је горњи ток ријеке Босне био контактна зона наведена два комплекса и да су се овдје у почетку састали носиоци различитих стилова.
Напријед изнесени подаци показују да је и у Пелагонији дошло до сусрета два комплекса - балканско-анадолског и јадранско-медитеранског комплекса. Па ипак, пије то идентична ситуација. Носиоци велушко-породинске културе су, сасвим сигурно. представници источномедитеранског комплекса, са врло изразитом сликаном керамиком. Тек у средњем неолитском добу дошло је до продора (вјероватно имиграције) са запада и до формирања ТРНСКЕ културе. Свакако је важно напоменути да је хоризонт старијег неолита у Корчанској култури припадао далекој периферији источномедитеранског комплекса, а тек је средњенеолитска култура Цакран ушла више у сферу јадранско-медитеранског комплекса. Према томе, и Пелагонија и Корчанска долина се могу уврстити у једну прелазну зону, C ТНМ што су продори са истока били одлучујући у старијем неолитском добу, а обратно се десило у средњем неолитском добу.
3) Детаљном анализом керамичких стилова Данило-Какањ-Коlѕh II-Сакгап-Три се види колико је компликован процес настанка и развоја ске елементе средњег неолита и припадају приближно истом комплексу. Али, уочене су и значајне разноликости:
— данилска култура је настала претежно на аутохтоној бази, одликује се бојеном керамиком Ripoli стила, богатством спиралоидне орнаментике, црвеном инкрустацијом и бојењем црвеном бојом послије печења, изразито разноврсним и врло богато украшеним ритонима;
– какањска култура је формирана такођер на аутохтоној бази, али су Јадранско-медитерански и континентални елементи подједнако дали печат овој култури (црвенкасто и сивосмеѓа монохромна керамика у првом реду, претежно урезана орнаментика, посуда на вишим цилиндричним ногама, посебна врста нижих ритона и сл.);
- у култури Kolsh II или Блаз III је, опет, дошло до заједништва упроштених јадранско-медитеранских керамичких елемената Са црно-сивом и стене-сИВОМ монохромном керамиком из централног Балкана, коју понекад сматрају винчанском ТСКОВННОМ;
– код културе Cakran груба керамика укључује и барботинску и impresso керамику, а поред фине керамике са урезаним украсима (мрежасти троуглови и сл.) долази и бојена керамика централнобалканског, односно источномедитеранског карактера, која није позната у другим овдје поменутим културама;
— коначно, групу Три карактерише мноштво тамне и тамно-сиве керамике различитих форми, са урезаном орнаментиком, па онда инкрустација и crusted техника.
Тако је данилска култура чиста јадранско-медитеранска творевина. код какањска су - поред аутохтоне и упроштене јадранско-медитеранска компонента – одиграли одређену улогу и панонски елементи, до културе Cakran су стигли источномедитерански елементи у виду сликане керамике. а у култури Kolsh ll и Трн су наглашено присутни елементи централнобалканска Монохромне керамике, C ТНМ што је у групи Kolsh И — Блаз Ш знатно jaya данилска компонента. Узгред само понављамо да су се у млађем неолитском добу појавиле много веќе разлике.
Није ли ово један поучан примјер ширења културних елемената на ширим подручјима неолитског свијета, без селења њихових носилаца. Контакти међу насељима и групама су били, како изгледа трајни и препознатљиви. Овдје смо се срели и са контактима великих неолитских комплекса и то је управо широко поље будућих истраживања на овим балканским просторима. 4) На крају само маргинално да споменемо како једнострано посматрање керамичких израђевина може лако довести до кривих закључака. Ево само три примјера:
а) урезани мрежасти мотиви у виду троуглова су један од средњенеолитских особина културе42 Какањ–Сакгап–Трн; такви су мотиви, међутим јављају и у вучедолској, Бубањ-Хум или Kevderc–Hrnjevac енеолитској култури:
б) лоптасте вазе са вишим цилиндричним вратом су својствене велушкопородинској култури, али НХ — у готово идентичном облику - налазимо и у бутмирској култури (Обре II), па чак и у култури Mersin XXIV и сл.;
ц) биконичне шоље са високим и увијеним горњим дијелом су добро познате у средњем неолиту западног Медитерана, но исто тако у Малој трнској тумби.
Сасвим је очито да један керамички облик сам за себе или одрејени плексу. Тек када се састане већи број сродних керамичких елемената (фактура, техника обрада површине, одрејени облици, орнаменталне технике и мотиви и слично), може се расправљти о генези, припадности, ширењу неке културе или елемената неког комплекса. То се јасно видјело и на примјеру култура које смо овдје посматрали и то можда јасније него на неким другим подручјима.
НАПОМЕНЕ
' 5. Batovié, Origines ди néolithique a I’Adriatque et les rapports avec la Méditerranée occidentale, GodiSnjak Centra za balkanoloska ispitivanja Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine knj. XVI/14, Sarajevo 1978, 46.
a Ba оче, Jadranska zona, Praistorija jugoslavenskih zemalja “ - Neolitsko doba, Sarajevo 1979, ;
+ 5, Batovié, Jadranska zona, l.c., 489-490, 521; A. Benac, Le néolithique ancien dans les Balkans du nord-ouest et ses relations avec les régions voisines, Actes du VIII Congrés UISPP I, Beograd 1971, 97-101.
7E. Prendi, Le néolithique et énéolithique en Albanie, Iliria VI, Tirana 1976, 55; E. Prendi— Zh. Andrea, Nouvelles données sur le néolithique en Albanie, Iliria 1981-2, Tirana 1982, 28-29.
F, Prendi-Zh. Andrea, l.c., 28.
TEM. Korkuti, Vashtémia — un habitat du néolithique ancien, Iliria 2-1982, Tirana, 120, 125.
"2 Tbid., 123, 126.
ЧЕ, Prendi, Le néolithique et énéolithique en Albanie, 1.c., 55.
24D. R. Theocharis, o.c., 47.
M. Garaganin, Centralnobalkanska zona, Praistorija jugoslavenskih zemalja II-Neolitsko 3° .
37 5. Batovié, Origines du néolithique a I’Adriatique et les rapports avec la Méditerranée occidentale, 1.c., 60.
3° M. Garaanin, Centralnobalkanska zona, 1.e., 99-100.
Praistorija jugoslovenskih zemalja III-Eneolitsko doba, Sarajevo 1979, T. XXXV, 8, T. XLVIL. 4; M. GaraSain, Praistorija na Џи Srbije, Beograd 1973, T. 33 (1).
ALOJZ BENAC - Sarajevo
Белешки
- A. Benac, Mladi praistoriski period и Crvenoj stjeni, Crvena stjena, Zbornik radova, миа 1975, 134-138. ↩
- 5. Batrovié, Jadranska zona l.c., 541-546, 51. 25, T. LXXXIV-LXXXVII. ↩
- Tbid., 594-603, sl. 26-27, T.XCI-XCIX. ↩
- E. Prendi, La civilisation préhistorique де Maliq, 1.c., 258-259. ↩
- Ibid., 29. АВ. Санев, 1.с., 76. ↩
- E. Prendi, Le néolithique et énéolithique en Albanic, l.c., 61. ↩
- M. Korkuti-Zh. Andrea, La station néolithique moyen a Cakran de Fieri, па III, Tirana 1975, 67-80, посебно T.XX, 7-9, T.XXII, 1-13; исти, Fouilles 1969-1970 dans 1’ agglomération néolithique de Cakran, Studia Albanica, Tirana 1972, 15 sq. ↩
- M. Korkuti — Zh. Andrea, 1.c., 83; F. Prendi, Le néolithique et énéolithique 1.c., 60. ↩
- E. Prendi, Le néolithique et énéolithique en Albanie, I.c., 60-61. ↩
- E. Prendi, Traits du néolithique recent en Albanie, Studia Albanica, 1, Tirana 1972, 5. ↩
- E, Prendi-Zh. Andrea, I.c., 30-31. ↩
- E. Prendi, La civilisation préhistorique de Maliq, Studia Albanica III-1, Tirana 1966, 256. ↩
- E, Prendi, Traits du néolithique recent en Albanie, 1.c., 66. ↩
- E, Prendi, Le néolithique et énéolithique en Albanie, 1.c., 12. ↩
- D, R. Theocharis, Neolithic Greece, Athen 1973, Map. 5. ↩
- O. Marinos — A. Sordinas, Kerkiraika Hronika 11, 1965; D. R. Theocharis, o.c., 47-57. ↩
- p. R. Theocharis, o.c., 109; види i W. Dorpfeld, Alt Ithaka II, 1927. ↩
- М. Гарашанин, Некои проблеми на македонската праисторија, Масеԁ. acta archaeol. 1, Прилеп 1975, 10 ff; В. Санев, Младото камено доба на Македонија во досегашните археолошки истражувања, Materijali XIV, Прилеп 1976, 68. . ; : ↩
- MAA појединих сродних култура. Све ове културе носе у себи јадранско-медитеранорнаментални мотив на керамичким H3paheBHHaMa не могу да послуже за сигурно одребивање тродности или припадности некој култури, неком КОМdoba, Sarajevo 1979, 82. ↩
- В. Санев, І.с., 75-76; М. Гарашанин, Некои проблеми на македонската праисторија |.с., 11; исти, Centralnobalkanska zona, 1.e. 102. ↩
- В. Санев, l.c., 76. ↩
- Б. Китаноски – Д. Симоска – Ј. Тодоровиќ, Населбата Пештерица на раниот неолит во Пелагонија, Maced. acta archaeol. 6, Прилеп 1980, 17. ↩
- A. Benac, Prelazna zona, l.c., 372; isti, Kulturna istorija Bosne i Hercegovine, Mlade kameno doba, Sarajevo 1984, 35. ↩
- S. Batović, Origines du néolithique à l'Adriatique et les rapports avec la Méditerranée occidentale, l.c., 60. ↩
- A, Benac, Les théses fondamentales sur l’origine du neolithique dans les Balkans et les régions avoisinantes, Godisnjak Centra za Balkanol&ka ispitivanja Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, knj. XVI/14, Sarajevo 1978, 17 (sa odgovarajućom literaturom.) ↩
- M. Garašanin, Centralnobalkanska zona, l.c., 99-100. ↩
- В. Санев, l.c., 70. ↩
- A. Benac, Obre I, Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine, N.S., XXVII/XXVIII, Arheologija, Sarajevo 1973. ↩
- Praistorija jugoslovenskih zemalja III-Eneolitsko doba, Sarajevo 1979, T. XXXV, 8, T. XLVII. 4; M. Garašain, Praistorija na tlu Srbije, Beograd 1973, T. 33 (1). A, Вепас, Prelazna zona, 1.c., 461-462. Thid., 463. ↩
Résumé
Certains problemes des rapports de la Macedoine ет des балканс occidentauxau neoliтhique
(RESUME)
La région de la Macédoine, si l’on prend en général, a été a Гаре néolithique surtout ouverte vers les Balkans du sud, centraux et orientaux. Seulement ses régions du sud-ouest ont eu a cette époque-la les rapports avec les Balkans occidentaux et dans certains cas les éléments culturels occidentaux-balkaniques prévalent sur les autres.
Dans la région des Balkans occidentaux on peut compter avec trois zones principales: la zone de |’Adriatique du nord et centrale, ensuite la zone de l’Adriatique méridionale (au sud des Bouches de Kotor) et enfin la zone de la Mer Ionienne. Dans la premiére zone sont identifiées clairement trois phases néolithiques: la phase cardium-impresso, ensuite de Danilo et la troisitme phase de Hvar. La culture de Danilo est certainement l’une des céramographies la plus décorative dans la Méditerranée, crée sur la base autochtone; de cette culture s’est développée 4 PApe néolithique récent la culture de Hvar ou de Hvar-Lisiti¢i? "e. La deuxiéme zone a embrassé principalement le territoire de l’Albanie avec deux régions néolithiques fondamentales – dans la vallée de la rivière Mati et dans la vaste région de Когеа. Dans la vallée de la riviére Mati les agglomérations importantes sont Burim 4 Maquellaré, la grotte Blaz entre les villages Bruz et La¢ et enfin Kolsh prés de Kukés. On y trouve les horizons avec la céramique monochrome, imprimée, peinte et barbotine (néolithique ancien), ensuite ceux avec les éléments de la culture de Danilo (néolithique moyen), tandis que la phase du néolithique récent n’est pas séparée sGrement’ !°. Dans la vallée de Korea a été constaté le plus grand fond des stations néolithiques, parmi lesquelles se distinguent Vashtémia, Kishnik et Luadishte prés de Podgori, Dunavec, Tren et Maja; au sud de cette vallée ont été situées les localités Cakran et Kamnik. La plus ancienne agglomération est celle 4 Vestémia, avec la céramique peinte, monochrome, imprimée et barbotine. A l’âge néolithique moyen appartient la civilisation de Cakran, étant au sens chronologique et culturel paralléle avec les phases Protokakanj-Danilo I-Elateia II-Masseria la Quercia, tandis que la culture Maligq I-Kamnik est caractéristique pour le néolithique récent “?". Le néolithique est trés quatre localités suivantes: Sidari sur l’ile de Corfou, la grotte Khirospilia sur l’ile de Leukas, la grotte Aj. Nikolaos prés d’Asthakos et Asfaka prés de Janine. La plus importante agglomération est Sidari avec la céramique monochrome (néolithique ancien) et lagglomeération Khirospilia, avec la céramique ,,matt-painted“ (matpeinte), appartient au néolithique гесепе
En Macédoine occidentale ont été séparés trois yégions: la plaine de Pellagonie, Polog et la région des lacs de Prespa et d’Ohrid’. Les rapports avec la zone méridionale des Balkans occidentaux ont été réalisés dans le groupe Trn, nommé par la localité Mala Tumba Prés du village Trn et habitat sur pilotis Usta sur Drim prés du lac d’Ohrid. Le groupe de Тт est caractéristique par la céramique qui caractérise la civilisation de Cakran et par la avec la culture de Danilo. Dans l’agglomération Usta sur Drim la composante adriatique domine** *.
Dans la Pellagonie, d’ailleurs, se sont rencontrés deux complexes — balkanoanatolien et adriatique-mediterranéen. Les représentants de la culture de Velusina-Porodin appartiennent certainement, au complexe est-méditerranéen, avec la céramique peinte trés marquée. A Гаре néolithique moyen il y avait une irruption (probablement l’immigration) de l’ouest et la formation de la culture de Trn. Il est bien sir trés important mentionner que l’horizon du néolithique ancien dans la culture de Korça avait appartenu à une périphérie lointaine du complexe estméditerranéen, et méme la culture du néolithique moyen Cakran est entrée plus dans la sphére du complexe adriatique-méditerranéen. Par conséquent, la Pellagonie et la vallée de Korça peuvent être rangées dans une zone transitoire, les irruptions venant de I’est ont été décisives au néolithique ancien et la situation contraire s’est passée au néolithique moyen.